Uredba o stečaju

1346/2000
 Razlozi za usvajanje

 Uredba Brisel I o međunarodnoj jurisdikciji,

priznavanju /sprovođenju odluka u okviru pitanja koja
se tiču građanskog prava
 Isključivanje stečajnog postupka iz uredbe Brisel I –
Ovo odražava stav da imajući u vidu njegovu
specifičnu prirodu takav postupak zahteva specijalna
pravila koja se razlikuju kod običnih građanskih ili
privrednih sporova.
Istorijat
 Dogovori o utvrđivanju posebne uredbe u skladu sa članom 293
započeli su 1963. godine.
 Nacrt konvencije o stečaju, likvidaciji, poravnanjima, nagodbama i
sličnim postupcima se pojavio 1980, ali ju je Savet suspendovao.
 Dogovori su zatim doveli do Konvencije Saveta Evrope o određenim
međunarodnim aspektima stečaja koju države članice EU nisu
ratifikovale.
 23. novembra, 1995, novi pregovori koji su započeti 1991. završeni su
sa potpisivanjem konvencije o međunarodnom postupku.
 Mada su svih 14 zemalja članica sa izuzetkom Ujedinjenog kraljevstva
(iz nebitnih razloga) potpisale konvenciju, ona nije stupila na snagu.
 Tek 2000. godine je uredba konačno potpisana nakon zajedničke
francusko-finske inicijative.
Odsustvo značajnog pritiska
od strane kompanija
• Razlog je što obično kompanije koje žele da ostvare
prisustvo u drugim zemljama to čine putem lokalne
podružnice, a ne putem zavisne filijale.
• Takođe, režim koji se primenjuje u slučaju neuspeha
grupacije u odsustvu zakonske regulative Evropske
zajednice, a koji se sastoji od likvidacije svakog člana
grupacije u zemlji u kojoj je taj član osnovan i u kojoj
je obavljao svoju osnovnu delatnost, je u većini
slučajeva bio prihvatljiv za zainteresovane strane.
Obim
 Kolektivni stečajni postupak koji obuhvata delimično ili
kompletno deinvestiranje dužnika i naimenovanje likvidatora (čl.
1 st. 1)
 Ovo obuhvata i postupak likvidacije i postupak reorganizacije
bez prodaje imovine dužnika – Videti anekse A i B uredbe gde se
pominju specifični postupci
 Ne važi za stečajni postupak koji se tiče osiguravajućih društava,
kreditnih ustanova, investicionih kompanija koje pružaju usluge
koje uključuju držanje fondova ili hartija od vrednosti trećih
strana, ili kolektivnih investicionih kompanija. Ovo je zbog
činjenice da postoji pažljiva kontrola od strane vlasti kao i
specijalni režim
 Važi kako za berzanske trgovce tako i za one koji to nisu –
pojedince i kompanije (preambula 9)
Terminologija
 (a) “stečajni postupak” označava kolektivni postupak o kojem se
govori u Članu 1(1). Videti Aneks A;
 (b) “likvidator” označava bilo koju osobu ili telo čija je funkcija
da upravlja ili likvidira sredstva kojima dužnik više ne raspolaže
ili da nadgleda upravljanje ovim poslovima. Videti Aneks C;
 (c) “likvidacioni postupak” označava stečajni postupak u okviru
značenja tačke (a) računajući i prodaju imovine dužnika,
uključujući i one slučajeve u kojima je postupak sproveden
putem mera vezanih za poravnanje ili drugih mera kojima se
završava stečaj, ili u kojima je postupak završen zbog
nedostatka sredstava. Videti Aneks B;
 (d) “sud” označava sudsko telo ili bilo koje drugo nadležno telo
Zemlje članice koje je ovlašćeno da pokrene stečajni postupak ili
da donese odluke u okviru takvog postupka;
Terminologija
 (e) “sudska odluka” u odnosu na pokretanje stečajnog postupka ili
naimenovanje likvidatora obuhvata odluku bilo kog suda koji je ovlašćen da
pokreće takav postupak ili da naimenuje likvidatora;
 (f) “vreme pokretanja postupka” označava vreme u koje odluka suda o
pokretanju postupka stupa na snagu, bez obzira da li je u pitanju
pravosnažna sudska odluka ili ne;
 (g) “Zemlja članica u kojoj se nalazi imovina” označava, u slučaju:
 - materijalne imovine, Zemlju članicu na čijoj teritoriji se nalazi imovina,
 - vlasništva ili prava na imovinu ili prava koja moraju da budu upisana u
javni registar, Zemlju članicu u kojoj se vodi dati registar,
 - potraživanja, Zemlju članicu na čijoj teritoriji se nalazi centar glavnih
poslovnih interesa treće strane od koje se traži da pokrije ta potraživanja,
kao što je utvrđeno u Članu 3(1);
 (h) “preduzeće” označava bilo koje mesto poslovanja u kojem dužnik
obavlja ekonomske aktivnosti trajnijeg karaktera sa ljudskim sredstvima i
robom.
Principi i struktura
 U okviru Uredbe, stečajni postupak se odvija u zemlji
sedišta nelikvidnog subjekta, a takav postupak ima
univerzalni karakter i primenjivost
 Međutim, mogući su i sekundarni postupci u zemlji u
kojoj dužnik ima preduzeće a oni proizvode dejstvo
samo u zemlji u kojoj se obavljaju i u tom slučaju
glavni postupak nema pravnosnažnost. Rezultati
takvog postupka su ograničeni samo na imovinu koja
se nalazi u toj zemlji. U tom smislu postoje takođe i
obavezna pravila koordinacije sa glavnim postupkom
 Takođe, pre pokretanja glavnog postupka, Uredba
omogućava i sprovođenje nezavisnog postupka
Međunarodna jurisdikcija
 Sudovi u Zemlji članici na čijoj se teritoriji nalazi
centar glavnih interesa dužnika, imaju nadležnost nad
pokretanjem stečajnog postupka. U slučaju
kompanije ili pravnog lica, u nedostatku dokaza koji
pokazuju suprotno, centrom njihovih glavnih interesa
smatraće se registrovano sedište (čl. 3 st. 1)
 Isti Sudovi takođe imaju pravo i da nalože
privremene ili zaštitne mere koje bi pokrile i druge
zemlje osim zemlje u kojoj se nalazi glavno
preduzeće
 Treba istaći i to da se Uredba primenjuje čak i u
slučaju da je kompanija osnovana van EU, pod
uslovom da su njeni glavni interesi u EU
Međunarodna jurisdikcija
 Nikakvo probijanje korporativnog vela i nikakva
“centralizacija” postupka nisu dozvoljeni shodno
Uredbi. To znači da Uredba važi u slučaju filijala, ali
ne i u slučaju lokalnih zavisnih preduzeća, što
predstavlja činjenicu koja umanjuje važnost Uredbe
 Izuzetak bi bio da je sud spreman da utvrdi da su
centralni interesi različitih zavisnih preduzeća
smešteni u sedištu matičnog preduzeća (videti slučaj
Eurofood-a)
Sekundarni postupak (čl. 27)
 Pokretanje postupka o kojem se govori u Članu 3(1)
od strane suda Zemlje članice a koji se priznaje u
drugoj Zemlji članici (glavni postupak) dozvoljava
pokretanje u toj drugoj Zemlji članici, čiji sud ima
nadležnost skladu sa Članom 3(2), sekundarnog
stečajnog postupka pri čemu se nelikvidnost dužnika
ne ispituje u toj drugoj Zemlji.
 Ovaj drugi postupak mora da bude među postupcima
koji su navedeni u Aneksu B. Njihovo dejstvo je
ograničeno na sredstva dužnika koja se nalaze na
teritoriji te druge Zemlje članice. To znači da (čl. 17
st. 1) glavni postupak neće imati uticaj na stanje
sekundarnog postupka
Sekundarni postupak
 Pravo da se traži pokretanje postupka
 Pokretanje sekundarnog postupka može da traži:
 (a) likvidator u glavnom postupku;
 (b) bilo koje drugo lice ili organ koji ima pravo da
traži pokretanje stečajnog postupka na osnovu
zakona Zemlje članice na čijoj teritoriji se traži
pokretanje sekundarnog postupka.
 Njegove posledice su ograničene samo na sredstva
dužnika koja se nalaze u Zemlji članici u kojoj je on
pokrenut – Imovina koja može da se registruje
(uključujući i patente) nalazi se u zemlji u kojoj se
vodi registar
Razlozi za sekundarni postupak
 Ova Uredba priznaje činjenicu da zbog velike razlike u materijalnom
pravu nije praktično da se u celoj Zajednici uvede stečajni postupak
univerzalnog obima. Imajući u vidu ovu situaciju, primena bi, bez
izuzimanja zakona Države u kojoj se pokreće postupak, dovela do
poteškoća. Ovo važi, na primer, za veoma različite zakone u vezi sa
bezbednosnim interesima koji mogu da se nađu u Zajednici (preambula
11)
 Sekundarni stečajni postupak može da posluži za različite svrhe, ne
samo za zaštitu lokalnih interesa. Mogu da se pojave slučajevi u kojima
je svojina dužnika suviše složena da bi se njome upravljalo kao
jedinicom ili gde su razlike u datim zakonskim sistemima toliko velike
da može da dođe do poteškoća na osnovu proširenja dejstva posledica
koje proističu iz zakona Države u kojoj se pokreće postupak na Državu
u kojoj se nalaze sredstva. Iz ovog razloga, stečajni upravnik u
glavnom postupku može da traži pokretanje sekundarnog postupka
kada to zahteva efikasno upravljanje svojinom (preambula 19)
Razlozi za sekundarni postupak
 Da bi se očuvala preferencijalna prava na osnovu
lokalnih zakona
 Za bi se obezbedilo da države koje imaju poreska ili
druga potraživanja mogu da ih sprovedu koristeći
preferencijalna prava koja su im data na osnovu
nacionalnih zakona
 Međutim, u slučaju kompanija koje posluju na
međunarodnom nivou, ovo može da bude potpuno
slučajno ili čak lažno pitanje
 Zbog toga je predloženo (Stoun) da odgovor na ovo
ne bude sekundarni postupak već harmonizacija
nacionalnog materijalno prava
Koordinacija postupka
 Različiti postupci moraju da se koordinišu. Iz
tog razloga
 (a) Glavni stečajni upravnik može da
interveniše u sekundarnom postupku
 (b) Svaki poverilac (poreske vlasti i institucije
socijalnog osiguranja) treba da ima pravo da
dostavi svoja potraživanja u bilo kojoj zemlji
članici
 (c) Treba da se obezbedi jednaka raspodela
sredstava dobijenih iz stečajnog postupka
Priznavanje i sprovođenje odluka
 Svaka odluka suda kojom se pokreće stečajni
postupak a koju je doneo neki sud Zemlje članice koji
ima jurisdikciju u skladu sa Članom 3, biće priznata u
svim ostalim Zemljama članicama od trenutka kada
postane pravosnažna u Državi u kojoj se pokreće
postupak.

 Priznavanje postupka koji se pominje u Članu 3(1)

neće sprečiti pokretanje postupka koji se pominje u
Članu 3(2) od strane nekog suda u drugoj Zemlji
članici. Ovaj drugi postupak će predstavljati
sekundarni stečajni postupak u okviru značenja
Poglavlja III.
Priznavanje i sprovođenje odluka
 Odluka suda kojom se pokreće postupak o kojem se govori u
članu 3(1) imaće, bez ikakvih daljih formalnosti, iste posledice u
bilo kojoj drugoj Zemlji članici kao što u skladu sa ovim
zakonom ima u Zemlji u kojoj se postupak pokreće, osim ako
ovom Uredbom nije drugačije predviđeno i ukoliko nijedan
postupak o kojem se govori u Članu 3(2) nije pokrenut u toj
drugoj Zemlji članici.
 2. Posledice postupka o kojima se govori u Članu 3(2) ne mogu
da se dovode u pitanje u drugoj Zemlji članici. Svako
ograničenje prava poverilaca, posebno odlaganje ili oslobađanje,
imaće posledice u odnosu na sredstva koja se nalaze na teritoriji
druge Zemlje članice samo u slučaju onih poverilaca koji su dali
svoju saglasnost.
Priznavanje i sprovođenje odluka
 Razlozi za nesprovođenje
 Član 26 (6) Državna politika
 Svaka Zemlja članica može da odbije da prizna stečajni postupak
koji je pokrenut u drugoj Zemlji članici ili da sprovede odluku
suda koja je donesena u kontekstu takvog postupka u onim
slučajevima gde bi takvo priznavanje ili sprovođenje odluke bilo
očigledno suprotno državnoj politici te Zemlje, posebno njenim
osnovnim principima ili ustavnim pravima i slobodama pojedinca.
 Član 25 (3)
 Zemlja članica neće imati obavezu da prizna ili sprovede odluku
suda koja se pominje u stavu 1 ukoliko bi ona mogla da dovede
do ograničavanja ličnih sloboda ili tajnosti poštanskih pošiljki
Merodavno pravo (čl. 4-15)
 Ako nije drugačije predviđeno ovom Uredbom, merodavni
zakon Zemlje članice na čijoj teritoriji je pokrenut stečajni
postupak je onaj koji je merodavan za takav postupak i njegove
posledice, u daljem tekstu “Zemlja u kojoj se pokreće postupak”
(čl. 4, st. 1)
 Ovaj zakon između ostalog određuje dužnike, imovinu,
ovlašćenja dužnika i likvidatora
 Pokretanje stečajnog postupka nema nikakvog uticaja na prava
in rem
 Pokretanje stečajnog postupka ne utiče na prava poverilaca da
zahtevaju poravnanje, ukoliko poravnanje dozvoljava zakon koji
važi za odštetni zahtev nesolventnog dužnika
Merodavno pravo (čl. 4-15)
 Pokretanje stečajnog postupka protiv kupca neke
imovine neće uticati na prava prodavca koja su
zasnovana na zadržavanju prava vlasništva u
slučajevima kada se u vreme pokretanja postupka
imovina nalazi na teritoriji Zemlje članice koja nije
Zemlja u kojoj se pokreće postupak.
 Posledice stečajnog postupka na ugovor kojim se
prenosi pravo na sticanje ili korišćenje nepokretne
imovine su regulisane isključivo zakonom Zemlje
članice na čijoj teritoriji se nalazi ta nepokretna
imovina.
Merodavno pravo (čl. 4-15)
 Ne prenebregavajući Član 5, posledice
stečajnog postupka na prava i obaveze
ugovornih strana u vezi sa sistemom plaćanja
ili poravnanja ili u vezi sa finansijskim tržištem
regulisane su isključivo zakonom Zemlje
članice merodavnim za taj sistem ili tržište.
 Posledice stečajnog postupka na radne
ugovore i odnose regulisane su isključivo
zakonom Zemlje članice merodavnim za
radne ugovore.
Merodavno pravo (čl. 4-15)
 Posledice stečajnog postupka na pravo dužnika u vezi sa nepokretnom
imovinom, brodom ili vazduhoplovom koji podležu upisu u javni registar
biće utvrđene zakonom Zemlje članice u okviru čije nadležnosti se vodi
dati registar.
 U smislu ove Uredbe, Komunitarni patent, Komunitarni žig ili bilo koje
drugo slično pravo koje je utvrđeno zakonima Zajednice može da bude
uključeno samo u postupak o kojem se govori u Članu 3(1).
 Član 4(2)(m) se neće primenjivati u onim slučajevima u kojima lice koje
je imalo koristi od nekog postupka koji je štetan za sve ostale
poverioce obezbedi dokaz da je:
 - navedeni postupak predmet zakona Zemlje članice koja nije Zemlja u
kojoj se pokreće postupak, i
 - da taj zakon ne dozvoljava nikakvu mogućnost stavljanja prigovora na
taj postupak u datom slučaju.
Merodavno pravo (čl. 4-15)
 Zaštita kupaca-trećih strana
 U onim slučajevima, gde nekim postupkom koji je zaključen
nakon pokretanja stečajnog postupka, dužnik otuđi, za
naknadu:
 - nepokretnu imovinu, ili
 - brod ili vazduhoplov koji podležu upisu u javni registar, ili
 - hartije od vrednosti čije postojanje pretpostavlja upis u
registar predviđen zakonom,
 valjanost takvog postupka je regulisana zakonom Zemlje na čijoj
teritoriji se nalazi ta nepokretna imovina ili pod čijom
nadležnošću se vodi dati registar.
 Posledice stečajnog postupka na tužbu koja je u toku i koja se
odnosi na imovinu ili pravo oduzeto dužniku regulisane su
isključivo zakonima Zemlje članice u kojoj se vodi ta tužba.