Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih

studija “Visan”, Beograd

Hemijska analiza i kontrola

lekova
Prof. dr Petrović Bojana

1
Kvalitativna i kvantitativna farmaceutska
analiza.

2
 Kvalitativna i kvantitativna farmaceutska
analiza
• Kvalitativnim postupkom se samo utvrđuje
prisutvo ili odsutvo analita, pa je rezultat analize
samo: prisutan/odsutan ili DA/NE.
• Primer: Felingova reakcija
• Identifikacija supstanci sa prihvatljivim stepenom
sigurnosti potvrđuje se da proizvod odgovara
sastavu navedenom u specifikaciji.

3
 Kvalitativna i kvantitativna farmaceutska
analiza
• U postupku kvalitativne analize dobijamo
odgovor na sledeća pitanja:
• Šta je prisutno u uzorku?
• Da li je ili nije određena supstanca prisutna u
uzorku?

4
 Kvalitativna i kvantitativna farmaceutska
analiza
• Zašto je bitno kakva je metoda za kvalitativnu analizu?
• Pogrešna identifikacija direktno ugrožava bezbednost s
obzirom da proizvod neće biti odgovarajući za upotrebu.
• Tokom razvoja analitičkog postupka za kvalitativnu
analizu mora se proceniti rizik za pouzdanu identifikaciju
analita.

5
 Kvalitativna i kvantitativna farmaceutska
analiza
• Postupci izvođenja kvalitativne analize:
A. čulima - senzorski (npr. zapažanje boje, zamućenja,
položaj mrlje na TLC ploči, itd)
B. instumentalnom metodom (npr. retenciono vreme pika
na hromatogramu) i donosi se odluka o tome da li je
analit iznad ili ispod određenog nivoa koncentracije.

6
 Kvalitativna i kvantitativna farmaceutska
analiza
• Najgori slučaj u analizi DA/NE odgovora je lažno
negativan rezultat.
• Izabrani analitički postupak koji se primenjuje za
identifikaciju mora biti dovoljno osetljiv.
• Osetljivost se procenjuje na osnovu granične
koncentracije (CLD) koja će osigurati pouzdane DA/NE
odgovore.

7
 Kvalitativna i kvantitativna farmaceutska
analiza
• Kvantitativna analiza lekova i ostalih farmaceutskih
preparata je sastavni deo kontrole ovih proizvoda
obzirom na činjenicu da delotvorne koncentracije nisu
uvek i bezbedne.
• Njihova primena je ograničena rokom trajanja, jer se
tokom vremena mogu hemijski promeniti, pri čemu dolazi
do gubitka njihovog aktivnog dejstva, a u nekim
slučajevima i do pojave toksičnih efekata.

8
• Kontrola kvaliteta oficinalnih
farmaceutskih supstanci i farmaceutskih
preparata.

9
 Kontrola kvaliteta
• Aktivna farmaceutska supstanca (eng. Active
Pharmaceutical ingredient – API) – supstanca koja ima
farmakološko dejstvo i koristi za proizvodnju
farmacetskog proizvoda.
• Količina aktivnog sastojka je glavno merilo u
kategorizaciji farmaceutskih proizvoda.
• Serija – određena količina početnog materijala,
pakovnog materijala ili farmaceutskog proizvoda koji
potiču iz istog procesa i očekivano je da budu homogeni.

10
 Kontrola kvaliteta
• Serijski broj – karakteristična kombinacija slova i/ili
brojeva kojom se identifikuje određena serija.
• Kalibracija – niz operacija pod određenim
eksperimentalnim uslovima kojom se potvrđuje
linearnost između odgovora instrumenta i odgovarajućih
poznatih vrednosti referentnog standarda.
• Farmaceutska podloga – supstanca koja ne pokazuje
farmakološko dejstvo, kojoj je na odgovarajući način
procenjena bezbednost.

11
 Kontrola kvaliteta
• Farmaceutski proizvod – Svaki preparat namenjen za određenu
primenu u humanoj i veterinarskoj medicini.
• Kontrola kvaliteta – podrazumeva sve postupke uključujući i
definisanje specifikacije, uzorkovanje, testiranje itd. koji se sprvode
na farmaceutskoj supstanci, pakovnom materijalu, ekscipijensu ili
farmaceutskom proizvodu a u cilju provere da li odgovaraju
specifikaciji.
• Specifikacija – dokument u kome se daju zahtevi koje treba da
ispuni farmaceutski proizvod ili farmaceutski materijal korišćen za
proizvodnju ili dobijen tokom nekog proizvodnog procesa.
• Specifikacije predstavljaju osnovu za procenu kvaliteta.

12
 Kontrola kvaliteta
• Procena kvaliteta leka zavisi od:
1. načina na koji je uzorak podnet laboratoriji
2. načina na koji je isplanirana i urađena
analiza i
3. načina na koji su procenjeni rezultati

13
 Kontrola kvaliteta
• Neophodna je kompletna i nedvosmisleno napisana
dokumentacija.
• Posebnu pažnju treba obratiti na uslove koje je potrebno
obezbediti da bi laboratorija korektno i efikasno
funkcionisala što uključuje:
– pravovremeno planiranje budžeta,
– održavanje laboratorije i,
– obezbeđivanje odgovarajuće infrastrukture.

14
 Kontrola kvaliteta
• Prvi deo: Rukovođenje i infrastruktura
1) Organizacija i rukovođenje
2) Sistem kvaliteta
3) Kontrola dokumentacije
4) Zapisi
5) Oprema za obradu podataka
6) Osoblje
7) Prostorije
8) Oprema, instrumenti i ostali uređaji

15
 Kontrola kvaliteta
1) Organizacija i rukovođenje
• Laboratorija mora imati:
• rukovodstvo i tehničko osoblje
• mehanizme kojima potvrđuje odsustvo sukoba interesa
• definisano mesto u matičnim organizacijama kao što je Agencija za
lekove i medicinska sredstva
• definisane odgovornosti i međusobnu povezanost svih zaposlenih
• odgovarajuće nadgledanje osoblja
• tehničku podršku
• bezbedonosne procedure
• centralni registar

16
 Kontrola kvaliteta
2) Sistem kvaliteta
• Uprava laboratorije uspostavlja, ugrađuje i održava
sistem kvaliteta neophodan za sve aktivnosti koje se
odigravaju u laboratoriji.
• Svaki postupak mora biti dokumentovan, dokumentacija
dostupna, razumljiva i redovno ažurirana.
• Sistem kvaliteta mora se sistematično i periodično
proveravati (interne i eksterne provere) od strane uprave
da bi se obezbedila konstantna efektivnost i eventualno
sprovele potrebne korektivne mere.

17
 Kontrola kvaliteta
3) Kontrola dokumentacije
• Dokumentacija je veoma značajan deo sistema kvaliteta.
Laboratorija mora da uspostavi i održava procedure za
kontrolu i pregled svih dokumenata (iz unutrašnjih i
spoljašnjih izvora) u cilju obezbeđivanja kvalitetne
dokumentacije.

18
 Kontrola kvaliteta
4) Zapisi
• Laboratorija mora da uspostavi i održava procedure za
identifikaciju, prikupljanje, obeležavanje, pristup, skladištenje,
održavanje i uklanjanje kvalitetne dokumentacije i tehničkih
zapisa.
• Sva originalna dokumenta koja sadrže zapažanja, proračune,
i dobijene podatke, zapise od kalibracije, validacije i
verifikacije itd., kao i konačne rezultate moraju biti čuvana
odgovarajući vremenski period u skladu sa nacionalnim
propisima.

19
 Kontrola kvaliteta
5) Oprema za obradu podataka
• verifikovana
• validirana
• redovno održavana
• da postoje procedure za zaštitu podataka
• da postoje procedure za izmenu podataka
• da postoje procedure za zaštitu i back-up podataka

20
 Kontrola kvaliteta
6) Osoblje
• upravnik laboratorije
• upravnik centralnog registra
• tehničko osoblje
• čuvar skladišta
• menadžer kvaliteta

21
 Kontrola kvaliteta
7) Prostorije
• odgovarajući dizajn
• dovoljan broj prostorija
• odgovarajuća oprema za testiranje
• odgovarajuća bezbedonosna oprema
• odvojeno skladištenje uzoraka, zadržanih uzoraka i
reagenasa, laboratorijskog materijala i referentnih
materijala

22
 Kontrola kvaliteta
• pristup mora biti dozvoljen samo pojedinim članovima
osoblja
• voditi registar svih supstanci
• arhiv za bezbedno čuvanje svih dokumenata, test
supstanci i uzoraka
• moraju biti adekvatno zaštićene od ekstremnih uslova,
kao što su toplota, hladnoća, prašina, vlaga, vodena
para, buka,vibracija i elektromagnetno zračenje

23
 Kontrola kvaliteta
8) Oprema, instrumenti i ostali uređaji
• Oprema, instrumenti i ostali uređaji moraju biti
dizajnirani, konstruisani, prilagođeni, smešteni,
kalibrisani, kvalifikovani, verifikovani i održavani u cilju
adekvatnog obavljanja predviđenih operacija u datom
okruženju.

24
 Kontrola kvaliteta
• Drugi deo: Materijali i podešavanje opreme,
instrumenata i drugih uređaja
A. Arhiva specifikacija
B. Reagensi
C. Referentni materijal
D. Kalibracija, validacija i verifikacija opreme, instrumenata
i ostalih uređaja
E. Sledljivost

25
 Kontrola kvaliteta
A. Arhiva specifikacija
• Važeće specifikacije treba da budu usklađene sa
• farmakopejom ili dokumentacijom proizvođača.
• Arhiva mora sadržati:
– spisak svih farmakopeja koje se nalaze u laboratoriji
– odgovarajuću dokumentaciju za neoficinalne supstance
koja uključuje specifikacije koje je definisala laboratorija ili
proizvođač a koje su odobrene od odgovarajućih
institucija.

26
 Kontrola kvaliteta
• Iz arhive se prosleđuju specifikacije.
• Kopije ASDMF (Active Substance Drug Master
File) ne smeju se iznositi iz arhive, kopije
moraju biti zavedene i arhiva mora voditi o njima
evidenciju.

27
 Kontrola kvaliteta
B. Reagensi
• Svi reagensi, hemikalije, uključujući rastvarače i druge
materijale koji se koriste u testovima i za određivanje
moraju biti odgovarajućeg kvaliteta.
• Reagensi se moraju kupovati samo od proverenih
proizvođača i distributera koji daju prateće sertifikate.
• Za pripremu rastvora moraju se koristiti farmakopejski
postupci ili postupci definisani odgovarajućim
standardima. Zapis o pripremi mora uvek postojati.

28
 Kontrola kvaliteta
• Oznake moraju tačno naznačavati:
• sadržaj, proizvođača, datum kada je primljen,
koncentraciju, faktor za standardizaciju, rok upotrebe i
način čuvanja.
• Za reagense pripremljene u laboratoriji mora postojati
datum pripreme kao i inicijali laboranta.
• za volumetrijske rastvore koji se pripremaju
razblaživanjem mora postojati naziv proizvođača, datum
pripreme, datum standardizacije i faktor za preračun, kao
i potpis odgovornog laboranta.

29
 Kontrola kvaliteta
• reagensi se bez potrebe ne smeju prenositi iz
jedne laboratoriju u drugu
• kada je to moguće transport reagenasa se vrši u
originalnim kontejnerima
• kada se vrši podela u više manjih kontejnera svi
moraju biti čisti i jasno označeni

30
 Kontrola kvaliteta
• svi kontejneri moraju biti provereni da li su dobro
zatvoreni
• mora se proveriti rok upotrebe reagenasa
• provera mora biti ispraćena odgovarajućim zapisom koji
uključuje datum i ime osobe koja je vršila proveru
• reagensi dobijeni mešanjem se odbaciju izuzev u slučaju
kada se odgovarajućim testiranjem može potvrditi njihov
sastav i stepen čistoće
• voda se posmatra kao reagens

31
 Kontrola kvaliteta
• reagensi se čuvaju u odgovarajućem skladištu vodeći
računa o uslovima čuvanja
• osoba odgovorna za reagense mora voditi evidenciju o
roku upotrebe i poznavati pravila za bezbedno rukovanje
hemikalijama
• laboratorija mora imati zaseban prostor za čuvanje
zapaljivih hemikalija, koncentrovanih kiselina i baza, kao
i samozapaljivih supstanci.

32
 Kontrola kvaliteta
C) Referentni materijal
• Referentni materijali su neophodni za testiranje i /ili
kalibraciju, validaciju ili verifikaciju uzorka, opreme,
instrumenata i drugih uređaja.
• Svaki referentni materijal mora imati svoju oznaku.
• Za svaku novu seriju daje se novi identifikacioni broj.
• Broj mora biti naznačen na svakoj bočici.
• Identifikacioni brojevi moraju biti upisani u odgovarajuću
radnu svesku

33
 Kontrola kvaliteta
• Sve informacije o referentnom materijalu moraju se
nalaziti u centralnom registru.
• Formira se kao dodatak centralnom registru i mora
sadržati sve informacije vezane za referentni materijal.
• Za radne standarde dobijene u laboratoriji dokument
mora sadržati i rezultate svih urađenih testova kojim se
potvrđuje da se može koristiti kao standard uključujući i
potpis odgovornog analitičara.

34
 Kontrola kvaliteta
• kompletan referenti materijal mora biti
periodično proveravan u cilju provere da nije
došlo do oštećenja i da se čuva pod
odgovarajućim uslovima
• rezultati provera se moraju čuvati u centralnom
registru i/ili u informacionom dokumentu
potpisanom od strane odgovornog analitičara

35
 Kontrola kvaliteta
D. Kalibracija, validacija i verifikacija opreme, instrumenata i
ostalih uređaja
• Mora se sprovoditi redovna kalibracija, validacija i verifikacija
celokupne opreme i instrumenata koji se koriste u analizama.
• Na primer: rad pH –metra se mora proveravati najmanje
jedanput dnevno sa odgovarajućim sertifikovanim rastvorima;
• infracrveni spektrometar zahteva verifikaciju najmanje
jedanput dnevno kao i kalibraciju u određenim intervalima

36
 Kontrola kvaliteta
• Samo osoblje koje je prošlo odgovarajuću obuku može raditi na
opremi.
• Svi zapisi dobijeni nakon nekog eksperimenta moraju imati:
– naziv opreme, instrumenta ili drugog uređaja
– naziv proizvođača, serijski broj ili drugu karakteristiku opreme
– specifikaciju da je oprema verifikovana/kalibrisana
– datum, rezultate i kopije izveštaja, verifikacije i sertifikata svih
kalibracija, podešavanja, kriterijume za prihvatanje, itd.
– podatke o svim servisima, modifikacijama i popravkama.

37
 Kontrola kvaliteta
E. Sledljivost
• Osobina rezultata merenja ili vrednosti etalona
pomoću koje može da se dovede u vezu sa
naznačenim referencama, obično nacionalnim ili
međunarodnim etalonima, posredstvom
neprekidnog lanca poređenja koja imaju
naznačene nesigurnosti.

38
 Kontrola kvaliteta
• Osnovni elementi sledljivosti:
a) neprekidan lanac poređenja – koji vodi do prihvaćene
reference, obično do nacionalnog ili međunarodnog
standarda;
b) merna nesigurnost – koja mora biti izračunata ili
procenjena za svaki korak u lancu sledljivosti, u skladu
sa odobrenim metodama. Merna nesigurnost se mora
navesti, kako bi bilo moguće izračunati ili proceniti
ukupnu mernu nesigurnost za ceo lanac;

39
 Kontrola kvaliteta
c) dokumentovanost – svaki korak mora biti obavljen u skladu sa
dokumentovanim i opšte prihvaćenim procedurama, a
rezultati moraju biti zapisani;
d) kompetentnost – laboratorije ili druge organizacije koje vrše
jedan ili više koraka u lancu sledljivosti moraju pružiti dokaz o
svojoj tehničkoj kompenentnosti, najčešće pružanjem dokaza
o ostvarenoj akreditaciji;
e) veza sa SI jedinicama – lanac poređenja se završava
primarnim etalonom ili fizičkom konstantom, čime se ostvaruje
veza sa SI sistemom;

40
 Kontrola kvaliteta
f) intervali etaloniranja – etaloniranje se mora ponavljati u
određenim intervalima i oni zavise od učestalosti
upotrebe, stabilnosti opreme itd a obavlja se pre nego
što se pojavi potencijalna promena u tačnosti opreme.
• Etaloniranje predstavlja skup postupaka kojima se, u
određenim uslovima, uspostavlja odnos između
vrednosti veličine koju pokazuje merilo ili merni sistem, ili
vrednost koju predstavlja materijalizovana mera ili
referentni materijal, i odgovarajuće vrednosti ostvarene
etalonom.

41
 Kontrola kvaliteta
• Zašto se vrši etaloniranje?
• 1. da se uspostavi i dokaže sledljivost,
• 2. da se obezbedi konzistentnost vrednosti očitanih
merilom sa drugim merenjima,
• 3. da se odredi tačnost vrednosti očitanih merilom,
• 4. da se uspostavi pouzdanost merila, tj. da se u merilo
može imati poverenje.

42
 Kontrola kvaliteta
• Postupci za praćenje sledljivosti
– 1.Kvantitativni postupci se izražavaju kroz brojčane
rezultate koji se menjaju u zavisnost preciznosti, tačnosti i
osetljivosti same metode.
– 2.Semi-kvantitativni postupci daju rezultate koji su
manje tačni i precizni od kvantitativnih. U Farmakopeji su
označeni kao Limit testovi u kojima se poredi odgovor
ispitivane supstance sa odgovorom referentne supstance.
Obično nemaju zadovoljen uslov linearnosti.

43
 Kontrola kvaliteta
• 3.Kvalitativni postupci su opisnog karaktera.
– Mogu da razlikuju da li je neka supstanca prisutna ili ne.
– Razlika, da li je supstanca prisutna u uzorku ili ne, zavisi
od sposobnosti metode da detektuje minimalnu
koncentraciju.
• Referentni materijal koji se koristi za kalibraciju mora
imati tačno određen sadržaj. Sadržaj može biti određen i
sa više metoda ali se dobijene vrednosti moraju
međusobno slagati.

44
 Kontrola kvaliteta
• Razlikuje se više vrsta referentnog materijala za
ispitivanje sledljivosti:
– Primarna hemijska supstanca – imaju tačno definisan sadržaj za
čiju potvrdu nije potrebno poređenje sa drugom hemijskom
supstancom.
– Sekundarna hemijska referentna supstanca – je supstanca čije
su karakteristike određene u odnosu na primarnu hemijsku
supstancu. Često se označava i kao radni standard.
– Internacionalni biološki standardi – kategorija biološkog
referentnog materijala čiji status definiše SZO i čija se aktivnost
izražava u internacionalnim jedinicama (International Units – IU).

45
 Kontrola kvaliteta
– Radni standard – sadržaj je određen jednim ili više postupaka i
nekada se označavaju kao “kalibratori proizvođača” ili “in house
kalibratori”. Koriste se da pokažu kompatibilnost između merenja
koje predlaže proizvođač i procedure koja se kaibriše.
– Kalibratori – dostavlja proizvođač aparata a koriste se za
redovnu kalibraciju aparata.
– Kontrolni materijal – koristi se za testiranje preciznosti i tačnosti
rezultata. Kontrolni materijal treba da bude u sličnoj podlozi kao
uzorak koji se ispituje.

46
 Kontrola kvaliteta
• Treći deo: Radne procedure
• A. Primljeni uzorci (Uzorkovanje, zahtevi za testiranje,
registracija i označavanje, centralni registar, provera
dostavljenih uzoraka, čuvanje, prosleđivanje na druga
testiranja)
• B. Radni list
• C. Testiranje
• D. Procena rezultata
• E. Čuvanje uzoraka

47
 Kontrola kvaliteta
• A. Primljeni uzorci
• a) uzorci koji se dostavljaju u laboratoriju mogu biti uzorci za
rutinsku kontrolu, sumnjivi uzorci i uzorci koji se procenjuju za
postupak registracije.
• b) odvajaju se tri grupe uzoraka – za kontrolu (vrši se kontrola u
• laboratoriji u skladu sa specifikacijom), za super-analizu (u slučaju
spora) i za proizvođača (u slučaju neslaganja rezultata između
laboratorije i proizvođača kada se u laboratoriju u prisustvu
specijaliste proizvođača izvode testovi).
• c) laboratorija mora imati plan uzorkovanja sa kojim moraju biti
upoznati svi analitičari.

48
 Kontrola kvaliteta
• Zahtev za ispitivanjima mora biti definisan prilikom
uzorkovanja i mora pratiti sve uzorke koji dolaze u
laboratoriju.
• Zahtev mora sadržati sledeće podatke: naziv institucije ili
• inspekcije koja dostavlja uzorak, poreklo uzorka, kompletan
opis leka (sastav, INN naziv, zaštićeni naziv, farmaceutski
oblik, dozu, proizvođača i serijski broj), veličinu uzorka, razlog
analize, datum uzorkovanja,
• veličinu serije, rok upotrebe, specifikaciju farmakopeje po
kojoj se radi analiza ili specifikaciju proizvođača i zahtevane
uslove čuvanja.

49
 Kontrola kvaliteta
• Dostavljeni uzorci sa pratećim dokumentima moraju
imati svoj registarski broj.
• Registarski broj mora biti naznačen na svakom
dostavljenom uzorku.
• U centralnom registru se moraju čuvati zapisi o
serijskom broju, datumu prijema, kao i podaci o
prosleđivanju uzorka za posebna ispitivanja.

50
 Kontrola kvaliteta
• Odmah se mora proveriti da li dostavljeni uzorci imaju
sve potrebne oznake, kao i da li imaju neka oštećenja i
slično.
• Nepravilnosti moraju biti zapisane a po potrebi uzorci
vraćeni dostavljaču.
• Svi dostavljeni uzorci (uključujući i uzorke za ponovljenu
analizu) moraju biti jasno označeni i čuvani pod
navedenim uslovima čuvanja.

51
 Kontrola kvaliteta
• Ako se uzorak prosleđuje u neku drugi jedinicu na testiranje
taj podatak mora biti zabeležen u centralnom registru.
• Testiranje uzorka ne treba da započinje pre nego što stignu
rezultati ispitivanja.
• U međuvremenu uzorak mora biti čuvan na odgovarajući
način.
• Rezultat ispitivanja može biti prihvaćen u usmenoj formi samo
u slučaju hitnih ispitivanja.
• U svakom drugom slučaju mora biti dostavljen zvaničan
izveštaj.

52
 Kontrola kvaliteta
B. Radni list- služi za pripremu konačnog izveštaja.
• Radni listovi predstavljaju interne dokumente u štampanoj
formi u kojima su zabeležene sve informacije o uzorku, test
procedurama i dobijenim rezultatima testiranja.
• Mogu biti dopunjene sa neobrađenim materijalom dobijenim
tokom same analize.
• Služe kao potvrda da je analiza urađena u skladu sa
zahtevima.
• Za svaku uzorak mora imati svoj zaseban radni list.

53
 Kontrola kvaliteta
C. Testiranje
• Testiranje se sprovodi prema radnom planu nakon
kompletiranja preliminarnih postupaka.
• Za izvođenje specifičnih testova koji zahtevaju rad druge
jedinice ili laboratorije (npr. MS analiza, difrakcija x-zraka, itd)
potrebno je obezbediti dovoljan broj jasno označenih uzoraka.
• Za izvođenje testova koji su oficinalni, farmakopeja daje jasne
smernice za njihovo izvođenje.
• Ako je u metodi zahtevana provera podobnosti sistema
neophodno je ispuniti ovaj kriterijum.

54
 Kontrola kvaliteta
D. Procena rezultata
• Rezultati analize moraju biti pregledani po potrebi statistički
procenjeni u cilju provere da li odgovaraju specifikaciji. Moraju
se razmatrati svi urađeni testovi.
• Kada postoji sumnja u rezultate sve analize moraju biti
ispitane, a sve procedure proverene u skladu sa internim
sistemom kvaliteta.
• Svi zaključci se moraju naći potpisani u radnom listu.
• Izveštaj ispitivanja mora biti zbir rezultata i odgovarajućih
zaključaka.

55
 Kontrola kvaliteta
E. Čuvanje uzoraka
• Ispitivani uzorci se moraju čuvati najmanje 6 meseci po
isteku roka upotrebe ako je analiza bila u skladu sa
specifikacijom ili
• Najmanje 12 meseci po isteku roka upotrebe ako rezultat
analize nije bio u skladu sa specifikacijom.

56
 Kontrola kvaliteta
• Četvrti deo: Bezbednost u laboratorijama za kontrolu
lekova
• A. Instrukcije o bezbednosti u laboratoriji moraju biti
dostupne svim zaposlenima.
• B. Opšta pravila za bezbedan rad u laboratoriji uključuju:
– informisanost zaposlenih o bezbednosti pre početka rada
– zabranu pušenja, hrane i pića
– poznavanje rukovanja sa protivpožarnom opremom
– nošenje mantila, zaštitnih naočara i rukavica

57
 Kontrola kvaliteta
– posebnu pažnju kada se rukuje sa reaktivnim, infektivnim
ili isparljivim supstancama
– kompletno označavanje svih kontejnera sa hemikalijama
– poznavanje bezbednog odlaganja neželjenih korozivnih i
opasnih proizvoda neutralizacijom ili deaktivacijom
– odgovarajuću instalaciju za opremu koja radi na struju
– izbegavati rad u laboratoriji kada nema drugih zaposlenih
– postojanje materijala za prvu pomoć

58
 Kontrola kvaliteta
• Opšta laboratorijska oprema
• Analitička vaga na 5 decimala
• Analitička vaga na 4 decimale
• Mikroskop
• Oprema potrebna za izvođenje tankoslojne hromatografije
• Titrimetar za potenciometrijsku titraciju
• Oprema za izvođenje Mikro-Kjeldal-a
• Centrifuga, mešalica, vodeno kupatilo, vakuum pumpa
• Sušnica, zamrzivač
• Aparat za destilovanu vodu

59
 Kontrola kvaliteta
• Aparat za merenje temperature topljenja
• pH-metar
• HPLC sistem sa UV/VIS detektorom
• UV/VIS spektrofotometar
• IR spektrofotometar
• Gasni hromatograf
• Refraktometar
• Titrator za Karl-Fišer-ovu titraciju
• Oprema za ispitivanje raspadljivosti
• Oprema za ispitivanje brzine oslobađanja aktivne supstance

60
 Kontrola kvaliteta
• Atomski apsorpcioni spektrofotometar
• Spektrofluorimetar
• HPLC sistem sa fluorescentnim detektorom
• HPLC sistem sa diode-arreay detektorom
• HPLC sistem sa detektorom za indeks refrakcije
• HPLC sistem sa elektrohemijskim detektorom
• Viskozimetar

61
 Kontrola kvaliteta
• Oprema za mikrobiološku jedinicu
• pH-metar
• UV/VIS spektrofotometar
• Mikroskopi
• Membranski filteri za test sterilnosti
• Laminarna komora
• Sterilizator
• Centrifuga, vodeno kupatilo, frižider
• Autoklav
• Zamrzivač

62
 Kontrola kvaliteta
• Primarni cilj je kvalitet aktivne supstance i farmaceutskog
oblika
• Kontrola kvaliteta mora biti tako osmišljena da, od
razvoja formulacije do puštanja leka u promet, kao i za
vreme prisustva tok leka na tržištu, garantuje pacijentima
njegov maksimalan kvalitet

63
 Vrste kontrole kvaliteta
• 1. Kontrola kvaliteta tokom dizajniranja i razvoja
formulacije
• 2. Procesna kontrola
• 3. Kontrola kvaliteta tokom pakovanja u primarnu
ambalažu
• 4. Periodična kontrola ili kontrola odabranih serija
• 5. Kontrola kvaliteta pri puštanju gotovog leka u promet
• 6. Kontrola kvaliteta tokom roka upotrebe

64
 Kontrola kvaliteta
• Specifikacija navodi sva ispitivanja koja se sprovode na
aktivnoj supstanci ili farmaceutskom obliku kao i
kriterijume za prihvatanje rezultata
• Usaglašenost sa specifikacijom znači da aktivna
supstanca ili farmaceutski oblik ispunjava navedene
kriterijume za prihvatanje rezultata

65
 Testovi za kontrolu aktivnih farmaceutskih
supstanci
• 1. Opis – izgled, boja, miris
• Promena bilo koje od navedenih karakteristika tokom roka
upotrebe zahteva preduzimanje određenih aktivnosti.
• 2. Identifikacija aktivne farmaceutske supstance
• IR – specifičan i pouzdan test
• HPLC – DAD, HPLC – MS, GC – MS – pouzdani i prihvatljivi
testovi
• 3. Određivanje sadržaja aktivne farmaceutske supstance
• 4. Ispitivanje nečistoća

66
 Testovi za kontrolu farmaceutskih oblika

• 1. Opis – izgled, veličina, oblik, boja

• Ako se tokom proizvodnje ili čuvanja menjaju ove
karakteristike, to mora biti navedeno u specifikaciji
• 2. Identifikacija aktivne farmaceutske supstance
• Važe ista pravila kao kod identifikacije aktivne
farmaceutske supstance.
• 3. Određivanje sadržaja aktivne farmaceutske supstance
• 4. Ispitivanje nečistoća

67
 Ispitivanja specifična za čvrste
farmaceutske oblike za oralnu primenu
• 1. Određivanje brzine rastvaranja
• u jednoj vremenskoj tački (trenutno oslobađanje)
• u više vremenskih tačaka (produženo oslobađanje
• u dve faze (odloženo oslobađanje)
• Dozvoljeno variranje u jednoj tački je +/- 10 %
• 2. Raspadljivost
• Primenjuje se umesto ispitivanja brzine rastvaranja kod:
– oblika kod kojih je brzina rastvaranja veća od 80 % posle 15 min,
pri pH 1,2; 4,0 i 6,8
– oblika koji sadrže lekovite supstance velike rastvorljivosti u
celom opsegu pH

68
 Ispitivanja specifična za čvrste
farmaceutske oblike za oralnu primenu
• 3. Ujednačenost – ujednačenost mase i sadržaja aktivne supstance
(farmakopejski test)
• 4. Određivanje sadržaja vode (kada karakteristike aktivne supstance
to zahtevaju)
• Karl-Fischer titracija (specifičan test)
• Gubitak sušenjem (može se primeniti u nekim slučajevima)
• 5. Čvrstina i/ili friabilnost
• Deo procesne kontrole, u specifikaciju gotovog proizvoda ulaze
samo ako imaju značajan uticaj na njegov kvalitet (tablete za
žvakanje)

69
 Ispitivanja specifična za čvrste
farmaceutske oblike za oralnu primenu
• 6. Ispitivanje mikrobiološke čistoće
• određivanje ukupnog broja aerobnih mikroorganizama i
• potvrđivanje odsustva specifičnih bakterija (Staphilococcus
aureus, Escherichia coli, Salmonella, Pseudomonas
aeruginosa)
• U specifikaciji gotovog proizvoda ovo ispitivanje može biti
izostavljeno ako su sve komponente prethodno ispitane pre
proizvodnje i ne postoji mogućnost mikrobiološke
kontaminacije i proliferacije

70
 Ispitivanja specifična za tečne
farmaceutske oblike za oralnu primenu
• 1. pH vrednost
• 2. Određivanje brzine rastvaranja
• ako proizvod sadrži nerastvornu supstancu, ako je suspenzija ili suvi
prašak za pripremu suspenzije
• ispitivanje se izvodi u jednoj ili više tačaka
• ako je potrebno, izvodi se i u okviru procesne kontrole
• 3. Ujednačenost
• 4. Određivanje sadržaja vode
• 5. Sadržaj alkohola

71
 Ispitivanja specifična za tečne
farmaceutske oblike za oralnu primenu
• 6. Ispitivanje materija koje se mogu ekstrahovati iz pakovanja (iz
gumenog čepa, plastične boce...)
• Može biti izostavljeno ako je tokom razvoja i testiranja stabilnosti
pokazano da se iz pakovanja ekstrahuje manja količina materije od
maksimalne dozvoljene
• 7. Distribucija veličine čestica (suspenzije za oralnu primenu)
• donja, gornja i srednja vrednost veličine čestica moraju biti
definisani kriterijum: procenat čestica odgovarajuće veličine
• u zavisnosti od podataka dobijenih tokom razvoja test se može
zahtevati i u toku procesne kontrole ili potpuno izbaciti (ako je
dokazano brzo oslobađanje)

72
 Ispitivanja specifična za tečne
farmaceutske oblike za oralnu primenu
• 8. Redisperzibilnost (suspenzije)
• definisano je vreme mućkanja
• može se izostaviti na osnovu rezultata iz razvoja
formulacije
• 9. Reološka svojstva (viskozni rastvori i suspenzije)
• ispitivanje viskoznosti i specifične težine
• 10. Vreme potrebno za rekonstituisanje (suvi praškovi
koji se rekonstituišu pre primene)
• 11. Ispitivanje mikrobiološke čistoće

73
 Ispitivanja specifična za parenteralne
farmaceutske oblike
• 1. pH vrednost
• 2. Sterilnost
• - obavezno za sve parenteralne preparate
• 3. Endotoksini/pirogeni
• -LAL (limulus amoebocyte lysate) test
• - uz adekvatno obrazloženje, pirogeni test može biti alternativa
testiranju endotoksina
• 4. Ujednačenost
• 5. Određivanje sadržaja vode (kod uljanih preparata i
preparata koji se rekonstituišu)

74
 Ispitivanja specifična za parenteralne
farmaceutske oblike
• 6. Količina čestica
• dozvoljena količina okom vidljivih čestica, kao i onih koji se golim
okom ne mogu videti
• 7. Ispitivanje materija koje se mogu ekstrahovati iz pakovanja ili
sistema za zatvaranje kontejnera
• 8. Distribucija veličine čestica
• 9. Redisperzibilnost
• 10. Osmolarnost
• ispituje se kada je toničnost preparata navedena na signaturi
• može se ispitivati u procesnoj kontroli ili na odabranim serijama

75
 Ispitivanja specifična za parenteralne
farmaceutske oblike
• 11. Vreme potrebno za rekonstituisanje
• 12. Ispitivanje funkcionalnosti sistema (ispituje se kod
preparata pakovanih u špriceve i autoinjektore)
• Obuhvata testiranje:
• sistema za zatvaranje
• pritiska koji se mora primeniti pri aplikaciji
• sile koja je potrebna za otvaranje
• sile koja je potrebna za oslobađanje i pomeranje klipa šprica...

76
77