Upravljanje

procesorom
Sadržaj
• Sta je procesor ?
• Osnovni zadaci upravljanja procesorom
• Raspoređivanje zadataka ( Job scheduling )
• Upravljač procesora
• Određivanje prioriteta nezavisno od stanja u sistemu
• Eksterno određeni prioriteti
Šta je procesor ?
Procesor je izvšna jedinica – prima i
izvršava instrukcije pročitane iz
odgovarajuće memorije.

Sastoji se iz procesorske jedinice i

upravljčke jedinice.

Ima veliku brzinu rada i uspeva

uspešno da opsluži istovremeno više
perifernih uređaja.

Kontroliše rad svih ostalih

komponenti i izvršava matematičke i
logičke operacije.
Slika 1.1 – Procesor sa 2 jezgra
Osnovni zadaci upravljanja procesorom
- odlučivanje o tome koji od READY procesa dobija procesor, odnosno
pravo izvođenja ili kontrola izvođenja,

- odlučivanje o tome kada ce "neki proces dobiti procesor",

- odlučivanje o tome kako ce dugo "proces zadržati procesor",

- pretvaranje zadataka obrade u procese i uključivanje procesa

odgovarajući red,

- dealociranje procesora,

- vođenje stanja (statusa) svih procesa.

Raspoređivanje zadataka ( Job
Scheduling)
- odlučivanje koji će zadatak od onih
koji čekaju biti uveden u sistem, tj.
pretvoren u proces i povezan u red
čekanja za dodelu procesora (READY
red),

- alociranje resursa zadacima da bi

mogli postati procesi, odnosno da bi
mogli preći u READY stanje,

- dealociranje resursa za procese koji

su završili izvođenjem.
Zivotni ciklus procesa ( od zadatka do kraja svog
izvođenja)
 Upravljač procesora

-"Upravljač procesora" (Processor Schedular) - deo

operativnog sistema koji izvodi sve postupke oko
raspoređivanja procesa.

-"Upravljač zadataka" (Job Schedular) - deo koji izvodi

postupke oko upravljanja zadacima.

-Ako su obadve funkcije uključene u jedan modul, onda ga

obicno nazivamo "Glavni upravljač" (Master Scheduler,
High Level Scheduler).

-Upravljač procesora izvodi se i sam kao proces, ali mu se

daje najveći prioritet. Koristi semaforsku tehniku.
 Određivanje prioriteta nezavisno od
stanja u sistemu
Red procesa koji čekaju procesor formira se u
sistemu zbog toga da bi dispečer mogao
odabrati proces koji je na redu za
izvođenje.Prioriteti koji se dodeljuju svakom
procesu oznacavaju i odreduju kakav ce biti
tretman tog procesa u sistemu prilikom
dodeljivanja procesora. Prioritet može biti
izražen brojčano ili pomoću algoritama. Postoje
dve grupe algoritama za određivanje prioriteta:

- koji pri određivanju redosleda izvođenja

procesa ne uzimaju u obzir sva moguća stanja
procesa u sistemu (slika 2.1),

-koji uzimaju u obzir i stanje procesa u sistemu.

Eksterno određeni prioriteti

Korisnik sam unapred i izvan kompijuterskog sistema

dodeljuje pojedinim zadacima prioritete izražene brojčano. Oni
se unutar sistema mogu i kombinovati sa nekim drugim i na
drugaciji nacin određenim prioritetima.
Eksterno određeni prioriteti ne moraju nužno biti eksplicitni.
Redosled dolazaka zadataka određuje dakleprioritet, a taj se
prioritet određuje izvan sistema.