TEHNOLOŠKI FAKULTET U LESKOVCU

UNIVERZITET U NIŠU

Tema: Tehnološka šema mlevenja

Studenti:
Mirilović Nevena
Radosavljević Ana
Paunkovic Petar
Petrovic Dusan
Dejic Aleksandra
Proces mlevenja pšenice odvija se po različitim tehnološkim šemama od
najjednostavnijih, (kada postoje mali zahtevi u pogledu izbrašnjavanja i
sadržaja mineralnih materija u dobijenom brašnu) do najsavremenijih šema
kojima se postiže visok procenat izbrašnjavanja uz veliko učešće belih
brašna.
Danas se najviše koriste šeme koje uključuju krupnjenje sa 5 pasaža, uz
čišćenje krupice, izmeljavanje sa 6 do 8 pasaža, uz primenu razbijača
pahuljica kod kojih se koriste različiti tipovi rastresivača ili detašera.

U mnogim mlinovima koriste se

skraćeni postupci gde se krupnjenje
obavlja u 4 ili 5 pasaža, a ponekad i
bez čišćenja krupice sa dve pasaže
rastvaranja u 6 do 7 pasaža
izmeljavanja. Ovako skraćenim
postupkom ne može se postići
visoko izbrašnjavanje a da udeo
belih brašna bude visok.
Tehnološka šema mlevanja mora se prilagoditi tipu pšenice koja se
melje. Pšenice slabe meljivosti (III klasa) zahtevaju duži proces u
svim fazama mlevenja jer se endosperm teško odvaja od omotača. Sa
druge strane pšenice dobre meljivosti (I klasa) znatno se lakše melju i
kraćim postupkom se dobijaju zadovoljavajući efekti, kako u udelu
izbrašnjavanja tako i u pogledu udela belih brašna odnosno strukture
izbrašnjivanja.
Izbrašnjivanje i struktura zavise od načina pripreme. Ukoliko je dobro
obavljena priprema mogu se očekivati zadovoljavajući efekti i u
skraćenim postupcima mlevenja.
Po ovoj šemi, mlevenje se obavlja sa
5 prolazišta krupljenja, od čega su
3 i 4 krupnjenje udvojeni, sa
odvojenim čišćenjem krušne
srednje i sitne krupice, a dobijene
u fazi krupnjenje i sa otresanjem
mekinja tek posle 5-og odnosno
poslednjeg krupnjenja.
Rastvaranje krupice vrši se na
posebnoj grupi koju čine 4 valjka,
čistilica, a izmeljivanje se obavlja
na 6 valjaka i 6 odeljenja sita.
 KRUPLJENJE
Prvi krupač je žlebljeni valjak sa gustinom od 3,5 žleba po cm i uglovima
oštrice i leđa od 45˚ i 65˚. Sparivanje valjaka je većinom L:L, a može se
postaviti i O:L ili L:O.
Uticaj zazora na količinu izvoda grafički je predstavljen na slici.
Mlivo od prvog krupača predstavlja mešavinu čestica različite veličine, oblika i
sastava. Najveći deo čine krupne čestice prelaza i krupnih krupičavih
proizvoda, dok je udeo sitnijih krupičavih proizvoda i brašna vrlo mali.
Mlivo prvog krupača se razvrstava po krupnoći na planskom situ na 5-6 frakcija,
prema šemi prikazanoj na slici.
Prvu frakciju predstavljaju čestice prelaza koje idu na sledeće krupljenje. Po
nekim šemama, već kod razvrstavanja mliva prvog krupača prelaz se deli
na krupne i sitni, koji se posebno odvode na drugi krupač krupnu i sitnu
stranu.
Drugu frakciju po veličini čine krupni krupičavi proizvodi sastavljeni od
krupice i okrajka sa veličinom čestice od 600-650 µm, što odgovara
žičanom tkivu 34 ili 36, ili krupičavom tkivu 32 ili 34.

Krupičavi proizvodi prvog

krupljenja vodi se na čistilice gde
se vrši razdvajanje krupice od
okrajaka. Razvrstavanje mliva na
sortirer situ prikazano je šematski
na slici.
Prenosni odnos i nagib žleba ostaju isti kao kod prvog krupača. Razvrstavanje
mliva drugog krupača vrši se po istoj šemi kao kod prvog, s tim što se teži
da se kod njega dobije što više izvoda uz minimalnu količinu brašna. Kod
drugog krupača prelazi se najčešće dele na krupne i sitne, pa se krupna
strana odvodi na treći krupač krupni, a sitni na treći krupač sitni.

Razvrstavanje mliva drugog krupača

predstavljeno je na slici.
Treći krupač ima istu funkciju kao drugi, a to je da i dalje skida čestice sa
zaostalog endosperma sa omotača. Praksa je pokazala da je na trećem krupaču
korisno imati stranu za krupnu i stranu za sitne prelaze sa drugog krupača.
Razvrstavanje mliva trećeg krupača vrši se na sitima sa istom šemom vođenja
mliva kao kod drugog krupača, s tim što se postavljaju gušća sejna tkiva, sa
obzirom da je i materijal koji se razvrstava sve sitniji. U mnogim mlinovima,
već posle trećeg krupača postavljaju se vrgači pomoću kojih se vrši otresanje
prelaza.
Principijelna šema razvrstavanja
mliva trećeg krupača, kao i
orjentacione količine prikazane
su na slici.
Vrgači mekinja trećeg krupljenja imaju plaštom od perforiranog lima.
Prelazi sa vrgača se vode na četvrti krupač na stranu za krupne i
sitne prelaze, a propadi na prosejavanje, da bi se iz njih izdvojilo
brašno.
Četvrti krupač ima ulogu daljeg skidanja zaostalog endosperma na
omotaču. Sloj endosperma je toliko tanak da odvojene čestice
spadaju u kategoriju osevaka, pa se njihove čišćenje na čistilicama
skoro nikad ne praktikuje.
Da bi se zaostali endosperm što bolje „sastrugao“, valjci se sparuju
oštrica leđa.
Peti krupač je u većini slučajeva i poslednje prolazište u fazi krupljenja
sa udvojenim stranama za krupne i sitne prelaze.
Većina se sparuje oštrica na oštricu, kako bi se što bolje skinuli zaostali
delovi endosperma.
Razvrstavanje mliva petog krupača je slično četvrtom. Mlivo se na
planskom situ razdvaja na četri frakcije. Izvode čine čestice
endosperma i usitnjenih mekinja, koje se dalje prerađuju, odnosno
usitnjavaju.
Krupni izvodi se usitnjavaju na zadnjem rastvaraču,a sitni se šalju na
zadnje pasaže izmeljavanja.
Krupičavi proizvodi krupljenja šalju se na čistilice krupice, gde se vrši
razdvajanje krupice i okrajaka.
Osnovno pravilo kod formiranja krupičavih proizvoda je da su što
ujednačeniji po veličini čestica. U tom slučaju se dobrim
podešavanjem struje vazduha i tkiva može izvršiti dobro razdvanje
krupice i okrajaka.
Najkrupniji okrajci, koji su po sastavu i veličini čestica slični sitnim
prelazima, vraćaju se na krupljenje, i to najčešće na stranu za sitne
prelaze trećeg krupača, a sitniji okrajci idu na valjke za mlevenje
okrajaka.
Ukoliko postoje mogućnosti odvojenog vođenja krupnijih i sitnijih
proizvoda, kako propada tako i prelaza korisno bi bilo njihovo
vođenje na različita prolazišta. Sitniji deo propada, može direktno da
se šalje na izmeljavanje, dok krupniji deo ide na rastvaranje.
 USITNJAVANJE KRUPICE I OKRAJAKA
 Je središnja faza u procesu mlevenja
 Zadatak usitnjavanja je da se čestice krupice i okrajaka usitne pod
uslovom bez usitnjavanja omotača koji dospeju na ova prolazišta
 Vrše se na posebnoj grupi valjaka koji su po svojim karakteristikama
izmedju valjaka krupljenja i valjaka izmeljavanja
 Valjci mogu biti žljebljeni (za usitnjavanje okrajaka) i glatki(za
usitnjavanje krupice).
 U zavisnosti od kapaciteta mlina i razvijenosti tehnološke šeme, ima
3 do 6 prolazišta usitnjavanja krupice i okrajaka, a najčešće kod
mlinova srednjeg kapaciteta ima 4 polazišta, od kojihb su 3 za
usitnjavanje krupice, a jedan za usitnjavanje okrajaka.
 Na prvo usitnjavanje dolazi krupna krupica sa prve čistilice krupice. To
su relativno čisti materijali sa promerom čestica od 600 do 1000 µm
 Prolaskom, izmedju valjaka materijal se usitnjava, a mlivo ide na
razvrstavanje na posebnom odeljenju planskog sita gde se dobijaju 3 do
4 frakcija, koje se ne razlikuju samo po krupnoći, već i po sastavu.
 Najkrupnija frakcija sadrži dosta okrajaka i ona se vodi na prolazište
usitnjavanja okrajaka.
 Druga frakcija je u kategoriji srednjih krupičavih proizvoda koji se šalju
na posebnu čistilicu krupice
 Treća frakcija je po krupnoći i sastavu slična sitnim krupičavim
proizvodima, koja se takodje šalje na čišćenje.
 Krupičavi proizvodi sa usitnjavanja nešto su čistiji od istih proizvoda
dobijenih u fazi krupljenja.
 Pored krupičavih proizvoda, dobijaju se i osevci koji se šalju na
izmeljavanje kao i brašno kao i finalni proizvod.
 IZMELJAVANJE
Završna faza u procesu mlevenja jeste izmeljavanje. Zadatak
izmeljavanja je da se mlivo usitni do finoće brašna, što se postiže
pomoću valjaka glatke površine i prenosnog odnosa 1,5. broj
prolazišta je 6 do 8, u zavisnosti od toga koliko izbrašnjavanja treba
postići.
Na prvo polazište izmeljavanja dolaze najkrupnije čestice, a to su
čestice kategorije sitne krupice i osevaka. Nakon usitnjavanja, mlivo
se razvrstava po krupnoći po dosta jednostavnim šemama na tri
frakcije:
 Prelazi koje čine zaostale čestice omotača
 Izvod u obliku usitnjenih čestica endosperma i
 Brašno kao gotov proizvod
S obzirom da je izmeljavanje završna faza mlevenja teži se da se na
svakom prolazištu dobiju što veća količina usitnjenih čestica,
odnosno brašna.
 IZDVAJANJE KLICE U PROCESU MLEVENJA

Izdvajanje klice u procesu mlevenja pšenice je jako bitno. Prvo zbog

nutritivne vrednosti, iz klice se mogu ektrahovati tokeferoli, kao i
vitamini B kompleksa. Dugi razlog je šteta koja nasta zbog užegnuća
zaostle klice u proizvodima mlevenja. To su ozbiljni razlozi da se u
svakom mlinu tohnološki proces mlevenja podesi tako da se izdvoji što
veća količina klice.
Najveći deo klice se nalazi u prelazima čestica krupice, koji se odvode na
posebni valjak, pod nazivom rastvarač okrajaka. U ovakvim uslovima
čestica klice se deformiše i poprima oblik flekica promera većeg od
1,2mm pa se kao takva izdvaja kao prelaz na gornjim ramovima
planskog sita.
 MATERIJALNI BILANS MLEVENJA
Mlevenje je proces sukcesivnog usitnjavanja i razdvajanja anatomskih
delova zrna, da bi se kao krajnji proizvodi pojavili pasažna brašna, stočna
brašna i mekinje.
Pasažna brašna se izdvajaju u svim fazama procesa mlevenja.
Stočna brašna i mekinje se izdvajaju na kraju procesa krupljenja i
izmeljavanja.
U izvodu odlaze usitnjene čestice endosperma u obliku krupičavih proizvoda
i brašna prvog krupljenja.
U prelazu ostaje omotač sa umanjenim udelom endosperma u odnosu na
celo zrno.
U praksi, već na prvom krupaču dolazi do delimičnog usitnjavanja omotača, koji
dospeva i u krupičave proizvode, najviše u obliku okrajaka, a jedan deo i u
brašno prvog krupljenja.

Merilo savršenosti procesa

krupljenja je stepen
razdvajanja delova zrna,
odnosno količina omotača
koji ode u izvod.
Orjentacione količine i
sastav prelaza krupičavih
proizvoda i brašna u
procesu krupljenja dati su
u tabelu.
Količina prelaza i krupica dve različite sorte kao
i pripradajući sadržaj pepela.

Kao merilo efikasnosti razdvajanja, odnosno čišćenja krupičavih proizvoda,

uzima se relativan odnos sadržaja pepela u prelazu i sadržaja pepela u
propadu.
Pogodan način za prikaz materijalnog bilansa mlevenja je pomoću
distributivne tabele koja se pravi na osnovu dijagrama mlevenja. U
distributivnu tabelu se unesu sva prolazišta sa količinom materijala koji dolazi
na prolazište i količinom materijala koji sa prolazišta odlazi.
 PROIZVODI MLEVENJA PŠENICE

 Standardnim postupkom mlevenja udeo pojedinih

proizvoda mlevenja iznosi:

 Pasžna brašna 75-78%

 Krupne i sitne mekinje 12-14%
 Stočno brašno 10-12%
 Klica 0,3-0,5%.
 PASAŽNA BRAŠNA
 Najznačajniji proizvodi mlevenja pšenice su pasažna brašna.
 Pasažna brašna se dobijaju kao propadi kroz brašnena tkiva od
broja 8 do 10, što odgovora malsimalnim veličinama čestica
od 130 do 180 µm.
 U procesu mlevenja prvo se izdvajaju pasažna brašna
krupljenja i to po redosledu kako teče proces krupljenja.
 Brašno prvog krupljenja
 Brašno drugog krupljenja
 Brašno trećeg krupljenja
 Brašno četvrtog krupljenja
 Udeo, sadražaj vode, mineralnih materija i proteini pasažnih
brašna krupljenja prikazani su u tabelu.
 PASAŽNA BRAŠNA
 U pogledu tehnološkog kvaliteta, tj. pecivosti, brašna
krupljenja se znatno razlikuju,
 Brašno prvog krupljenja je izrazito loših karakteristika,
iako mu sadržaj pepela nije previsok, a sadržaj proteina u
potpunosti zadovoljava.
 Brašna rastvaranja spadaju među najkvalitetnija pasažna
brašna, jer potiču iz centralnih delova endosperma.
 Kvalitet pasažnih brašna u redosledu rastvaranja otpada,
što se vidi iz podataka prikazanih u tabeli.
 PASAŽNA BRAŠNA
 Pasažna brašna izmeljavanja se najviše razlikuju u
pogledu kvaliteta.
 Brašna prvih izmeljavanja spadaju među najkvalitetnija
pasažna brašna i slična su brašnima rastvaranja.
 Udeo brašna izmeljavanja i njegove osnovne
karakteristike prikazani su u tabeli.
 MEKINJE I STOČNA BRAŠNA
 Mekinje i stočna brašna predstavljaju sporedne
proizvode u postupku mlevenja pšenice, koji se dobijaju
kao prelazi poslednjih krupljenja i poslednjih
izmeljivača.
 Krupne mekinje se dobijaju sa poslednjih krupača, dok
se sitne mekinje delom dobijaju sa krupača, a delom sa
poslednjih izmeljavanja.
 Stočno brašno je proizvod sa sadržajem mineralnih
materija do 4%, što znači da se pored čestica omotača u
njemu nalazi i velika količina jezgra endosperma.
 KLICA
 Izdvojena klica se odlikuje visokim sadržajem proteina,
masti i vitamina B kompleksa, a naročito tokoferola.
 Sa povećanjem količine izdvojene klice povećava se i
sadržaj celuloze koja potiče od omotača.
 FORMIRANJE GOTOVIH PROIZVODA MLEVENJA
 Tipska i namenska brašna, obogaćena brašna, stočno
brašno i mekinje
 Krupice i pšenična klica

 Tipska i namenska brašna su proizvodi mlevenja pšenice

sa tačno definisanim sadržajem min materija i
kiselinskim stepenom (i granulacijom)
 Tipska brašna se dobijaju mešanjem i homogenizacijom
pasažnih brašna po određenom postupku
 Prema sadržaju min materija brašna se dela na bela,
polubela i crna
 FORMIRANJE GOTOVIH PROIZVODA MLEVENJA
BELA BRAŠNA
 Bela brašna imaju sadržaj pepela do 0,55%

 Središnji delovi zrna, skoro bez prisustva omotača i

aleuronskog sloja
 Tip 400 ili nula, sa sadržajem pepela do 0,45% i tip 500,
sa sadržajem pepela od 0,46 – 0,55%
 „Meko“ brašno, puder brašno i krupnije čestice, sa
nazivima „poluoštra“, „oštra“ i krupičava brašna
FORMIRANJE GOTOVIH PROIZVODA MLEVENJA
 Boja ovih proizvoda je bela sa različitim nijansama, što
zavisi od krupnoće i sadržaja bojenih pigmenta u
endospermu.Što je brašno finije i mekše, to je boja belja

 Karotini, ksantofili i flavoni su bojene materije koje daju

žućkastu nijansu brašnu, a njihov udeo zavisi od tipa
pšenica (staklava – durum pšenica)

 Najznačajnije karakteristike belih brašna pored sadržaja

pepela, boje i granulacije su nizak sadržaj proteina i
glutena, nizak sadržaj masti, celuloze, vitamina i enzima
 FORMIRANJE GOTOVIH PROIZVODA MLEVENJA
POLUBELA BRAŠNA
 Imaju sadržaj pepela između 0,75 i 0,9%

 Potiču od centralnih delova zrna, ali su u njima prisutni i

usitnjeni delovi omotača i aleuronskog sloja, koji daju
tamniju boju
 Tip 800 i tip 850

 Koriste se u pekarskoj industriji i to za proizvodnju

hleba, za proizvodnju glutena, kao i neke konditorske
proizvode
 Karakteristike polubelih brašna su: nešto veći sadržaj
proteina i glutena, veći sadržajmasti i vitamina kao i
drugih materija
 FORMIRANJE GOTOVIH PROIZVODA MLEVENJA
 CRNA BRAŠNA

 Brašna sa visokim sadržajem pepela, koji se kreće od

0,95 do 1,15%, a time i sa značajnim udelom perifernih
delova zrna koji ovim brašnima daju tamnu boju
 Tip 1100

 Crna brašna se koriste u pekarskoj proizvodnji

 FORMIRANJE GOTOVIH PROIZVODA MLEVENJA
 Pravilnikom o kvalitetu žita i mlinskih proizvoda kod nas
se mogu proizvoditi sledeći tipovi brašna: tip 400, tip
500, tip 850, tip 1100
 Mogu se proizvoditi i graham brašno, odnosno brašno od
celog zrna, i namenska brašna sa sadržajem pepela u
okviru tipskih brašna
 Namenska brašna su mlinski proizvodi sa
karakteristikama pogodnim za određenu namenu
 Da bi se otklonili nedostaci brašna u pogledu nutritivne
vrednosti, njima se dodaju određene količine vitamina
 Vrši se i beljenje brašna, što se postiže jakim
oksidacionim sredstvima (oksidi azota)
 Pored ovoga brašnu se dodaje i gvožđe
FORMIRANJE GOTOVIH PROIZVODA MLEVENJA
 Tipska brašna su definisana sadržajem pepela, kiselinskim stepenom
i sadržajem vode
 Drugi pokazatelji na osnovu kojih se procenjuje njihova tehnološka
vrednost, u prvom redu pecivost, sastav, reološke karakteristike i
drugo.

 S obzirom da se tipska brašna dobijaju grupisanjem i mešanjem

pasažnih brašna, neophodno je poznavanje karakteristika
raspoloživih pasažnih brašna. Ovi podaci se dobijaju takozvanom
pasažnom analizom. Na osnovu podataka pasažne analize
izračunavaju se količine i kvalitet pojedinih tipskih brašna, koje se
mogu proizvesti od raspoloživih pasažnih brašna. Na osnovu
podataka o količini i sadržaju pepela pasažnih brašna konstruiše se
kumulativna kriva sadržaja pepela, na osnovu koje se za svaki nivo
izbrašnjavanja može očitati sadržaj pepela.
 Oblik i položaj kumulativne krive zavise u prvom redu od tipa,
odnosno vrste pšenice koja se melje i savršenosti tehnološkog
procesa mlevenja
FORMIRANJE GOTOVIH PROIZVODA MLEVENJA
 Kriva 1 na grafikonu predstavlja pšenicu bolje, a kriva 2
pšenicu loše meljivosti
 Ako se želi brašno sa istim sadržajem pepela, onda će
količina brašna od pšenice dobre mlivosti biti znatno
veća od količine brašna koja se dobija od pšenice loše
meljivosti
 FORMIRANJE GOTOVIH PROIZVODA MLEVENJA
 Mešanje tipskih brašana ostvaruje se sistemom skretnica i
sabirnih transportera, koji su najčešće u obliku paletnih puževa
pomoću kojih se pored transporta ostvaruje i mešanje
 Najčešće su to tri pužna transportera sa tropozicionim
skretnicama za svako pasažno brašno
 Na izlasku iz sabirnih puževa postavljaju se protočne vage i
magnetski odvajači
 Tipska brašna se elevatorom ubacuju u komoru za
homogenizaciju
 Tipsko brašno se prebacuje u silos za brašno,
ili ako nema silosa u komoru za uvrećavanje
 PROCESI U BRAŠNU NAKON MLEVENJA
 Brašno nakon mlevenja nije pogodno za upotrebu
 U toku odležavanja nastaju vrlo složeni procesi -
oksidacioni procesi u belančevinama koji se ogledaju u
oksidaciji sulfhidrilnih grupa i stvaranju disulfidnih
mostova (očvršćavanje glutena i poboljšanje reoloških
osobina testa)
 Uticaj odležavanja na poboljšanje kvaliteta može se
ilustrovati preko farinografske krive dobijene
neposredno posle mlevenja i posle godinu dana
odležavanja
 PROCESI U BRAŠNU NAKON MLEVENJA
 Pored promena na proteinskom kompleksu, tokom
„zrenja“ uočljive su i vrlo značajne promene u boji. Boja
brašna, a time i boja proizvoda od brašna postaje svetlija.
Promene u boji nastaju kao posledica oksidacije
pigmentnih materija, kao što su karotin, ksantofil i
flavoni. Značajne promene se dešavaju i na lipidnom
kompleksu, dolazi do razgradnje masnih materija, pa se
kiselinski stepen povećava
 Promene mogu biti pozitivne i negativne
 Intenzitet zrenja zavisi od više faktora - najznačajniji
faktor je prisustvo kiseonika ili nekog drugog
oksidacionog sredstva (boja brašna postaje svetlija, a
gluten kraći i čvršći)
 SKLADIŠTENJE, UVREĆAVANJE I ISPORUKA
PROIZVODA

 Brašno i drugi proizvodi mlevenja skladište se na

različite načine. Najčešće se to obavlja u vrećama
 U zadnje vreme sve više se koriste silosi za brašno

 U mlinovima koji imaju silose, brašno se skladišti u

rasutom stanju, a uvrećava se ili pakuje neposredno pre
isporuke
 SILOSI ZA BRAŠNO
Silosi za brašno i druge proizvode mlevenja imaju dvojaku
ulogu:
- Skladištenje proizvoda mlevenja do isporuke

- Formiranje brašna i drugih proizvoda mlevenja prema

unapred zadatim karakteristikama (tipska brašna i gotove
smeše)
 Levak ćelija i ispusno grlo se prilagođavaju uređajima za
izuzimanje, koji mogu biti različitog oblika i veličine.
 OPREMA SILOSA
Opremu silosa za brašno čine:
- Transportni uređaji
- Uređaji za mešanje i homogenizaciju
- Kontrolna oprema
- Uređaji za uvrećavanje
- Uređaji za pakovanje
- Uređaji za isporuku u rasutom stanju
- Oprema za manipulaciju uvrećanim proizvodima
- Aspiraciona oprema
- Merno – regulaciona oprema
- Oprema za peletiranje (mekinje i stočno brašno)
 TRANSPORTNI UREĐAJI
 Transportna oprema čini osnovu opreme u silosu za
brašno i ostale proizvode mlevenja. Za transport brašna
se najčešće koristi pneumatski transport, a u starijim i
mehanički transport.
 U modernim silosima se koristi pneumatski transport
visokog pritiska (10 – 50 kPa). Kapacitet transportera se
kreće od 50 do 200 kg materijala po 1 m3 vazduha.
 Kod starijih objekata koristi se mehanički transport,koga
čine sistem vertikalnih i horizointalnih transportera, kao i
gravitanionih vodova.
 OPREMA ZA MEŠANJE I HOMOGENIZACIJU
 Oprema za mešanje i homogenizaciju čini sastavni deo
opreme mnogih silosa za proizvode mlevenja. Ovom
opremom se tipska brašna u silosu mogu „ doterivati “,
tako da im se sadržaj pepela i ostale karakteristike
dovedu u granice predviđene standardima ili zahtevima
kupaca
 Mešanje i homogenizacija u silosu za brašno može se
vršiti šaržno, kontinualno ili kombinacijom ova dva
postupka.
OPREMA ZA MEŠANJE I HOMOGENIZACIJU
 KONTROLNA OPREMA, VAGE I UREĐAJI ZA
UVREĆAVANJE

Kontrolnu opremu u silosu za proizvode mlevenja čine

kontrolna sita i magneti
Uređaji za uvrećavanje čine takođe sastavni deo silosne
opreme, mada se ona koristi i u mlinovima koji nemaju
silose za brašno. Danas se koristi veliki broj uređaja za
uvrečavanje.
U savremenim silosima se danas koriste uređaji za
uvrećavanje velikih kapaciteta ( 25 – 30 t na sat).
 UREĐAJI ZA ISPORUKU U RASUTOM STANJU
Transport brašna se obavlja pomoću cisterni ili kontejnera
koji su snabdeveni uređajima za pneumatski istovar.
Cisterne se prave u jednoj ili više sekcija.
Pored auto cisterni, u svetu se koriste i odgovarajući vagoni
za transport železnicom.
 VAZDUŠNA SEPARACIJA BRAŠNA
Vazdušna separacija brašna je postupak razdvajanja brašna
na frakcije bogate proteinima i frakcije bogate skrobom.
Vazdušna separacija se bazira na činjenici da je skrobni
endosperm pšenice sastavljen od granula skroba
uklopljenih u proteinsku matricu koji mogu da se razdvoje
finim usitnjavanjem i separacijom.
 VAZDUŠNA SEPARACIJA BRAŠNA
 Uređaj za vazdušnu separaciju brašna čini dezintegrator i
vazdušni separator. Na dezintegratoru se vrši
usitnjavanje čestica brašna i „ istersanje “ skrobnih
granula iz proteinske matrice, a na vazdušnom separatoru
njihovo razdvajanje.
K – komora
1 - magnetni odvajač
2 – dezintegrator
3,4 – separatori
HVALA NA
PAŽNJI!