js

 Ulaganja u zalihe angažuje značajan deo novčanih

sredstava u pojedinim preduzećima.
 U proizvodnim preduzećima zalihe se javljaju u obliku
sirovina i materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih
proizvoda.
 U trgovinskim preduzećima zalihe se javljaju u vidu
trgovačke robe, mada se i kod njih javljaju zalihe
materijala.
 Efikasnost upravljanja zalihama ocenjuje se pomoću:
koeficijenta obrta pojedinih zaliha i
koeficijenta obrta ukupnih zaliha.
 Koeficijent obrta zaliha = cena koštanja realizovanih proizvoda
(KOZ) prosečni saldo zaliha
Pokazuje koliko se puta prosečno godišnje obrnu ukupne zalihe.
Takođe, pokazuje na koliko dinara cene koštanja realizovanih proizvoda 1
dinar ostaje vezan u zalihama na kraju godine.
Iz cene koštanja su isključeni troškovi realizacije jer oni nisu zahtevali
trošenje obrtnih sredstava.

 Prosečni saldo zaliha= početni saldo zaliha+ krajni saldo zaliha

2
 Prosečno vreme trajanja = 360 dana

KOZ
Pokazuje koliko u proseku protekne dana od trenutka nabavke sirovina
i materijala do trenutka prodaje gotovih proizvoda.
 Cena koštanja realizovanih proizvoda se ne može
pronaći u bilansu uspeha u našoj zemlji zbog
obračuna rezultata primenom metode ukupnih
troškova
 Umesto ovog pokazatelja često se koristi:
KOZ = Prihodi od prodaje / prosečan saldo zaliha
 KOZ = 500.000 = 3,77
(120.000+145.000)/2
Komentar: ukupne zalihe se prosečno godišnje obrnu 3,77
puta.

Prosečno vreme trajanja jednog obrta zaliha= 360/3,77=

95 dana
Komentar: prosečno vreme trajanja jednog obrta zaliha ili
prosečna starost zaliha iznosi zaokruženo 95 dana i
pokazuje da od trenutka nabavke sirovina i materijala do
trenutka prodaje gotovih proizvida protekne u proseku
95 dana.

Međutim, mora se voditi računa da zbog nedostatka zaliha

ne dođe do prekida procesa proizvodnje.