ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЧАЧАК

ЕЛЕКТРИЧНА МЕРЕЊА II

Наставник: др. БОЖИМИР МИШКОВИЋ

 ЕЛЕКТРИЧНА МЕРЕЊА II

Merenje magnetskih veličina -

magnetske indukcije i fluksa

Merenje magnetskih karakteristika

materijala
 ЕЛЕКТРИЧНА МЕРЕЊА II

Merenje magnetskih veličina -

magnetske indukcije i fluksa
Merenje magnetskih veličina - magnetske
indukcije i fluksa
Fluksmetar
Fluksmetar je galvanometar sa kretnim kalemom koji ima zanemar-
ljivu direkcionu silu i ekstremno veliko elektromagnetsko prigušenje
usled male otpornosti njegovog kretnog kalema i spoljašnjeg kola.
Imajući u vidu da instrument nema direkcione sile, njegov kretni
organ može zauzeti na početku merenja bilo koji položaj.
Merenje se može tako što se kalem poveže na napon jednosmerne
struje i prebacačem poveže na kolo sa slike.
Ako je: α1 - početni položaj kazaljke, a
α2 - položaj kazaljke posle pražnjenja
onda je: K(α2-α1)=Rq,
gde je: K – konstanta fluksmetra,
R – ukupna otpornost galvanskog kola,
q – protekla količina elektriciteta.

GRUPA XVII Zadatak 1

Merenje magnetskih veličina -
magnetske indukcije i fluksa

Mogu se napisati relacije:

Šantiranjem fluksmetra se može smanjiti njegova osetljivost,

odnosno povećati njegova konstanta. Za istu promenu fluksa
skretanje na šantiranom fluksmetru manje je (Rk+Rš)/Rš puta nego
na nešantiranom fluksmetru:
 Merenje magnetskih veličina -
magnetske indukcije i fluksa
Merenje mag. indukcije pomoću Holovog generatora (efekta)

Holova sonda (generator) je u obliku male pločice (dimenzija 1.5x1.5

x0.5 mm) od indijum arsenida i antimonida sa 4 priključka. Dva prik-
ljučka služe za napajanje sonde jednosmernom strujom, a druga dva
za merenje generisane ems.

kH – Holova konstanta,
I – jačina struje,
B – magnetska indukcija,
d – debljina pločice.
Pod dejstvom merene magnetske indukcije (linije magnetske indukci-
je moraju biti normalne na pločicu), nakon uspostavljanja jednosmer-
ne struje kroz Holovu pločicu, na bočnim stranicama – priključnicama
pojaviće se ems koja je srazmerna magnetskoj indukciji.
Merenje magnetskih veličina -
magnetske indukcije i fluksa
Merenje mag. indukcije pomoću Holovog generatora (efekta)

Za datu pločicu, pri određenoj struji (I=const.) merenjem napona UH

(koji je reda 100 mV) može se odrediti magnetska indukcija.
Ako se napon meri milivoltmetrom, može se njegova skala graduisati
u jedinicama magnetske indukcije (Tesla) pa se često ovi instrumenti
nazivaju teslametrima.Opseg merenja Holovom-sondom je 0.005-2T.

Za merenje Holovog
napona (Holove ems)
mogu se koristiti:
- osciloskopi ili
- savremeni merno-
akvizicioni sistemi.

GRUPA XVIII Zadatak 2

Merenje magnetskih veličina -
magnetske indukcije i fluksa
 ЕЛЕКТРИЧНА МЕРЕЊА II

Merenje magnetskih karakteristika

materijala
Merenje magnetskih karakteristika
materijala
Snimanje histereznog ciklusa na osciloskopu

U transformatorima sa feromagnetnim jezgrom pri proticanju naiz-

menične struje nastaju gubici usled pojave histerezisa i vrtlnih
struja.
Da bi se odredili histerezni gubici potrebno je posmatrati kako se
menja magnetska indukcija B u zavisnosti od jačine magnetskog
polja H u materijalu.
Moguće je na osciloskopu izvršiti trasiranje histerezne petlje dovo-
đenjem napona koji je srazmeran jačini magnetnog polja H na
jedan npr. horizontalni ulaz osciloskopa, a napona koji je srazme-
ran magnetskoj indukciji B na dugi, npr. vertikalni ulaz.
Za potrebe merenja koristi se torus od materijala čije magnetske
osobine ispitujemo, a čiji je srednji obim označen sa lsr.
Primarni namotaj na torusu ima N1 namotaja, dodat mu je na red
otpornik R1, tako da je napon na orporniku, u1 u fazi sa strujom i1
koja teče kroz kolo primara.
GRUPA XXII, Zadatak 2
Merenje magnetskih karakteristika
materijala
Snimanje histereznog ciklusa na osciloskopu

Jačina magnetnog polja torusa je srazmerna struji:

HT= N1i1/lsr pa je: i1= HT lsr/N1
Napon u1 tada iznosi: u1= uX= R1 i1= R1 HT lsr/N1
Na x ulaz osciloskopa se dovodi uX , koji je proporconalan jačini
magnetskog polja HT.
Merenje magnetskih karakteristika
materijala
Snimanje histereznog ciklusa na osciloskopu

U kolu sekundarnog namotaja indukovaće se napon u2 koji zavisi

od promene fluksa dФ/dt i broja namotaja N2:
u2 = N2 dФ/dt
Promena fluksa kroz površinu torusa S predstavlja indukciju:
u2 = N2 dФ/dt =N2 S dBT/dt
Merenje magnetskih karakteristika
materijala
Snimanje histereznog ciklusa na osciloskopu
U kolu sekundarnog namotaja nalazi se kolo za integraciju napona
koje čine otpornik R2 i kondenzator C.

Izabrana vremenska konstanta garantuje: iy=0 tj. i2 =iC pa je:

uR2≈u2=R2i2=R2 dq2/dt=R2C du/dt
Kondenzator C utiče i na faznu razliku između primarnog (u1) i sekun-
darnog napona(u2) (manja razlika znači manji uticaj greške merenja)
Merenje magnetskih karakteristika
materijala
Snimanje histereznog ciklusa na osciloskopu
Izjednačavajući vrednosti za u2 dobijamo:
N2 S dBT/dt= R2 C du/dt ili N2 S BT= R2 C u
pa je: u=uY= (N2 S)/(R2 C) BT
Napon uY na y ulaz osciloskopa zavisi
od indukcije torusa BT.
Saturacija, stanje maksimuma Hm i Bm.
Pod dejstvom napona uX i uY na ekra-
nu osciloskopa se dobija dinamička
histerezna petlja.
Feromagnetni materijali „pamte“, zadr-
žavaju stanje namagnetisanosti i posle
smanjenja ili prestanka dejstva mag-
netnog polja H (remanentna indukcija)
Magnetna permeabilnost m= B/H određuje širinu histerezisa.
Merenje magnetskih karakteristika
materijala

Parametri (konstante) osciloskopa moraju se podesiti prema vred-

nostima H i B, a tačnost prikazi-anja zavisi iod preciznosti i kva-
litetnog baždarenja osciloskopa.
U skladu sa dimenzijama ekrana osciloskopa mogu se izračunati
maksimalne vrednosti magnetnog polja i indukcije, da histereza
može da se prikaže na ekranu.
Maksimale vrednosti m. polja Hm i indukcije Bm zavisiće od
maksimuma napona U1m i U2m = Um respektivno, kao i od vrednosti
primenjenih otpornika i kondenzatora, kao i dimenzija torusa.

Ukoliko dimenzije prevazilaze veličinu ekrana koriste se naponski

delitelji.
Merenje magnetskih karakteristika
materijala


Merenje magnetskih karakteristika
materijala
Merenje magnetskih karakteristika
materijala

Merenje gubitaka u gvožđu Epštajnovim aparatom

Merenje magn. karakteristika materijala
Epštajnova metoda
Epštajnov aparat ima magnetsko kolo kvadratnog oblika. Čine ga četiri
paketa limova, svaki dužine 0.5m. Limovi se stavljaju u namotaj.
Četiri primarna sa N’=600 navojaka vezana su paralelno,a četiri sekun-
darna vezana su na red i imaju ukupno N’’=4·150=600 navojaka.
Primarni namotaj priključuje se na napon generatora U1, pri čemu se
mora meriti frekvencija i primarna struja.
Na sekundarnom namotaju meri se napon U2, a preko jednog prebaca-
ča on se može dovesti na naponsko kolo vatmetra. Pri merenju gubita-
ka u gvožđu, da bi se izbeglo merenje gubitaka u bakru primarnog na-
motaja u koji je uključeno strujno kolo vatmetra, naponsko kolo se
napaja iz sekundarnog namotaja.
Pošto na sekundaru nema potrošača snaga se troši na:
- gubitke u gvožđu (zbog histerezisa i vrtložnih struja) i
- Džulove gubitke na otpornostima namotaja sekundara, kao i na
paralelno povezanima namotajima watmetra i voltmetra.
Merenje magnetskih karakteristika
materijala

Snaga gubitaka u gvožđu dobija se tako što se od snage koju

pokazuje vatmetar:
PW = KW α
oduzmu gubici snage u sekundarnom namotaju u naponskom kolu
vatmetra Pγ:
Pγ =U22/Re
pa je:
PFe= PW –Pγ PFe = KW α –U22/Re
Gde je Re ekvivalentna otpornost paralelno povezanih naponskih
namotaja vatmetra RW i voltmetra RV:
Re = RWRV /(RW + RV)
uz pretpostavku da je otpornost namotaja sekundara R″
zanemarljiva u odnosu na Re.
GRUPA XXII, Zad.1
Merenje magnetskih karakteristika
materijala

IEC 60404-2, Magnetic Materials – Part 2: Methods of Measurement of

the Magnetic Properties of Electrical Steel Strip and Sheet by Means of
an Epstein Frame, International Electrotechnical Commission, June
2008.

Specificni gubici snage