 Bulimija

 Anoreksija
 "Idealna" figura
 Bulimija nervoza ili tzv „volovska
glad“ se manifestuje čestim epizodama
prejedanja praćenih izazvanim
povraćanjem, neretko uz snažan osećaj
krivice i stida. Rezultat toga je sve veća
briga o težini, prejedanje, povraćanje,
neredovni ciklusi, umor, osećaj griže
savesti, zavisnost od laksativa i pilula za
mršavljenje.
 Osoba koja boluje od ovog oblika poremećaja u
prehrani jede veće količine visokokalorične hrane, u
tajnosti, nakon čega nastupa osjećaj krivice i potreba
da se hrana izbaci povraćanjem ili korištenjem
laksativa. Bulimija, poput anoreksije, javlja se tokom
adolestencije, s tim da oboleli svoj problem mogu da
kriju godinama jer vrlo često svoju kilažu zadržavaju
bez obzira na prejedanje i povraćanje. Posledice su
neispavanost, loša koncentracija, depresija, gubitak
interesovanja za ljude, te umor, opstipacije, krhkost
kostiju i oštećenja jetre.

 Anoreksija nervoza ili izgladanjavanje
nastaje kao posledica strogih dijeta i to kod
emocionalno osetljivijih osoba. Proces
mršavljenja kreće iz želje da se izgleda lepše
i privlačnije, a nastavlja se gubitkom želje da
se zadrži bilo kakav oblik ženstvenosti.
Osobe koje boluju od anoreksije izgledaju
mršavo, ali su ipak uverene da su gojazne.
Boje se da se debljaju, a hrana postaje
opsesija.

 Problem s anoreksijom počinje u pubertetu i to u
uzrastu od 15 godina, ređe u ranom detinjstvu ili u
odraslom dobu. Karakteriše je smanjenje obroka
ili odbijanje hrane, učestalo iscrpljujuće vežbanje i
konzumacija tableta za mršavljenje. Kao posledice
javljaju se nagli pad telesne težine praćen
slabošću, suva koža, lomljiva kosa, snižen krvni
pritisak, drastične promene u krvnoj slici,
izmenjena funkcija jajnika, izostanak
menstruacije. Prati je depresija, ignorisanje umora
i gladi, neprijateljski odnos prema sebi i svetu, te
strah od telesnog i emocionalnog zbližavanja.
 Često smo svedoci, kako moćne industrije hrane,
farmacije i mode utiču na stvaranje slike "idealne"
figure. Ova pojava utiče na sve strukture društva, a
najviše na srednju klasu željnu napretka na
društvenoj lestvici.
 Takođe smo svedoci poruka masmedija koji stvaraju
sliku uspešne devojake slične "barbici", punjene
silikonom na raznim delovima tela kao i vađenjem
rebara (da bi se dobila vitkija figura).
 Sa druge strane prikazuju se "slike" gde se srećna
porodica okuplja oko punog stola hrane sa porukom,
porodica + hrana= sreća, blagostanje, ljubav..
 Svaka osoba koja boluje od poremećaja ishrane, teži ka
samouništenju sopstvenog zdravlja, praktikujući držanje
nepravilnie dijete, uzimanjem neproverenih dijetetskih
preparata kao i nepravilnom konzumiranjem preparata,
"čišćenjem" organizma (laksativi, diuretici, klistir...),
određivanjem sopstvene idealne težine koja uglavnom vodi u
bolest.
 Osnova poremećaja ishrane je gubitak kontrole i tada u želji da
kontroliše jedino što joj je preostalo okreće se "kontroli"
fizičkog izgleda. Na gubitak kontrole misli se prvenstveno na
osećaj da se sve dešava bez njene volje i da ništa u životu ne
može kontrolisati što vodi gubitku samopouzdanja,
samopoštovanja, depresiji, osećaju bezvrednosti... Tada nastaje
prejedanje i bulimija sa jedne strane "medalje" a anoreksija sa
druge.
 Lečenje poremećaja u ishrani podrazumijeva
promenu ponašanja, psihoterapiju, porodičnu ili
grupnu terapiju, a u nekim slučajevima i lekove. U
proces su uključeni psiholog, psihoterapeut,
nutricionist, te prijatelji i porodica obolelog. Cilj
lečenja je da se postigne psihički oporavak, adekvatno
reagovanje na osećaj gladi i sitosti i ispoljavanje
emocija. Hospitalizacija je obavezna kod osoba koje su
izgubile 25% ili više svoje telesne težine.