PredZZS 1 Ekologija

Inženjerstvo zaštite životne sredine
Rudarsko-geološki fakultet
Univerziteta u Beogradu
Ul. Djušina 7, Beograd
Zaštita životne sredine

(ŽIVOTNA SREDINA I MINERALNE SIROVINE)
Beleške sa predavanja
PRVO POGLAVLJE
OSNOVI EKOLOGIJE
Šta ćemo da naučimo?

Iz čega ćemo da učimo ?
Kako ćemo da polažemo ?
Kako ćemo biti ocenjivani ?
Uz prvo poglavlje preporučuju se sve one publikacije koje tretiraju osnovne pojmove iz ekologije i zaštite životne
sredine. Za savladjivanje materije koja se predaje na početku ovoga kursa, kao i uspešno rešavanje prvih testova,
studentima se preporučuje sledeća literatura.
 Savić I, Terezija V., 2002: Ekologija i zaštita životne sredine, Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
 Stadnickii, G. V., Rodionov, A. I. 1988: Ekologiia, - V. Sh., Moskva.
 Ratajac R., Veselinović D., Antonović G., Bošković B., Cvetković M.,
2004: Ekologija i zaštita životne sredine. Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva, Beograd.
 Miljković M., 2000: Zaštita radne i životne sredine. - Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
 Withgott J., Brennan Scott, 2006: Environment, the science behind
stories. –Pearson, San Francisko.
Marković D., Đarmati Š., Gržetić I., Veselinović D., 1996: Fizičkohemijski
osnovi zaštite životne sredine, Knjiga II, Izvori zagađivanja, Posledice i
zaštita, Univerzitet u Beogradu.
D. Đurić, Lj. Petrović, 1996: Zagađivanje životne sredine i zdravlje čoveka,
Velarta, Beograd.
PN - prisustvo na nastavi (max. 10),

SR - seminarski rad (2x10= 20 max.),
T – testovi (4x10 = 40 max.),
PI - pismeni deo ispit + UI - usmeni deo ispita (30 max.)
Testovi:
1- Osnovi ekologija (I);
2 - Zaštita životne sredine (II); Geoetika, održivi razvoj (III); 
3- Tehnogena zemljišta, zagadjenja zemljišta pri eksploataciji
mineralnih sirovina (IV) 
4- Zagadjenje voda i vazduha i mere zaštite (V, VI), 
Legenda: (I) označava poglavlje u skriptama.
Seminarski radovi:
I – Zaštita životne sredine u mom okruženju
II - Zaštita životne sredine pri eksploataciji mineralnih sirovina (i
prečišćavanje voda, zaštita sredine pri poljoprivrednoj proizvodnji, ....)
1. OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI

EKOLOGIJE
(definicije, značaj, zadaci);
•Pojam ekologije; Nastanak ;

•Zaštita životne sredine i pojam ekoloških faktora;
•Klasifikacija ekoloških faktora
(abiotički – klimatski, orografski, edafski; biotički; antropogeni faktori);
•Ekološka valenca; Biotop, životno stanište;
•Životna zajednica - biocenoza, ekosistem.
•Kruženje materije i proticanje energije.
•Biosfera – jedinstveni ekološki sistem zemlje.
Test - 1/2
Definicije
Ekologija je relativno mlada nauka koja se bavi proučavanjem
odnosa živih bića prema neživoj i živoj prirodi. Ekologija oikos –
stanište (dom, kuća) i logos – nauka, učenje. Prvi ga je upotrebio
nemački biolog Ernst Hekel u delu ”Opšta morfologija
organizama”(1866. godina). Definicija – ekologija izučava uzajamne
odnose živih bića, kao i odnose živih bića i okolne nežive sredine.
Osnivačem ekologije, kao biološke discipline, smatra se Čarls
Darvin, tvorac nauke o organskoj evoluciji. U monografiji
“Poreklo vrsta”, 1859. godine, Čarls Darvin objašnjava pojmove
adaptacije i prirodnog odabira, kao i pojam borbe za opstanak.
Prema tome predmet proučavanja ekologije je životna sredina
organizama, onda je ekologija – nauka o oblicima borbe za
opstanak u najširem smislu.
Definicije Ернст Хекел (нем. Ernst

Heinrich Philip Haeckel;
Потсдам, 16. фебруар 1834
— Јена, 9. август 1919) је
био немачки биолог,
природњак, филозоф,
физичар, професор и
уметник. Хекел је био
професор зоологије на
Универзитету у Јени. Познат је
као оснивач екологије, науке коју је
дефинисао као економију природе,
истраживање тоталних односа организама
према органској и неорганској околини и
као учење о комплексним међуодносима.
Definicije
Čarls Robert Darvin
(Charles Robert Darwin, 1809
- 1882) je Britanski naučnik
koji je udario temelje
modernoj teoriji evolucije
pomoću koncepta razvijanja
svih životnih oblika procesom
prirodne selekcije.
1859 Čarls Darvin objavljuje
Poreklo Vrsta:
Definicije
Синиша Станковић
(Зајечар, 26. март 1892 —
Београд, 24. фебруар 1974)
је био српски биолог,
оснивач Института за
екологију и биогеографију
САНУ, директор Биолошког
института Србије.
Definicije
Ekologija je i nauka o gazdovanju ili ekonomiji žive prirode, jer je
ona i nauka o održavanju živog sveta u celini.
Na ovim prostorima utemeljivač ekologije je Siniša Stanković, 1933. u
svojoj značajnoj knjizi “Okvir života” (izdatoj samo sedam godina
posle prve knjige štampane u svetu pod nazivom “Ekologija”) piše:
”Čovek nije samo član svoje uže društvene zajednice, nego u isto vreme
i član jedne daleko šire zajednice, koju čini ceo živi svet oko njega.
Odrediti odnos čoveka prema ostaloj živoj prirodi koja je jedna
nerazdeljiva celina i koju čovek sve intenzivnije iskorišćava – jedan je
od zadataka ekologije, i to zadatak od nedoglednog praktičnog značaja”.
Definicije
Značaj ekologije danas je da proučava zakonitosti
koje se odvijaju u odnosima u prirodi, odnosno koji su
nastali u istorijskom razvoju svake vrste.
Ukoliko poznajemo istoriju tih odnosa lako će se uočiti
svako narušavanje (poremećaj prirodne ravnoteže),
kao i otkrivanje uzroka narušavanja ravnoteže, te se
mogu preduzeti mere da se ti uzroci otklone.
Otklanjanjem uzroka, zaštitiće se prirodni odnosi u
ekosistemima i čovekova aktivnost usmeriti u pravcu
zaštite spoljašnje sredine.
Definicije
Ekologija se može podeliti i prema stepenu organizacije:
-analitička ekologija kod koje je postupak ispitivanja analitički, a
odnosi se na ekologiju individualnih organizama – ekologiju vrste (ovo
je zapravo autoekologija ili idioekologija); i
-sintetsku (ekologija sinteze) i ona obuhvata ekološka istraživanja tri
osnovna stupnja organizacije živoga sveta.
Ekologija se može podeliti i na oblast opšte ili teorijske, i različite
oblasti primenjene ekologije. Ekologije čoveka proučava složeni splet
međuodnosa čoveka i njegove okolne životne sredine.
Poslednjih godina uvode se i pojmovi “inženjerska ekologija”, “tehnička
ekologija”, “privredna ekologija” itd.
Poslednjih godina u ovu multidisciplinarnu naučnu oblast

uvode se i pojmovi “inženjerska ekologija”, “tehnička
ekologija”, “privredna ekologija” itd. Sa aspekta struke i
onih kojima je i namenjen ovaj material, pod “inženjerskom
ekologijom” se podrazumeva sistem inženjersko – tehničkih
mera i delovanja koje treba preduzeti sa ciljem očuvanja
kvaliteta sredine u uslovima stalno rastućeg zadovoljavanja
potreba čovečanstva za sirovinama i energijom. U sklopu
ovoga se razlikuju dve grupe zadataka: ekološki zadaci i
grupa inženjerskih zadataka pri čemu se prvi mogu rešavati
uz pomoć drugih.
Zadaci će se moći sprovesti ukoliko specijalista bude

ovladao osnovima ekologije i bude imao ekološko
mišljenje odnosno bude razvijena ekološka svest.
Definicije Univerziteta u Beogradu
ŽIVOTNA SREDINA I EKOLOŠKI
FAKTORI
Životna sredina ili okvir života obuhvata sve ono što
okružuje organizam i neposreno ili posredno deluje na
njegovo stanje, rast, dužinu života i tako dalje.
Pod životnom sredinom organizama (pa i čoveka)

podrazumeva se skup raznovrsnih ekoloških faktora ili
odgovarajućih elemenata spoljašnje sredine (fizičke,
hemijske, biološke prirode pa i antropogene) u
odgovarajućem prostornom okviru koji neprekidno
deluje na organizme i za koji su vezani svojim životnim
potrebama.
♣ Kompleks elemenata ili faktora životne sredine
neophodnih organizmu čine uslove opstanka ili životne
uslove sredine.
ŽIVOTNA SREDINA I EKOLOŠKI Ul. Djušina 7, Beograd
FAKTORI
KLASIFIKACIJA I ZNAČAJ EKOLOŠKIH FAKTORA
Celokupni razvoj jedinki svake vrste odvija se u vrlo

složenom spletu spoljašnjih uslova koji čine njegovu
spoljašnju sredinu, živu i neživu. Kompleks svih uticaja koji
deluju na organizam na mestu na kome živi čine životnu
sredinu, a uticaji koji potiču iz sredine su ekološki faktori
ili spoljašnji faktori.
Oni su vrlo promenljivi i organizmi na promene reaguju
ekološkim prilagođenostima koja su specifična za svaku
vrstu odnosno jedinku.
FAKTORI
KLASIFIKACIJA I ZNAČAJ EKOLOŠKIH FAKTORA
Ekološki faktori mogu se podeliti na različite načine i prema

različitim kriterijumima. U celini osnovne kategorije
ekoloških faktora su abiotički i biotički faktori, dok su u
novije vreme od biotičkih, kao posebna grupa po značaju,
izdvajaju i antropogeni faktori.
Definicije
EKOLOSKI FAKTORI – KLASIFIKACIJA
(životni uslovi – spoljašnji faktori - uticaji)
ABIOTIČKI FAKTORI BIOTIČKI FAKTORI ANTROPOGENI FAKTORI
KLIMATSKI EDAFSKI OROGRAFSKI BIOTIČKI Antropos-čovek HIDROEDAFS

FAKTORI FAKTORI FAKTORI (osobine FAKTORI sredine Period KI
-Svetlost (hemiski) reljefa) obuhvataju obuhvataju antropogena u
-Toplota obuhvataju nadmorsku visinu, međusobne odnose kenozojskoj eri Edaphos-
-Voda fizičko-hemijska nagib terena, i različitih vrsta, i (period razvoja zemljište. Grupe
-Vlažnost svojstva i druge odnose jedinki u živog sveta na ekoloških faktora
-Padavine biološke osobine karakteristike okviru vrste poseban zemlji i pojave koji se odnose
-Vazduh zemljišta reljefa od značaja je uticaj čoveka na živi čoveka) na fizičke,
-Vetar na svet i životnu sredinu. hemijske i
rasprostranjenost Svi organizmi utiču na biološke osobine
pojedinih vrsta neživu sreedinu i vode, zemljišta i
menjaju je. odgovarajućih
organizama.
Fotosinteza Ul. Djušina 7, Beograd
Biljke sa vodom iz tla crpe makroelemente (N, P, K,

Ca, Mg, S), kao i mikroelemente (Fe, Mn, Cu, Zn, B,
Mo), a dolaskom u lišće, uz pomoć hlorofila i pod
uticajem sunčeve svetlosti (energije) iz prisustvo
ugljen dioksida iz vazduha nastaje u procesu
fotosinteze nastaju molekuli šećera – glukoze i
oslobadja se kiseonik. Jedan deo vode iz lišća biljaka
se gubi – ispari (transpiracija)
(Sunčeva svetlost, voda, molekuli hlorofila, ugljendioksid → šećeri – energija, kiseonik)

6 CO2 + 12 H2O → C6H12O6 + 6O2 + 6H2O
Fotosinteza Ul. Djušina 7, Beograd
(Sunčeva svetlost, voda, molekuli hlorofila, ugljendioksid → šećeri – energija, kiseonik)

6 CO2 + 12 H2O → C6H12O6 + 6O2 + 6H2O
OROGRAFSKI FAKTORI
Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu,
Inženjerstvo nagib
zaštite životne sredine terena,
ekspoziciju i druge karakteristike reljefa, štoRudarsko-geološki
ima veliki ekološki
fakultet
značaj na
Zaštita životne sredine
rasprostranjenost pojedinih vrsta. Ul. Djušina 7, Beograd
Tropske kišne šume

Tropske šume
Savane
Šume umerenog
pojasa
Pašnjaci Četinari
Pustinje
Tundre
Toplo
Vlažno
Temperatura
Padavine
Hladno Suvo
OROGRAFSKI FAKTORI
Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena, ekspoziciju i druge
karakteristike reljefa, što ima veliki ekološki značaj na rasprostranjenost pojedinih vrsta.
OROGRAFSKI FAKTORI
Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena, ekspoziciju i druge
karakteristike reljefa, što ima veliki ekološki značaj na rasprostranjenost pojedinih vrsta.
Visokogorski
četinari
Pojas četinara
Nadmorska visina a
Listopadne šume
Zatravnjeni
pojasevi
Pustinjski pojas
ANTROPOGENI FAKTORI
Antropogeni faktori obuhvataju celokupno delovanje čoveka na

živu prirodu. Čovek je već svojom pojavom znatno uticao na
okolnu sredinu. Oslobađaju se ogromne količine ugljen-
dioksida iz godine u godinu raste potreba čovečanstva za
hranom, za energentima i td.
ANTROPOGENI FAKTORI
Kolubara
Vreoci
EKOLOŠKA VALENCA
Granica kolebanja jednog ekološkog faktora i mogućnost

opstanka organske vrste u tim granicama označava se kao
ekološka valenca. Ona je kod jednog organizma različita za
različite faktore, a različita je i za jedan factor kod različitih vrsta
organizama. Organizmi s uskom ekološkom valencom su
stenovalentni, a za organizme sa širokom valencom kaže se da su
eurivalentni.
Kovin
FAKTORI
Svojstvo, odnosno sposobnost prilagođavanja vrste na

određeni opseg (dijapazon) dejstva faktora sredine naziva se
ekološka valenca, odnosno ekološka plastičnost ili
tolerancija vrste; širi opseg kolebanja dejstva ekološkog
faktora, utoliko je šira njena ekološka valenca.
Organizmi sa uzanom ekološkom valencom su stenovalentni (od grčkog stenos –
uzan), a organizmi sa širokom ekološkom valencom su eurivalentni (od grčkog
exros – širok).
FAKTORI
Skup ekoloških faktora (životnih uslova) bez kojih

organizam ne može da opstane – predstavlja uslov
opstanka ili uslov života svakog organizma. Različiti
organizmi na različite načine reaguju na dejstvo jednog
istog faktora. Za svaku vrstu organizma karakteristični
su posebni uslovi.
Razlikuje se donja (minimum) i gornja (maksimum) granica

izdržljivosti. Najpovoljnije dejstvo ekološkog faktora označava se kao
optimum, a najnepovoljnije kao pesimum. Za svaki organizam, odnosno
vrstu, postoji određeni optimum dejstva faktora spoljašnje sredine.
EKOLOŠKA NIŠA
Mesto koje jedna organska vrsta zauzima i uloga koju

ima u spletu odnosa, naročito ishrane u životnoj
zajednici, označava se kao ekološka niša, a koja
podrazumeva iskorišćavanje određenih životnih
mogućnosti. Različite vrste imaju i različite
mogućnosti. One koje su ograničene na određen izvor
hrane i ograničen prostor imaju usku ekološku nišu i
njihovo preživljavanje može biti u određenim
uslovima dovedeno u pitanje.
EKOLOŠKA NIŠA
Ekološka niša podrazumeva ne samo fizički prostor u

kome živi organizam (tip životnog staniša – jezero,
reka, pustinja) već i njegovu funkcionalnu ulogu u
životnoj zajednici (vrstu hrane), kao i položaj koji
zauzima u spektru ekoloških faktora, u odnosu na
temperaturu, vlažnost, hemizam sredine, kao i u odnosu
na ostale faktore opstanka.
BIOTOP, ŽIVOTNO STANIŠTE
Prostorno ograničena jedinica koja se odlikuje

specifičnim kompleksom abiotičkih faktora naziva se
biotop (od grčkih reči bios-život i topos-mesto). Prema
tome, biotop se može definisati kao mesto ili prostorni
okvir koji zauzima jedna životna zajednica, odnosno
abiotička komponenta ekosistema.
Mesto gde jedna vrsta obično živi zovemo životno
stanište podrazumevajući pod tim pojmom kompleks
abiotičkih i biotičkih faktora sredine.
ŽIVOTNE ZAJEDNICE, BIOCENOZE
Jedinke jedne vrste ne žive izolovano, već u

populacijama, a same populacije na istom staništu žive
u zajednicama. Populacije organskih vrsta, u
prirodnim uslovima, ne žive izolovano već zajedno, u
okviru viših organizacionih celina ili makrosistema koji
se nazivaju životne zajednice ili biocenoze (od grčkih
reči bios-život i koinos-zajednički). Životne zajednice
su organizovane grupe populacija biljaka, životinja i
mikroorganizama, koje žive zajedno u istim uslovima
životne sredine. Prostor koji naseljava životna
zajednica naziva se životno stanište ili biotop. Oni
čine ekološku celinu. Životna zajednica predstavlja
biotičku, a stanište abiotičku komponentu tog skupa.
EKOSISTEM
Ekosistem je ekološki sistem na takvom nivou

organizacije koji predstavlja kompleksno strukturno –
funkcionalno jedinstvo nežive i žive prirode, odnosno
biotopa i biocenoze.
BIOSFERA
Biosfera je globalni ekološki sistem koji predstavlja

vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode na Zemlji i
obuhvata čitav prostor naseljen živim svetom. Bosfera
odnosno životni prostor na Zemlji, obuhvata donje
slojeve atmosfere, hidrosferu i gornje delove litosfere –
zemljinu koru. Sve komponente biosfere međusobno su
vezane biogeohemijskim ciklusima razmene materije i
energije. Osnovna strukturna jedinica biosfere je
ekosistem – jedinstvo odgovarajućeg biotopa i
biocenoze.
BIOSFERA
Energija
Sunce
Atmosfera Hidrosfera
VAZDUH ŽIVOT VODA
Litosfera
ZEMLJIŠTE
BIOSFERA
Zemlja
MINERALI
Osnovni procesi koji se u biosferi odvijaju imaju po pravilu ciklični karakter i nazivaju se
biogeohemijski ciklusi. Čovek na njih danas snažno utiče, menja ih, tako da postaje
odlučujući factor dalje evolucije i opstanka života u biosferi. Dejstvo čoveka na prirodne
procese predstavlja poseban biotički factor, antropogeni faktor.
Rudarsko-geološki
Inženjerstvo fakultet
zaštite životne sredine
Ul. Djušina
Univerziteta 7, Beograd
u Beogradu
BIOSFERA
Energija
Sunce
Atmosfera Hidrosfera
VAZDUH ŽIVOT VODA
š t i t a ž i v o t n e s r e d i n e
Litosfera
ZEMLJIŠTE
BIOSFERA
Zemlja
MINERALI
Reflektovano
Sunčevo zračenje zračenje Dugotalasno
342 1 0 7
zračenje 235
Emisija oblaka Propuštanje

Refleksija zbog 195 atmosfere 40
zagadjenja 77
Absorbuje atmosfera
67 Gasovi staklene
Termali 24 Isparenja 78
bašte
Refleksija sa 324
površine 30
Zračenje
t l a
Refleksija 324
3 9 0
Absorbcija tla
Absorbcija vode 324
168
324
Efekat »staklene bašte«, usled zagadjenja viših slojeva atmosfere


PredZZS 1 Ekologija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PredZZS 1 Ekologija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Inženjerstvo zaštite životne sredine

Zaštita životne sredine

Šta ćemo da naučimo?

 Savić I, Terezija V., 2002: Ekologija i zaštita životne sredine, Zavod za

PN - prisustvo na nastavi (max. 10),

1. OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI

•Pojam ekologije; Nastanak ;

Definicije Ернст Хекел (нем. Ernst

Poslednjih godina u ovu multidisciplinarnu naučnu oblast

Zadaci će se moći sprovesti ukoliko specijalista bude

Pod životnom sredinom organizama (pa i čoveka)

KLASIFIKACIJA I ZNAČAJ EKOLOŠKIH FAKTORA

Celokupni razvoj jedinki svake vrste odvija se u vrlo

KLASIFIKACIJA I ZNAČAJ EKOLOŠKIH FAKTORA

Ekološki faktori mogu se podeliti na različite načine i prema

ABIOTIČKI FAKTORI BIOTIČKI FAKTORI ANTROPOGENI FAKTORI

KLIMATSKI EDAFSKI OROGRAFSKI BIOTIČKI Antropos-čovek HIDROEDAFS

Biljke sa vodom iz tla crpe makroelemente (N, P, K,

(Sunčeva svetlost, voda, molekuli hlorofila, ugljendioksid → šećeri – energija, kiseonik)

(Sunčeva svetlost, voda, molekuli hlorofila, ugljendioksid → šećeri – energija, kiseonik)

Tropske kišne šume

Antropogeni faktori obuhvataju celokupno delovanje čoveka na

Granica kolebanja jednog ekološkog faktora i mogućnost

Svojstvo, odnosno sposobnost prilagođavanja vrste na

Skup ekoloških faktora (životnih uslova) bez kojih

Razlikuje se donja (minimum) i gornja (maksimum) granica

Mesto koje jedna organska vrsta zauzima i uloga koju

Ekološka niša podrazumeva ne samo fizički prostor u

BIOTOP, ŽIVOTNO STANIŠTE

Prostorno ograničena jedinica koja se odlikuje

ŽIVOTNE ZAJEDNICE, BIOCENOZE

Jedinke jedne vrste ne žive izolovano, već u

Ekosistem je ekološki sistem na takvom nivou

Biosfera je globalni ekološki sistem koji predstavlja

Emisija oblaka Propuštanje

Efekat »staklene bašte«, usled zagadjenja viših slojeva atmosfere

You might also like