POLJOPRIVREDNO

RAČUNOVODSTVO

BIOLOŠKA IMOVINA
Biološka sredstva
Biološka sredstva obuhvataju biljne i životinjske
vrste koje se uzgajaju u cilju prodaje, dalje
prerade odnosno proizvodnje novih bioloških
sredstava, a radi sticanja prihoda.
Primeri obuhvataju drveće na plantažama,
višegodišnji zasadi, osnovno stado i dr.
Važnu odliku biološke imovine čini biološka
transformacija (kvalitativne i kvantitativne
promene u biološkoj imovini).
Kako ova transformacija utiče na
poslovanje?
Da li je zoološki vrt deo poljoprivrede?
Šta je sa ribarenjem na otvorenom moru (reci)?
Ono što je važno jeste da preduzeće
- upravlja navedenom transformacijom,
- obezbeđuje neophodne uslove za
odvijanje transformacije,
- meri (kvantifikuje) i vrši nadzor nad
transformacijom bioloških sredstava.
 Žetva (ubiranje) predstavlja odvajanje
proizvoda od biološke imovine ili prekid
životnih procesa biološke imovine.
 Poljoprivredni proizvod je požnjeveni
proizvod biološke imovine.
 Troškovi do tačke prodaje obuhvataju
troškove direktno uslovljene prodajom
imovine (izuzimajući pri tome troškove
finansiranja i porez na dobit).
Biološka imovina Poljoprivredni proizvodi

Plantaža drveća Posećena stabla

Biljke Pamuk

Stoka, ovce mleko, vuna

Svinje polutke

Vinograd Grožđe
Voćke Ubrano voće
 Računovodstveni tretman biološke imovine i
poljoprivrednih proizvoda (do trenutka
ubiranja roda - drvo, pamuk, voće) definisan
je MRS 41- Poljoprivreda.
 Poljoprivredni proizvodi nakon ubiranja
(žetve) koji nastaju daljom preradom (drvna
građa, konac i dr) predmet su MRS 2 –
Zalihe.
Uslovi za priznavanje osnovnog
sredstva u bilansu stanja
 1) preduzeće ima kontrolu nad datom
imovinom kao rezultat prošlih događaja
2) verovatno je da će buduće ekonomske
koristi vezane za imovinu priticati u
preduzeće
3) fer vrednost ili trošak nabavke može se
pouzdano izmeriti.
 MRS 41 definiše kada se biološka imovina
priznaje u finansijskim izveštajima i iznos po
kome se ona bilansira.
 MRS 41 predviđa da se biološka imovina
početno i naknadno obuhvata po fer vrednosti
umanjenoj za troškove do tačke prodaje.

 Kada se može odstupiti od ovog pravila?

 Hijerarhija fer vrednosti
 Cena imovine na aktivnom tržištu
 Cena iz poslednje transakcije za isto sredstvo kada
aktivno tržište ne postoji
 Tržišna cena za slično sredstvo
 Sektorski benčmarking *
 Sadašnja vrednost budućih novčanih tokova koji se
očekuju po osnovu posmatranog biološkog sredstva

Kako proceniti fer vrednost vinograda prema

poslednjoj metodi?
 Poljoprivredni proizvodi koji su neposredni
proizvod biološke imovine u trenutku žetve
(ubiranja) mere se po fer vrednosti umanjenoj
za procenjene troškove do tačke prodaje
(naknade brokerima i dilerima, naknade
nadzornim organizacijama i robnim berzama,
provizije i carine).
 Prihodi i rashodi nastali kao rezultat promene
fer vrednosti biološke imovine i fer vrednosti
poljoprivrednih proizvoda priznaju se u
računu dobitka i gubitka u periodu kada su
nastali.
Višegodišnji zasadi
 rodna stabla voćnjaka,
 čokotI vinove loze,
 zasadI hmelja,
 zasadI za zaštitu od vetrova, erozije,
vezivanje peščara,
 zasadI masline,
 brzorastuće upotrebno i ukrasno drveće.
Višegodišnji zasadi (račun-026)
- sredstvo sa biološkim svojstvom (biološki procesi rasta)
- potreban je veći broj godina pre nego što se
puste u upotrebu.

Kako se višegodišnji zasadi tretiraju do trenutka

postizanja punog roda?

Po kom iznosu se takvo sredstvo bilansira?

Kada se smatra da je višegodišnji zasad priveden

nameni?
-
Šta je sa malim rodom karakterističnim za prve godine podizanja
višegodišnjeg zasada?
 Višegodišnji zasad je stablo, a zemljište se
tretira kao posebno sredstvo.
 Podizanje višegodišnjih zasada se pretežno
zasniva na koriščenju bankarskih kredita i to
namenskih kredita.
 Šta je sa PDV u slučaju prodaje vinograda?
 Oslobođeno je PDV kao i zemljište.
 Standard predviđa podelu biološke imovine
na potrošnu i osnovnu, a prema upotrebnoj
zrelosti razlikuje se zrela i nedozrela imovina.
Osnovno stado (račun-025)
 Obuhvata: goveda, konje, mazge, magarce,
ovce, koze, svinje, živinu, pčelinja društva,
ribe, kuniće i dr.
 radne životinje
 životinje za priplod
 podmladak
 životinje u tovu

 Šta je od navedenih
kategorija osnovno stado,
a šta obrtno stado?
 Izdvojene životinje radi
prodaje ili tova čine
sastavni deo obrtne
imovine.
 Koji su MRS relevantni za
obuhvatanje jedne i druge
kategorije?
Sa stanovišta računovodstvenog obuhvatanja
važan je pojavni oblik osnovnog stada:
 Investicije u osnovna stada
 Dati avansi za osnovno stado
 Osnovno stado u upotrebi
 U toku poslovne godine nastaju brojne
promene na Osnovnom stadu, budući da
reprodukcioni ciklus za većinu životinjskih
vrsta traje kraće od jedne godine.
 Na koji način se takve promene obuhvataju?
 025 - Osnovno stado
Nabavka Prodaja
Priplođenje Prevođenje u tov
Prevođenje Prinudno klanje i
iz dr. kateg. uginuće
Prirast Manjkovi
Viškovi
 Specifičnosti računovodstvenog obuhvatanja
osnovnog stada:
- jedan sintetički račun Osnovno stado
- specifična analitika, kao i obračun prirasta.
Analitika računa 025 - Osnovno stado
 02500 – krave
 02501- junad
 02502 - telad
 0251 - konji
 0252 – mazge i magarci
 0253 - svinje
 0254 – ovce i koze

Dozvoljeno je izdvojeno prikazivanje (na posebnom

računu) pojedinih životinja veće vrednosti.
Obračun prirasta
 Na kraju svakog obračunkog perioda neophodno je utvrditi
promene u stanju osnovnog stada. Ovo važi i za višegodišnje
zasade (npr. prirast drvne mase ili sušenje stabala).
 Povećanje vrednosti može biti rezultat fizičkih promena
(povećane težine biološke imovine) ali i rasta cena.
 Na koji način se utvrđuje prirast?
 Zašto je ova informacija važna?
 Na kojim računima se obuhvataju pojedine komponenete
povećanja vrednosti osnovnog stada?
Knjiženje povećanja vrednosti i
prirasta
 Evidenciju o osnovnom stadu neophodno je voditi za
pojedine vrste stoke, ali i kategorije unutar svake
vrste.
 Za tu svrhu služe tzv. “listovi stoke” ili “stočna karta”
(analitička evidencija) koji sadrže naturalne i
vrednosne podatke o vrsti stoke, datum nabavke,
cena po kojoj je nabavka izvršena, težina u kg,
početnom stanju, ulaz i izlaz u toku godine za
posmatranu kategoriju životinja.
 Naredni korak jeste sastavljanje “obrta stada” kao
osnove za utvrđivanje prirasta osnovnog stada.
 Prirast reflektuje povećanje vrednosti osnovnog stada
koje je nastalo kao rezultat sopstvene proizvodnje.
 Ovaj deo povećanja vrednosti neophodno je
razlikovati od povećanja vrednosti po osnovu
nabavke osnovnog stada.
Kako se računa prirast?
Ukupna potražna strana računa 025 Osnovno
stado (IZLAZ)
+ Stanje prema popisu 31.12.
- Ukupna dugovna strana računa 025
= PRIRAST
- Razlika u ceni
= Stvarni prirast
Primer
 Na jednoj farmi goveda stanje na početku godine je
iznosilo 10 komada junica ukupne težine 4.000 kg,
procenjene na 200 din/kg.
 U toku godine nastale su sledeće promene:
- iz kategorije teladi preveno je 5 grla ukupne težine
1.500kg,
- kupljene 4 junice ukupne težine 800 kg po ceni od
205 din/kg,
- prodato 6 grla težine 1.300 kg po ceni od 210 din/kg,
- prinudno zaklano 1 grlo težine 400kg i procenjene
vrednosti od 210 din/kg,
- prevedeno u kategoriju “krave” 5 grla težine 2.700kg
 Vrednost prirasta obračunava se po ceni koja
je niža - cena koštanja ili tržišna cena.

Zašto princip niže vrednosti?

 Ko obezbeđuje informacije o ceni koštanja?

 Knjiženje priploda
Osnovno stado - krave Osnovno stado - telad
 Vrednost priploda se utvrđuje kao proizvod
težine priploda i cene žive mere priplodnog
grla. Na primer, priplođeno je 10 komada
teladi čija težina iznosi 350 kg, a cena žive
mere krava iznosi 3€.
 Vrednost priploda je 350kg x 3 € = 1.050 €
Prevođenje iz kategorije u kategoriju
 Prevođenje pojedinih grla u stočarstvu može biti iz
kategorije teladi u junad odnosno iz kategorije junadi
u krave.
02501Telad 02503 Junad

Činjenica da se prevođenje vrši u toku obračunskog

perioda te da se na kraju obračunskog perioda vrši
zbirno knjiženje uslovilo je potrebu da se obračun vrši
prema prosečnim ponderisanim cenama.
 Vrednost prevođenja osnovnog stada iz jedne
kategorije u drugi vrši se na osnovu težine i cene po
kojoj se životinje vode u kategoriji u kojoj se
prevođenje vrši.
 Kod prevođenja iz kategorije u kategoriju koja se
odnosi na stoku u tovu, knjiženje se ne vrši u
finansijskom računovodstvu, već samo u pogonskom
obračunu budući da je reč o prenošenju
poluproizvoda iz jedne u drugu proizvodnju.
Primer
 Na poljoprivrednom gazdinstvu koje se bavi
proizvodnjom mleka izvšeno je prevođenje 20
junica težine 11.000 kg u krave po prosečnoj
ceni od 300 din./kg.
 Osnovno stado – krave 3.300.000
 Osnovno stado- junice 3.300.000
 - za prevod između kategorija
Kada će se stalna biološka sredstva
iskazati kao potrošna?
 Kriterijumi za klasifikaciju stalne imovine kao
imovine koja se drži radi prodaje:
- knjigovodstvena vrednost se može povratiti
prevashodno prodajom, a ne daljim
korišćenjem imovine;
- prodaja mora biti vrlo verovatna (ovo
pretpostavlja da uprava ima plan prodaje ili
da aktivno traži kupca);
- očekuje se da će prodaja biti realizovana u
roku od 12 meseci od dana klasifikovanja.
Rashodovanje, obezvređenje i prodaja
bioloških sredstava
 Neotpisana vrednost i dodatni troškovi otpisanih bioloških
sredstava koji nisu pokriveni iz tekućih prihoda iskazuju se na
računu 571 – Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje
bioloških sredstava.
 Račun je tangiran i kada je prodajna cena biol. sredstva niža od
prosečne trž. cene.
 Umanjenje vrednosti biološke imovine iskazuje se kao rashod
perioda na računu 580-Obezvređenje bioloških sredstava.
 Ovo umanjenje može nastati u trenutku početnog priznavanja
biološkog sredstva po fer vrednosti umanjenoj za troškove
prodaje na mestu uzgajanja, kao i usled promene (smanjenja)
fer vrednosti.
 Navedene promene mogu se odnositi na promenu u količini
(broj grla) i promene fer vrednosti.
 Smanjenje fer vrednosti
0259-Obezvređenje vr osn stada 580-Obezvređenje biološk. sreds
 Prodaja biološke imovine
Biološka sredstva 202 Kupci u zemlji

U zavisnosti od odnosa ostvarene prodajne

cene i prosečne cene određene kategorije
biološke imovine javiće se
Gubici/Dobici od prodaje bio. Imovine
gubitak dobitak
 Prinudno klanje
Osnovno stado 511–Tr materijala za izradu
Za vrednost mesa,
kože i dr. produkata

579 - Drugi nepomenuti rashodi

 Ukoliko se utvrdi odgovornost
računopolagača (odgovornog lica) za
prinudno klanje:
679 – Ostali nepomenuti prihodi 221- Potraživanja od zaposlenih
 Uginuće osnovnog stada
025 – Osnovno stado 571 – Gubici po osnovu rashodovanja osn.
sredstva

Da li je osigurano ili ne?

Ako jeste formiraju se potraživanja prema osiguravajućim
organizacijama (228- Ostala potraživanja).
Ukoliko međutim nije zaključen ugovor o osiguranju, vrednost
uginulih životinja se iskazuje na teret ostalih rashoda.
Primer
 Uginula je krmača težine 120kg što po
tržišnoj ceni od 240 din/kg iznosi 28.800 din.
Osiguravajuće društvo priznaje 20.000
dinara, dok se ostatak knjiži na teret
preduzeća.
 Potraživanja za naknadu štete 20.000
 Gubici od rashodovanja bio. imov. 8.800
 Osnovno stado – krmače 28.800
 - za uginule krmače
 Navedeni događaji (umanjenja vrednosti) i
gubitaka mogu biti povezani sa klimatskim
promenama, pojavom zaraznih bolesti,
najezdom insekata, poplavama, sušama,
mrazevima i drugim nepogodama.