6 Statistika Trzista Rada-1

Statistika tržišta rada

Sadržaj predavanja
• Osnovni indikatori tržišta rada

• Karakteristike zaposlenosti
• Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
• Radno vreme
• Karakteristike nezaposlenosti
• Pregled osnovnih indikatora tržišta rada prema
Međunarodnoj organizaciji rada
2
Osnovni indikatori tržišta rada
Osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada

Tri osnovna indikatora tržišta rada su:
• Stopa aktivnosti
• Stopa zaposlenosti
• Stopa nezaposlenosti
3
• U pogledu učešća na tržištu rada svaki pojedinac se

može naći u jednom od tri međusobno isključujuća
statusa:
– zaposlen
– nezaposlen
– neaktivan
4
Zaposleno lice je:

• Lice koje ima plaćeni posao i radi za poslodavca
• Samozaposleno je (npr. obućar, advokat ili
individualni poljoprivrednik)
• Lice koje učestvuje u porodičnom poslu bez direktne
naknade
5
Nezaposleno lice je:

• Lice koje ne radi, ali aktivno traži posao
• Spremno je da ga prihvati u skladu sa uslovima na
tržištu rada
6
Neaktivno lice:
– Ne radi i ne traži posao (domaćice, penzioneri,
lica sa ličnim prihodom, nesposobni za rad,
studenti, učenici)
To su lica:
– Koja žele i mogu da rade ali su obeshrabrena pa
ne traže posao
– Lica koja žele ali ne mogu da rade zbog
školovanja, ličnih i porodičnih razloga, bolesti ili
iz drugih razloga
– Lica koja ne žele da rade
– Lica stara 75 i više godina
7
• Zaposleni (E) i nezaposleni (U) čine raspoloživu

radnu snagu u zemlji
LF=E+U
• Veličina radne snage ne govori ništa o intenzivnosti
rada
• Zaposleni se uključuju u radnu snagu bez obzira na
njihov broj časova rada
• Zaposleni i nezaposleni predstavljaju grubu meru
agregatne ponude rada
8
• Stanovništvo radnog uzrasta obično obuhvata
osobe starosti između 15 i 64 godine ili stanovništvo
starije od 15 godina (odraslo stanovništvo)
• U potencijalnu radnu snagu računaju se osobe od 15

do 74 godine prema Međunarodnoj organizaciji rada
(ILO) i Evrostatu
• Stanovništvo radnog uzrasta (15+, ili 15−64)

obuhvata aktivno stanovništvo tj. zaposlene i
nezaposlene i deo neaktivnog stanovništva (samo
starosti 15+, ili 15−64)
9
Ukupno stanovništvo prema aktivnosti
10
• Definisanje radne snage prema različitim

izvorima podataka
• Anketa o radnoj snazi (ARS) je osnovni i
najpotpuniji izvor podataka o statusu lica na tržištu
rada širom sveta
• Druga dva važna izvora podataka o radnoj snazi su:
– Ankete poslovnih jedinica (uključiv i ankete o
samozaposlenima)
– Administrativni registri javnih službi za
zapošljavanje
11
• Anketa o radnoj snazi omogućava sagledavanje

osnovnih karakteristika tržišta rada i njegovih
učesnika jedne zemlje
• Sadrži dve vrste podataka o osnovnim kontingentima
stanovništva na tržištu rada koji se zasnivaju na dva
koncepta
12
• Prvi koncept se odnosi na subjektivnu ocenu

pojedinca (koji se anketira) da li je zaposlen ili
nezaposlen, ili neaktivan
• Prednost samodeklarisanja ispitanika o svom statusu
na tržištu rada jeste njegova jednostavnost
• Zasniva na shvatanju pojedinca o njegovoj
uključenosti na tržištu rada
• Osnovni nedostaci dobijenih rezultata su
subjektivnost i nemogućnost međunarodnog
poređenja po zemljama i tokom vremena
13
• Drugi koncept polazi od objektivne, stvarne

uključenosti pojedinca na tržištu rada koji je
definisala Međunarodna organizacija rada
• Zaposleni su sva lica preko određene starosne
granice:
1) Koja su radila neki plaćeni posao najmanje jedan
sat u posmatranoj sedmici
2) Koja nisu radila ali su imala posao sa koga su
odsustvovala
14
• Prednost ovog koncepta jeste međunarodna

uporedivost :
– podataka o osnovnim kontingentima stanovništva
na tržištu rada
– relativnih mera tj. pokazatelja koji se
izračunavaju na osnovu ovih podataka
• Ova definicija je u skladu s definicijom zaposlenosti
koja se koristi u nacionalnim računima
15
• U Srbiji ARS prikuplja podatke o osnovnim

kontingentima stanovništva starog 15 i više godina
na tržištu rada i njihovim karakteristikama na uzorku
od 8.000 domaćinstava
• Pitanja se postavljaju svakom članu domaćinstva
starom 15 i više godina
– o subjektivnoj oceni njihovog statusa na tržištu
rada
– o njihovoj stvarnoj aktivnosti na osnovu kojih se
mogu definisati osnovni kontingenti stanovništva
na tržištu rada prema definiciji MOR-a
16
• Status nekog lica na tržištu rada prema definiciji

MOR-a određuje se:
– Na osnovu aktivnosti koju je obavljalo u
referentnoj sedmici
– Ne na osnovu njegove subjektivne ocene o svojoj
uključenosti na tržištu rada
17
Primer:
• Lice je odgovorilo da je student u pitanju o
samodeklarisanju
• Obavljalo je neki plaćeni posao u toku posmatrane
sedmice (najmanje jedan sat)
• Prema definiciji zaposlenosti MOR-a biće
klasifikovano u zaposlene, a ne u neaktivano
stanovništvo, kao što to lice smatra da jeste
18
Definiciji MOR-a na osnovu podataka ARS

Zaposleni su:
• Lica koja su obavljala neki plaćeni posao (u novcu
ili naturi) najmanje jedan sat u referentnoj sedmici
• Lica koja su imala zaposlenje ali su u toj sedmici
bila odsutna s posla
• Članovi domaćinstva koji pomažu u vođenju
porodičnog posla ili poljoprivrednog imanja bez
direktne naknade (pomažući članovi domaćinstva)
19
Kategorija zaposlenih obuhvata:

• Zaposlene za platu koji rade za poslodavca
• Samozaposlene (mogu zapošljavati druge radnike,
ali i ne moraju)
• Pomažuće članove domaćinstva
20
Definicija MOR-a na osnovu podataka ARS

Nezaposleni su:
• Lica koja u referentnoj sedmici nisu obavljala
plaćeni posao pod uslovom da su u poslednje četiri
sedmice aktivno tražila posao i da su bila u
mogućnosti da počnu da rade u naredne dve
sedmice, ako bi im neko ponudio posao
• Lica koja nisu tražila posao u poslednje četiri
sedmice, jer su našla posao na kojem treba da počnu
da rade najkasnije za tri meseca
21
• Definicije radne snage na osnovu podataka

administrativnih evidencija zasnovane su na
njihovom formalnom, registrovanom statusu
• Osoba je zaposlena ako je u tom statusu
registrovana:
– Kod poslodavca
– Kao poslodavac
– Kao samozaposlena
• Osoba je nezaposlena ako je registrovana kao

nezaposlena kod odgovarajuće javne službe za
zapošljavanje
22
• Podaci o registrovanom broju zaposlenih u Srbiji se

dobijaju:
• Na osnovu istraživanja o zaposlenima kod pravnih
lica (RAD-1)
• Putem ankete za dopunu ovog istraživanja koja
obuhvata zaposlene kod pravnih lica koja imaju
manje od 50 zaposlenih (ARAD-1)
• Podaci o privatnim preduzetnicima,
samozaposlenima i licima zaposlenim kod njih
(RAD-15)
23
Ova istraživanja se zasnivaju na administrativnim

evidencijama:
• U istraživanju o zaposlenima kod pravnih lica
koriste se podaci o broju zaposlenih iz kadrovske
evidencije o zaposlenima
• U istraživanju o broju privatnih preduzetnika i
samozaposlenih koriste se podaci iz matične
evidencije o aktivnim osiguranicima Republičkog
zavoda za zdravstveno osiguranje
24
• Administrativni podaci obuhvataju samo

registrovane zaposlene za razliku od ARS koja
obuhvata ukupnu zaposlenost
• ARS obuhvata sledeće kategorije zaposlenih koje ne
obuhvataju administrativni izvori podataka:
– samozaposleni u poljoprivredi
– pomažući članovi domaćinstva
– zaposleni u policiji i odbrani
– zaposleni po ugovoru o delu
– privremeno ili povremeno zaposleni
– zaposleni u neformalnoj ekonomiji
25
Razlike u broju nezaposlenih prema NSZ i ARS:

• Veći je broj registrovanih nezaposlenih prema
evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ)
nego stvarno nezaposlenih prema ARS
• Metodološke razlike
• Veliki broj nezaposlenih registrovan je samo zbog
beneficija (pomoć za nezaposlene, socijalna pomoć i
sl.), a angažovan je u sivoj ekonomiji i ne traži
aktivno posao
26
• Na osnovu osnovnih kontingenata stanovništva na

tržištu rada možemo definisati osnovne indikatore
tržišta rada
• Stopa aktivnosti (a) - procentualno učešće aktivnog
stanovništva (A) u stanovništvu radnog uzrasta (15+
ili 15−64 godine) i definiše se na sledeći način:
• Stopa participacije
27
• Stopa zaposlenosti (e) predstavlja procentualno

učešće zaposlenih starosti 15-64 (E15-64) u
stanovništvu radnog uzrasta (15−64 godine) i
definiše se:
28
• Stopa nezaposlenosti (u) predstavlja procentualno

učešće nezaposlenih (U15-64) u aktivnom stanovništvu
(A15-64) i definiše se:
• Često se stopa nezaposlenosti pogrešno definiše i

tumači
29
• Stopa neaktivnosti predstavlja procentualno učešće

neaktivnih u stanovništvu radnog uzrasta
• Ona se izračunava i kada se od 100% oduzme stopa
aktivnosti
• Zbir stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti nije
jednak 100%
30
Kretanje stope aktivnosti, stope zaposlenosti i stope

nezaposlenosti (15-65 g), 2004−2013, Srbija (%)
Godina 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Stopa aktivnosti 66,4 65,2 63,6 63,4 62,7
Stopa zaposlenosti 53,4 51,0 49,8 51,5 53,7
Stopa nezaposlenosti 19,5 21,8 21,6 18,8 14,4
Godina 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.
Stopa aktivnosti 60,6 59,0 58,9 60,1 62,2
Stopa zaposlenosti 50,4 47,2 45,5 45,3 49,2
Stopa nezaposlenosti 16,9 20,0 22,9 24,6 21,0
Izvor: RZS, Anketa o radnoj snazi

31
Osnovni indikatori tržišta rada u 2012. u EU28 i
novim članicama EU u %
Indikatori EU28 Prosek za nove

članice EU
Stopa 10,8 11,0
nezaposlenosti
Stopa 64,1 60,9
zaposlenosti
Stopa aktivnosti 71,7 68,6
Izvor: Eurostat
32
Karakteristike zaposlenosti
Kretanje zaposlenosti i bruto domaćeg proizvoda

Elastičnost zaposlenosti u odnosu na ekonomski rast ili
radna intenzivnost rasta meri:
• kako se zaposlenost menja s promenom autputa
• koliko će se procentnih poena promeniti zaposlenost
ako se BDP promeni za jedan procentni poen
• Ovaj indikator se često koristi za rasvetljavanje veze
između ekonomskog rasta, zaposlenosti i smanjenja
siromaštva
33
Karakter ekonomskog rasta

• Da li je rast BDP-a radnointenzivan - zasnovan
pretežno na rastu zaposlenosti ili se rast BDP-a pre
svega duguje rastu produktivnosti rada?
• Odgovor na ovo pitanje treba tražiti u nizu
specifičnih uslova koji preovlađuju u datoj zemlji
34
• Elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a

(ε) - procentualna promena broja zaposlenih do koje
dolazi s promenom BDP-a za jedan procenat (arc
elastičnost)
• Brojilac izražava procentualnu promenu zaposlenosti
Ei u zemlji i između perioda 0 i perioda 1
• Imenilac izražava odgovarajuću procentualnu
promenu bruto domaćeg prozvoda označenu sa Yi
35
• Alternativni metod izračunavanja elastičnosti

zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a polazi od
zaposlenosti koja je data kao linearna logaritamska
funkcija BDP-a:
ln L=β0+ β1lnY
• Regresioni koeficijent β1 predstavlja elastičnost

zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a, izražava se u
procentnim poenima (point elasticity)
36
• Ovako izračunata elastičnost meri za koliko

procentnih poena će se promeniti zaposlenost ako se
BDP promeni za beskonačno malo
• U regresionu jednačinu mogu se uključiti brojni

faktori koji pored BDP-a mogu uticati na
zaposlenost
• Elastičnost od 0,5 znači da rast BDP-a od jednog

procentnog poena dovodi do rasta zaposlenosti od
0,5 procentnih poena
37
Optimalna „radna intenzivnost rasta“ za neku zemlju

zavisi od nekoliko faktora:
• ekonomskog rasta
• obim viška radne snage
• stopa rasta radne snage
• stope nezaposlenosti
• stope aktivnosti
• stope siromaštva (posebno među zaposlenima)
38
• Zemlje koje imaju manji rast BDP-a potrebno je da

obezbede višu elastičnost zaposlenosti nego zemlje
koje imaju veće stope rasta BDP-a
• Zemljama s većim stopama rasta radne snage
potrebna je veća elastičnost zaposlenosti
• U zemljama s visokim procentom siromašnih
potrebne su veće vrednosti elastičnosti zaposlenosti
nego u razvijenijim zemljama
39
• Elastičnost zaposlenosti – veza zaposlenosti i

produktivnosti rada
Yi=Ei*Pi
Yi označava BDP, Ei, zaposlenost, Pi produktivnost
rada za zemlju i (BDP po zaposlenom)
• Za male promene BDP-a važi:

ΔYi=ΔEi+ΔPi
• Ekonomski rast u jednoj zemlji može biti postignut:
– Povećanom zaposlenošću i/ili
– Povećanom produktivnošću rada
40
ΔYi=ΔEi+ΔPi
• Obe strane jednačine podelimo sa rastom BDP-a

• ε je elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast
BDP-a
41
Procene elastičnosti zaposlenosti za svet i region
42
• U Srbiji koristi ekonomskog rasta prenele su se na

stanovništvo putem rasta produktivnosti i rasta
zarada, ne putem rasta zaposlenosti
• U periodu ekonomske krize pad zaposlenosti je bio
znatno veći od pada BDP-a (12,5% prema 4,7%)
• Elastičnost zaposlenosti u tom periodu je bila čak 2,6
43
Zaposleni prema sektorima

• Ukazuje na stepen razvijenosti zemlje
Zaposleni prema tri osnovna sektora ekonomske

aktivnosti:
• Poljoprivreda
• Industrija
• Usluge
44
Razvijene zemlje karakteriše:

• Dominantno učešće zaposlenih u sektoru usluga
• Zaposlenost u industriji je relativno mala
• Zaposlenost u poljoprivredi marginalna
Srednje razvijene zemlje karakteriše nešto manje

učešće zaposlenih u sektoru usluga, a veće učešće
zaposlenih u industriji i poljoprivredi
Nerazvijene zemlje karakteriše dominantno učešće

zaposlenih u radno intenzivnom sektoru
poljoprivrede
45
• Agregiranje delatnosti u tri sektora (poljoprivreda,
industrija, usluge) izvršeno je na osnovu
Međunarodne standardne klasifikacije delatnosti
(ISIC rev. 2 i 3)
• Sektor poljoprivrede obuhvata:
– poljoprivredu, lov, šumarstvo i ribarstvo
• Sektor industrije obuhvata:
– vađenje rude i kamena,
– prerađivačku industriju,
– građevinarstvo i
– proizvodnju električne energije, gasa i vode
46
• Sektor usluga obuhvata:

– Trgovinu na veliko i malo,
– restorane i hotele,
– saobraćaj,
– skladištenje i veze,
– finansijske i usluge osiguranja,
– poslove sa nekretninama,
– poslovne usluge,
– društvene i lične usluge
47
Sektorska struktura zaposlenosti pruža informacije o:

• Kretanjima zaposlenih od poljoprivrede i drugih
radno-intenzivnih aktivnosti ka industriji i ka sektoru
usluga
• Kretanjima radne snage iz ruralnih područja u
urbana
• Razdvajanju rasta produktivnosti u okviru datog
sektora od rasta produktivnosti kao posledica
kretanja zaposlenih od manje ka više produktivnim
sektorima
48
Učešće zaposlenosti po sektorima u ukupnoj

zaposlenosti, EU i Srbija, 2009. (%)
*NACE − Statistička klasifikacija ekonomskih aktivnosti u Evropskoj zajednici (Statistical Classification of Economic Activities in the European
Community). 49
Izvor: Eurostat (2011), European Economics Statistics
• U Srbiji, zaposlenost u poljoprivredi je tradicionalno

veoma visoka, a u uslugama znatno niža od
evropskog proseka
• U EU izuzetak je Rumunija (skoro 30%)
• Učešće zaposlenosti u industriji (zajedno sa
građevinarstvom) je na nivou proseka zemalja EU
50
• Struktura javnog sektora se može podeliti na tri dela:

tradicionalne usluge, moderne usluge i usluge
javnog sektora
• Srbija u poređenju sa EU najviše zaostaje u
modernim uslugama
• Učešće zaposlenosti u poslovima finansijskog
posredovanja, iznajmljivanja nekretnina i slično u
Srbiji je samo 5,9% u poređenju s prosekom 27
zemalja EU od 15,2%
51
Zaposleni prema tipu zaposlenja

• Zaposleni za platu
• Samozaposleni
– samozaposleni sa zaposlenim radnicima
(poslodavci)
– samozaposlene bez zaposlenih (koji rade sami za
sebe)
– članovi proizvođačkih kooperativa
• Pomažući članovi domaćinstva
52
Definicije ovih kategorija prema Međunarodnoj

klasifikaciji statusa zaposlenosti (International
Classification of Status in Employment – ICSE) iz
1993:
1. Zaposleni za platu su radnici koji rade na plaćenim

poslovima na osnovu pisanog ili usmenog ugovora
o radu prema kojem dobijaju osnovnu zaradu koja
direktno ne zavisi od prihoda jedinice u kojoj rade
2. Poslodavci su radnici koji rade sami za sebe ili sa

jednim ili više partnera i angažuju jednog ili više
radnika da rade za njih kao zaposleni
53
3. Radnici koji rade sami za sebe ili sa jednim ili više

partnera i ne angažuju na stalnoj bazi zaposlene da
rade za njih
4. Članovi proizvođačkih kooperativa su radnici koji

rade u proizvođačkim kooperativima kao
samozaposleni
5. Pomažući članovi domaćinstva su radnici koji rade

u tržišno orjentisanom preduzeću koje vodi lice
koje živi u istom domaćinstvu sa pomažućim
članom
54
6. Radnici koji nisu klasifikovani prema statusu

zaposlenosti zbog nedostatka informacija i/ili ne
mogu biti klasifikovani ni u jednu od navedenih
kategorija
55
• Zemlje s niskim ili srednjim nivoom ekonomskog

razvoja u odnosu na razvjene zemlje imaju:
– manje učešće zaposlenih za platu u ukupnoj
zaposlenosti
– veće učešće samozaposlenih i pomažućih članova
domaćinstva
• dve kategorije koje se smatraju posebno
ranjivim po osnovu ekonomske krize i jačine
institucionalnog aranžmana koja ih štiti od
takvih rizika
56
Kretanje zaposlenosti prema tipu zaposlenja, 2008-
2012, Srbija
3000000
2500000
2000000 Samozaposleni
Zaposleni za platu
1500000
Pomažući članovi
domaćinstava
Ukupno
1000000
500000
0
Izvor: RZS, Anketa o radnoj snazi 2008 2009 2010 2011 2012
57
• U Srbiji se uočava smanjenje svih tipova

zaposlenosti u periodu 2008-2012.
– Mnogo je izrazitiji pad kod pomažućih članova
domaćinstava (29,6%) i kod samozaposlenih
(28,7%) u odnosu na zaposlene za platu (15,6%)
58
Ranjiva zaposlenost (ILO, 2009b) obuhvata:

• Samozaposlene (vlasnike preduzeća, radnji,
samozaposlene i poljoprivrednike)
• Pomažuće članove domaćinstva
Ranjiva zaposlenost - svi zaposleni izuzev zaposlenih

za platu
59
Ranjiva zaposlenost trebalo bi da ukaže na zaposlenost:

• Na nesigurnim poslovima
• U neformalnom sektoru
• Sa niskim zaradama i niskom produktivnošću
• Sa niskim nivoom zaštite na radu i u lošim radnim
uslovima
• Veoma često su u pitanju i poslovi bez plaćenog
osnovnog zdravstvenog i socijalnog osiguranja
60
Osnovna ograničenja indikatora ranjive

zaposlenosti su:
1. Zaposleni za platu takođe mogu da budu izloženi

velikoj nesigurnosti i ekonomskom riziku
2. Nezaposleni nisu obuhvaćeni iako su „ranjivi“
3. Lica koja spadaju u kategoriju ranjive zaposlenosti

ne moraju biti izložena velikom ekonomskom riziku
i „ranjivosti“ posebno u razvijenim zemljama
61
• Ranjiva zaposlenost može da posluži kao indikator

neformalne zaposlenosti posebno u manje
razvijenim zemljama i regionima
• U svetu, nešto više od polovine ukupne zaposlenosti

odnosi se na ranjivu zaposlenost (50,6% 2007.
godine)
• Kriza u Srbiji najviše je uticala na osobe u
„ranjivim“ oblicima zaposlenosti koje većim delom
rade u neformalnom sektoru
• U EU nema indicija da je kriza više pogodila
samozaposlene nego zaposlene za platu
62
Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
• Ne postoji saglasnost oko toga šta čini neformalni

sektor
• Termin „neformalni sektor” ili „neformalna
ekonomija” korišćen je da opiše raznolike
aktivnosti:
– Prodaja robe na ulici
– Neprijavljen rad u domaćinstvu
– Naturalna razmena
– Izbegavanje plaćanja poreza
– Krađa državne imovine
– Korupcija
– Organizovan kriminal 63
• Aktivnosti u neformalnoj ekonomiji se ne odvijaju uvek

u cilju izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa i sl.
• Mnogi se angažuju da bi “sastavili kraj s krajem”
– zbog ograničenih mogućnosti zapošljavanja ili
zarađivanja u formalnom sektoru
64
• Kriterijum za razlikovanje neformalnog od

formalnog sektora je status pojedinca na tržištu rada
• Taj kriterijum se obično kombinuje s drugim
kriterijumima kao što su:
– karakteristike posla pojedinca (npr. stalni ili
sezonski posao)
– karakteristike preduzeća (npr. registrovano ili ne,
broj zaposlenih)
– mesto obavljanja delatnosti (ulica, neformalna
mesta i sl)
65
• MOR je 1998. godine osnovala bazu podatka o

neformalnom sektoru koja obuhvata podatke i
metodologiju zemalja:
– Afrike
– Latinske Amerike i Kariba
– Azije i Pacifika
– u tranziciji Centralne i Istočne Evrope
66
• Inovirana definicija zaposlenosti u neformalnoj

ekonomiji formulisana 2003.g. od strane MOR-a
• Ukupna zaposlenost u neformalnoj ekonomiji može
se definisati kao zbir:
– zaposlenosti u neformalnom sektoru (A+B)
– neformalne zaposlenosti koja se može javiti van
neformalnog sektora (C)
67
• Zaposlenost u neformalnom sektoru je koncept

baziran na preduzeću kao jedinici posmatranja
– neformalni sektor odnosi se na neformalna
preduzeća
• Neformalna zaposlenost bazirana je na konceptu
poslova kao jedinice posmatranja
– neformalna zaposlenost odnosi se na neformalne
poslove
68
• Neformalni sektor (A+B) obuhvata:

– neregistrovana preduzeća i/ili
– mala privatna preduzeća koja nisu konstituisana
kao posebni pravni entiteti
• Neformalna zaposlenost (A+C) obuhvata
zaposlenost na poslovima bez
– osnovne socijalne i pravne zaštite
– primanja po drugim osnovama (bolovanje i sl.)
• Neformalna zaposlenost može postojati u formalnom
sektoru, neformalnom sektoru i sektoru
domaćinstava
69
70
• Prema istraživanju MOR, u skoro svim zemljama

zaposlenost u neformalnom sektoru nadmašuje
neformalnu zaposlenost van neformalnog sektora
• Najmanji obim zaposlenosti u neformalnoj
ekonomiji (u procentu od nepoljoprivredne
zaposlenosti) imaju zemlje Centralne i Istočne
Evrope
– Srbija je među njima najbolje rangirana u 2010.
godini
• 3,5% zaposlenih u neformalnom sektoru
• 3% neformalno zaposlenih van neformalnog
sektora
71
Zaposleni u neformalnoj ekonomiji po

komponentama u 31 zemlji sveta
72
• Prema AŽS iz 2002. i 2007. godine zaposlenost u

neformalnoj ekonomiji je definisana tako da
obuhvata sledeće kategorije (Krstić and Sanfey,
2011):
1. zaposlene bez plaćenog socijalnog osiguranja
2. zaposlene u privatnoj neregistrovanoj firmi
3. zaposlene koji rade u kući, “od vrata do vrata”, pijaci
i sličnim mestima
73
• RZS zaposlenost u neformalnoj ekonomiji na osnovu

podataka ARS definiše tako da obuhvata:
– zaposlene u neregistrovanoj firmi
– zaposlene u registrovanoj firmi, ali bez
formalnog ugovora o radu i bez socijalnog i
penzijskog osiguranja
– neplaćene pomažuće članove domaćinstva
74
• Indikator zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji

– odnos broja zaposlenih u neformalnoj ekonomiji
prema ukupnom broju zaposlenih
• U Srbiji je iznosila 28% ukupne zaposlenosti u 2002,
a 35% u 2007.
• Rast neformalne ekonomije u ovom periodu duguje
se sistemu regresivnog oporezivanja rada
75
• Prema procenama RZS-a na osnovu ARS, u periodu

krize izražena je tendencija smanjenja neformalne
zaposlenosti (sa 23% u oktobru 2008. na 19,9% u
aprilu 2011)
• Neformalno zaposleni imaju veći rizik da ostanu bez
posla i postanu nezaposleni nego zaposleni u
formalnoj ekonomiji
• To je potvrđeno i na osnovu podataka ARS za
vreme trajanja krize
76
• Razlike u procenama zaposlenosti u neformalnoj

ekonomiji za Srbiju u 2010. godini koje su radili
RZS i MOR potiču od:
– različitih definicija
– činjenice da je najveći deo zaposlenosti u
neformalnoj ekonomiji skoncentrisan u
poljoprivredi (koji MOR nije procenjivala)
• Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji u Srbiji
najveća je kod mladih
• Rano uključivanje u neformalni sektor tokom svoje
radne istorije može da dovede do zastarevanja
njihovog znanja i sposobnosti
77
Radno vreme
• Iako poslodavci određuju plan rada zaposleni mogu

iskazati svoje preferencije vezano za časove rada
– da li će raditi skraćeno ili puno radno vremene
– da li će imati dodatni posao pored osnovnog
posla
– izbor zanimanja i poslodavca
• Različiti poslodavci nude različit režim rada
– odnosi se na kombinaciju punog i skraćenog
radnog vremena
– različit nedeljni plan rada koji treba ostvariti
– politiku vezanu za odsustvo s posla i godišnji
odmor
78
Radno vreme
• Tražnja za radom, privredni ciklusi/dužina nedeljnih

časova rada
• Posle kontinuiranog rasta od 2004. do 2008, ukupni
godišnji ostvarni časovi rada u EU27 smanjeni su za
2,8% u 2009.
• Stvarni prosečni nedeljni časovi rada u EU27
smanjeni su kod zaposlenuh koji
– rade puno radno vreme sa 41 u 2008. na 40,6 sati
u 2009.
– rade nepuno radno vreme sa 20 na 19,9 sati
79
Radno vreme
Ukupni i prosečni godišnji časovi rada po

zaposlenom, EU27, 2002−2009.
80
Radno vreme
Dva najvažnija koncepta koja se najviše koriste u

empirijskim istraživanjima su:
1. koncept „uobičajenih/tipičnih časova rada“
2. koncept „stvarnih časova rada“
81
Radno vreme
„Uobičajeni časovi rada“

• Odnose se na tipičan broj sati koje radnik radi u toku
posmatranog perioda
• Odnose se na posao koji se obavljao u toku jedne
nedelje ili nekom dužem periodu, ili kao modalna
vrednost „stvarnih časova rada“ nedeljno tokom
dužeg posmatranog perioda
• Neće se promeniti u slučaju povremenog
odsustvovanja s posla, neregularnog ili povremenog
prekovremenog rada
82
Radno vreme
• Koncept „stvarnog radnog vremena“ polazi od

ostvarenih radnih časova zaposlenih i obuhvata:
– vreme provedeno na radnom mestu u radu na
proizvodnim aktivnostima
– vreme koje je utrošeno na aktivnostima koje su
povezane sa aktivnostima koje zaposleni obavlja
(na primer, čišćenje i priprema sredstava za rad i
sl.)
• Indikatori radnog vremena
– visina godišnjih časova rada po radniku
– produktivnosti po času rada
83
Radno vreme
• Na obim radnog vremena pojedinca utiče:

– dohodak pojedinca
– standardi iz oblasti radnog zakonodavstva,
– kulturno nasleđe i stavovi prema radu i radnicima
• U zemljama s niskim dohotkom npr. Etiopija i Peru,
41% i 49% radnika, respektivno, obično radi 50 sati
i više nedeljno u poređenju sa 8,9% i 11,5% radnika
u Kanadi i Španiji
84
Radno vreme
• Rad koji je duži od propisanog radnim

zakonodavstvom je bliži npr. kulturi Novog Zelanda
nego kulturi Portugalije
• To se objašnjava znatno većim procentom radnika
koji obično rade duže od 50 sati nedeljno u Novom
Zelandu nego u Portugaliji (19,7% prema 10,5%,
respektivno)
• Veza između godišnjih časova rada po zaposlenom i
produktivnosti rada
85
Radno vreme
Godišnji časovi rada po zaposlenom i produktivnost rada

(BDP po času rada u stalnim cenama u US$), 2007.
86
Radno vreme
Godišnji stvarni časovi rada po stanovniku u
EU u 2011.
2 100
2 000
1 900
1 800
1 700
1 600
1 500
1 400
1 300
Izvor: Key Indicators of the Labour Market, 7th Edition, 2011 87

Radno vreme
• Tipični/uobičajeni časovi ili standardno radno vreme

vezano je za zakonske propise
• U Srbiji prema Zakonu o radu iz 2005. godine puno
radno vreme iznosi 40 časova nedeljno
• Prema definiciji MOR-a, radnik radi nepuno radno
vreme kada su normalni časovi rada manji od
odnosnih časova rada radnika koji radi puno radno
vreme
88
Radno vreme
• Svaka zemlja određuje maksimalan broj časova rada

koji će se odnositi na nepuno radno vreme
• OECD koristi 30-časovnu radnu nedelju kao granicu
za određivanje nepunog radnog vremena
• U razvijenim zemljama došlo je do rasta
zapošljavanja s nepunim radnim vremenom zbog:
– porasta učešća žena na tržištu rada
– razvoja sektora usluga
– promene organizacije rada u industriji
89
Radno vreme
• Negativni efekti zapošljavanja sa nepunim radnim

vremenom obično se odnose na:
– manje sigurne poslove u odnosu na poslove s
punim radnim vremenom
– manju socijalnu zaštitu zaposlenih
– manje zarade po času
– ograničene mogućnosti za unapređenje karijere i
obuku
• Pozitivni efekti zapošljavanja sa punim radnim
– veću mogućnost za balans između poslovnog
života i porodičnih obaveza
90
Radno vreme
Merenje radne snage
91
Radno vreme
• Skrivena nezaposlenost ili nedovoljna zaposlenosti

označava zaposlene koji:
– nedobrovoljno rade manje od normalnih časova
rada za datu aktivnost,
– traže posao i
– spremni su da rade više časova
• Izražava se kao broj osoba koje su nedovoljno

zaposlene prema časovima rada u odnosu na radnu
snagu ili u odnosu na ukupnu zaposlenost
92
Radno vreme
• Većina zaposlenih u EU radi puno radno vreme

– Procenat zaposlenih s nepunim radnim
vremenom u ukupno zaposlenima se znatno
povećao, sa 16,2% u 2002. na 18,8% u 2009.
• U Srbiji nepuno radno vreme - 30 časova nedeljno i

manje
– Procenat zaposlenih s nepunim radnim
vremenom u ukupno zaposlenima je na veoma
niskom nivou
– Porastao je sa 1% u 2002. na 5% u 2009.
93
Karakteristike nezaposlenosti
Stopa nezaposlenosti
• Indikator neiskorišćenosti ponude rada
• Predstavlja procenat radne snage koja nema posao,
ali želi da radi i aktivno traži posao
• Kretanje stope nezaposlenosti je kontraciklično
– u periodu recesije i pada ekonomske aktivnosti
dolazi do rasta stope nezaposlenosti
– rast ekonomske aktivnosti, ukoliko je praćen
rastom zaposlenosti, dovodi do pada stope
nezaposlenosti
94
• Niska stopa nezaposlenosti može postojati i u

niskorazvijenim zemljama gde skoro ne postoji
sistem socijalne zaštite i naknade za nezaposlene
• Mnoga lica radnog uzrasta ne smeju rizikovati da
budu nezaposlena, najčešće rade u neformalnoj
ekonomiji
• U zemljama s razvijenim sistemom socijalne zaštite
nezaposlena lica mogu duže tragati za poslom u
potrazi za željenim uslovima
95
• Nezaposleni se definišu kao (definicija MOR-a):

– lica koja nemaju posao
– aktivno ga traže
– spremni su da počnu da rade ukoliko bi im posao
bio ponuđen
• Lica koja ne traže aktivno posao, a žele da rade, ne
smatraju se nezaposlenima
– Ova pojava se označava kao „skrivena
nezaposlenost“ ili efekat „obeshrabrenih
radnika“
96
Skrivena nezaposlenost obuhvata:

• Neaktivna lica koja su obeshrabrena i ne traže posao
• Lica koja su relativno dugo neaktivna (zbog
trudničkog, porodiljskog odsustva, bolesti i sl.)
• Lica koja se suočavaju s nekom vrstom
diskriminacije na tržištu rada (npr. socijalnim ili
kulturnim ili nekim drugim barijerama)
• Definicija MOR-a je međunarodno priznata i koristi
se za međunarodna poređenja
• U nekim zemljama kriterijumi koji se koriste za
definisanje nezaposlenih lica nisu u potpunosti
primenjivi
97
• U niskorazvijenim zemljama ne postoji standardan

način traženja posla
– značajan deo aktivnosti odvija se u neformalnoj
ekonomiji i znatan deo zapošljavanja se odvija
kroz samozapošljavanje
• „Relaksirana“ definicija nezaposlenih, ne uključuje
kriterijum traženja posla da bi uključili
“obeshrabrena” lica u nezaposlene
• Kriterijum koji se često revidira – “da lice bude
spremno da radi u veoma kratkom roku”
98
Nezaposlenost i tokovi na tržištu rada

• Iza stabilnih stopa nezaposlenosti u kraćem periodu,
može se kriti značajna mobilnost lica na tržištu rada
• Za tri osnovna statusa na tržištu rada (zaposleni,
nezaposleni i neaktivni) razlikujemo ukupno devet
tranzicionih tokova i odgovarajućih verovatnoća
– tri na glavnoj dijagonali se odnose na
verovatnoću ostanka u istom statusu
99
Tranzicione verovatnoće prelaska lica iz jednog u
drugi status na tržištu rada u Srbiji, april-novembar
2011. (u procentima, lica starosti 15-64)
April 2011. Novembar 2011.
Zaposleni Nezaposleni Neaktivni Ukupno
Zaposleni 91,4 5,6 3 100
Nezaposleni 9,2 72,4 18,3 100
Neaktivni 4,9 5,3 89,8 100
Ukupno 45,5 14,7 39,8 100
Izvor: Krstić, (2012), “Labour force flows and informal economy in Serbia” na konferenciji “From Global Crisis to Economic
100
Growth. Which Way to Take?”
• Stopa nezaposlenosti prema ARS (panel podaci) u

aprilu 2011. iznosila je 22,9% a u novembru 2011.
24,4%
• Skoro ¾ nezaposlenih (72,4%) iz aprila 2011. je

ostalo u istom statusu šest meseci kasnije
– 9,2% nezaposlenih se zaposlilo
– čak 18,3% nezaposlenih je prešlo u neaktivne
• Prilivi u nezaposlene:
– 5,6% zaposlenih iz aprila 2011. je postalo
nezaposleno u novembru iste godine
– 5,3% neaktivnih je postalo nezaposleno
101
• Pretpostavimo da je tržište rada u stanju ravnoteže

– prilivi ka nezaposlenima i odlivi iz nezaposlenih
su jednaki
• Stopa nezaposlenosti u zavisi od brojnih tokova na
tržištu rada:
u=F(Pen, Pne, Pun, Pnu, Peu, Pue)
102
F je funkcija od:
• Pen – proporcije zaposlenih koji su prešli u

neaktivnost (+)
• Pne – proporcije neaktivnih koji su se zaposlili (−)
• Pun – proporcije nezaposlenih koji su prešli u
neaktivnost (−)
• Pnu – proporcije neaktivnih koji su postali
nezaposleni (+)
• Peu – proporcije zaposlenih koji su ostali bez posla i
postali nezaposleni (+)
• Pue – proporcije nezaposlenih koji su se zaposlili (−)
103
Šematski prikaz tranzicionih verovatnoća prelaska
lica iz jednog u drugi status na tržištu rada u Srbiji,
april-novembar 2011.
Pue=9,2%
Zaposleni Nezaposleni
Peu=5,6%
Pnu=5,3%%
Pen=3%
Pne=4,9%
Pun=18,3%%
Neaktivni
104
• Dva osnovna razloga za visoku stopu

nezaposlenosti:
1. Visoka verovatnoća da zaposleni izgube posao, a
neaktivni postanu nezaposleni
2. Visoka verovatnoća da nezaposleni ostanu u istom
statusu u dužem vremenskom periodu
– govori o dugom trajanju nezaposlenosti
105
1. Frikciona nezaposlenost
• Nastaje usled dinamičnog tržišta rada i
imperfektnih tokova informacija
• Potrebno je da prođe izvesno vreme dok
nezaposleni radnici ne saznaju za poslodavce koji
nude poslove koje oni traže
• Može postojati i u uslovima ravnoteže agregatne
ponude i agregatne tražnje
• Vreme trajanja ove vrste nezaposlenosti obično je
kratko
106
2. Sezonska nezaposlenost
• Nastaje zbog sezonske fluktuacije tražnje za radom
• Uslovljena je sezonskim karakterom proizvodnje
107
3. Strukturna nezaposlenost
Nastaje kao posledica:
– neusklađenosti kvalifikacija koje se traže i
kvalifikacija koje se nude na tržištu rada na
određenom području
– dugoročne neusklađenosti između ponude rada i
tražnje za radom između područja
108
4. Ciklična nezaposlenost
• Vezuje se za ciklična kretanja ekonomske
aktivnosti
• Nastaje kada agregatna tražnja za radom opada kao
posledica pada agregatne tražnje na tržištu roba i
usluga
• Nastaje u uslovima neelastičnosti nadole realnih
zarada
109
5. Prikrivena nezaposlenost
• Odnosi se na one zaposlene koji:
• nedobrovoljno rade manje od normalnih časova
rada određenih za datu aktivnost
• traže posao
• spremni su da rade više časova
• Koncept skrivene nezaposlenosti ili nedovoljne
zaposlenosti odnosi se na sve tipove
„nezadovoljavajuće“ zaposlenosti sa stanovništva
zaposlenog
110
Nezaposlenost prema starosti i nivou obrazovanja
Dva indikatora za analizu nezaposlenosti mladih:

1. Stopa nezaposlenosti mladih koja se definiše kao
udeo nezaposlenih lica starosti od 15−24 godine u
ukupnoj aktivnoj populaciji mladih
2. Odnos stope nezaposlenosti mladih i stope
nezaposlenosti odraslih (25−64 godine)
111
Koji su razlozi zbog kojih je stopa nezaposlenosti

mladih veća nego stopa nezaposlenosti odraslih?
• Razlozi na strani ponude rada i na strani tražnje za
radom
• Odnos stope nezaposlenosti mladih i stope
nezaposlenih odraslih kreće se između dva i tri u
najvećem broju zemalja u svetu
• Problem nezaposlenosti mladih je univerzalan
problem današnjeg društva
112
Stopa nezaposlenosti mladih i odraslih, poslednje
godine (≥2006)
• U Srbiji je stopa nezaposlenosti najveća je kod

najmlađe starosne grupe (15−24)
– Iznosila je čak 51,05% u 2012.
– Mnogo je veća u odnosu na stopu nezaposlenosti
mladih 27 zemalja EU - 2012. iznosila je 22,9%
• Skoro polovinu nezaposlenih čine dve najmlađe
starosne grupe (15−24, 25−34)
– Učešće u ukupnoj nezaposlenosti (15+) 2012.
godine iznosilo je 17,54% i 27,92% respektivno
114
Indikatori nezaposlenosti mladih u razvijenim
60
ekonomijama, 2012.
Youth
unemployme
nt rate (%)
50
40 Ratio of youth
unemployme
nt rate to
adult
30
unemployme
nt rate
20 Share of
youth
unemployed
in total
10 unemployed
(%)
0 Share of
Czech…
United…
United…
youth
Luxembourg
Croatia
Poland
France
Hungary
Canada
Cyprus
Germany
Greece
Iceland
Israel
Italy
Spain
Japan
Malta
Norway
Switzerland
Ireland
Estonia
New Zealand
Slovakia
Portugal
Slovenia
Bulgaria
Finland
Latvia
Lithuania
Austria
Belgium
Denmark
Romania
Sweden
Australia
Netherlands
unemployed
in youth
population
(%)
• Najveću nezaposlenost mladih u Evropi imaju Grčka

i Španija 54,8% i 54,3%, respektivno
• Među razvijenim ekonomijama, najmanju
nezaposlenost mladih ima Japan (7,9%).
116
Nezaposleni prema nivou obrazovanja
• Lica sa završenim primarnim ili sekundarnim

obrazovanjem imaju najveće učešće među
nezaposlenima u većini zemalja sveta (MOR)
• U Srbiji struktura nezaposlenih prema nivou
obrazovanja u periodu 2005−2012. godine je
prilično stabilna
• Nezaposlenost je najviše rasprostranjena među
onima sa srednjim nivoom obrazovanja
– Više od dve trećine nezaposlenih je završilo
srednju školu (68% u 2005. i 67% u 2011)
117
Struktura nezaposlenih lica (15+) prema školskoj

spremi u 2012. u %
Bez škole 0,3
Nepotpuna osnovna škola 2,4
Osnovna škola 16,3
Srednja škola 66,3
Viša škola 4,5
Fakultet, akademija ili visoka škola 10,1
Izvor: RZS, (2012), ARS
118
Struktura nezaposlenosti (15 godina i više) prema

osnovnim karakteristikama, 2005−2010, Srbija (%)
119
• Dužina trajanja tranzicije mladih s fakultetom od

završetka školovanja do nalaženja stalnog posla
udvostručila se u oktobru prema aprilu 2009. (ad hoc
anketa)
– 18,5 meseci prema 9,4 meseca respektivno
• Kod osnovnog i srednjeg obrazovanja je ostala na
približno istom nivou
• Rezultati ukazuju da su visokoobrazovani mladi u
Srbiji najviše bili pogođeni smanjenjem tražnje za
radnom snagom
120
Dugoročna nezaposlenost
• Odnosi se na vreme provedeno u traženju posla
• Lice koje aktivno traži posao godinu dana i duže
svrstavamo u dugoročno nezaposlene
Stopa dugoročne nezaposlenosti se definiše kao:

• procentualno učešće dugoročno nezaposlenih u
aktivnom stanovništvu
• Indikator koji se takođe koristi da opiše stanje

dugoročne nezaposlenosti - procentualno učešće
dugoročno nezaposlenih u nezaposlenima
121
• Visoko učešće dugoročno nezaposlenih ukazuje na:

– nisku tražnju za radom u dužem vremenskom
periodu
– slabo kreiranje novih radnih mesta
• Verovatnoća nalaženja posla smanjuje se s dužinom
trajanja nezaposlenosti
• Istraživanja su pokazala da trajanje nezaposlenosti
zavisi od dužine trajanja naknade za nezaposlene
122
„Dugoročno bez posla”

• Širi statistički koncept u odnosu na koncept
„dugoročno nezaposlenih“
– obuhvatio bi kategorije dugoročno nezaposlenih
koji ne traže aktivno posao
• Podaci o dužini traženja zaposlenja dobijaju se
najčešće iz ARS
• Veoma je teško dobiti precizne podatke o dužini
traženja posla pogotovo ukoliko nezaposleni dugo
traže posao
123
Nezaposleni prema dužini traženja posla, EU-27,

2007−2009.
124
• Došlo je do rasta broja dugoročno nezaposlenih u

EU-27 od trećeg kvartala 2008. godine
• Srbija ima najveće učešće dugoročno nezaposlenih u
ukupnoj nezaposlenosti
– Više od dve trećine nezaposlenih aktivno traži
posao godinu dana i duže prema podacima ARS
• Ekonomska kriza uticala je na povećanje učešća
dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju
nezaposlenih
– sa 65% u aprilu 2009. na 72% u oktobru 2010.
125
• Najteže posao nalaze starija lica od 55−64 godine i

lica nižeg obrazovnog profila
– posebno u manje razvijenim područjima na jugu
zemlje
– polovina nezaposlenih posao traži duže od četiri
godine
– više od četvrtine nezaposlenih (22%) duže od
sedam godina
• Srbija je u izuzetno nepovoljnom položaju u odnosu
na 28 zemalja EU
– Prosečna stopa dugoročne nezaposlenosti u EU28
je svega oko 4,7%, a u Srbiji 14%
126
0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
10.0
12.0
14.0
16.0
Izvor: Eurostat
European Union (28 countries)
Belgium
Bulgaria
Czech Republic
Denmark
Germany (until 1990 former…
Estonia
Ireland
Greece
Spain
France
Croatia
Italy
Cyprus
Latvia
Lithuania
Luxembourg
Hungary
Malta
Netherlands
Austria
Poland
Portugal
Romania
Slovenia
Slovakia
Finland
Sweden
stopa dugorocne nezaposlenosti 2012.
United Kingdom
Iceland
sti
Norway
stopa
Turkey
127
United States
dugorocne
nezaposleno
Japan
Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema
„Ključni indikatori tržišta rada“

• Predstavljaju skup od 20 osnovnih indikatora tržišta
rada
• Objavljuju se svake godine za preko 230 zemalja
sveta
• Dostupna je i baza podataka sa vrednostima
indikatora za svaku zemlju
• Kod nekih indikatora izvršena je procena prosečnih
vrednosti za region ili ceo svet
128
Značaj osnovnih indikatora tržišta rada:

1. Promovisanje agende MOR-a o pristojnom poslu
2. Praćenje napretka u realizaciji Milenijumskih
ciljeva razvoja
3. Praćenje rodne jednakosti na tržištu rada
129
1. Promovisanje agende MOR-a o pristojnom

poslu
• Cilj je stvaranje mogućnosti za produktivan rad
muškaraca i žena u uslovima slobode, jednakosti i
ljudskog digniteta
• Indikatori o nedostatku pristojnog ili bilo kakvog
posla i kvalitetu posla
130
• Kvalitet zaposlenja na osnovu indikatora koji nam

govore o :
– „ranjivoj zaposlenosti“
– zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji
– skrivenoj nezaposlenosti
– prekovremenom radu
– zaposlenosti na niskoproduktivnim poslovima
131
2. Praćenje napretka u realizaciji Milenijumskih

ciljeva razvoja
• Prvi milenijumski cilj se odnosi na smanjenje
siromaštva i iskorenjivanje gladi u svetu
• Može se ostvariti ako se „dostigne puna zaposlenost
i pristojan posao za sve, uključujući žene i mlade“
– stopa aktivnosti ukupnog stanovništva
– stopa siromaštva zaposlenih
– stopa ranjive zaposlenosti
– stopa rasta produktivnosti rada
132
3. Praćenje rodne jednakosti na tržištu rada

• To je omogućeno time što je većina osnovnih
indikatora tržišta rada dezagregirana prema polu
kako bi se mogao pratiti položaj žena i muškaraca
na tržištu rada
133

6 Statistika Trzista Rada-1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

6 Statistika Trzista Rada-1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

6 Statistika Trzista Rada-1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Statistika tržišta rada

Statistika tržišta rada

• Osnovni indikatori tržišta rada

Osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada

• U pogledu učešća na tržištu rada svaki pojedinac se

Zaposleno lice je:

Nezaposleno lice je:

• Zaposleni (E) i nezaposleni (U) čine raspoloživu

• U potencijalnu radnu snagu računaju se osobe od 15

• Stanovništvo radnog uzrasta (15+, ili 15−64)

Ukupno stanovništvo prema aktivnosti

• Definisanje radne snage prema različitim

• Anketa o radnoj snazi omogućava sagledavanje

• Prvi koncept se odnosi na subjektivnu ocenu

• Drugi koncept polazi od objektivne, stvarne

• Prednost ovog koncepta jeste međunarodna

• U Srbiji ARS prikuplja podatke o osnovnim

• Status nekog lica na tržištu rada prema definiciji

Definiciji MOR-a na osnovu podataka ARS

Kategorija zaposlenih obuhvata:

Definicija MOR-a na osnovu podataka ARS

• Definicije radne snage na osnovu podataka

• Osoba je nezaposlena ako je registrovana kao

• Podaci o registrovanom broju zaposlenih u Srbiji se

Ova istraživanja se zasnivaju na administrativnim

• Administrativni podaci obuhvataju samo

Razlike u broju nezaposlenih prema NSZ i ARS:

• Na osnovu osnovnih kontingenata stanovništva na

• Stopa zaposlenosti (e) predstavlja procentualno

• Stopa nezaposlenosti (u) predstavlja procentualno

• Često se stopa nezaposlenosti pogrešno definiše i

• Stopa neaktivnosti predstavlja procentualno učešće

Kretanje stope aktivnosti, stope zaposlenosti i stope

Izvor: RZS, Anketa o radnoj snazi

Indikatori EU28 Prosek za nove

Kretanje zaposlenosti i bruto domaćeg proizvoda

Karakter ekonomskog rasta

• Elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a

• Alternativni metod izračunavanja elastičnosti

• Regresioni koeficijent β1 predstavlja elastičnost

• Ovako izračunata elastičnost meri za koliko

• U regresionu jednačinu mogu se uključiti brojni

• Elastičnost od 0,5 znači da rast BDP-a od jednog

Optimalna „radna intenzivnost rasta“ za neku zemlju

• Zemlje koje imaju manji rast BDP-a potrebno je da

• Elastičnost zaposlenosti – veza zaposlenosti i

• Za male promene BDP-a važi:

• Obe strane jednačine podelimo sa rastom BDP-a

Procene elastičnosti zaposlenosti za svet i region

• U Srbiji koristi ekonomskog rasta prenele su se na

Zaposleni prema sektorima

Zaposleni prema tri osnovna sektora ekonomske

Razvijene zemlje karakteriše:

Srednje razvijene zemlje karakteriše nešto manje

Nerazvijene zemlje karakteriše dominantno učešće

• Sektor usluga obuhvata:

Sektorska struktura zaposlenosti pruža informacije o:

Učešće zaposlenosti po sektorima u ukupnoj

• U Srbiji, zaposlenost u poljoprivredi je tradicionalno