Predmet:

MAŠINSKI ELEMENTI 1
Predmetni nastavnik:
prof. dr Božidar Rosić

Udžbenik:

M. Ognjanović: MAŠINSKI ELEMENTI

Mašinski Fakultet, Beograd, 2006.

 NAČIN BODOVANJA I OCENJIVANJA

A Kolokvijumi 1) (K1, K2, K3)

Jedan kolokvijum = max. 10 bodova
3 x 10 = max. 30 bodova
B Testovi – računski zadaci2) (T1, T2, T4)
Jedan test = max. 10 bodova
3 x 10 = max. 30 bodova
C Odbrana projektnog zadatka (T3)
T3 = max. 10 bodova
Maksimalni zbir bodova u toku semestra (pre završnog ispita TT):
A + B + C = max. (15 + 45 + 10) = max. 70 bodova
Uslov za izlazak na završni ispit3) (TT)
(A + B + C) ≥ 35
35 ≤ (A + B + C) < 50  završni ispit je obavezan
(A + B + C) ≥ 50  ocena 6 bez završnog ispita ili veća ocena (7...10) uz polaganje završnog ispita.

Završni broj bodova (ZB)

ZB = ((0 ≤ (TT) ≤ 30) + (35 ≤ (A + B + C) ≤ 70)) ≤ 100

PIS ≥ 35 bodova
Uslov za izlazak na popravni ispit (PIS)
10 ≤ (A + B + C) < 35
PIS = (T1 + T2 + T4) + T3 = max. 3 x 20 + 10 = max. 70 bodova
Uslov za izlazak na završni ispit (TT)
PIS ≥ 35 bodova

1) Kolokvijum (K) podrazumeva teorijska pitanja – pisanje koncepta i razgovor

2) Test (T) podrazumeva izradu računskih zadataka koji pokazuju sposobnost i kompetenciju za rešavanje konstrukcionih problema
3) Redovnost prisustva nastavi vrednovaće se sa max.5 bodova
 PLAN RADA
Masinski Elementi 1

Novo gradivo
Nedelja Čas Ukupno časova
S a m o s t a l n i

V e ž b e

(Predavanja)
Č a s Č a s P r o v e r a z n a n j a Č a s

r a d

Osnovni
pojmovi i podela
mašinskih
elemenata
Tolerancije Tolerancije dužinskih
1. 3 2 - - 5
dužinskih mera, m e r a

o b l i k a , p o l o ž a j a

i h r a p a v o s t i

p o v r š i n a ,

n a l e g a n j a

Radno
opterećenje, Naleganja, radni
2. r a d n i n a p o n i i 2 naponi i 3 - - 5
k o n c e n t r a c i j a koncentracija napona
n a p o n a

Kritični napon,
s t e p e n Stepen sigurnosti
3. s i g u r n o s t i i 2 laboratorija - 3 - - 5
d o z v o l j e n i tolerancije
n a p o n

Stepen
4. - Stepen sigurnosti 4 1 - 5
sigurnosti
Vratila i osovine
Tolerancije i
(osnovni
5. 2 Šema opterećenja 2 - stepen 1 5
pojmovi) i šema
sigurnosti T1
opterećenja
1.1 OPŠTI DEO
Svaka mašina, posmatrana kao celina, u zavisnosti od namene i funkcije, a u vezi s tim i složenosti, sastoji
se iz većeg ili manjeg broja:
• sklopova
• potsklopova i
• delova.
• mašinskih grupa,

Prema svojoj ulozi razlikuju se dva osnovna tipa mašina:

• pogonske i
• radne mašine.
Mašinski deo je osnovni deo mašine, koji vrši tačno određenu funkciju, zajedno sa drugim, isto tako osnovnim
delovima u sastavu jednog sklopa ili mašine. Mašinski deo se bez obrade ne može podeliti na manje delove.
Mašinski podsklop je skup najmanje dva mašinska dela u jednu celinu.
Mašinski sklop je skup mašinskih delova i podsklopova u jednu celinu, koja vrši određenu funkciju u sklopu same
mašine, naprimer spojnica.
Mašinska grupa je skup više sklopova i delova sjedinjenih zajedničkom funkcijom. Mašinske grupe predstavljaju osnovne
sastavne delove jedne mašine posmatrane kao celina, naprimer menjač, motor itd.
Mašinski elementi mogu biti mašinski delovi, podsklopovi, sklopovi i grupe, koji izvršavaju elementarnu funkciju u
mašini. Dele se na opšte i posebne mašinske elemente.
U okviru predmeta “Mašinski elementi 1” izučavaju se opšti mašinski elementi koji se svrstavaju u sledeće grupe:

Elementi za vezu,
Elementi za obrtna kretanja
 2.2 Tolerancije mašinskih delova i sklopova

Tolerancije su uvedene pošto je, pri izradi mašinskih delova, nemoguće ostvariti apsolutnu tačnost u pogledu nominalne (nazivne) mere,
oblika, položaja i kvaliteta površine.
Standardima su predviđene:
• tolerancije dužinskih mera,
• tolerancije oblika i položaja površina i osa i
• tolerancije hrapavosti obrađenih površina.

2.2.1. Tolerancije dužinskih mera

Dužinska mera može biti spoljašnja (osovina), unutrašnja D (otvor) i neodređena.

Nazivna mera (d,D), je mera koja služi kao osnova za definisanje graničnih odstupanja i graničnih mera; ona se upisuje u crtež i ostalu
tehničku dokumentaciju. Nazivna mera u opštem slučaju leži izvan oblastiograničene maksimalnom i minimalnom merom, ona ne
predstavlja željenu meru.
Nulta linija “0 -0“ je prava linija koja pri grafičkom prikazivanju tolerancija odgovara nazivnoj meri, tako da predstavlja polaznu liniju
od koje se računaju odstupanja.
Stvarna mera (ds, Ds) je ona mera koja se ustanovi merenjem na izrađenom mašinskom delu.
Granične mere su dve propisane mere između kojih se mora nalaziti stvarna mera ispravno izrađenog mašinskog dela.
Gornja granična mera (dg,Dg) – maksimalna mera, je najveća dozvoljena mera ispravno izrađenog mašinskog dela
Donja granična mera (dd,Dd) – minimalna mera, je najmanja dozvoljena mera ispravno izrađenog mašinskog dela
Dobra mera je ona granična mera koja daje maksimum materijala izrađenog materijala. To je granična mera na koju se prvo nailazi
pri obradi mašinskog dela rezanjem. Ona odgovora gornjoj graničnoj meri osovine, a donjoj graničnoj meri otvora. Daljom obradom
dela rezanjem dobijaju se mere u oblasti između graničnih mera.
Loša mera je ona granična mera koja daje minimum materijala izrađenog materijala. To je granična mera koja odgovara najvećoj
količini skinutog materijala pri izradi mašinskog dela rezanjem. Ona odgovora donjoj graničnoj meri osovine, a gornjoj graničnoj
meri otvora. Daljom obradom dela rezanjem dobijaju se mere izvan oblasti određene graničnim merama.
Odstupanje je algebarska razlika između određene mere i nazivne mere. Može biti gornje granično odstupanje, donje granično
odstupanje i stvarno odstupanje.
Gornje granično odstupanje obeležava se sa:
es = dg – d odnosno ES = Dg - d
Donje granično odstupanje obeležava se sa:

es = dd – d odnosno ES = Dd - d

t = dg – dd = es - ei

Tolerancija je razlika između gornje i donje granične mere. Tolerancija spoljne mere (“osovine”) označava se sa t, a tolerancija
unutarnje mere (“rupe”) označava se sa T.
Tolerancijsko polje je područje ograničeno linijama koje odgovaraju gornjem i graničnom odstupanju.
 T = Dg – Dd = ES - EI

Parametri tolerancijskog polja

Osnovni parametri tolerancija dužinskih mera su veličina i položaj tolerancijskog polja.

Veličina tolerancijskog polja (t,T), odnosno tolerancija, je funkcija kvaliteta tolerancije i nazivne mere.
Kvalitet je merilo steepena tačnosti izrade, odnosno merilo veličine tolerancije. Kvalitet se označava slovnom oznakom IT i brojem.
ISO standard propisuje 20 kvaliteta i to: IT01, IT0, IT1, IT2 ,..., IT18.
Položaj tolerancijskog polja označava se slovima latinske azbuke. Velika slova se koriste za otvor (unutrašnja mera), a mala slova za
osovinu (spoljašnja mera). Udaljenost tolerancijskog polja od nulte linije definisana je jednim od graničnih odstupanja es ili ei, odnosno
ES ili EI. Karakteristična su polja h, H. Koja dodiruju nultu liniju; kod polj h gornje granično odstupanje jednako je nuli, a kod polja H
je donje odstupanje jednako nuli. Tolerancijska polja j i J seku nultu liniju, a polja js i Js nulta linija simetrično seče.

Tolerancije slobodnih mera – prećutne tolerancije

Tolerancije slobodnih mera su dozvoljena odstupanja od željenih mera, koja se ne unose u crteže i njihova odstupanja praktično ne
utiču na funkcionalnost delova, ukoliko ta odstupanja leže u granicama koje se ostvaruju uobičajenim proizvodnim postupkom.
Veličine dozvoljenih odstupanja slobodnih mera propisuju se zavisno od načina izrade (rezanje, kovanje, livenje, valjanje, ...)
OTVOR

OSOVINA
 Naleganje, vrste naleganja, tolerancija naleganja

Naleganje je odnos dvaju delova jednog sklopa (osovina i otvora) istih nazivnih mera, koji proističe iz razlike njihovih stvarnih mera pre
sklapanja. U zavisnosti od odnosa mera delova sklopa, naleganja mogu biti:
• labava,
• čvrsta i
• neizvesna.
Oznaka naleganja u ISO sistemu tolerancija sastoji se od nazivne mere i oznaka tolerancijskih polja unutarnje i spoljne mere,
Odvojenih razlomačkom crtom:
Ø60 H6/r5 Ø70 P6/h5 Ø70 P6
h5
Zazor (Z) je razlika stvarnih mera otvora i osovine, ako je stvarna mera otvora veća od stvarne mere osovine. Zazor je pozitivna
veličina.

Zg = Dg – dd
Zd = Dd – dg
Tolerancija naleganja (Tn) je razlika najvećeg i najmanjeg zazora, odnosno jednaka je zbiru tolerancija otvora (T) i osovine (t).
Tolerancija naleganja predstavlja oblast u kojoj se mora nalaziti zazor odnosno preklop.

Preklop (P) je razlika stvarnih mera otvora i osovine pre sklapanja, ako je stvarna mera otvora
manja od stvarne mere osovine. Preklop je prema tome negativna veličina.

Pg = Dd – dg
Pd = Dg – dd
Neizvesna naleganja obezbeđuje ili zazor ili preklop u zavisnosti od ostvarenih mera otvora i osovine.

Zg = Dg – dd
Pg = dg – Dd

Sistemi naleganja

U cilju ograničavanja broja mogućih kombinacija položaja polja otvora i osovine, primenjuju se dva sistema naleganja i to:
Sistem naleganja zajednički otvor ili sistem zajedničke tolerancije unutrašnje mere (SZUM) je sistem kod koga je za otvor
usvojeno tolerancijsko polje H, dok se tolerancijsko polje osovine bira u zavisnosti od željene vrednosti naleganja.
Sistem naleganja zajednička osovina ili sistem zajedničke tolerancije spoljašnje mere (SZSM) je sistem kod koga je za osovinu
usvojeno tolerancijsko polje h, dok se tolerancijsko polje otvora bira u zavisnosti od željene vrednosti naleganja.
U praktičnoj primeni sistem zajedničke unutrašnje mere je pogodniji od sistema zajedničke spolašnje mere.
MERENJA I KONTROLA DUŽINSKIH MERA
Tolerancije oblika i položaja osa i površina mašinskih delova