ODABRANE OBLASTI

ANALITIČKE HEMIJE
Program predavanja

1. ICP-OES metode

2. ICP-MS metode

3. Metode protočne analize (FIA) metode

Istorijat,
opšti principi,
tehnike,
detektori,
primena u realnim uzorcima
 Program vežbi:

Grupne vežbe
 Literatura
Osnovna literatura:

1. Practical guide to ICP-MS, Robert Thomas

2. Practical inductively coupled plasma

spectroscopy, John Dean

3. Inductively coupled plasma spectrometry and

its applications, Steve Hill
4. Flow injection analysis, Bo Karlberg

5. Analytical Atomic Spectrometry with Flames

and Plasmas, Wiley-VCH, 2001.
6. D.A.Skoog, D.M.West, F.J.Holler, Osnove
analitičke kemije, Školska knjiga Zagreb,
Hrvatska, 1999.
PRIMER-1 JODIDI U URINU

• Volumetrijska titracija AgNO3

• Potenciometrijska titracija AgNO3
• Voltametrijska metoda

• ICP-OES
• ICP-MS
• FIA
PRIMER-2 ARSEN U VINU

PRIMER-3 CADMIJUM U KRVI

PRIMER-4 NITRATI U VODI

 Koji su kriterijumi za izbor metode?
 Kada i kako se odlučujemo za metodu?
Realni uzorak
Metode hemijske analize

 Kvalitativne-daju informaciju o elementarnom

sastavu uzorka,
 Kvantitativne-daju brojčanu informaciju o
količini elementa ili jedinjenja
 Klasične metode
 Instrumentalne metode
 Kvantitativna analiza (gravimetrijska i
volumetrijska)
 Instumentalne metode
 fizička svojstva analita: provodljivost, elektrodni
potencijal, emisija i adsorpcija zračenja, odnos mase i
naelektrisanja, fluorescencija
 Merenjem tih svojstava započinje njihova primena u
kvantitativnoj analizi
 Sve ove tehnike za odvajanje i određivanje hemijskih
vrsta se nazivaju INSTRUMENTALNE METODE ANALIZE
 Njihov razvitak ide sa razvojem elektronske i
kompjuterske tehnologije.
 fizička svojstva korisna za kvalitativnu i kvantitativnu
analizu opisuju kao ANALITIČKI SIGNAL
 ANALITIČKI SIGNAL POSTUPAK

Optičke metode

• Emisija zračenja Emisiona spektroskopija (UV,VIS)

• Apsorpcija zračenja Spektrometrija (UV, Vis, IR, NMR..)
• Prelamanja zraka Refraktometrija
• Difrakcija zračenja X-zračenje, metode difrakcije elektrona
• Rotacija zračenja Polarimetrija
Električne metode
• Elektrodni potencijal Potenciometrija
• Električna stuja Polarografija, voltametrija
• Električni otpor Konduktometrija
....
Izbor metode
 Prvi korak svake kvantitativne analize
Koncentracija Ca u „Knjaz Miloš“ :

 Gravimetrijskom metodom
 Kompleksometrijskom titracijom
 Permanganometrijskom titracijom
 Merenjem potencijala JSE
 Plamenom fotometrijom
 Atomskom apsorpcionom spektrometrijom

ICP-OES ili ICP-MS ili FIA ?

Ali ako je uzorak životinjsko tkivo? Komadić
stakla? Silikatna stena?
 kog je reda veličine koncentracija analiziranih
sastojaka ppt? ppb? ppm?
 koju tačnost želimo da postignemo?
 Napr ako je potrebna visoka tačnost Al će se raditi
gravimetrijski (0.2 %)
 Ako se toleriše greška do 5 % mogu se primeniti
elektroanalitičke i spektroskopske

Izazov koji zahteva znanje, iskustvo i

intiuciju!
 Pogrešno je mišljenje da će najskuplji aparat
rešiti sve
 Pregled literature

 Postojeća metoda (ograničenja i prednosti)

 Optimizacija postojeće metode
 Snižavanje DL, brzina analiza, pojednostavljenje
 Razvijanje nove metode
 Tačnost (ref. materijal, referentna metoda,
spajkovanje/recovery)
 Preciznost (SD, RSD)
 LOD i opseg linearnosti
 Interference
 Ponovljivost
 Repeatability
 Reproducibility
Uzimanje uzorka
 Priprema laboratorijskog uzorka
 „Najlakše“ je uzorkovanje tečnih uzoraka
 uzorak zemlje uzima se nekoliko kilograma
 uzorak stene ima nekoliko stotina kilograma
(drobljenje, mlevenje, prosejavanje....

 Sastav uzorka
 U slučajevima nepoznatih uzoraka nekada je
neophodna kvalitativna analiza uzoraka
 PRIPREMA UZORKA za analizu
metala
 Kritičan korak
 Suvo spaljivanje (spaljivanje uzoraka na T 450-
500C)
 Kada uzorci sadrže veliku količinu organske materije a
analiziraju se na neisparljive komponente
 Spaljivanje u posudama od Pt ili grafita
 Količina uzorka i do 100 g
 Prednosti i mane
Mokra digestija (dovođenjem toplote i primenom kiselina)

 Dobra i za neorganske i organske uzorke

 Često se potpuno razara matriks uzorka
 za razaranje se koriste kombinacije oksidacionih i ne-
oksidacionih kiselina
 HNO3, HClO4, H2SO4
 HCl, HF, H2SO4 (razbl)
 Otvoreni ili zatvoreni sistemi ili protočni sistemi

 Mokra digestija konvencionalna (otvoreni sistem)

 Najstarija metoda i najprimenjivanija tehnika
 Jeftina
 Potrebne su veće količine reagenasa, rizik od
kontaminacije, rizici od isparavanja, nije pogodna za
tragove elemenata

 UV digestija
 Mikrotalasna digestija
UV digestija (fotoliza)
 Primenjuje se za nezagadjene ili slabo zagadjene
vodene matrikse
 izvodi se uz dodatak H2O2 i kiseline (uglavnom
azotne) i uz pomoć UV zračenja
 digestioni mehanizam karakteriše formiranje OH
radikala iz vode i H2O2 uz pomoć UV zračenja
 otvoreni sistem
Mikrotalasna digestija
 Minimalno vreme pripreme (15 min)
 Minimalan gubitak isparljivih
analita
 Redukovane količine reagenasa
 Kivete od teflona transparentne za
mikrotalasne zrake
• T do 260 C i p od 60 do 100 bara
• Idealan za uzorke koji se rastvaraju
u HNO3 ili HCl
• Nije pogodan za H2SO4 (naftni
derivati)
 snaga mikrotalasa obezbeđuje
brzo zagrevanje sudova
 Homogena mikrotalasna
raspodela
 Mikrotalasi zagrevaju samo
tečnu fazu dok para ne
apsorbuje mikrotalasnu
energiju
 Visoke T se postižu i pri niskim
p
 Veća efikasnost i brzina
digestije uzoraka koji se teško
rastvaraju
 AZOTNA KISELINA
 Najčešća kiselina za oksidaciju organskog
matriksa
(CH2)X + HNO3 = CO2(g) + NOX(g) + H2O
 Slabe oksidujuće moći u koncentracijama manjim
od 2M; ali raste sa koncentracijom
 Rastvara većinu metala formirajući rastvorne
nitrate osim Au i Pt (ne oksiduje) i Al, B, Cr, Ti , Zr
(pasivizira)
 Ti metali zahtevaju smešu kiselina
 Najčešće se meša sa H2O2, HCl i H2SO4
 Primenjuje se za analizu tragova elemenata
HLOROVODONIČNA KISELINA
 Rastvara karbonate, fosfate i većinu metala osim
AgCl, HgCl i TiCl
 Formira stabilne hloro komplekse sa Ag (I), Au
(II), Hg (II), Ga (III), Tl (III), Sn (IV), Fe (II) and Fe
(III)
CARSKA VODA
 Smeša HCl i HNO3 u odnosu 3:1 (v/v)
 Rastvara plemenite metale
 Mora biti sveže pripremljena
Fluorovodonična
 Često se koristi u kombinaciji sa HNO3 ili HClO4
 za digestiju minerala, ruda, zemlje, stena
 Glavna prednost je razaranje silikata
SiO2 + 6HF = H2SiF6 + 2H2O
 Mnogi analiti kao As, B, Se, Sb, Hg, Cr mogu da ispare
 Alternativa uklanjanju HF je dodatak borne kiseline u
velikom višku
VODONIK PEROKSID
 Oksidacioni reagens
2H2O2 = 2H2O + O2
 Dodatkom u HNO3 redukuje azotove okside i
ubrzava razgradnju organskih uzoraka
povećanjem temperature
 Tipična smeša u odnosu HNO3:H2O2=4:1
 7:1 za biljni materijal, serum, krv,
nokti,meso,kosa, vino...
Priprema zemlje, sedimenata...
 Ukupni sadržaj metala (digestija sa HF)
 „pseudo“ total (carska voda, potpuna oksidacija
organske materije)
ne oslobadja metale vezane u kristalnoj rešeci
silikata
 Ukupni sadžaj teških metala ne daje sliku o
biodostupnosti i toksičnosti.
 Sekvencijalna ekstrakcija
Sekvencijalna ekstrakcija zemljišta
 Na taj način se određuje sadržaj tzv. mobilne
odnosno biodostupne frakcije i sadržaj
mikroelemenata koji mogu biti mobilisani pod
odgovarajućim ekohemijskim uslovima u zemljištu
 promenom pH, oksido- redukcionih uslova mogu
preći u vodeni fazu (ući u lanac ishrane)
 Određuju raspodelu elemenata po pojedinim
zemljišnim supstratima (karbonati, hidroksidi,
oksidi, organska materija, aluminosilikati,
mineralna matrica)
  sekvencijalna ekstrakcija teških metala sukcesivna
primena ekstrakcionih sredstava rastuće
ekstrakcione moći

 Ne postoji jedinstvena procedura

 Tesijerova ekstrakcija , Chang and Jackson, EDTA...
 Evropska komisija za referentne materijale je
standardizovana BCR proceduru sekvencijalne
ekstrakcije
 FAZE Ekstrakciono sredstvo
F1 Izmenljiva, vodo i 0.11M CH3COOH, 16h na
kiselo-rastvorna sobnoj T
F2 Reducibilna 0.5M HONH2HCl, HCl (ph 1.5),
16h na sobnoj T
F3 Oksidabilna 8.8M H2O2 (pH2), zatim 1M
NH4OAc (pH2), 16h na sobnoj T

R Rezidualna 15ml. 12M HCl + 5ml. 15.8M

HNO3 (mikrotalasna digestija)
 Kontaminirano zemljište akumulira toksične
metale u izmenjivoj, karbonatnoj i oksidnoj
frakciji
 Nekontaminirano. Toksični se nalaze u
rezidualnoj frakciji
Tessier -ova sekvencijalna ektrakcija

FAZE PROCEDURA
F1 Izmenljiva, 1M CH3COONH4
jonoizmenjivačka
F2 karbonatna NH2OH HCl

F3 Mn/Fe oksidna Oksalna / amonijum oksalat

F4 Organsko sulfidna H2O2 (pH2), zatim NH4OAc

(pH2), 16h na sobnoj T
F5 Rezidualna 6HCl
silikatna
 Optičke metode
 Emisione: ICP-OES, ICP-MS i HPLC-ICP-MS,
AFS
ispituje se elektromagnetno zračenje
koje emituje ispitivana supstanca koja se na
pogodan način pobudi (ekscituje)

 Apsorpcione: FAAS, SP, GFAAS..

Kod apsorpcionih metoda ispituje se
zračenje nakon interakcije sa analiziranom
supstancom
 ICP-
OES

UV/vis SP

IC

FAAS
ICP-MS
 AAS, MP-AES,GFAAS, ICP –OES, ICP-MS
 Izbor metode
 Koliko uzoraka  Koji su detekcioni
imamo? limiti?
 Za veliki broj uzoraka  Niski DL
ili elemenata ICP-MS ili GFAAS
ICP-MS, ICP-OES, MP-  Viši DL
AES
ICP-AES, MP-AES FAAS
 Za manji broj uzoraka
ili nekoliko elemenata
 FAAS, GFAAS
Kod emisionih optičkih metoda izvor zračenja je
sama analizirana supstanca

Izvor zračenja kod ovih metoda je analizirana

supstanca sa izvorom za pobuđivanje
(ATOMIZER)
Atomizacija može biti:
Plamena, AES, AAS, AFS
Električna (luk, varnica),
Elektrotermalna ET-AAS, ET-AFS
Indukovano spregnuta plazma, ICP-AES
Indukovano spregnuta plazma
 Plazma atomizeri koji su se na tržištu pojavili
sredinom sedamdesetih pokazuju prednosti nad
plamenim atomizerima

 Primenjeni su u emisionim ali nemaju primenu u

apsorpcionim metodama
Gasna plazma predstavlja jedno od retkih stanja
materije na Zemlji (munja, polarna svetlost).
U svemiru je materija u najvećoj meri (oko 99 %) u
stanju plazme.
Jonizovan gas koji provodi elektricitet, a u celini je
neutralan
Ako se gasu dovodi dovoljna energija, čestice će se
kretati sve brže usled sve veće energije termalnog
kretanja i kada prosečna energija po čestici bude
reda 10 eV, tj kada bude jednaka ili veća od
energije jonizacije gasa, doći će jonizacije i
prelaska u stanje gasne plazme.
Neelastičnim sudarima dolazi do
prenošenja kinetičke energije
translatornog kretanja na unutrašnje
kretanje u atomu tako da može doći do
disocijacije, do pobuđivanja, jonizacije
molekula...
Gasna plazma je više ili manje jonizovan
gas, odn. složeni sistem koji se sastoji
od elektrona,jona (bilo kog polariteta),
atoma i molekula u osnovnom i
pobuđenom stanju.
Opšte ponašanje sistema je određeno
kolektivnim interakcijama zasnovanim na
Kulonovim silama.
 INDUKOVANO SPREGNUTA PLAZMA (ICP)
 PLAZMA SA JEDNOSMERNOM STRUJOM
(DCP)
 MIKROTALASNA PLAZMA (MP)
DC PLAZMA
jednosmerni izvor koji održava struju od nekoliko A izmedju
elektroda uronjenih u argonsku plazmu

 Kada se katoda dovede u dodir sa

anodama počinje rad
W  Počinje jonizacija a struja oko 14
A generiše dodatne jone
 Spektri su sa manje linija nego
kod ICP, uglavnom atomske
C C  Osetljivost malo manja
 troši manje argona
 Ali C anode se brzo troše
(menjaju se na nekoliko sati)
MIKROTALASNA PLAZMA (MIP)

Tipični noseći gasovi za MIP

su argon i azot , ali i helijum.
Primenjena snaga se dobija
mikrotalasnim
Iniciranje plazme , kao i za
ICP, zahteva dodavanje
varnice iz Teslinog kalema.
MIP se karakteriše nižom
temperaturom ekscitacije
(7000 - 9000K)
Istorijski razvoj primene IS plazme
 1884. g Hitorf (Hittorf) zapazio da gas može
postati provodan bez kontakta sa izvorom
električne energije odn. sa elektrodama
 JJ Tomson i Tesla bavili su se ispitivanjima
bezelektrodnog pražnjenja preko 50 god
 Babat je 1941. g u Lenjingradu primenio IS
plazmu kao izvor za isparavanje, atomizaciju i
pobuđivanje
 Primenom rf generatora snage oko 100 kW
proizveo plazmu pri niskom p u vazduhu
 Rid, 20 tak god kasnije nastavio rad na
ispitivanju IS plazme u argonu pri
atmosferskom p
 Primena IS plazme u analitičkoj
spektrometriji počela je paralelno u dve
grupe 60-tih
 Grinfild, Engleska
 Fasel (Fassel), Iowa Univerzitet, SAD
 Fasel argonsku plazmu niske snage, reda
kW, kakva se i danas koristi. Koristio je
plazmu bez tangencijalnog protoka tako da
je aerosol nošen gasom difundovao u plazmu
i oblivao je

 Grinfild je koristio azotom hladjenu ISP

visoke snage 15 kW. Aerosol sa nosećim
gasom ubacivao dovoljnom brzinom tako da
je aerosol prolazio kroz centar visoke T
formirajući toroidalan oblik plazme.
 1975. g pojavio se
prvi komercijalni
spektrometar sa IS
plazmom
 Analitičke karakteristike ICP-OES
 mogućnost simultanog određivanja više
elemenata (oko 70 elemenata)
 Mala količina uzorka
 širok opseg linearnosti (4-6 redova veličine)
 niske granice detekcije (µg/kg)
 visoka tačnost i preciznost
 brzina i jednostavnost izvođenja analiza
 Reproduktivnost velika
MANE

 korišćenje tečnih uzoraka, skupa

instrumentacija
 nemogućnost razlikovanja oksidacionih stanja
Cr(III), Cr (VI), Fe(II), Fe(III), As (III),
As (V)
 Nije pogodna za direktno određivanje F, Cl,
Br, osetljivost za O i N niska