STALNA IMOVINA

Prof. dr JOVICA LAZIĆ

Predavanje Iv
 Tema: STALNA IMOVINA
Cilj obrade teme: Imovina, koja se knjigovodstveno
evidentira na levoj strani Bilansa stanja – u okviru aktive.
Sadržaj predavanja:
Razlikujte osnovne oblike Stalne imovine.
Razumete pojam: Nematerijalnih ulaganja i naučite
suštinu patenta, koncesija, gudwill-a itd.
Razgraničite vidove Dugoročnih finansijskih plasmana.
Naučite pojam i podelu Osnovnih sredstava.
Razlikujete nabavnu vrednost od fakturne i sadašnje.
Naučite suštinu Ispravke vrednosti osnovnih sredstava.
Savladate postupak osnovnih knjiženja:
 Primena principa rastuće likvidnosti
za stalnu imovinu
• Prema principu rastuće likvidnosti, u bilans
stanja se unose najpre imovinski delovi koji
su dugoročno vezani za poslovanje
preduzeća.
• To su pozicije Stalne imovine, koju čine
Nematerijalna ulaganja, Dugoročni finansijski
plasmani i Osnovna sredstva.
• Stalna sredstva su dugoročno vezana za
preduzeće i njegovo poslovanje.
• Dele se na:
• Nematerijalna ulaganja
• Dugoročne finansijske plasmane
• Osnovna sredstva (Nekretnine,
postrojenja i oprema).
 Nematerijalna ulaganja
• neopipljiva sredstva (bez fizičke supstance),
koja imaju određenu novčanu vrednost i koja
se nalaze u pravnom vlasništvu preduzeća:
– kompjuterski softver
– patenti
– autorska prava
– goodwill (razlika tržišne i knjigovodstvene
vrednosti preduzeća)
 Goodwill

• U bilansima se prikazuje samo kupovinom

stečen goodwill – kupovinom drugog
preduzeća po ceni većoj od knjigovodstvene
vrednosti
• Racio tržišne
prema
knjigovodstvenoj tržišna vrednost
vrednosti =
knjigovodstvena vrednost
 Primer Koka-Kole i Filip Morisa
• Početkom 1980-tih kompanija je ulagala u filmsku
industriju, proizvodnju vina, kafe itd., odnosno u
poslove u kojima nije imala komparativne
prednosti.
• Tokom 1980-tih, ova kompanija je prodale sve
poslovne jedinice koje nisu bile povezane sa
osnovnim poslom i taj novac iskoristila za
penetraciju tržišta širom sveta, kupovinom učešća
u kapitalu fabrika koje su se bavile flaširanjem
pića.
 nastavak
• Rezultati su bili izvanredni, što pokazuje racio
tržišne prema knjigovodstvenoj vrednosti,
koji je 1984. godine iznosio 2,94, a 1997.
godine 22,01.
• Uprava Coca-Cole na vreme je shvatila da se
vrednost za akcionare može uvećati jedino
bavljenjem poslom koji najbolje ume da radi -
proizvodnjom i marketingom bezalkoholnih
pića.
Grafikon 2.3-2: Stope prinosa na ukupna sredstva kompanije
Philip Morris po pojedinim segmentima poslovanja (1980-1997)
 Dugoročni finansijski plasmani
• dugoročni kredit
• učešća u kapitalu drugih preduzeća
• dugoročne hartje od vrednost
 Osnovna sredstva
• Koriste se duže od jednog obračunskog
perioda - godine.
• Najvažnija osnovna sredstva su:
• Zemljište i šume
• Građevinski objekti
• Postrojenja, oprema i mašine itd.
 Vrednovanje osnovnih sredstva
• Osnovna sredstva se prilikom kupovine
vrednuju po nabavnoj vrednost koju čine:
1. Fakturna vrednost (prema računu)+
2. Zavisni troškovi nabavke (prevoz, montaža itd.)=
3. Nabavna vrednost
 Faktori zastarevanja O.S.
• Vreme
• Upotreba
• Tehnološki napredak
 Amortizacija o.s.
• Postupno smanjenje (otpisivanje) vrednosti
osnovnog sredstva naziva se amortzacija.
• Obuhvata se preko računa Ispravka vrednost
osnovnih sredstava (IVOS), koji predstavlja
korektivan račun osnovnih sredstava.
• Dok su u funkciji, osnovna sredstva se uvek
vrednuju po nabavnoj vrednosti (NV), a njihova
sadašnja vrednost se dobija na sledeći način:
1. Nabavna vrednost -
2. IVOS =
3. Sadašnja vrednost
 Nabavka i izgradnja osnovnih sredstava

• Kupovina novih osnovnih sredstava

• Kupovina upotrebljavanih osnovnih sredstava
• Izgradnja objekata
• Poklon
 1.VEK
1.VEKTRAJANJA
TRAJANJADUŽI
DUŽIOD
ODGODINU
GODINUDANA;
DANA;
2.
2. NABAVLJENA
NABAVLJENADADASE
SEKORISTE
KORISTEUUPOSLOVANJU;
POSLOVANJU;
3.
3. NE
NESLUŽE
SLUŽEZA
ZAPONOVNU
PONOVNUPRODAJU
PRODAJUKUPCIMA.
KUPCIMA.

Nematerijalna ulaganja su neopipljivi delovi imovine, kao što su

autorska prava, softver itd.
Dugoročni plasmani objašnjeni su dugoročni krediti i
kupljene dugoročne hartije od vrednosti.
Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i oprema) su
najvažnije i najčešće najvrednije pozicije Bilansa stanja
svakog preduzeća. To su oni delovi imovine koji imaju
veću novčanu vrednost i koriste se duže od godinu dana
(zgrade, zemljišta, mašine , oprema ...)
 STALNA IMOVINA

FINANCIJSKA DUGOROČNA
NEMATERIJALNA MATERIJALNA
IMOVINA POTRAŽIVANJA

-istraživanje i razvoj - nekretnine (zemljišta - udeli u povezanim - potraživanja za

-osnivačka ulaganja i građevinski objekti) poduzećima upisani ali
-koncesije - postrojenja - ulaganja u neuplaćeni kapital
-patenti (licencije) - oprema vrednosne papire - potraživanja od
-zaštitni znak - ostala stalna / dugo- - depozit (ulog kod povezanih poduzeća
-ulaganje na trajna materijalna firme) - potraživanja od
tuđoj imovini imovina prodaje na
- kaucije
- dati avansi - materijalna imovina dugoročni kredit
u pripremi
- dati avansi
 BILANS KLASIFIKACIJA
KLASIFIKACIJASTALNIH
STALNIHSREDSTAVA
SREDSTAVA BILANS
STANJA IIODGOVARAJUĆIH
ODGOVARAJUĆIHRASHODA
RASHODA USPEHA

ZEMLJIŠTE-ne
ZEMLJIŠTE-netereti
tereti
rashode jer ima
rashode jer ima
Materijalna
Materijalnasredstva:
sredstva: neograničeni
neograničenivek
vektrajanja
trajanja
stalna
stalna sredstvakoja
sredstva koja
imaju fizičku supstancu
imaju fizičku supstancu AMORTIZACIJA
AMORTIZACIJA

Prirodni
Prirodniresursi:
resursi:
zemljište?
zemljište? ISCRPLJIVANJE
Rudnici ISCRPLJIVANJE
Rudnici
Šume
Šume......

Nematerijalna
Nematerijalnasredstva:
sredstva: AMORTIZACIJA
AMORTIZACIJA
patenti,
patenti,
Autorska
Autorskaprava...
prava...

PROVERA
PROVERA
Ulaganja
Ulaganja OBEZVREĐENOSTI
OBEZVREĐENOSTI
 FINANSIRANJE
FINANSIRANJE DUGOROČNIH
DUGOROČNIH
SREDSTAVA
SREDSTAVA AKCIJE,
AKCIJE,
KOMPANIJE
KOMPANIJE
OBVEZNICE,
OBVEZNICE,
MENICE
MENICE

NAČELO
NAČELO
SUČELJAVANJA
SUČELJAVANJA

Koliko
Kolikoododukupne
ukupneNV NVtreba
trebadadaostane
ostane
Koliko
Kolikood
odukupne
ukupneNV
NVtreba
trebaalocirati
alocirati uuBilansu
Bilansu stanja kao sredstvo kojeće
stanja kao sredstvo koje će
na rashode u tekućem
na rashode u tekućem stvarati ekonomske koristi u budućim
stvarati ekonomske koristi u budućim
računovodstvenom
računovodstvenomperiodu?
periodu? periodima?
periodima?
 IZDATAK
IZDATAK

Kapitalni
Tekući
izdatak
izdatak

Knjiže se na računima Knjiže se na računima

sredstava rashoda

IZDATAK – svaki izlaz novčanih sredstava (gotovine) iz firme.

ULAGANJA – svako plasiranje novčanih sredstava

 Troškovi
Troškovinabavke
nabavke

Za gotovinu Zaduženje
(NV=Nc+tt+to+ti+to) Rashodi?

Nc+Naknade
Nc+Naknadeagentima
agentimazazanekretnine+naknade
nekretnine+naknadeadvokatima+troškovi
advokatima+troškovipripreme
pripreme
zemljište Zemljišta za gradnju (isušivanje, rušenje stare zgrade..)
Zemljišta za gradnju (isušivanje, rušenje stare zgrade..)

zgrade Nv=Nc+t
Nv=Nc+tpopravke+t
popravke+tostali
ostali

oprema Nv=Fc-popusti+tt+to+akcize
Nv=Fc-popusti+tt+to+akcizei icarine+t
carine+tinstaliranja...
instaliranja...
 Nabavka osnovnih sredstava

Novih osnovnih sredstava

Novih osnovnih sredstava sa montažom

Nabavili smo novo

osnovno sredstvo za 3.000
€. ZTN po fakturi su 500.

a. Nabavili smo OS za
4.500€. ZTN po fakturi su
400. OS je dato u
montažu!
b. Troškovi montaže po
fakturi su 100,
c. OS je dato u funkciju!
 Nabavka polovnih osnovnih sredstava

Potrebne su informacije, Dobijanje osnovnih sredstava

pored: na poklon
NV, OV, SV i KV
Situacija:
KV=SV Polovna OS:
KV<SV, uvećavamo OV; 1.Dokumentacija o NV;
KV>SV, umanjujemo OV 2. Visini otpisa (amortizaciji OS);

Na osnovu čega mi računamo

SV

Nabavili smo OS čija je

NV=10.000, OV=8.000, a a. Dobili smo na poklon
KV=2.000.! OS čija je NV 10.000 a
OV 70%.
 Likvidacija osnovnih sredstava

Rashodovanje potpuno dotrajalih Rashodovanje delimično dotrajalih

osnovnih sredstava osnovnih sredstava

NV različita od OV,
NV=OV,
tj, SV postoji pa otvaramo
tj, SV=0
rn vanredni rashod

Rashodovali smo delimično

Rashodovano je potpuno dotrajalo OS, čija je NV=2.000, a
dostrajalo OS čija je OV=1.500.
NV=1.500.
 Poklanjanje osnovnih sredstava

Prodaja osnovnih sredstava

-za iznos SV smanjuje se
kapital (akcijski) -iznos cp se knjiži na rn kupci,
za NV se smanjuje rn OS, dok se OV
knjiži na IVOS.
SITUACIJA:
1. cp<SV-vanredni prihod!
2. cp>SV-vanredni rashod!

Poklonili smo OS čija je

NV=1.000, a OV=800.
Prodali smo OS čija je NV=10.000,
OV=8.000, a cp=1.800!
 AMORTIZACIJA
-alokacija NV materijalnog stalnog sredstva u toku
njegovog procenjenog veka upotrebe-

-ograničen vek korišćenja (izuzev zemljišta)

-ekonomsko trošenje (vek),
-fizičko trošenje (vek)

-ne podrazumijeva fizičko uništavanje sredstava, već

alokaciju NV!

-nije proces vrednovanja!

Funkcionalni sistem obračuna amortizacije Vremenski sistem obračuna amortizacije

-linearna;
A=NV/procenjeni Q u celom Vt;
-degresivna;
amq=a*mogući Q u ovoj godini! -progresivna.

LINEARNA
DEGRESIVNA
-direktan način, amq=NV/n
-amq=NV*stopa
-indirektan način, amq=NV*a’, a’=100%/n
 Imovina se knjigovodstveno evidentira na levoj
strani Bilansa stanja – u okviru aktive

• Prema principu rastuće likvidnosti, u Bilans

stanja se unose najpre imovinski delovi koji
su dugoročno vezani za poslovanje
preduzeća.
• To su pozicije stalne imovine, koju čine
Nematerijalna ulaganja, Dugoročni finansijski
plasmani i osnovna sredstva.
 Nematerijalna ulaganja su neopipljivi delovi
imovine, kao što su autorska prava, softver itd.

Od Dugoročnih plasmana objašnjenja su data

dugoročni krediti i kupljene dugoročne hartije
od vrednosti.
Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i
oprema) su najvažnije i najčešće najvrednije
pozicije Bilansa stanja svakog preduzeća.
To su oni delovi imovine koji imaju veću novčanu
vrednost i koriste se duže od godinu dana.
 KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA
OSNOVNIH SREDSTAVA
1. GLAVNA KNJIGA (sintetička evidencija)
2. POMOĆNE KNJIGE (analitička evidencija)
3. KNJIGA INVENTARA
• inventarni i nomenklaturni broj
• naziv osnovnog sredstva i dobavljača
• broj i datum dokumenta o opremi
• datum stavljanja u upotrebu, procenjeni
vek
• nabavna vrednost, datum otuđenja
(prodaje...)
 KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA PO STALNIM
POSLOVNIM SREDSTVIMA

• Knjigovodstvena evidencija, u svom zaokruženom

praćenju kretanja svih sredstava, izvora sredstava.
prihoda, rashoda i finansijskog rezultata, obuhvata
i prati sve promene nastale u vezi sa osnovnim
sredstvima.
• Sve promene na osnovnim sredstvima možemo
podeliti u dve grupe:
- promene koje dovode do njihovog povećanja I
- promene koje dovode do njihovog smanjenja.
 Pribavljanje osnovnih sredstava
može biti:
• Prijem osnovnih sredstava bez nakanade, na poklon.
Izdvajaju se dva računovodstvena termana državnih
dodeljivanja:
1. pristup kapitalu, prema kome državna dodeljivanja
treba da povećaju sopstveni kapital preduzeća,
2. prihodni pristup, prema kome se dodeljivanje preuzima
kao prihod tokom jednog ili više obračunskih perioda.
• Kupovina osnovnih sredstava
• Izgradnja osnovnih sredstava
• Višak osnovnih sredstava za rad
 OTUĐENJE OSNOVNIH SREDSTAVA
MOŽE BITI:
• Otuđenje osnovnih sredstava prenosom bez
naknade
• Prodaja osnovnih sredstava
• Rashodovanje osnovnih sredstava, i ostali načini
(nastali manjkovi ili nastale štete na OS)
• Osnovna sredstava van upotrebe
• Otpisivanje osnovnih sredstava
• Revalorizacija osnovnih sredstava
 ULAGANJA U
OSNOVNA SREDSTVA
Načini pribavljanja osnovnih sredstava:
• kupovina iz vlastitih izvora
• kupovina iz pozajmljenih izvora (kredit,
lizing, ...)
• izgradnja (uz angažovanja izvođača ili u
vlastitoj režiji)
• kroz razmenu za druga sredstva
• putem donacija (uslovnih ili bezuslovnih)
 Osnovna sredstva
Podela osnovnih sredstava sa aspekta odnosa
prema procesu proizvodnje:
1. Osnovna sredstva u pripremi
2. Osnovna sredstva u upotrebi / funkciji
3. Osnovna sredstva van upotrebe / funkcije
 Ulaganja u osnovna sredstva
Osnovna sredstva se mogu nabaviti:
• Pribavljanjem ili kupovinom novih ili polovnih
osnovnih sredstava i
• Izgradnjom osnovnih sredstava
 Pribavljanke ili kupovina osnovnih
sredstava
• Kupovina novih osnovnih sredstava
• Kupovina upotrebljavanih osnovnih sredstava
• Kupovina zajedničkih osnovnih sredstava
 Poslovne promene u tekućem
mesecu
Primer:
 Kupili smo 5. (pet) automarskih pumpi po
fakturi broj 15. za din. 600.000. Pumpe treba
montirati.
 Izvršeno je montiranje automatskih pumpi i
troškovi montaže po fakturi broj 16. iznose
din. 50.000.
 Pumpe su predate u upotrebu.
 Knjženje poslovnih promena
Dnevnik
IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

1 Osnovna sredstva u 600.00

pripremi 0
- Dobavljači u zemlji 600.000
-za fakturnu vrednost
pumpi, prema fakturi br.
15. dobavljča-
2 Osnovna sredstva u 50.000
pripremi
- Dobavljači u zemlji 50.000
-za montažu pumpi po
fakturi br
 NASTAVAK

IZNOS
Duguje Potražuje
Datu Коntо
RB
m OPIS
D P

3. Osnovna sredstva (u upotrebi) 650.000

Osnovna sredstva u pripremi 650.000
-za pumpe predate u upotrebu-
 Glavna knjiga

D Osnovna sredstva u pripremi P D P

Dobavljači u zemlji

DOsnovna sredstva (u upotrebi) P

 Objašnjenje knjiženja
Promena 1. Kupovinom automatskih punpi povećavaju se osnovna
sredstva u pripremi (duguju), jer je punpu potrebno montirati pre
stavljanja u upotrebu.
Kako nismo isplatili fakturu za nabavljene punpe,
povećavaju se obaveze prema dobavljačima za
osnovna sredstva (potražuju)
Promena 2. Za iznos troškova montaže povećavaju se
osnovna sredstva u pripremi (duguju). Istovremeno se
povećavaju i obaveze prema dobavljačima (potražuju).
Promena 3. Predajom punpi, povećavaju se osnovna
sredstva u upotrebi (duguju) a smanjuju se (gase)
osnovna sredstva u pripremi (potražuju).
 Izgradnja osnovnih sredstava
• Izgradnja osnovnih sredstava od strane
izvođača radova
• Izgradnja osnovnih sredstava u sopstvenoj
režiji
• Izgradnja zajedničkih osnovnih sredstava
 IZGRADNJA
Primer:
Poslovne promene u tekućem mesecu
1. Za izgradnju prodavnice, banka nam je odobrila investicioni kredit u
iznosu od din. 12.000.000. Iz odobrenog kredita isplatili smo
izvođaču radova na ime avansa din. 3.000.000.
2. Primili smo prvu privremenu situaciju na din. 7.000.000.
3. Isplatili smo prvu privremenu situaciju iz odobrenog kredita uz
odbitak i obračun prethodno datog avansa.
4. Primili smo drugu privremenu situaciju na din. 8.800.000.
5. Primili smo konačnu situaciju na din. 11.000.000. Izvršili smo isplatu
konačne situacije zajedno sa drugom privremenom situacijom iz
odobrenog kredita.
6. Prodavnica je završena, tehnički primljena i data u upotrebu.
 Knjženje poslovnih promena
Dnevnik – PRIMER
IZNOS
Konto
RB Datum OPIS Duguje Potražuje
D P

1 Avansi za osnovna sredstva 3.000.000

- Dugoročni kredit za os. sred. 3.000.000
-Za isplatu avansa-

2 Građevinski objekti u izgradnji 7.000.000

- Dobavljači u zemlji 7.000.000
-za prvu privremenu situaciju-
3 Dobavljači u zemlji 7.000.000
- Avansi za osnovna sredstva 3.000.000
- Dugoročni kredit za os. Sred. 4.000.000
-za prvu privremenu situaciju-
 Knjženje poslovnih promena
Dnevnik – NASTAVAK
IZNOS
Datu Duguje Potražuje
RB Konto
m OPIS
D P

4 Građevinski objekti u izgradnji 1.800.000

Dobavljači u zemlji 1.800.000
-za drugu privremenu situaciju-
5 Građevinski objekti u izgradnji 2.200.000
- Dobavljači u zemlji 2.200.000
-za konačnu situaciju-
5a Dobavljači u zemlji 4.000.000
- Dugoročni kredit za os. Sred. 4.000.000
-za isplatu II priv. situacije sa
__ ____ _____ konačnom situacijom___________ _________ _________
6 Osnovna sredstva (u upotrebi) 11.000.000
- Građevinski objekti u izgrad. 11.000.000
Za zavr.prodav. i datu u upotrebu
Objašnjenje knjiženja
Promena 1. Odobravanje dugoročnog kredita za
osnovna sredstva nije dovelo do promene stanja
sredstava i izvora sredstava i nije predmet knjiženja.

Promena nastaje tek u momentu korišćenja

odobrenog kredita.
U našem slučaju to je isplata dobavlača na ime
avansa.
Tom prilokom dolazi do povećanja potraživanja od
dobavljača za osnovna sredstva (avansi za os.sred.–
duguju). Istovremeno povećavaju se i naše obaveze
po osnovu dugoročnog kredita (potraživanje).
 nastavak
Promena 2. Primanjem prve priv. situacije koja predstavlja
parcijalnu Fakturu, povećavaju se osnovna sredstva u
pripremi (duguju). Situacija nije isplaćena pa se
povećavaju obaveze prema dobavljačima za osn. sredstva
(potražuju).
Promena 3. Isplatom prve priv.situacije dolazi do
smanjenja Obaveza prema dobavlačima za osn.sredstva
(duguju). S druge strane, izvršeno je knjiženje gašenja
datog avansa za osn. sredstva (potražuju) dok je preostali
deo obaveze izmiren iz kredita, čime se povećavaju
obaveze po osnovu kredita za osn. sredstva (potražuje).
Promena 4. Isto kao i promena broj 2.
Promena 5. Kod primanja konačne situacije povećavaju se
ocnovna sredstva u pripremi (duguje), ali samo za razliku od
vrednosti već proknjiženih privremenih situacija do iznosa
konačne situacije.
Za isti iznos povećavaju se obaveze prema
dobavljačima za osnovna sredstva (potražuje).
Promena 5a. Isplatom konačne situacije smanjuju
se obaveze dobavljačima za osnovna sredstva
(duguje) ali je istovremeno došlo do povečanja
obaveza po sosnovu kredita za osn.sredstva
(potražuju)Iznos za isplatu dobijen je sabiranjem
iznosa druge privremene situacije sa razlikom
neisplaćenog dela konačne situacije.
• Promena 6. Tehničkim prijemom prodavnice i
predajom na korišćenje povećavaju se
osnovna sredstva u upotrebi za nabavnu
vrednost (duguje) a smanjuje se (gasi)
osnovna sredstva u pripremi (potražuju).
 Besplatan prijem
1. Od preduzeća “Baja” Velika Plana primili smo bez
naknade jedno skladište čija je vrednost komisijski
procenjena na din. 4.500.000. Na pomenutom skladištu
je potrebno izvršiti ugradnju sigurnosnih uređaja.
2. Preduzeće “Elektroservis” Novi Sad izvršilo je ugradnju
sigurnosnih uređaja u skladištu i ispostavilo fakturu broj
1. na din. 500.000.
3. Skladište je komisijski primljeno i predato na korišćenje.
 Knjženje poslovnih promena
Dnevnik – PRIMER
IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

1 Osnovna sredstva u pripremi 4.500.000

Akcionarski kapital 4.500.000
-za primljeno skladište bez
naknade-
2 Osnovna sredstva u pripremi 500.000
Dobavljači u zemlji 500.000
-po fakturi broj 1.-
3 Osnovna sredstva u upotrebi 5.000.000
Osnovna sredstva u pripremi 5.000.000
-za drugu privremenu situaciju-
Glavna knjiga
 Objašnjenje knjiženja
Promena 1. Primanje osnovnog sredstva (skladipta) bez
naknade ima za posledicu povećanje osnovnih sredstava u
pripremi (duguje). Istovremeno došlo je do povećanja
izvora sopstvenih sredstava – Akcionarskog kapitala
(potražuje), jer je skladište primljeno bez naknada, uz
ugradnju sigurnosnih uređaja.
Promena 2. Ugradnjom sigurnosnih uređaja došlo je do
povećanja vrednosti osnovnih sredstava u pripremi
(duguje). Kako faktura broj 1. nije plaćena povećane su
obaveze prema dobavljačima (potražuje).
Promena 3. Predaja skladišta na upotrebu dovodi do
smanjenja (gašenja) osnovnih sredstava u pripremi
(potražuju) i istovremenog povećanja osnovnih sredstava u
upotrebi ili funkciji (duguju).
Rashodovanje osnovnih sredstava
Poslovne promene u tekućem mesecu
Stanje na računima glavne knjige je sledeće:
Osnovna sredstva din. 3.800.000. Sredstva rezervi 100.000. Ispravka
vrednosti osnovnih sredstava (IVOS) 1.500.000, Akconarski kapital
2.300.000. Rezervni fond 100.000.
1. Isključili smo iz upotrebe jedan viljuškar koji je potpuno otpisan i čija je nabavna
vrednost iznosila din. 900.000.
2. Rashodovali smo viljuškar koji je stavljen van fukcije (upotrebe) u promeni 1.
3. Staro gvožđe od rashodovanog viljuškara procenjeno je na din. 90.000.
4. Rashodovali smo jednu čeličnu kasu čija je nabavna vrednost iznosila din.
600.000. a otpisana din. 430.000. vrednost starog gvožđa je procenjena na din.
100.000. Neotpisani a nepokriveni deo vrednosti kase pokriti iz rezervnog
fonda.
5. Izvršiti prenos odgovarajućih sredstava u vezi pokrivanja neotpisanog dela
čelične kase.
6. Prodalismo staro gvožđe od rashodovanih osnovnih sredstava otpadu po fakturi
broj 17. za din. 250.000.
 Knjženje poslovnih promena
Dnevnik – PRIMER
IZNOS
Konto
RB Datum
D P
OPIS Duguje Potražuje

1 Osnovna sredstva van upotrebe 900.000

Ispr. vrednosti osn. sredst. u upot. 900.000
Osnovna sredstva 900.000
Ispravka vrednosti os.sr.van up. 900.000
-za prenos na os.sr.van upotrebe-
2 Ispravka vrednosti os. sr. van up. 900.000
Osnovna sredstva van 900.000
upotrebe
-za rashodovanje.-
3 Zalihe investicionog materijala 90.000
Akcionarski kapital 90.000
-za procenjenu vrednost starog
gvož
 Knjženje poslovnih promena
u Dnevnik – nastavak
IZNOS
Konto Duguje Potražuje
RB Datum OPIS
D P

4 Zalihe investicionog materijala 100.000

Ispr. vrednosti osn. sredst. u 430.000
upo. 70.000
Rezervni fond 600.000
Osnovna sredstva
-za rashodovanje
5 Žiro ili tekući račun 70.000
Sredstva rezervi 70.000
-za prenos sredstava -
6 Kupci (za rashod osn. sr.) 250.000
Zalihe investicionog materijal 190.000
Akcionarski kapital 60.000
-po fakturi broj 17.-
Glavna knjiga
 Objašnjenje knjiženja

Promena 1. Isključenjem viljuškara iz upotrebe smanjuju se osnovba

sredstva u upotrebi (potražuje) a povećavaju osnovna sredstva van
upotrebe(duguju). U isto vreme smanjuje se IVOS u upotrebi (duguje), a
povećava IVOS van upotrebe (potražuje).
Promena 1. Rashodovanjem viljuškara van upotrebe smanjena su osn. sredstva
van upotrebe (potražuju). Za isti iznos (jer je viljuškar potpuno otpisan)
smanjili smo IVOS van upotrebe (duguje).
Promena 1. Za iznos procenjene vrednosti starog gvožđa povećavaju se zalihe
investicionog materijala (duguju). S druge strane, ove zalihe predstavljaju
sopstvena poslovna sredstva Preduzeća, ostvarena rashodovanjem osnovnog
sredstva i Knjiže se u korist akcionarskog (sopstvenog) kapitala (potražuje)
 Nastavak
Promena 4. Rashodovanjem čelične kase smanjila su se osnov- na sredstva u
upotrebi (potražuju) Takođe je došlo i do smanjenja IVOS u upotrebi (duguju). Za
iznos procenjene vrednosti starog gvožđa povećavaju se yalihe investicionog
materijala (duguju). Pokrivanje neotpisanog dela čelične kase dovelo je do
smanjenja rez.fon.(duguje).

Promena 5. Prenošenjem sredstva po osnovu pokrivanja neotpisanog dela

čelične kase iz promene 4. smanjuju se sredstva rezervi (potražuju) i
povećavaju sredstva na Tekući računu (duguju)
Promena 6. Prodaja starog gvožđa dovela je do povećanja potraživanja od kupca
za osnovna sredstva (duguju) i do smanjenja (gašenja) zaliha investicionog
materijala (potražuju). Razlika Ostvarena ovom prodajom knjiži se u korist
akcoskog kapitala, odnosno dovodi do povećanja (potražuje).
 Prodaja osnovnih sredstava – Primer
Stanje na računima glavne knjige je sledeće:
Osnovna srestva u upotrebi din. 1.100.000. IVOS u upotrebi 500.00. Tekući račun
700.000. Akcionarski kapital 1.300.000.

Poslovne promene u tekućem mesecu

1. Prodali smo jedan kamion po fakturi broj 18. za din.
210.000. nabavna vrednost prodatog kamiona iznosila
je din. 500.000. a otpisana din. 250.000. Neotpisani a
nepokriveni deo osnovnog sredstva nadoknaditi iz
poslovnog prihoda.
2. Po fakturi broj 19. prodali smo jednu kamionsku
prikolicu za din. 150.000. Nabavna vrednost prodate
prikolice iznosila je din. 310.000. a otpisana din.
190.000.
 Knjženje poslovnih promena
Dnevnik – PRIMER
IZNOS
Konto Duguje Potražuje
RB Datum OPIS
D P

1 Kupci za osnovna sredstva 210.000

Ispr. vred.osn. sred. u upotrebi 250.000
Vanredni rashodi 40.000
Osnovna sredstva u upotr. 500.000

-po fakturi broj 18.-

2 Kupci za osnovna sredstva 150.000
Ispr. vred.osn. sred. u upotrebi 190.000
Osnovna sredstva u upotr. 310.000
Kapitalni dobitak 30.000
- po fakturi broj 19.
Glavna knjiga
 Objašnjenje knjiženja
Promena 1. Proda kamiona dovela je do smanjenja
osnovnih sredstava u upotrebi (potražuju) i smanjenja
Ispravke vrednosti osnovnih sredstava u potrebi(duguju) Za iznos
prodajne vrednosti povećana su potraživanja od
kupca za osnovna sredstva (duguju). Nadoknada neotpi-
sanog a nepokrivenog dela vrednosti osnovnih sredstava
iz poslovnog prihoda, dovodi do povećanja vanrednih
rashoda (duguju).
Promena 2. Isto kao promena 1. samošto je prilikom ove prodaje
fakturisani iznos veći od sadašnje vrednosti Osnovnog sredstva pa se
ostvarena razlika knjiži u korist Poslonih prihoda (ili kapitala) što
(potražuje).
 Ustupanje bez naknade
Akcionarski kapital 3.800.000. Dugoročni kredit (za OS) 400.000.

Poslovne promene u tekućem mesecu

1. Ustupili smo bez naknade jedno skladište čija je
nabavna vrednost Iznosila din. 3.000.000., a otpisana
din.1.600.000.
2. Preduzeću “Dunav” iz Novog Sada ustupili smo bez
naknade jednu garažu čija je nabavna vrednost
iznosila dinara 800.000. a otpisana din. 400.000. Tom
prilikom preduzeće “Dunav” je preuzećo otplatu
dugoročnog kredita za garažu u iznosu od din.
200.000.
 Knjženje poslovnih promena
Dnevniku i Glavnoj knjizi – PRIMER
IZNOS
Konto
RB Datum
D P
OPIS Duguje Potražuje

1 Ispr. vred.osn. sred. u upotrebi 1.600.000

Akcionarski kapital 1.400.000
Osnovna sredstva u upotrebi 3.000.000
-po fakturi broj 18.-
2 Ispr. vred.osn. sred. u upotrebi 400.000
Dugoročni kredit za osn. sredstva 200.000
Akcionarski kapital 200.000
Osnovna sredstva u upotrebi 800.000
-Za ustupanje bez naknade uz
obavezepreuzimanja dugoročnog
kredita za osnovna sredstva.
Glavna knjiga
 Objašnjenje knjiženja

Promena 1. Ustupanjem bez naknade došlo je do

smanjenja osnovnih sredstava u upotrebi (potražuju) i do
smanjenja ispravki vrednosti osnovnih sredstava u
upotrebi (duguju). Istovremeno za neotpisani deo
skladišta smanjeni su izvori sopstvenih poslovnih
sredstava, odnosno sopstveni kapital (duguje).
Promena 2. Isto kao promena 1. samo što prilikom ovog
ustupanja bez naknade imamo i preuzimanje obaveza po
kreditu za osnovna sredstva od strane Preduzeća
“Dunav”. Preuzimanjem kredita došlo je do
smanjenja obaveza po kreditu za osnovna sredstva
(duguje).
 Otpis osnovnih sredstava

Osnovna sredstva Ispravka vrednosti OS

nabavna vrednost otpisana vrednost

Nabavna vrednost =
otpisana vrednost + sadašnja vrednost
 ULAGANJA
 Šta sе podrazumeva pod pojmom ‘’ulaganja’’?
 Dа li plaćanje obaveza znači ulaganje?
 Dа li је uplata uloga od strane vlasnika ulaganje?
 U šta se sve mogu ulagati slobodna sredstva?
 Kako se klasifikuju ulaganja?
 Kakva su to dugoročna ulaganja?
 Kakva su to kratkoročna ulaganja?
 DUGOROČNA ULAGANJA
• 030 – Učešća u kapitalu povezanih pravnih lica
• 031 – Učešća u kapitalu drugih pravnih lica
• 032 – Dugoročni krediti pov. pravnim licima
• 033 – Dugoročni krediti u zemlji
• 034 – Dugoročni krediti u inostranstvu
• 035 – Dugoročne hartije od vrednosti
• 036 – Otkupljene sopstvene akcije
• 039 – Ostali dugoročni plasmani
 KRATKOROČNA ULAGANJA
• 230 – Kratkoročni plasmani u povezana pravna lica
• 231 – Kratkoročni krediti u zemlji
• 232 – Kratkoročni krediti u inostranstvu
• 233 – Deo dugoročnog kredita koji dospeva do 1 god.
• 234 – Hartije od vrednosti namenjene prodaji
• 235 – Depo račun hartija od vrednosti kod banke
• 236 – Menice
• 239 – Ostali kratkoročni plasmani
 KUPOVINA AKCIJA
Primer:
Preduzeće ‘’А’’ је kupilo 1.000 običnih akcija akcionarskog
društva ‘’B’’ nominalne vrednosti 10,00 din. po akciji za
12.000 din.
IZNOS
Konto
Datu Duguje Potraživanje
RB
m D OPIS
P

1 0310 - Učešća u kapitalu 10.000

0319 - Isp. vred. učešća u kapitalu 2.000
2410 Tekući račun 12.000
-za kupovinu 10.000 običnih
akcija preduzeću ‘’B’’
 PRODAJA AKCIJA
Ako pretpostavimo da su prodate akcije iz prethodnog
primera, po ceni od 13,00 din. po akciji, knjiženje је sledeće:
IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

1 2410 - Tekući račun 13.000

0319 - Ispr. vrednosti učešća 2.000
0310 - Učešća u kapitalu 10.000
6710 - Dobici od prodaje akcija 1.000
-za prodaju 10.000 običnih
akcija preduzeća ‘’B’’
 PRODAJA AKCIJE
Ako pretpostavimo da su prodate akcije iz prethodnog primera, po
ceni od 11,00 din. po akciji, knjženje је sledeće:
IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

1 2410 - Tekući račun 11.000

0319 - Ispravka vrednosti učešća 1.000
5720 - Gubici od prodaje akcija 2.000
0310 - Učešća u kapitalu 10.000
-za prodaju 10.000 običnih akcija
preduzeća ‘’B’’
 NAPLATA POTRAŽIVANJA
MENICOM
Primer:
Trgovačko preduzeće je potraživanje po osnovu prodate robe u
vrednosti od 10.000 din. 15.01. naplatilo menicom čiji је rok
dospeća 3 meseca, а kamata 6% godišnje.
IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

1 15.01 2360 - Trasirane menice 10.150

. 201 - Kupci u zemlji 10.000
2368 - Kamate sadržane u menici 150
-za naplatu potraživanja
preuzimanjem menice-
 NAPLATA – ESKONT MENICE
Menica (prethodni primer) је poslata na naplatu u
poslovnu banku 31.01. Prema izvodu poslovne banke br.
35 od 15.02. menični iznos је naplaćen.
IZNOS
Коntо
RB Datum
D P
OPIS Duguje Potražuje

1 31.01. 2364 - Menice date na naplatu 10.150

2360 - Trasirane menice 10.150
-za menicu datu na napl-
15.02. 241 - Tekući račun 10.100
2368 - Kamate sadržane u menici 150
2364 - Menice date na naplatu 10.150
6612 - Prihodi od kamata po HOV 100
-za eskont menice-
 ULAGANJA U FINANSIJSKI LIZING –
KAPITALNI ZAKUP
• Pojam finansijskog lizinga – zakupa
• MRS 17 – Lizing
• Tekući (operativni) i finansijski zakup
• Kakve su prednosti finansijskog lizinga?
• Računovodstveni obuhvat tekućeg zakupa
• Ukratko о specifičnostima računovodstvenog tretmana
finansijskog zakupa
 ULAGANJA U NEKRETNINE
MRS 40 – Ulaganja u nekretnine
Postoje li u važećem Kontnom okviru konta za evidentiranje
ovih ulaganja?
Po čemu su ona specifična?
Pojednostavljeni primeri:
• ulaganja od strane vlasnika nekretnina
• ulaganja od strane zakupca nekretnina
 OSNOVNA SREDSTVA
020 – Zemljišta (MRS 16)
021 – Šume (mrs 41)
022 – Građevinski objekti (MRS 16)
023 – Oprema (MRS 16)
024 – Alat i inventar (MRS 16)
025 – Višegodišnji zasadi (MRS 41)
026 – Osnovno stado (MRS 41)
027 – Ostala osnovna sredstva
028 – Osnovna sredstva u pripremi
029 – Avansi za osnovna sredstva
 NABAVNA VREDNOST OSNOVNIH
SREDSTAVA
Nabavna vrednost (istorijski trošak) kao osnovni koncept
vrednovanja imovine;
Šta čini nabavna vrednost (osnovnih sredstava)?
Pojam i smisao ispravke vrednosti;
Imaju li sva osnovna sredstva ispravku vrednosti?
Praćenje nabavne i ispravke vrednosti osnovnih sredstava u
knjigovodstvu (osnovni i korektivni računi)
Prikaz nabavne i ispravke vrednosti u bilansu stanja
 KUPOVINA OSNOVNIH SREDSTAVA IZ
VLASTITIH IZVORA
Proizvodno preduzeće je kupilo mašinu za proizvod- nju
hladnovaljanog lima. Fakturna vrednost mašine je 50.000.
Troškovi dopreme 1.000, a troškovi montaže 5.000.
Knjižiti nabavku!

IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

1 0282 - Oprema u pripremi 50.000

432 - Dobavljači u zemlji 50.000
-za fakturnu vrednost mašine,
prema fakturi dobavljča-
2 0282 - Oprema u pripremi 1.000
432 Dobavljači u zemlji 1.000
 NASTAVAK

IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

3 0282 - Oprema u pripremi 5.000

432 - Dobavljači u zemlji 5.000
-za montažu mašine-
4 0230 - Oprema 56.000
0282 - Oprema u pripremi 56.000
-za stavljanje mašine u
upotrebu-
 KUPOVINA UPOTREBLJAVANIH
OSNOVNIH SREDSTAVA
Od preduzeća ‘’A’’ d.o.o. kupljen je korišteni kamion. Nabavna
vrednost kamiona je 50.000, ispravka vrednosti 20.000. U skladu sa
Ugovorom o kupoprodaji kamiona, kupac je od prodavca preuzeo
obavezu otplate dugoročnog kredita u visini od 40.000.

IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

1 023 - Oprema 60.000

ili
0239 Ispravka vrednosti opreme 20.000
413 Dugoročni krediti u zemlji 40.000

ili
 NASTAVAK
IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

1 023 - Oprema 50.000

0239 - Ispravka vrednosti opreme 10.000
413 - Dugoročni krediti u zemlji 40.000

U čemu je suštinska razlika između dva prikazana pristupa?

Kako je utvrđena nabavna vrednost kamiona? Koliko ona iznosi?
Od čega bi mogao da zavisi izbor između prikazanih pristupa?
 IZGRADNJA GRAĐEVINSKIH
OBJEKATA
Izgradnja građevinskih objekata od strane angažovanih
izvođača radova – građevinskih firmi
Izgradnja u vlastitoj režiji
U oba slučaja finansiranje izgadnje se može vršiti isključivo
vlastitim sredstvima ili iz kreditnih sredstava ili
kombinacijom oba načina.

Krediti mogu biti namenski ili nenamenski. U čemu je

razlika?
 IZGRADNJU VRŠE ANGAŽOVANI
IZVOĐAČI – PRIMER
IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

1 28.02 0281 Građevinski objekti u izgradnji 100.000

. 432 Dobavljači u zemlji 100.000
-za prvu privremenu situaciju-
2 31.03 0281 Građevinski objekti u izgradnji 200.000
. 432 Dobavljači u zemlji 200.000
-za drugu privremenu situaciju-
3 30.04 0281 Građevinski objekti u izgradnji 100.000
. 432 Dobavljači u zemlji 100.000
-za konačnu situaciju-
 NASTAVAK
IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

4 15.05 022 - Građevinski objekti 400.000

. 0281 Građev. objekti u izgradnji 400.000
-za aktiviranje gr. objekata-

NAPOMENA: Na svakoj situaciji (privremenoj a posebno konačnoj)

navode se: vrednost ugovorenih radova, vrednost ukupno izvedenih
građevinskih radova do određenog momenta, te vrednost izvedenih
radova po konkretnoj situaciji. Naravno, po svakoj konkretnoj
situaciji (koju izvođač izdaje obično krajem meseca), knjiže se samo
oni radovi koji dotada nisu proknjiženi.
 PLAĆANJE OBAVEZA IZVOĐAČIMA
Direktno sa Tekući računa:
IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

432 - Dobavljači u zemlji  400.000

241 - Tekući račun  400.000
-za plaćanje obaveza izvođaču-
Iz avansa za osnovna sredstva:
IZNOS
R Коntо
B
Datum
D P
OPIS Duguje Potražuje

432 - Dobavljači u zemlji Нпр. 100.000

029 - Avansi za osnovna sredstva Нпр. 100.000

-za plaćanje obaveza izvođaču-

 RAČUNI 029 I 242
Specifičnost računa 029 – Avansi za osnovna sredstva u
kontekstu kriterijuma ‘’tekuće – stalno’’ koji se, prema
MRS 1 – Priprema i prezentacija finansijskih izveštaja,
koristi za klasifikaciju pozicija aktive bilansa stanja.

Čemu služi račun 2420 – Novčana sredstva za investice

na izdvojenom računu i koliko je realna njegova primena
u tržišnom okruženju?
 NAMENSKI KREDITI
Ako banka preduzeću odobri namenski kredit, na primer
kredit iz koga će se finansirati izradnja građevinskog
objekta, treba razlikovati:
• situaciju u kojoj je kredit doznačen na Tekući račun
preduzeća
• od situacije u kojoj je kredit odobren ali se novac nalazi
kod banke, odnosno preduzeće ga postepeno koristi,
pravdajući svaki ‘’povučeni’’ dio kredita konkretnom
dokumentacijom iz koje se vidi da je obaveza prema
izvođaču zaista nastala
 AKO ЈЕ PREDUZEĆE DOBILO NOVAC NA
RASPOLAGANJE

IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

241- Tekući račun XXX

413 - Dugoročni krediti u zemlji ili XXX
421 - Kratkoročni krediti u zemlji XXX
-za odobreni namenski kredit-

432 - Dobavljači u zemlji XXX

241 - Tekući račun XXX
-za plaćanje obaveza
izvođaču radova-
 AKO SE ODOBRENA KREDITNA
SREDSTVA NALAZE KOD BANKE
IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

809 Ostala vanbilansna sredstva XXX

819 Izvori ost. vanbilansnih XXX
sredstava
-za odobreni namenski kredit-
432 Dobavljači u zemlji XXX
413 Dugoročni krediti u zemlji ili XXX
421 Kratkoročni krediti u zemlji XXX
-za plaćanje obaveza
izvođaču radova-
 DEONICE ILI AKCIJE
MRS 20 – Računovodstvo donacija
‘’Kapitalni’’ i ‘’prihodovni’’ pristup računovodstvu
donacija.
Primer: DOO dobilo donaciju u kompjuterskoj opremi
čija je vrednost 15.000 EUR.
IZNOS
Datu Коntо
RB
m D P
OPIS Duguje Potražuje

023 - Oprema 15.000

409 - Ostala dugoročna rezervisanja 15.000
-za donaciju u opremi-
 DODATNI CILJEVI IZUČAVANJA
IZGRADNjA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA U
VLASTITOJ REŽIJI
RAČUNOVODSTVENI TRETMAN KAMATE NA
NAMENSKE ILI NENAMENSKE KREDITE (MRS 23
– TROŠKOVI POZAJMLjIVANjA)
RAČUNOVODSTVO ‘’ZAJEDNIČKIH ULAGANjA’’
Amortizacija stalnih sredstava

Prof. dr Jovica Lazić

 Stalna sredstva su sredstva koja se koriste duži vremenski period a
najmanje godinu dana kao

posrednici između rada i predmeta rada u procesu

reprodukcije.

Stalna sredstva celom upotrebnom supstancom učestvuju u procesu

rada, a samo alikvotni dio svoje vrednosti prenose na gotove
proizvode ili usluge u obliku amortizacije. Ona se, dakle, ne troše, u
punom iznosu, u jednom procesu reprodukcije; njihovo trošenje i
reprodukovanje odvija se postepeno kroz više sukcesivnih procesa
reprodukcije.
Stalna sredstva prema Standardima možemo klasifikovati na:
- stalna sredstava u obliku stvari,
- stalna sredstva u obliku prava i dugoročnih razgraničenja
 Pod amortizacijom podrazumijevamo postepeno prenošenje
vrijednosti stalnih sredstava na gotove proizvode ili usluge.
Gledano sa ekonomskog stanovišta, amortzacija je
vrijednosni izraz trošenja stalnih sredstava. Amortizacijom se
obezbjeđuje integritet stalnih sredstava i kontinuitet
reprodukcije sredstava.

Zadaci amortizacije su:

 da odrazi trošenje stalnih sredstava i smanjivanje njihove
vrijednosti;
 služi kao sredstvo za određivanje dela vrednosti stalnih
sredstava koji je prešao na P/U;
 služi kao sredstvo da se osigura mogućnost obnavljanja,
odnosno zamjene dotrajalih stalnih sredstava.
• OSNOVICA

Obično amortizacija predstavlja kalkulativni, procenjeni iznos

trošenja stalnih sredstava.

OSNOVICA za obračun amortzacije može bit:

- nabavna vrednost stalnih sredstava,

- revalorizovana vrednost stalnih sredstava,
- reprodukciona vrednost stalnih sredstava.
 Potrebno je poznavati i stopu amortzacije. Stalna sredstva u
toku svog veka korišćenja prenela su cijelu vrijednost, tj. 100% svoju
vrednost na

proizvode. Prenošenje vrednosti stalnih sredstava računski se izražava

kao stopa amortizacije, a to je procenat istrošenosti stalnog sredstva.
Ona se izračunava na bazi veka trajanja stalnog sredstva i obratno,
ako znamo stopu, može se izračunati vek trajanja sredstavа.
 PRIMER:

Vek trajanja stalnog sredstva je 6 godina. Izračunati stopu

amortizacije?

Stopa amortzacije (% a) = 100 / Vek trajanja (n)

%a = 100/6 = 16, 67%

Vek trajanja (n) = 100 / % a

Ako je stopa amortizacije 16,67%, onda vek trajanja stalnog sredstva

je:
Vek trajanja (n) = 100 / % a = 100 / 16,67 = 5,99  6,00 godina
 Kada se stalna sredstva

upotrebljavaju u dve smene, onda se stopa amortizacije

povećava za 25%, a ako rade u tri smne, onda se stopa
povećava za 50%.

U teoriji i praksi postoje sljedeći sistemi obračuna

amortizacije stalnih sredstava, i to:

1. vremenski sistem,
2. funkcionalni sistem,
3. kombinovani sistem.
 Vremenski sistem amortzacije

...kao bazu za obračun amortizacije uzima vreme, tj. vek

trajanja stalnih sredstava. Kod ovog sistema razlikujemo
sledeće metode obračuna:

a) metod ravnomerne ili konstantne amortizacije,

b) metod progresivne amortizacije,
c) metod degresivne amortizacije.
a) metod ravnomerne ili konstantne amortzacije
Suština ove metode je da je amortizacija ravnomerno
raspoređena u konstantne veličine, uz jednake stope
amortizacije na period trajnja stalnog sredstva.
PREDNOSTI ove metode ogledaju se u jednostavnom
izračunavanju amortizacionih iznosa koji su linearni u
celom amortizacionom periodu, kao i mogućnost
planiranja i jednostvanog vođenja evidencije.
NEDOSTACI ove metode su njena linearnost, obzirom
da se stalna sredstva ne troše linearno, jer njihova
sposobnost i funkcionalnost nije uvek ista.
 b) metod progresivne amortzacije

...podrazumeva da iznos amortizacije u periodu korišćenja stalnog sredstava

progresivno raste. Preduzeće, obično,

donosi odluku da obračunava stalna sredstva po ovoj metodi kada je tek

formirano ili tek nabavljeno novo stalno sredstvo.

Naime, pošto su sredstva nova, radnici nisu dovoljno upućeni u način korišćenja
tih sredstava, sredstva se ne koriste punim kapacitetom iz nedovoljne
razrađenosti ili neusklađenosti postojećih kapaciteta ili sredstva se nedovoljno
koriste jer preduzeće nije dovoljno osvojilo tržište, pa ih u tom periodu treba
manje amortizovati.

Kod ove metode razlikujemo obračun amortizacije:

 pomoću različite stope na istu osnovu
 obračun amortizacije metodom delova
 c) metod degresivne amortzacije
Prema ovoj metodi obračuna amortizacije, u prvim godinama
korišćenja stalnog sredstva amortizacija

je najveća, a svake naredne godine, njen iznos se smanjuje, tj. ima

degresiju. Razlozi za ovakvo kretanje amortizacije su suprotni
progresivnom kretanju amortizacije.

Pristalice ove metode smatraju da su u početku veka korišćenja

stalna sredstva najsposobnija, da daju najveće efekte, pa u tom
periodu treba da se najviše i amortizuju. Kasnije, mašine su često na
opravci i ne rade, pa treba smanjivati amortizaciju u tim periodima.
Kod ove metode, stope amortizacije opadaju i ne smeju biti
manje od propisanih stopa u Nomenklaturi sredstava za
amortizaciju. Smanjivanjem stopa amortizacije, ali u toku
veka trajanja stalno sredstvo se amortizuje u celini.
 2. Funkcionalni sistem amortzacije

...za osnovu uzima učinak (obavljeni zadatak ili izvršenu funkciju

koju je ostvarilo stalno sredstvo. Primenom funkcionalnog sistema
obračunata amortiza-
cija se približava stvarno prenetoj vrednosti stalnog sredstva na nove
proizvode, a to doprinosi i realnom utvrđivanju dobiti u preduzeću.
Otpisivanje se vrši srazmerno
upotrebi sredstva. Ovaj sistem se primenjuje za stalna sredstva kod koj
je moguće utvrditi zavisnost između trošenja i intenziteta upotrebe, np
kamioni, lokomoti-
ve, avionski motori, rudarski radovi, patenti, licence ...
 3. Kombinovani sistem amortzacije

...je takav sistem kod koga se pri obračunu kombinuju metode

vremenske i funkcionalne amortizacije. Cilj primene ovog
sistema je da se što realnije obračuna amortizacija stalnih
sredstava.
 AMORTIZACIJA
ŠTA SE OZNAČAVA POJMOM ‘’AMORTIZACIJA’’?
KOJA SREDSTVA SE AMORTIZUJU?
ZBOG ČEGA SE VRŠI AMORTIZACIJA?
KOJA SREDSTVA SЕ NЕ AMORTIZUJU?
KAKO SE KNJIŽE OBRAČUNATI TROŠKOVI
AMORTIZACIJE?
ŠTA PREDSTAVLJA AMORTIZACIONU OSNOVICU?
ŠTA JE TO REZIDUALNA VREDNOST?
ŠTA JE TO EKONOMSKI VEK A ŠTA KORISNI VEK
NEKOG SREDSTVA?
 METODE AMORTIZACIJE
1. METODA VREMENSKOG OTPISA
• LINEARNI – PRAVOLINIJSKI OTPIS
• DEGRESIVNI OTPIS
 ARITMETIČKO – DEGRESIVNI OTPIS
(DIGITALNI OTPIS; SUMA BROJA GODINA)
 GEOMETRIJSKO – DEGRESIVNI OTPIS (ISTA
OSNOVICA A OPADAJUĆA STOPA)
 METODA OPADAJUĆEG SALDA
2. METODA FUNKCIONALNOG OTPISA
 PRAVOLINIJSKI OTPIS
Nabavna vrednost kamiona je 50.000 КМ. procenjeni korisni vek je 5
godina. procenjena rezidualna vrednost iznosi 5.000 КМ. Obračun
amortizacije pravolinijskom metodom izgleda kao u tabeli:

Godina NV IV SV %
1 50.000 9.000 41.000 20%
2 50.000 9.000 32.000 20%
3 50.000 9.000 23.000 20%
4 50.000 9.000 14.000 20%
5 50.000 9.000 5.000 20%

Godišnji iznos amortizacije =

= (50.000 – 5.000) / 5 = 9.000
 FUNKCIONALNI OTPIS
Nabavna vrednost kamiona je 50.000 КМ. procenjeno je da može preći
ukupno 50.000 км. procenjena rezidualna vrednost iznosi 5.000 КМ.
Pretpostavljeni obračun amortizacije funkcionalnom metodom izgleda
kao u tabeli:

Kilometri NV IV SV %
5.000 50.000 4.500 45.500 10%
10.000 50.000 9.000 36.500 20%
3.000 50.000 2.700 33.800 6%
6.000 50.000 5.400 28.400 12%

IZNOS amortizacije po jednom kilometru =

= (45.000 : 50.000) = 0,90 КМ / км
 DIGITALNI OTPIS
Nabavna vrednost kamiona je 50.000 КМ. Procenjeni korisni vek je 5
godina. Procenjena rezidualna vrednost iznosi 5.000 КМ. Obračun
amortizacije metodom digitalnog otpisa izgleda kao u tabeli:

Godina NV IV SV %
1 50.000 15.000 35.000 33,33
2 50.000 12.000 23.000 26,67
3 50.000 9.000 14.000 20,00
4 50.000 6.000 8.000 13,33
5 50.000 3.000 5.000 6,67
Iznos degresije =
= 2 x (45.000 / 5 (5 +1)) = 3.000
 DIGITALNI OTPIS
Nabavna vrednost kamiona je 50.000 КМ. Procenjeni korisni vek je 5
godina. Procenjena rezidualna vrednost iznosi 5.000 КМ. Obračun
amortizacije metodom digitalnog otpisa izgleda kao u tabeli:

Godina NV Koeficijent IV SV
1 50.000 5/15 15.000 35.000
2 50.000 4/15 12.000 23.000

3 50.000 3/15 9.000 14.000

4 50.000 2/15 6.000 8.000

5 50.000 1/15 3.000 5.000

Iznos degresije =
= 45.000 / 15 = 3.000
 ISTA OSNOVICA A OPADAJUĆA STOPA
U prethodnom primeru, ako se želi da stopa
amortizacije iz godine u godinu pada, npr. zа pо 5%,
оpadajućа stopa se može izračunati na sledeći način:

1. godina = x + 20% Stopa = 30%

2. godina = x + 15% Stopa = 25%
3. godina = x + 10% Stopa = 20%
4. godina = x + 5% Stopa = 15%
5. godina = x + 0% Stopa = 10%
5x + 50% = 100%
x = 10%
 OBRAČUN AMORTIZACIJE
Godina NV % IV SV

1 50.000 30% 13.500 36.500

2 50.000 25% 11.250 25.250
3 50.000 20% 9.000 16.250
4 50.000 15% 6.750 9.500
5 50.000 10% 4.500 5.000

!!! Stope se i u ovom slučaju primenjuju na

amortizacionu osnovicu koja se dobije kad se od
nabavne oduzme rezidualna vrednost (45.000).
 METODA OPADAJUĆEG SALDA
Prema оvoj metodi оtpisa, ista stopa se primenjuje na
saldo, tj. sadašnju knjigovodstvenu vrednost sredstava
(koja se, prirodno, smanjuje iz godine u godinu).Obično
se uzima dvostruka linearna stopa:

(100% / procenjeni korisni vek x 2).

U posmatranom primeru, stopa iznosi 40%
(100 / 5 x 2)
U zadnjoj godini otpisa iznos amortizacije čini vrednost
koju još treba oduzeti da bi se sadašnja vrednost svela
na rezidualnu.
Rezidualna vrednost, neto iznos koji neko preduzeće
očekuje da dobije za neko sredstvo na kraju njegovog
korisnog veka trajanja nakon odbitka troškova koji se
očekuju pri otuđenju sredstva.
 OBRAČUN АMORTIZACIJE

Godina NV % IV SV
1 50.000 40% 20.000 30.000
2 50.000 40% 12.000 18.000
3 50.000 40% 7.200 10.800
4 50.000 40% 4.320 6.480
5 50.000  23% 1.480 5.000

!!! U PRVOJ GODINI, DVOSTRUKA LINEARNA

STOPA JE PRIMENJENA NA NABAVNU VREDNOST,
ŠTO NIJE BIO SLUČAJ KOD PRETHODNO
PRIKAZANIH METODA.
 KNJIŽENJE AMORTIZACIJE
Knjiženje obračunatog troška amortizacije osnovnih
sredstava – stalnih materijalnih sredstava (grupe konta
02) vrši se stavom:

D 540 – Troškovi amortizacije

P 0239 – IV opreme
P 0229 – IV građevinskih objekata
P 0249 – IV alata i inventara
P 0259 – IV višegodišnjih zasada
P 0269 – IV Osnovnog stada
zavisno od toga o kom osnovnom sredstvu se radi.
 AMORTIZACIJA NEMATERIJALNIH
SREDSTAVA
Nematerijalna sredstva (grupa konta 01) obuhvata
konta која se odnose na sredstva која imaju ograničeni
vek upotrebe zbog čega se, takođe, amortizuju.
Za obračun amortizacije obično se koristi metoda
pravolinijskog – linearnog otpisa.
Troškovima amortizacije nematerijalnih sredstava
zadužuje se konto 540 a odobravaju adekvatna konta
ispravke (0119, 0139, itd.)
Šta je gudvil (goodwill) i da li ga treba amortizovati
(MRS 38)?
 TROŠKOVI ISCRPLJIVANJA
Troškovi iscrpljivanja se pojmovno vežu za ‘’amortizaciju’’
prirodnih bogastava.

Primer: amortizacija rudnika – obračun troškova

iscrpljivanja vrši se na osnovu procenjene količine rude.
AM / kg = NV rudnika / količina
Godišnja amortizacija =
АМ / kg x eksploatisana količina rude
D 540 – Troškovi amortizacij
P 0139 – Ispravka vrednosti koncesija
TREBA UOČITI NA KOM KONTU (RAČUNU) JE
KNJIŽENA NABAVNA VREDNOST RUDNIKA !!!
 PORESKI TRETMAN TROŠKOVA
AMORTIZACIJE
Poreskim propisima (Zakono о porezu na dobit) se, pored
ostalog, definiše poreski tretman troškova amortizacije.

Prema Zakonu iz 1992. u poreskom bilansu se priznavala

amortizacija do iznosa obračunatog na osnovu propisanih
stopa amortizacije.
Prema Zakonu iz 2001. god. troškovi amortizacije se priznaju u
iznosima obračunatim u skladu sa računovodstvenim
propisima. Šta to znači u kontekstu različitih mogućnosti
vezanih za izbor metode amortizacije?
Kako se problem u vezi sa poreskim tretmanom troškova
amortizacije rešava u okviru MRS 12 – Porez na dobit?
 PRIKAZ NA ‘’Т’’ KONTIMA
0230 – Oprema 0239 – IV opreme
PS) 100.000 1) 10.000

2) 10.000
3) 10.000

540 – Troškovi amortizacije

1) 10.000
2) 10.000
3) 10.000
 Pitanja:
1. Kupovina akcija nekog preduzeća sa ciljem dugotrajnog uticaja na njegovo poslovanja bilansira se kao
pozicija_________________.
2. Zgrada, oprema i zemljište se bilansiraju kao_______________.
3.Faktori koji utiču na smanjenje vrednosti osnovnih sredstava su:

_____________________________
_____________________________
_____________________________

4. Zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke osnovnog sredstva čine

njegovu______________vrednost.
5.Smanjenje vrednosti osnovnog sredstva obuhvata se, indirektno, preko
računa_______________________________.
6. Razlika između nabavne i otpisane (amortizovane) vrednosti osnovnog sredstva (IVOS)
predstavlja ________________ vrednost o.s.
7. Troškovi prevoza, montaže, carina itd. Se nazivaju___________________.
8.Isplate unapred, pre početka radova (ili isporučenih proizvoda i izvršenih usluga) usluga se
nazivaju______________.
9.Fakture koje podnosi izvođač radova naručiocu i koje predstavljaju obračun radova na nezavršenom
građevinskom objektu do određenog trenutka se nazivaju _______________________.
10. Od osnovnih sredstava, jedino koje protokom vremenom ne gubi svoju vrednost i koje se ne otpisuje
je__________________.
Odgovori: 1. učešća; 2. osnovna sredstva; 3. proticanje vremena, upotreba i tehnološki napredak; 4. nabavnu; 5. Ispravka vrednosti osnovnog sredstva; 6. sadašnju; 7. zavisni troškovi
nabavke; 8. avansi 9. privremene situacije (obračuni). 10. zemljište.
• Pitanja na kraju svakog predavanja