Uredba 2201/2003 o nadležnosti i priznavanju i

izvršenju presuda u bračnim stvarima i pitanjima

roditeljske odgovornosti
Dr. Haris Meidanis

07/09/2018 1
O cilju ovog izlaganja i predavaču

 Cilj ovog seminara je da izloži Uredbu Brisel II

sudijama iz Srbije.
 Predavač ima diplomu Pravnog fakulteta
Univerziteta u Atini, magistarski stepen iz
međunarodnog privrednog prava sa Univerziteta u
Londonu i doktorat iz međunarodnog privatnog
prava EU i iz pravosudne saradnje u građanskim
stvarima sa Univerziteta Panteion u Atini. On je
saradnik u nastavi na Univerzitetu Panteion.
07/09/2018 2
Konvencija Brisel II iz 1998.
 Na osnovu Ugovora iz Mastrihta iz 1993. pitanja
pravosudne saradnje u oblasti građanskih stvari
podvedena su pod treći stub.
 Eksperti pokreću pregovore o drugoj dvostrukoj
Konvenciji, prema modelu Brisel I, o bračnim
stvarima i pitanjima roditeljske odgovornosti,
 Konvencija je zaključena i potpisana 28. marta 1998.
(Konvencija “Brisel II”).

07/09/2018 3
Uredba 1347/2000 (Brisel II)
 Ugovorom iz Amsterdama iz 1997.
pravosudna saradnja u građanskim stvarima
prebačena je iz trećeg u prvi stub.
 Komisija podnosi predlog u cilju pretvaranja
Konvencije Brisel II, koja u to vreme nije na
snazi, u Uredbu (tzv. “komunitarizacija”
Brisela II).
 Predlog, zasnovan na čl. 65 a) EZ, usvojen je
29. maja 2000. god. od strane Saveta kao
Uredba 1347/2000.
07/09/2018 4
(Dalje) Uredba Brisel II
 Uredba 1347/2000 preuzima sadržaj Konvencije iz 1998. i njen
uobičajeni naziv “Brisel II”. Ona stupa na snagu 1. marta 2001.
god. u 14 zemalja članica EU, izuzev Danske. Danska ne
učestvuje u saradnji u oblasti naslova IV Ugovora o EZ (viza,
azil, imigracija i druge politike u vezi sa slobodnim kretanjem
lica).
 Uredba sadrži pravila o nadležnosti, priznavanju i izvršavanju
presuda u bračnim stvarima i stvarima koje se odnose na
roditeljsku odgovornost sa ograničenjem na decu oba
supružnika, a koje su donete u postupku u vezi sa bračnim
stvarima.

07/09/2018 5
Usvajanje Uredbe 2201/2003

 27. novembra 2003. Savet usvaja Uredbu 2201/2003

koja se uobičajeno naziva Brisel IIa ili “Brisel II bis”.
 Uredba je stupila na snagu 1. maja 2005, dok je
Uredba 1347/2000 tog datuma povučena.
 Bračne stvari su ostale nepromenjene u Uredbi
2201/2003, međutim, pitanja roditeljske odgovornosti
pretrpela su znatnu izmenu u pogledu nadležnosti,
priznavanja i izvršenja.
 Takođe su dodate odredbe o pristupu detetu i
vraćanju deteta.

07/09/2018 6
Princip i karakter Uredbe 2201/2003

 Pospešivanje slobodnog kretanja lica, razvoj unutrašnjeg tržišta

pospešuje uspostavljanje porodičnih veza između ljudi različitih
nacionalnosti ili stanovnika različitih zemalja članica.
 Ovo je dovelo do potrebe da se utvrde zajedničke odredbe o
nadležnosti i priznavanju/izvršenju kako bi se ubrzao sudski
postupak u vezi sa bračnim stvarima i stvorila pravna sigurnost
u ovoj oblasti.
 Model Uredbe Brisel I je proširen na Brisel II i Brisel II a.
 Struktura i odredbe Uredbe Brisel II i IIa su slične Uredbi Brisel I
(“dvostruka” konvencija / uredba).
 Uredba a ne direktiva zato što je tako omogućeno da se strogo
definisana i usklađena pravila primenjuju direktno i brzo.
 Buduće tumačenje od strane Suda pravde EU (čl. 68 Ugovor o
EZ).

07/09/2018 7
Delokrug primene
 Brisel IIa se odnosi na
– razvod, zakonsku rastavu i poništenje braka (ali se
ne odnosi ni na kakve druge bračne stvari),
– roditeljsku odgovornost
– pravo pristupa detetu i njegovo vraćanje,
 Ne obuhvata:
– odnose između roditelja i deteta,
– usvajanje,
– emancipaciju
 Obaveza izdržavanja je regulisana Uredbom
Brisel I.
07/09/2018 8
Lični delokrug primene
 Pravila o nadležnosti u bračnim stvarima
merodavna su
(I) kada se uobičajeno prebivalište bar jedog od
supružnika neposredno pre pokretanja parnice nalazi u
zemlji članici ili
(II) kada supružnici imaju isto državljanstvo ili
prebivalište u nekoj zemlji članici.
 U svim drugim slučajevima, nadležnost se
određuje domaćim međunarodnim privatnim
pravom zemlje članice kojoj je predmet
poveren.

07/09/2018 9
Nadležnost u bračnim stvarima: (Čl.
3)
 “Uobičajeno prebivalište” je glavno pravilo
(“prebivalište” u Uredbi Brisel I), ali se u ovoj oblasti
smatralo da “državljanstvo” ne može da se u
potpunosti zanemari.
 Postoji 7 alternatrivnih/istovremenih pravila o
međunarodnoj nadležnosti zasnovanih na pojmu
“uobičajeno prebivalište” ili na pojmu “državljanostvo”
(“domicil” u V. Britaniji).
 Nedostatak “opšteg suda” i “hijerarhije” pravila o
međunarodnoj nadležnosti – isključivost i
istovremenost osnova nadležnosti Čl. 6)

07/09/2018 10
Pravila o nadležnosti (Čl. 3)
– Uobičajeno prebivalište supružnika,
– Poslednje uobičajeno prebivalište supružnika ukoliko je
prebivalište jednog od njih i dalje tu,
– Uobičajeno prebivalište tuženog,
– U slučaju zajedničkog zahteva, uobičajeno prebivalište bilo
kojeg od supružnika,
– Uobičajeno prebivalište predlagača pod uslovom da je on tu
prebivao neposredno pre dostavljanja zahteva
• najmanje 6 meseci ako je državljanin zemlje članice o kojoj je
reč,
• najmanje godinu dana ako nije državljanin zemlje članice o
kojoj je reč.
– Državljanstvo ili “domicil” tj. prebivalište oba supružnika.

07/09/2018 11
Nadležnost u slučaju protivtužbe
(Čl. 4)
 Sud koji je nadležan na osnovu uobičajenog
prebivališta ili državljanstva takođe ima nadležnost
da rešava protivtužbe podnete od strane tuženog.

07/09/2018 12
Nadležnost u slučaju preinačenja
zakonske rastave u razvod (Čl. 5)
 Sud koji ima nadležnost na osnovu
uobičajenog prebivališta ili državljanstva,
takođe ima nadležnost za rešavanje zahteva
za preinačenje odluke o zakonskoj rastavi u
razvod.

07/09/2018 13
Rezidualna nadležnost (Čl. 7)
 Ako nadležnost ne može da se zasniva na
uobičajenom prebivalištu ili zajedničkom
državljanstvu, sud kojem je predmet poveren
utvrđuje svoju nadležnost primenjujući
domaće pravo. Ako sud na osnovu svog
zakonodavstva ima prekomernu nadležnost,
ne može se vršiti pozivanje na to u odnosu
na tuženog čije se uobičajeno prebivalište nalazi u
EU (ili čiji je “domicil” u V. Britaniji ili Irskoj) ili koji je
državljanin neke zemlje članice EU.

07/09/2018 14
Materijalni delokrug primene u
stvarima roditeljske odgovornosti
 Brisel IIa obuhvata sledeća pitanja
roditeljske odgovornosti:
– Pravo na čuvanje deteta i pravo na
pristup,
– Pravo starateljstva (tutelle) i staranja o licu
lišenom poslovne sposobnosti,
– Stavljanje deteta u hraniteljsku porodicu ili
na institucionalnu brigu,
– Mere zaštite detetove imovine.
07/09/2018 15
Nadležnost u oblasti roditeljske
odgovornosti: opšte pravilo (Čl. 8-9)
 Nadležnost u stvarima roditeljske odgovornosti u
odnosu na dete pripada sudu zemlje članice EU gde
se nalazi detetovo uobičajeno prebivalište.
 Ako se dete zakonito preseli u drugu zemlju članicu
EU i tamo dobije uobičajeno prebivalište, nadležnost
se prebacuje na sud u toj zemlji.
 Međutim, tokom tri meseca, sud u bivšem
prebivalištu deteta zadržava nadležnost da izmeni
odluku o pravima pristupa ako je prebivalište nosioca
prava i dalje u toj zemlji.

07/09/2018 16
Ugovaranje nadležnosti u vezi sa bračnom
tužbom (Čl. 12)

 u vezi sa opštim pravilom o

Postoji važno izuzeće
nadležnosti. Ono se odnosi na slučaj kada se pitanje
roditeljske odgovornosti postavi u okviru bračne
tužbe. U tom slučaju, sud koji je nadležan za bračno
pitanje takođe je nadležan za rešavanje pitanja
roditeljske odgovornosti, čak i ako se uobičajeno
prebivalište deteta nalazi u drugoj zemlji članici EU.
 Međutim, ova nadležnost zavisi od uslova na osnovu
kojih se utvrđuje prioritetni interes deteta (naročito
saglasnost oba supružnika i nosioca roditeljske
odgovornosti).

07/09/2018 17
Prećutno ugovaranje nadležnosti
(Čl. 9 stav 2)
 Čl. 9 stav 1 nije merodavan ako je
nosilac prava na pristup prihvatio
nadležnost sudova u novom
uobičajenom prebivalištu deteta.

07/09/2018 18
Nadležnost na osnovu prisustva deteta
(Čl. 13 i čl. 12 stav. 4)
 Ako uobičajeno prebivalište ne može da se utvrdi,
nadležnost imaju sudovi zemlje u kojoj se dete nalazi
(Čl. 13),
 Ako se uobičajeno prebivalište deteta nalazi u trećoj
zemlji, koja nije ugovornica Haške konvencije iz
1980. god., smatraće se da je primena čl. 12 u
interesu deteta (Čl. 12, stav 4)
 Ove odredbe su naročito korisne za decu izbeglice ili
međunarodno raseljenu decu.

07/09/2018 19
Forum non conveniens (Čl. 15)
 Značenje pojma forum non-conveniens : Na drugom mestu se
nalazi neki drugi sud koji je u boljoj poziciji da reši predmet. Stav
Suda pravde EU u vezi sa institutom forum non-conveniens
shodno Uredbi Brisel I.
 Kao izuzeće, sud koji je nadležan može preneti nadležnost na
sud druge zemlje članice koji je u boljoj poziciji da reši predmet,
ako dete ima neku posebnu vezu sa tom zemljom (novo
prebivalište, bivše prebivalište, prebivalište nosioca roditeljske
odgovornosti, državljanstvo, imovina deteta) a to je u najboljem
interesu deteta. Konkretni kriterijumi forum conveniens su
merodavni da bi se smanjila verovatnoća proizvoljnih rešenja.

07/09/2018 20
Litis pendencija (Čl. 19)
 U Uredbi se primenjuje pravilo koje je istovetno
srodnom pravilu Uredbe Brisel I: nadležnost ima sud
kojem je predmet prvo poveren, a sud kojem je
predmet poveren kao drugom, mora se odreći
nadležnosti.
 Međutim, litis pendencija je drukčije definisana u
Uredbi Brisel I:
 U slučaju razvoda itd., jedini uslov je identitet lica a
ne i to da je u pitanju isti razlog tužbe, kao u Uredbi
Brisel I (stav. 1).
 U slučaju roditeljske odgovornosti, jedini uslov je
neophodnost istog osnova tužbe, a ne i identitet
strana, kao u Uredbi Brisel I (stav 2).
07/09/2018 21
Haška konvencija iz 1996. god. o roditeljskoj
odgovornosti i zaštiti dece
 Na konferenciji u Hagu o privatnom međunarodnom pravu,
organizaciji svetskih razmera, 1996. god. zaključena je
Konvencija o nadležnosti, merodavnom pravu, priznavanju,
izvršenju i saradnji u stvarima roditeljske odgovornosti i mera za
zaštitu dece.
 Konvencija je već na snazi u sledećim zemljama članicama:
Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka, Slovenija, Republika
Češka. Sve druge zemlje članice, izuzev Malte, potpisale su je
1. aprila 2003.
 Zemlje članice EU priznaju značaj ove Konvencije zbog njene
primene širom sveta. One su odlučile da uvedu pravila u
Evropsku zajednicu koja će biti u skladu sa ovom Konvencijom
kako bi što pre mogle da počnu sa primenom tih pravila, u
očekivanju postupnog proširenja na treće zemlje na osnovu
Konvencije.

07/09/2018 22
Dalje o Haškoj konvenciji iz 1996. godine o
roditeljskoj odgovornosti i zaštiti dece

 Odnos između Uredbe Brisel IIa i

Konvencije zasniva se na sledećim
principima (Čl. 11, stav 1):
– Brisel IIa je merodavan u slučaju otmice
dece u okviru EU, pri čemu se dete
protivpravno premešta iz jedne zemlje
članice gde mu se nalazilo uobičajeno
prebivalište,
– Konvencija je merodavna u ostalim
slučajevima.
07/09/2018 23
Nadležnost u slučaju otmice
deteta (Čl. 10)
 Odredbe o ovom pitanju prate u stopu pravila
Haške konvencije iz 1980. god. o građansko-
pravnim aspektima međunarodne otmice
dece. Ova Konvencija je na snazi od 1983.
godine, a potpisalo ju je 75 zemalja, među
kojima 25 iz EU.
 Međutim, Uredba Brisel IIa obuhvata i neka
dodatna pravila u cilju upotpunjavanja
mehanizma Haške konvencije i pospešivanja
njene delotvornosti.
07/09/2018 24
Dalje o nadležnosti u slučajevima
otmice dece (Čl. 10)
 Opšti princip je da u slučaju otmice deteta,
nadležnost ima sud u zemlji gde se nalazilo detetovo
uobičajeno prebivalište pre otmice (protivpravno
premeseljenje ili zadržavanje).
 Nadležnost se prebacuje na sud zemlje gde je dete
steklo novo uobičajeno prebivalište, ako se lice koje
ima pravo na staranje o detetu složilo sa
preseljenjem ili zadržavanjem ili ako je dete boravilo
u toj zemlji članici najmanje godinu dana od trenutka
kada je lice koje ima pravo starateljstva saznalo gde
se dete nalazi.

07/09/2018 25
Nadležnost za izdavanje naloga
za vraćanje deteta (Čl. 11)
 Cilj je da se uspostavi mehanizam koji će
obezbediti da se dete što pre vrati u svoje
prvobitno okruženje. Uredbom Brisel IIa
članom 11, stav 1, utvrđuje se merodavnost
pravila Haške konvencije iz 1980, sa
određenim kvalifikacijama.
 Nosilac prava na starateljstvo, podnosi
zahtev za vraćanje deteta, centralnom organu
zemlje gde se dete nalazi ili zemlje gde se
nalazilo detetovo poslednje prebivalište.
Centralni organi razmenjuju informacije i
sarađuju.
07/09/2018 26
Dalje o nadležnosti za izdavanje naloga
za vraćanje deteta (Čl. 11 i Haška
konvencija)
 Centralni organ zemlje gde se dete nalazi mora
preduzeti odgovarajuće mere da bi obezbedio
dobrovoljni povratak deteta. Ako ovo ne može da se
postigne, centralni organ se obraća zahtevom
nadležnom sudu u zemlji gde se dete nalazi. Ovaj
sud ima rok od 6 nedelja da izda nalog za vraćanje
deteta.
 Ako je do otmice došlo pre manje od godinu dana,
sud izdaje nalog bez razmatranja mogućnosti
vraćanja deteta nosiocu prava na starateljstvo. Posle
godinu dana, sud može razmotriti mogućnost da izda
nalog da se dete ne vrati.

07/09/2018 27
Nadležnost za izdavanje naloga za
vraćanje deteta (Čl. 11) (dalje)
 Nalog za vraćanje može biti odbijen ako
je proteklo manje od godinu dana od
otmice a nosilac prava na starateljsvo
nije iskoristio ovo pravo ili je pristao na
otmicu ili ako postoji ozbiljan rizik da bi
se vraćanjem dete izložilo fizičkoj ili
psihičkoj opasnosti ili nepodnošljivoj
situaciji.

07/09/2018 28
Nadležnost za izdavanje naloga
za vraćanje deteta (Čl. 11) (kraj)
 Brisel IIa je uneo nekoliko dodatnih mera u
odnosu na odredbe Haške konvencije iz
1980:
– Pojačana je obaveza saslušanja deteta (stav. 2)
– Rok od 6 nedelja za nalog za vraćanje deteta
postao je obavezniji (Stav 3)
– Čak i ako postoji ozbiljan rizik ukoliko se dete
vrati, nalog za njegovo vraćanje mora biti izdat
ako se utvrdi da su preduzete adekvatne mere da
se obezbedi zaštita deteta (stav 4.)

07/09/2018 29
Nalog da se ne izvrši vraćanje
deteta (Čl. 11 stav 6-8)
 Ako je izdat nalog da se ne izvrši vraćanje deteta, sud koji je
nadležan na osnovu prebivališta deteta pre otmice, mora biti
obavešten u roku od mesec dana. Ovaj sud poziva sve
zainteresovane strane, a naročito nosioca prava na
starateljstvo, da dostave svoje predstavke (Čl. 11 stav 6)
 Ako se ne dostave nikakve predstavke u roku od 3 meseca,
smatra se da je nalog za neizvršenje povratka prihvaćen (Čl. 11
stav 6).
 Takav sud uvek može odlučiti da izda nalog za vraćanje,
preinačujući odluku stranog suda koji je naložio da se dete ne
vraća. Nalog za vraćanje ima prevagu nad nalogom da se
vraćanje ne izvrši i mora biti izvršen u zemlji u kojoj se dete
nalazi.

07/09/2018 30
Priznavanje i izvršenje
 Pravila o priznavanju i izvršenju uglavnom su
ista kao i u Uredbi Brisel I, uključujući neke
kvalifikacije koje su opisane u daljem tekstu.
 Najvažnija razlika je u tome što se pravila o
izvršenju odluka u vezi sa pravom pristupa i
vraćanjem deteta zasnivaju na sasvim
drugom pristupu. Organi zemlje izvršenja ne
traže nikakvu izjavu o izvršnosti
(egzekvaturu).

07/09/2018 31
Nema revizije suštine predmeta ili
nadležnosti stranog suda. Razlike u
merodavnom pravu
 (Čl. 26) Nije dozvoljena revizija suštine
predmeta
 (Čl. 24) Nije dozvoljena revizija nadležnosti
prvobitnog suda. Ne može se vršiti pozivanje
na javni poredak / razlika u odnosu na
Uredbu Brisel I u vezi sa ovim pitanjem.
 (Čl. 25) Razlike u merodavnom pravu ne
predstavljaju osnov za nepriznavanje.

07/09/2018 32
Priznavanje u bračnim stvarima
(Čl. 21)
 Automatsko priznavanje predstavlja
poseban interes u brakorazvodnim
predmetima. Matične knjige moraju biti
ažurirane na osnovu dostavljene
presude stranog suda. Mogući efekti
ovog automatskog priznavanja moraju
se i dalje istraživati kroz sudsku praksu.

07/09/2018 33
 Dalje o priznavanju u bračnim
stvarima (Čl. 21)
 Razlike u materijalnom pravu među zemljama
članicama ne utiču na priznavanje (Čl. 25)
 Primer: jedan švedski sud je izrekao odluku o
razvodu braka. U Švedskoj ne postoji zakonska
rastava. Odluka o razvodu je predata u Italiju radi
priznavanja. U Italiji, razvod se može izreći samo
nakon zakonske rastave i nakon proteka tri godine.
Razvod u Švedskoj biće odmah priznat u Italiji, iako
materijalni uslovi domaćeg prava nisu ispunjeni.

07/09/2018 34
 Dalje o priznavanju u bračnim
stvarima (Čl. 63)
 Četiri zemlje članice EU (Italija, Španija, Portugalija i
Malta) imaju “konkordate” sa Svetom stolicom. Brak
koji se zaključi na osnovu ovih ugovora proizvodi
građansko-pravno dejstvo. Presude o razvodu koje
izreknu sudovi u drugim zemljama EU u vezi sa
takvim brakovima, uredno se priznaju i utiču na to
građansko-pravno dejstvo.
 Odluke od strane crkvenih sudova kojima se
poništava brak zaključen shodno konkordatu priznaju
se u drugim zemljama EU kao da ih je izrekao
nacionalni sud.

07/09/2018 35
Osnov za nepriznavanje u oblasti
bračnih stvari (Čl. 22)
 Održava se javni poredak. On bi mogao da
igra ulogu u bračnim stvarima. Ovaj razlog se
ne može koristiti za osporavanje nadležnosti
suda u pogledu osnovanosti.
 Najčešće se koristi nepojavljivanje tuženog.
Uredba o dostavi dokumenata bi trebalo da
smanji broj predmeta kod kojih ovaj osnov
može biti primenjen.
 Neusaglasivost sa drugom presudom
izrečenom u odnosu na iste strane.
07/09/2018 36
Osnov za nepriznavanje u pitanjima
roditeljske odgovornosti (Čl. 23)

 Javni poredak
 Nepojavljivanje tuženog
 Dete nije saslušano
 Nosilac roditeljske odgovornosti nije saslušan
 Presuda se ne može usaglasiti sa nekom drugom
presudom.

07/09/2018 37
Izvršenje (Čl. 28-36)
 Postupak izvršenja je u osnovi isti kao i u Uredbi
Brisel I,
 Samo roditeljska odgovornost/pitanja u vezi sa
razvodom
 Zainteresovane strane (Čl. 28, stav 1) /značenje.
 Opet uobičajeno prebivalište od suštinskog interesa
za utvrđivanje mesta nadležnog suda,
 Može se dostaviti žalba (Čl. 33), ali se inicijalna
odluka o izvršenju izdaje u jednostranačkom
postupku.
07/09/2018 38
Evropski nalog za izvršenje (Čl.
40-42)
 Presude o pravu pristupa i nalozi za vraćanje
deteta predstavljaju Evropske naloge za
izvršenje a oni se mogu izvršiti u drugoj zemlji
EU bez postupka egzekvature (isti princip kao
i u Uredbi 805/2004),
 Presuda, zajedno sa obrascem koji odgovara
obrascu priloženom uz Uredbu (čime se
izbegavaju problemi oko prevođenja), mora
automatski biti priznata i izvršena bez ikakve
izjave o izvršenju i bez ikakve mogućnosti
opozicije.
07/09/2018 39
Još pojedinosti o Evropskom nalogu
za izvršenje (Čl. 40-42)
 On predstavlja značajan odustanak zemalja EU od
isticanja njihovih suverenih prava na osnovu kojih
izvršenje presude stranog suda zavisi od njihovog
prethodno datog odobrenja.
 Teret provere da nema razloga koji mogu poslužiti
kao opravdanje za obijanje priznavanja izvršenja
prenet je na sudiju koji odlučuje o osnovanosti. Ovaj
sudija mora da preduzme posebne mere da obezbedi
da se dokumenti dostave stranama i da svaka od
strana ima dovoljno vremena da pripremi svoju
odbranu. Ako on izda nalog za vraćanje deteta koji
ima prevagu nad nalogom da se dete ne vrati, smatra
se da je on uredno razmotrio razloge za donošenje
konfliktne presude.
07/09/2018 40