Administrativno pravo EU

Mr Vladimir Todorić
 Administrativni organi Evropske unije
 Administrativni akti
 Pravni akti organa EU – regulative,
direktive, odluke, mišljenja, preporuke,
smernice.
 Primarno i sekundarno zakonodavstvo
 Administrativno pravo EU je skup
propisa o procedurama donošenja
pravnih akata EU i nivou učešća pravnih
subjekata u tim procedurama
 Tenzija između pravila i diskrecije
 Tenzija između struke i uprave
 U centru razvoja prava EU je Evropski
sud pravde
 Od carinske unije do političke zajednice
 Tri faze razvoja prava EU
 Osnivački ugovor ne sadrži skoro
nikakve odredbe o upravnom postupku,
njegovim načelima i sl.
 Administrativno pravo EU se razvilo kroz
jurisprudenciju Evropskog suda pravde i
sekundarno zakonodavstvo
 Administrativno pravo kao sredstvo
demokratske kontrole institucija i
vladavine prava. Problem demokratskog
deficita EU
 Obaveza davanja obrazloženja – član 253
 Uslov zakonitosti svih pravnih akata
 Transparentnost
 Uslov ocene ispunjenosti drugih principa
 Prepreka arbitreatnosti
 Opravdanost obrazloženja
 “Osnovna pravna i činjenična pitanja morau biti
obrazložena na osnovu kojih stranka može braniti
svoja prava, a Sud vršiti svoju nadzornu funkciju.”
 Pravo na pristup informacijama od javnog značaja
 Principi kao sredstvo tumačenja i osnov
ocene zakonitosti
 Član 215 Ugovora o EZ – izvor prava EU
je pravno nasleđe država članica
 Principi i načela u donošenju i
implementaciji pravnih akata EU
 Proporcionalnost, pravna sigurnost i
legitimna očekivanja i nediskriminacija
 Proporcionalnost – kroz sudsku praksu
do člana 5. Ugovora o EZ
 Koncept proporcionalnosti dolazi iz
nemačkog prava.
 Akt EZ ne može biti iznad onoga što je
neophodno da bi se postigao cilj.
 Identifikacija i balans interesa
 Test proporcionalnosti:
1) Da li je mera odgovarajuća za dostizanje
željenog cilja?
2) Da li je željeni cilj bio neophodan?
3) Da li je mera stvorila takav teret za pravnog
subjekta koji je bio preteran u odnosu na
željeni cilj?
 Sud ima slobodu da kriterijume primenjuje
nekad kumulativno, nekad alternativno
1) Slučajevi gde su prava subjekta
ograničena administrativnim aktom
(Hauer, Hautala)
2) Slučajevi gde je subjekta izrečena
određena kazna (Sugar)
3) Slučajevi gde subjekat osporava
određenu meru jer je doneta u sklopu
neproporcionalnog rešenja (Portugal vs
Commission, Fedesa)
 Akti država članica iz oblasti gde EU ima
kompetencije moraju biti proporcionalni u
odnosu na ciljeve zaštite javne i
nacionalne sigurnosti, zdravlja i života
ljudi
 Cassis de Dijon, Commission v UK
 Pravna sigurnost i legitimna očekivanja. Zabrana
retroaktivnosti u krivičnim stvarima i komercijalnim
sporovima.
 Zabrana diskriminacije:
1) Po osnovu nacionalnosti
2) Po osnovu pola
3) Između proizvođača i potrošača
 Sud je odbio da princip proširi na seksualnu
orijentaciju (Grant, D v Council)
 Povelja o osnovnim pravima EU
 Dozvoljena pozitivna proporcionalna diskriminacija
 Transparentnost – član 1 Ugovora o EU
 Otvorenost Komisije i zatvorenost rada
Saveta ministara.
 Poslovnik Saveta kao osnova
transparentnosti. “Solanina” odluka iz
2000.
 Član 255 Ugovora o EZ – pravo pristupa
 Evropski ombudsman
Ocena zakonitosti
 Jedini organ nadležan za ocenu zakonitosti (review of
legality) je Evropski sud pravde. Član 230. Ugovora o
EZ
 Direktan i indirektan postupak
 Privilegovane stranke su države članice, Komisija,
Savet, Parlament.
 Akti podložni oceni su svi akti Komisije, Saveta,
Evropskog Parlamenta i Evropske centralne banke
osim mišljenja i preporuka koji imaju pravna dejstva
(regulative, direktive, odluke). Rok za zahtev je 2
meseca.
 Neprivilegovane stranke su fizička i pravna lica koja
mogu osporiti odluku ili odluku u formi regulative koja
je na njih adresirana ili odluku koja je adresirana na
nekog drugog ali se pojedinačno i direktno tiče tog lica
 Akti koji proizvode pravna dejstva. Slučaj
IBM
 Dubina (intenzitet) ocene zavisno od materije
slučaja
 Neometani pristup sudu privilegovanih
stranaka
 Locus standi neprivilegovanih stranaka:
1) Odluka upućena stranci
2) Suštinska odluka u formi regulative
3) Odluku upućena drugom licu ali se
pojedinačno i direktno tiče stranke
 Krut i restriktivan stav Suda oko pristupa sudu
neprivilegovanih stranaka, tj aktivne legitimacije
 Odluke koje su posebno upućene nekom licu su skoro
nepostojeće
 Odluke koje su upućene nekom drugom ali se tiču
stranke – Plaumann test:
“Stranka se mora izdvojiti razlozima nekih njenih
svojstvenih atributa ili razlozima okolnosti koji je
diferenciraju individualno od drugih lica.”
 Nemoguće je utvrditi pojedinačan interes kod mere
koja ima neograničeno dejstvo, na način koji je Sud
postavio.
 Piraiki-Patraiki slučaj
 Odluke u formi Regulative – test korišćenja
opšte i apstraktne terminologije.
 Uvek je moguće napisati akt u formi
Regulative i to na opšti način
 Test zatvorenog kruga. Krug slučajeva koji se
već desio i koji se neće više proširivati. Skup
pojedinačnih odluka.
 Regulativa iako nije suštinska Odluka može
imati pojedinačan i direktan uticaj na stranku
koji se opet meri Plaumann testom – Codorniu
slučaj.
 Aktivna legitimacija u posebnim
oblastima:
1. Anti-damping
2. Pravo konkurencije
3. Pravo državne pomoći
 Razlozi restriktivne politike aktivne
legitimacije.
 Odnos sa indirektnim postupkom preko
preliminarnih presuda
 Evropski sud pravde kao Apelacioni sud
 Omisivni akti organa EU
 Prigovor nezakonitosti (plea of illegality).
Samo za akte gde je prošao rok od 2
meseca za podnošenje zahteva za
ocenu zakonitosti.
 Samo za Regulative ili Odluke koje su
suštinski Regulative
 Osnovi za ocenu zakonitosti:
1) Delovanje van kompetencija. Skoro nikad se
nije desio takav slučaj.
2) Bitna povreda postupka. Nepostojanje
konsultacija ili dijaloga, neobrazlaganje akta,
pristup informacijama.
3) Povreda odredaba Ugovora o EZ ili propisa u
vezi njegove primene. Opšti principi prava
EU i međunarodnog prava
4) Zloupotreba prava
Posledice nezakonitosti i ništavosti

 Mogućnost potpune ili delimične

ništavosti akta
 Ništavost je ab initio, tj retroaktivna
 U nekim slučajevima se smatra da je akt
nepostojeći, tj da nikad nije ni usvojen.
 Problemi kod retroaktivnosti