ROMANTIZAM

žuto – misli, iskazi

belo – dopuna
crveno – bitno!!!
 FRIDRIH ŠLEGEL – definicija
programa romantičarske poezije

• Danteova proročka poema jeste jedini

sistem transcendentalne poezije, još uvek
najviši u svojoj vrsti. Šekspirov
univerzalitet pravo je središte romantične
umetnosti. Geteova čisto poetička poezija
najsavršenija je poezija poezije. To je
veliki trozvuk moderne poezije,
najunutarnjiji i najsvetiji krug.
Definicija romantike
• Romantična poezija je progresivna univerzalna
poezija. Njena svrha nije samo u tome da
ponovo ujedini sve razdvojene rodove poezije i
da dovede u vezu poeziju sa filozofijom i
retorikom. Ona hoće i treba da pomeša i stopi
poeziju sa prozom, tvoračku snagu sa kritikom,
umetničku poeziju sa prirodnom poezijom; da
poeziju učini živom i društvenom, a život i
društvo poetičnim, i da forme umetnosti ispuni i
zasiti materijalom pogodnim za obrazovanje
svake vrste, oživljujući ga treperenjem humora.
A. VILHELM ŠLEGEL
najbitnija tendencija romantike – emotivna
ustremljenost ka nedokučivom, neuhvatljivom;
slobodna imaginacija kao osnovna komponenta
stvaranja, čežnja, mašta

Poezija starih je bila poezija posedovanja, naša poezija je

poezija čežnje.
Dok njihova stoji čvrsto na tlu sadašnjice,
naša se njiše između sećanja i slutnji.
Žan Paul Rihter

• Romantično je lepo bez ograničenja...

lepo beskrajno... talasavo odbrujavanje
strune ili zvona.
• Poetizuje se stvarnost; subjekt je izvor te
poetizacije
NOVALIS

• Romantizovati znači banalnom dati

uzvišen smisao;
• uobičajenom – nepoznati izgled;
• poznatom - dostojanstvo nepoznatog;
• konačnom - privid beskonačnog.

• Jedinstvo suprotnosti (rom.poetika)

Neobičnost, tajanstvenost

• Šeli - Pesništvo podiže koprenu sa skrivene

lepote sveta i čini da obične stvari postaju kao
da nisu obične.
• Šatobrijan – Samo tajanstvene stvari su
lepe...sve je skriveno, sve je
nepoznato u vasioni...
IGO

• Razbijmo teorije, poetike i sisteme... Ne

postoje ni pravila ni uzori... osim opštih
zakona prirode, koji lebde iznad cele
umetnosti, i posebnih zakona koji, za svaki
sastav, proističu iz okolnosti svojstvenih
svakom predmetu. Jedni su večiti,
unutrašnji, i ostaju; drugi su promenljivi,
spoljašnji, i služe samo jedanput...
Типови односа субјекта и објекта

• Конфликт је неразрешив и песник се

повлачи од света
• Бежи у неку другу стварност
• Ствара свој идеал у песми којим
надвисује стварност
• Преноси унутрашњу лепоту са себе на
спољашњу стварност и тако овладава
њоме
Trostruka tendecija:

• Pretvaranje poezije u stalni dinamički

proces
• Slivanje svih vremena u jedno
tj.poništavanje vremena – jedinstveni
temporalni doživljaj
Mi gledamo ispred i iza sebe
I čeznemo za onim što još nije...(Šeli)
• Težnja za beskrajnim, beskonačnim
POJAM BESKONAČNOG

• Udaljavanje od realnog,
Kaspar Fridrih
konkretnog, čulno
opipljivog
• Beskrajno, beskonačno –
kao krajnja imaginarna
tačka u tom procesu
udaljavanja od fizički
prisutne stvarnosti
• Spoj pojedinačnog i opšteg, konačnog i
beskonačnog, individualnog i univerzalnog
• Romantičarska teorija fragmenata (Šlegel) –
pojam fragmenta jednak je romantičarskom
pojmu stvaranja uopšte (fragment zatvoren u
sebe, sam sebi dovoljan, jedan misaoni svet
sklopljen nad celinom smisla, a istovremeno
slobodno otvoren za dalja stvaralačka
dorađivanja)
• Brisanje čvrstih obrisa vidljivog sveta, rastapanje
određenog u neodređeno, daljina – etape
prostorno-vizuelnog putovanja u beskrajno!
• “pogled odozgo”
Beskraj postoji kao pokušaj subjektove projekcije i
interpretacije
(beskraj nezamisliv bez subjekta)
Individualizacija osećanja, divinizacija
emocije

Poezija je jezik mašte i strasti...sveopšti jezik kojim

srce opšti sa prirodom i sa samim sobom.
(Vilijem Hazlit)

Jer svaka dobra poezija je spontani izliv snažnih

osećanja. (Vordsvort)
 muzika
- prisutna u rom. svesti, opsesija zvukom proizlazi iz
hipersenzibiliteta rom. subjekta
- stapanje pesničke imaginacije i muzičkog ritma
- apsolutizacija muzike – totalitet iz koga se
izvode suštine
- do romantičara bila je razonoda, uživanje, tek u rom.
postaje “gnoseološki instrument u rešavanju saznajnih
tajni bića” (Šopenhauer)
- svest o nedovoljnosti reči kao izražajnog kreativnog
sredstva
- Ko u sebi nema muzike, nikada odista ne može biti pravi
pesnik. (Kolridž)
svemoć pesnika

• titanska dimenzija subjektivnog Ja

• svemoćni tvorac
• pesniku moguće saznanje istine sveta,
kosmosa i čoveka putem imaginacije,
zanosa i vizionarstva
• Novalis – pravi pesnik je sveznajući.
obogotvorenje imaginacije

• Glavno pesničko oruđe – imaginacija –

doživelo glorifikaciju i divinizaciju
• Neuništiva kreativna sila; svet imaginacije
je beskonačan i večan
• Imaginacija je Božansko telo u Svakom Čoveku
(i čovek je obogotvoren)
racionalni elementi - zanos, imaginacija, san
svest...

• Učenje o polaritetu i harmoniji suprotnosti

• Glorifikuje se san, ali se uspostavlja jedinstvo
između sna i jave
• Izukrštanost intelektualnih i iracionalnih moći –
shvatanje običnog zanosa i stvaralačkog zanosa
ili imaginacije; razlika na osnovu prisustva svesti
• Naprotiv, u pesničkom zanosu ne prestaje svest,
ne gasi se volje.... Laza Kostić
Романтичарска иронија

• Свет изван појединца или има

сопствени живот или је производ
његовог ума.Овакво схватање света има
израз у форми романтичарске ироније.
• То је посебан тип односа према тексту
у коме се ствара свет који се
истовремено гради и руши; да би
савладао своју необуздану егзалтацију
извргава је подсмеху
ТРИ ОСНОВНА ЕЛЕМЕНТА
ЗАЈЕДНИЧКА РОМАНТИЗМУ
• Машта која открива дубљу истину која
је у лепоти (за схватање песништва)
• Ново схватање природе које се огледа у
њеној органичности (за поглед на свет)
• Симболи и митови као темељни систем
уметничког стварања (за песнички стил)
Стил

• Метафоричност
• Хипербола
• Опис природе у експресивној функцији
• Елипса
• Фрагментарност
• Начело органске форме насупрот
механичкој форми
Карактеризација

• Порука је усмерена на пошиљаоца.У

средишту песме се налази лирски
субјекта (‘’Ја’’) који говори нешто о
самом себи.Књижевно дело има
експресивну (емотивну) функцију.
romantičari
• Nemačka: Šiler, Gete, Helderlin, Herder, Tik, Novalis, Šlegel,
• fon Arnim, Šamis, Brentan, Grim, Hofman, Hajne
• Francuska: Šatobrijan, de Stal, opat Prevo, Ruso, Nodje, Lamartin,
• de Vinji, Igo, Nerval
• Engleska: Tomson, Ričardson, Jang, Grej, Makferson, Volpol,
En Redklif, Blejk, Vordsvort, Kolridž, Bajron, Šeli, Kits, Skot
• Italija: Leopardi, Foskolo, Manconi
• Rusija: Žukovski, Puškin, Ljermontov
• Poljska: Mickjevič, Slovacki, Krasinjski, Brođinski
• Češka: Mah
• Slovačka: Štur
• Mađarska: Petefi
• Slovenija: Prešern, Vraz
• Hrvatska: Mažuranić, Preradović
• Srbija: Vuk, Njegoš, Radičević, Zmaj, Jakšić, Kostić
NJEGOŠ
Svemogućstvo svetom Ono ti je sin prirode – poet,
tajnom šapti Tvorac mali najbliži božestvu;
samo duši plamena poete. Od drugije svije umni tvari
On najbliže sa mogućim tvorcem
Ima svojstvo te ga sa njim zbliža,
Jer on može sazdati svjetove
U idejam’ visokoletećim,
Kano što ih otac premogući
Djelom sazda i evo ih kaza.

(“Ko je ono na visokom brdu”)

V. IGO
Njegova strahovita budnoća, u Pozlaćeno svetlošću i rumeno od
tim svetim vizijama, plamena,
Vidi rađajuća se sunca i ugašene Njegovo krilo, u jednom trenu,
sfere može da se vine
Kako jatimice promiču na dnu
neba. Od paklene orgije do božanskog
blaženstva.
I, sledeći u prostoru plamteći hor
arhanđela,
(Pesnik)
Traga, po udaljenim svetovima,
za čudnim oblicima
U kojima sniva univerzalno biće.
J.J. ZMAJ
Vremenu je, tako s’ čini,
Vekovečno večit traj,
Ovom svetu, toj praznini,
Nigde počet, nigde kraj.

Večnost samo?! – E, pa šta je!

E, pa šta je prostor taj?!
Ispuniti kadar ga je
Jedan cigli uzdisaj.
(Đulići uveoci, XII)
Dokučiti večnost i beskraj osećanjem, ne
razumom; neg.emocijom, bolom

Sad razumem večnost šta je,

I beskrajnost kolika je.

Ko je meri merom sreće,

Taj je nikad shvatit’ neće.
Ako hoće da je shvati,

Mora bola osećati. (Đulići uveoci, LXI)

ZMAJ
Blago onom, koji ume Taj je sinak višeg duha,
Da bez reči bol izrazi, Kome reči dao nije,-
bilo skladom glasovirnim, Samo zvuke, samo sklade,
Bilo frule meki glasi; Samo čiste melodije.

Il’ prevlakom preko strune Muzika je čista suza,

Uzdisajne one sile, Koju nose krila rajska;
Il’ trepetom harfe svete, A reči su zdravo zemske,
Il’ jecanjem kitre mile. Kad je tuga nadzemaljska.

(Đulići uveoci, XXVIII)

VILJEM BLEJK

Ceo svet u zrnu peska da se spazi

U cvetu divljem nebesa da su
Beskonačnost da se na dlanu nalazi
Večnost da bude u jednome času.
LAZA KOSTIĆ Snove snivam, snujem snove,
Snujem snove biserove,
U snu živim, u snu dišem,
Živim da sanjam, sanjam da
živim, Al’ ne mogu sitne snove,
što sam još živa, tome se Ne mogu ih da napišem.
divim.

(iz “Abdalaha”) (“Snove snivam...”)

čini mi se da se neko budi;

nemoj, brajko, u snu traži
leka,
zar je java bolja po tebeka?

(“San Hafisov”)
MEĐU JAVOM I MED SNOM
Srce moje samohrano, Srce moje, srce kivno,
ko te dozva u moj dom? ubio te živi grom!
neumorna pletisanko, Što se ne daš meni živu
što pletivo pleteš tanko razabrati u pletivu
među javom i med snom. među javom i med snom!

Srce moje, srce ludo,

šta ti misliš s pletivom?
k’o pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.
ZMAJ
Što je java tako kivna,
Da ti veru svu potresa!
Otkud sanku sila divna,
Da otvori sva nebesa?
Zasijaju zračne staze,
Ka da s’ u duž zvezde sjate,
Vidiš svoje kako slaze,
- Same duše – al’ poznate.
Raj sa zemljom zagrli se,
I hladnoća sa toplotom;
One međe rastope se
Među smrti i životom.
Čuješ večnost kako bruji,
Na njenom se suncu zgrevaš;
Kroz dušu ti vera struji
- I ti ne znaš da to snevaš.
(Đulići uveoci)
Јован Грчић Миленко
(1846 - 1875)

Планинска слика

Ја нађох извор бајан

у кршној, дивљој гори.
Ту поток ведро-сјајан
Планински страх жубори.
У грању птице ћуте.
Све биљке ко у тузи.
По хладној горској стени,
Гле, црна змија пузи...