Dr Dušan Ružičić

 Anamnesis- sposobnost sećanja

 Anamneza- uzimanje podataka o bolesti od

bolesnika (autoanamneza), rodbine ili nekog
drugog lica koje je upoznato sa bolesnikovim
stanjem (heteroanamenza)

 Svrha- pravilno usmeriti klinički pregled i što

pre uspostavljena dijagnoza
 Često najvažniji deo dijagnostičkog postupka

 „50%“ uspešne dijagnoze, pravilno uzeta

anamneza
 Predstaviti se bolesniku

 Svakom bolesniku obraćati se sa „Vi“ bez

obzira na starsonu dob

 Poželjno je znati ime i prezime bolesnika

 Anamenzu započeti neusiljenim pitanjima i

postepeno razgovor produbljivati
 Potrebno je da medicinski radnik pažljivo sluša
podatke dobijene od pacijenta, da dobijene
podatke zapisuje, a zavisno od dobijenih
informacija, postavi potpitanja kojima će
upotpuniti pretpostavljenu dijagnozu

 Opasno je odbaciti podatke koje pacijent

navodi SAMO AKO SE NE UKLAPAJU U
PRETPOSTAVLJENU DIJAGNOZU!!
 Prilikom uzimanja anamneze jako je bitno
„održavati kontakt očima“
 Odgovarajuće osvetljenje, uslovi za uzimanje
anamneze
 Početni odnos medicinski radnik (sestra)-
bolesnik je ključan u daljem procesu
dijagnostike, lečenja, nege, odnosa prema
zdravstvenim radnicima, dijagnostičko-
terapijskim postupcima
 Anamnestičke podatke ne treba uzimati u
nepovoljnim uslovima (prostorijama za
intervencije, prisustvo drugih bolesnika,
čekaonici..)

 Ako je to neophodno u tim okolnostima ne

insistirati na pitanjima neprijatnim za bolesnika
jer su često dobijeni odgovori netačni ili
nepotpuni
 Prilikom dobijanja anamenstičkih podataka
potrebno je pažljivo posmatrati bolesnika što
ukazuje na mentalno stanje bolesnika, njegov
odnos prema bolesti i spremnost na saradnju

 Razgovor treba da bude prijatan i opušten sem

u urgentnim situacijama
 Uzimanje anamenstičkih podataka početi sa
pitanjem „Šta Vas je navelo da se obratite
nama? Koje su Vaše glavne tegobe?“

 Insistirati na kratkim i jasnim odgovorima ali

ne prekidati bolesnika bez potrebe
 Posle svake grupe pitanja i odgovra dobro je
postaviti pitanje „Ima li još nešto u vezi sa tim
da kažete, dodate?“
 Ukoliko je bolsnik prekratak sa odgovorima
podstaknite ga zahtevom „Kažite mi nešto više
o tome?“
 Ukoliko bolesnik iznosi podatke od značaja za
dalji tok dijagnoze i lečenja ohrabriti ga „..Samo
nastavite..“ ili „ ..Slušam Vas..“
 Postoje bolesnici koji iznose preterano mnogo
podataka, mešajući svoja psihološka i socijalna
razmišljanja, često insisitiraju na nebitnim
činjenicama
 U tim slučajevima medicinska sestra ne treba
da bude pasivni posmatrač, jer takav put u
značajnoj meri otežava put do dijagnoze
 Takvim bolesnicima, u njihovom interesu ne
treba dozvoliti spontane odgovore, već preći na
konkretna i direktna pitanja
 Bolesnici su često skloni da prelaze sa
problema na problem gubeći kontinuitet i
konciznost odgovora
 Kako bi sačuvali hronološku povezanost
razvoja bolesti, ponekad je dobro pitati „ Šta se
zatim dogodilo?“..... „Jel bilo tih tegoba nakon
toga?“
 Od izutetne važnosti je postavljati samo po
jedno pitanje ne više odjednom!!!
 Zapisivanje podataka
 Uočavanje i beleženje bolesnikovih tegoba je
prvi korak u procesu kliničkog ispitivanja i
kliničkog odlučivanja
 Podatke zapisivati, ukoliko je to izvodljivo,
bolesnikovim rečima (bol ispod desnog
rebarnog luka, a ne bilijarna kolika; bol u
donjem delu grudnog koša desno koji se
pojačava pri udisaju, a ne pleularni bol...)
 Bolesnikove podatke ne pretvarati u dijagnozu

 NE BANALIZOVATI ANAMENSTIČKE
PODATKE !!!

 Potrebno je zabeležiti sve podatke koje daje

bolesnik i oni se smatraju pouzdanim. Tačnost
podatka proverava se kasnije kroz klinički
pregled bolesnika i dopunske dijagnostičke
metode
 Prilikom uzimanja anamenze medicinski
radnik mora dodatno analizirati svaki podatak
koji se smatra bitnim
 Pokušati dodatnim pitanjima da se produbi
anamneza i preciziraju sve karakteristike
određene tegobe
 Primer: bol u stomaku.....
 Prilikom uzimanja anamenze potrebno je
postaviti pitanja koja su osetljiva i za ispitivača
i za bolesnika

 Osetljiva pitanja: o seksualnom životu,

alkoholizmu, psihijatrijskim bolestima u
porodici, upotrebi psihoaktivnih supstanci,
odnosima u porodici, različitim telesnim
anomalijama, anamezi malignih bolesti
 Alkoholizam je dosta čest problem u našoj
populaciji
 Pitanja o alkoholu nakon pitanja o
konzumiranju kafe ili cigareta
 U slučaju potvrdnog odgovora potrebno je
podatak produbiti sa pitanjima: Kada se počelo
sa konzumacijom alkohola? Koliko često? Koji
tip alkoholnih napitaka se konzumira i u kojoj
količni na dnevnom nivou?
 Posebno osetljiva pitanja jesu o seksualnosti i
rizičnim seksualnim odnosima
 Obično se ovaj deo anamenze započinje
konstatacijom: „...Za bolje razumevanje vaših tegoba
moram vam postaviti pitanja o seksualnom životu. Te
informacije mogu biti od koristi za postavljanje
adekvatne dijagnoze...“
 Ukoliko su bolesnikove glavne tegobe vezane za
urogenitalni trakt potrebna su i detaljna pitanja o
svim aspektima seksualnoti
 Ponekad hronične bolesti ostavljaju posledice na
seksualnu funkciju
 Pitanja bolesnika često se odnose na
jednostavne informacije
 Postoje pitanja koja mogu biti mnogo
delikatnija i sa skrivenim namerama
 Potrebno je krajnje oprezno odgovoriti na
ovakva pitanja, izbegavati proizvoljne
odgovore koji mogu biti u koaliziji sa lekarom ,
te u takvim situacijama odgovoriti da niste
upoznati sa tim detaljima i uputiti bolesnika na
ordinirajućeg lekara
 Generalije

 Anamnesis morbi

 Anamneza po sistemima

 Anamnesis vitae

 Anamnesis familliae
 Podaci za identifikaciju bolesnika kao što su:
životna dob, pol, mesto rođenja i boravka,
zanimanje često mogu biti od značaja za
postavljanje dijagnoze
 Starost diferencijalno-dijagnostički može da
isključi bolesti vezane za životnu dob
 Zanimanje može da ukaže na profesionalne
bolesti ili uticaj radnog mesta na nastanak
tegoba
 Mesto rođenja i prebivališe mogu da skrenu
pažnju na bolesti koje imaju teritorijalnu
distribuciju (npr. endemska nefropatija)

 Ovaj početni deo anamneze treba iskoristiti za

uspostavljanje dobrog kontakta sa bolesnikom
radi dobijanja ostalih podataka
 Ovaj deo anamenze započeti sa GLAVNIM
TEGOBAMA
 Glavne tegobe su nekoliko reči koje bolesnik
navodi: bol u grudima, gušenje, nesvestica,
otok nogu, crna stolica, krv pri mokrenju,
sušenje usta....
 Glavne tegobe NISU REČENICE već jedan ili
više simptoma.
 U nekim slučajevima bolesnik ne dolazi na
pregled zbog aktuelnih tegoba, nego zbog
redovne kontrole ili planirane dijagnostičke
procedure
 Nakon glavnih tegoba u okviru sadašnje bolesti
sledi preciznija anamneza
 Preciznija anamenza mora da se iznese jasno i
hronološkim redom
 Potrebno je utvrditi tačno kada je bolest počela
 Ako je bolest počela naglo bolesnik može da se
seti tačnog vremena početka bolesti
 Ako bolest traju dugo (hronične bolesti)
početak bolesti se može utvrditi samo približno
 Posebno je važno kojim simptomima je bolest
počela
 Početne tegobe opisati detaljno
 Ključni simptomi moraju saržati bitne oznake
kao što su: lokalizacija, kvalitet promena,
stepen izraženosti, vremenski ritam (učestalost,
užina trajanja kontinuiranost ili
diskontinuiranost tegoba), činioci koji tegobe
pogoršavaju ili ublažavaju, udružene pojave tj.
prateći simptomi
 Anamnezu sadašnje bolesti nastaviti
hronološkim tokom bolesti, promenama koje je
bolesnik zapazio, posebno promenama zbog
kojih se bolesnik javlja lekaru

 Ako je bolesnik već lečen, navesti kojim

lekovima, koliko dugo i da li su ti lekovi doveli
do neke promene
 Pošto smo dobili podatke o aktuelnoj bolesti,
prelazimo na anamnezu po sistemima da vi se
uzvrdile sve bolesnikove tegobe koje ne moraju
biti vezane za aktuelnu bolest

 Svrha ovakvog načina uzimanja podataka je i

da podsetimo bolesnika na eventualne
propuštene simptome i znake
 Telesna temperatura (TT)
 Pod TT podrazumevamo porast TT. Potrebno
je pitati bolesnika da li oseća povišenu TT
(„vatru“), da li je merio TT, ukoliko ima
povišenu TT pitati da li je praćena znojenjem,
osećajem toplote ili hladnoće.
 Sa povišenom TT obično je udružen umor,
opšta slabost, malaksalost, glavobolja, myalgia
 Pojedini lekovi mogu maskirati ispoljavanje
povišene TT (ASA, NSAIL, analgetici,
kortikosterioidi)
 Malaksalost
 Malaksalost je simptom mnogo uzroka, a
ispoljava se prvenstveno kroz opadanje snage
mišića
 Potrebno je utvrditi da li se malaksalost
ispoljava u jednoj ili svim mišićima tela; da li
jenastala naglo ili postepeno; da li progresivna;
da li se smanjuje ili nestaje odmorom; da li je
udružena sa nekim drugim pojavama
 Umor
 Umor je različita pojava od malaksalosti. Javlja
se posle teškog rada, stresa i povrede.
 Ukoliko se umor javlja bez jasnih razloga
potrebno je traganje za uzrokom
 Kod dece umor se ispoljava kroz smanjenu
aktivnost, gubitkom interesa za igru, preterano
dugim spavanjem
 Kod odraslih obično se javlja u jutarnjim
satima, često simptom psihičkog stanja
bolesnika
 Znojenje
 Često pratilac povišene TT (infektivni uzrok),
prolazi za nekoliko dana
 Neinfektivne bolesti (hipertireoza,
limfogranulomatoza, lifomi, leukemije) dovode
do trajnog znojenja koje se javlja pri spavanju
 Znojenje često simptom psihijatrijskih bolesti
(samo dlanova ili pod pazuhom)
 Telesna težina (TT)

 Telesna težina se menja iz 2 razloga: ili se

menja volumen telesne tečnosti ili promene u
telesnim tkivima
 Porast u TT nastaje kada je unos kalorija veći
od potrošnje za duži vremenski period zbog
nagomilavanja masti. Porast u TT može nastati
i zbog nakupljanja telesnih tečnosti
 Gubitak u TT je značajan znak i može imati
mnogo uzroka
 Smenjen unos hran kod dijeta, gubitak apetita
(anoreksija), problema sa gutanjem (disfagija),
povraćanja ili problema sa apsorpcijom grane u
GIT-u
 Mršavljenje nastaje kao posledica povećanih
metaboličkih zahteva (hipertireoza), gubitka
tečnosti urinom i fecesom (diabetes, nesvarena
hrana), katabolizam pojačan (tumori), primena
terapije (diuretici, terapijske dijete)
 Bolesti resporatornog sistema spadaju u česte
akutne i hronične bolesti u svakodnevnoj
praksi
 Ovaj deo anamneze obično počinjemo
pitanjima: „Da li imate teškoće sa disanjem?“, „
Da li su tegobe u vidu napada?“, „Da li imate
bolove u grudima?“, „Da li kašljete i
iskašljavate?“
 Kašalj (Tussis)
 Najčešći simptomi bolesti oragana za disanje.
Predstavlja refleksni akt disajnih puteva koji
nastaje kao odgovor na nadražaj (prašina,
hladan vazduh-spoljšnji, sluz, gnoj, krv-
unutrašnji)
 Zapaljenja različite etiologije izazivaju nadražaj
respiratorne sluznince, zatim delimična
opstrukcija ili kompresija disajnih puteva
(tumor) mogu biti uzrok dugotrajnom kašlju
 Pitanja ukoliko bolesnika navede kašalj:
 „Da li kašalj praćen iskašljavanjem
iskašljavanjem i kako izgleda iskašljani
sadražaj?“
 „Da li se kašalj i iskašljavanje javljaju posebno
intezivno u jutarnjim časovima posle buđenja?“
 „Da li je kašalj vezan za godišnje doba ili da li
neke posebne okolnosti izazivaju kašalj?“
 Ispljuvak (Sputum)

 Sadražaj koji bolesnik iskašlje. Potrebno je

utvrditi karakteristike ispljuvka koje je bolesnik
zapazio: količina, izgled, miris
 Sluzav ispljuvak obično se javlja kod
nebakterijskih infekcija disajnih organa; gnojav
sputum javlja se kod bakterijskih infekcija;
ispljuvak boje rđe kod pneumokoknih
pneumonija; velike količine gnojnog ispljuvka
kod bronhiektazija i apcesa
 Hemoptizija (Haemoptysis) je sukrvičav
ispljuvak, a hemoptoa (Haemoptoe)
iskašljavanje same krvi.
 Pitati bolesnika da li se takav ispljuvak često
ponavlja ili je to prvi put?
 Bol u grudima

 Potrebno je sprovesti algoritam za bol u

grudima
 Upitati bolesnika da li se bol pojačava pri
kašlju i dubljem disanju? Da li postoji neki
položaj grudnog koša koji smanjuje bol?
 Sviranje u grudnom košu

 Nastaje kod sužavanja lumena srednjih i malih

disajnih puteva (HOBP, astma)
 Bolesnik tokom disanja čuje neke zvučne
fenomene, što se obično označava kao sviranje u
grudima
 Kod ozbiljnije opstrukcije velikih disajnih puteva
čuje se inspiratorni stridor
 Patofoziološka osnova: sekret u disajnim putevima
 Rhinorrhea
 Curenje iz nosa, često udružena sa osećajem
zapušenog nosa. Najjčeće se javlja sa gripom,
nazebom, ili alergijskim rinitisom

 Epistaxis
 Krvarenje iz nosa može biti iz samne nosne
šupljine, paranazalnih sinusa, nazofarinksa.
Pitati bolesnika koliko dugo traje, kako je po
količini i da li se često ponavlja
 Anamneza srčanih bolesnika ima posebnu važnost
jer vrlo često jasno ukazuje na dijagnozu
 Da li se brže zamrate nego ranije?
 Da li imate osećaj gušenja pri naporu i ležanju na
ravnom?
 Da li vas probudi nedostatak vazduha?
 Da li lakše dišete kada ustanete iz kreveta?
 Da li osećate ubrazan rad, lupanje i preskakanje
srca?
 Da li imate bolove u grudima? Kada nastaju,
koliko traju, gde se šire...?
 Palpitacije (Palpitatio)

 Neprijatan osećaj srčanog rada

 Bolesnici palpitacije različito opisuju: kao
preskaknje, podrhtavanje, udaranje, osećaj da
srce povremeno „stane“
 Palpitacije mogu biti rezultat nepravilnog,
ubrzanog, usporenog srčanog rada, ali
pojačane snage srčane kontraktilnosti
 Palpitacija ne znači obavezno i bolest!!
 Dispneja (Dispnoe)

 Subjektivni osećaj nedostatka vazduha ili

otežanog disanja
 Često rezultat srčanih ili bronhopulmonalnih
oboljenja, ali i anksioznog stanja bolesnika
 Potrebno je utvrditi da li se dispneja javlja u
miru ili samo pri naporu
 Ukoliko se u istoj meri javlja i u miru i pri
naporu- anksioznost
 Ortopneja (Orthopnoe)
 Otežano disanje pri niskom uzglavlju, a olakšano u
sedećem ili polusedećem položaju
 Često je simptom popuštanja levog srca, mitralne
stenoze ali i HOBP
 Paroksizmalna noćna dispneja (kardijalna astma)
 Epizoda iznenadnog gušenja za vreme spavanja
 Česta propratna pojava kašalj
 Znak je popuštanja levog srca, mitralne stenoze ali
i bronhijalne astme
 Otoci, edemi (Oedema)

 Nakupljanje tečnosti u intersticijskom prostoru,

zbog čega tkiva dobijaju izgled otekline
 Često lokalizovani u najnižim delovima tela
(skočni zglobovi, slabine)
 Srčani otoci su hladni, bezbolni, simetrični, testasti.
Na pritisak prsta otisak ostaje duže vremena.
Tokom noći iščezavaju ili postaju manji, tokom
dana se postepeno povećavaju
 Otoci na raznim delovima tela i licu ukazuju na
bolesti bubrega. Zapaljenski otoci su topli i bolni
 Bol u grudima (Stenocardia)

 Lokalizacija
 Karakter
 Trajanje
 Propagacija
 Intezitet
 Provocirajući faktori
 Prateći simptomi
 Bol u grudima

U miru Pogoršava Posumnjati Pogoršava Intenzitet se

se u naporu na PTE kod se na udah ne menja sa
svih bol disanjem

AP
(stres testovi, COR) Pleuralnni bol kod
Pneumonije
Pneumotoraksa
ST elevacija PTE
u odredj Dresslerovog sy
odvodima Periferni
bol
Centralni
ST depresija ST elevacija bol
STEMI Negat T u SVIM
Aplatiran T odvodima Mišično
Mišično zglobni bol
NAP Herpes
Perikarditis zglobni bol
Uraditi serijski EKG i zoster
Ezofagitis
enzime, eho, stres test,
COR
 Problemi u perifernom vaskularnom sistemu
manifestuju se sa dva najvažnija simptoma-
otoci i bol
 Otoci stopala i nogu mogu biti posledica bolesti
vena
 Claudicatio intermittens
 6P (pain, pallor, pulselesseness, parestesias,
paralysis, poikilothermia)
 Koliko dugo možete da hodate bez odmora?
 Anamneza u bolestima gastrointestinalnog trakta
ima posebnu važnost jer je često dovoljna da otkije
pravu prirodu tegoba
 Difagija (disphagio) otežano gutanje bilo čvrste
bilo tečne hrane. Obično se radi o bolestima
jednjaka ili oboljenju na putu hrane od ustiju ka
ezofagusu
 Potrebno je pitati bolesnika gde ima osećaj da je
problem u prolasku hrane, vreme i okonosti kada
se disfagija javlja, da li je povremna ili stalna, da li
se vremenom pogoršava i ima li udruženih
simptoma
 Odinofagija je bol pri gutanju hrane i može biti
u 2 forme- kao oštar bol što ukazuje na
zapaljenje sluzokože, ili tup bol koji obično
potiče od mišića koji učestvuju u aktu gutanja
 Bol u ezofagusu se javlja tačno na mestu gde je
prepreka. Ponekad zbog propagacije može da
liči na anginozni bol
 Razlika ova dva bola jeste u tome što se
koronarni bol javlja u vezi sa fizičkom
aktivnošću, a ezofagealni sa unosom hrane
 Gorušica (Pyrosis)
 Osećaj pečenja ili paljenja iza donjeg dela sternuma
ili visoko u epigastrijumu
 Javlja se kod osoba sa hiperacidnim želudačnim
sadržajem, ulkusnom bolesti, ali i kod osoba sa
hipoacidnim i anacidnim želucom. Udružena sa
GERB-om
 Štucanje (Singultus)
 Kontrakcija dijafragme kao posledica nadražaja
n.phrenicus-a. Često je bezazleni simptom
 Javlja se kod dilatacije želuca, opstrukcije pilorusa,
terminalnoj fazi karcionoma želuca
 Podrigivanje (Eructatio)

 Najstaje u organskim bolestima jednjaka,

želuca i pankreasa, nekada i kod funkcionalnih
poremećaja
 Bol u trbuhu

 Šuplji trbušni organi mogu da bole kada su

njihove kontrakcije neprirodno snažne, kada su
zidovi distendirani ili stegnuti
 Solidni trbušni organi bole kada im je kapsula
nategnuta
 Bol u trbuhu nije strogo lokalizovan, nekada je
bol u trbuhu prenesenog karaktera (mala
karlica, kičmeni stub...)
 Najbolje je da bolesnik sam pokaže mesto
najjačeg bola
 Pitati bolesnika gde bol počinje, da li se širi,
koliko je jak i kakvog je karaktera, da li vezan
za neke aktivnosti ili vrstu hrane, koje su pored
bola udružene pojave?
 Starenjem opada osetljivost na bol u trbuhu, što
može maskirati kliničku sliku i značano otežati
dijagnozu
 Crevna kolika
 Predstavalja spastičnu, periodičnu kontrakciju
zida creva.
 Bol ima karakter kolike
 Crevna kolika nema strogu loklizaciju i puteve
širenja za razliku od bilijarne i bubrežne kolike
 Bilijarna kolika

 Nastaje posle obroka bogatog mastima i

začinima
 Počinje ispod desnog rebarnog luka, propagira
se interskapularno i ka desnom ramenu.
 Bol je vezan za postojanje holelitijaze.
 Kada je udruženo i zapaljenje žučne kese,
pored bola imamo i simptome inflamacije
 Renalna kolika

 Bol tipa kolike lokalizovan u lumbalnoj regiji,

iz bubrežene čože, propagira se karakteristično
prema spoljašnjim genitalijama i unutrašnjoj
strani butine- Marfijeva tačka
 Nastaje kao posledica renalne kalkuloze
 Udružen je sa dizuričnim tegobama
 Ulkusna bol

 Kod ulkusne bolesti duodenuma bolesnik

navodi bol u predelu Obraskovljeve tačke, koji
ima karakter pečenja ili griženja javlja se na
prazan stomak prolazi ili se smanjuje po
uzimanju obroka
 Kod ulkusne bolesti želuca bol je lokalizovan u
predelu epigastrične tačke, ima slične
karakteristike i javlja se po uzimanju hrane
 Pankreasni bol

 Javlja se kod zapaljenskih i tumorskih procesa u

pankreasu
 Bol ima pojasni karakter (bolno osetljiva
Malegijeva tačka)
 Akutni pankreatitis dramatična klinička slika
 Hronični pankreatitis-nepodnošenje pojedinih
namernica, meteorizam, steatoreja, gubitak u TT
 Karcinom pankresa- bol + icterus
 Akutni appendicitis

 Bol inicijalno lokalizovan epigastrično, potom

najizraženiji u desnoj ileocekalnoj regiji
(McBarnijeva i Lancova tačka), uz priružene
simptome inflamacije
 Težak diferencijalno-dijagnostički problem:
retrocekalna lokalizacija appendix-a
 Regurgitacija
 Predstavlja vraćanje hrane iz jednjaka ili želuca
bez oseaja mučnine, gađenja
 Nastaje zbog slabosti donjeg ezofagealnog
sfinktera
 Vomitus
 Bolesnik treba da opše povraćeni saržaj,
količinu, prisustvo krvi i drugog sadržaja
 Braon ili crni povraćeni sadržaj, kao i sveža krv
u povraćenom sadržaju- haematemesis
 Icterus (Žutica)

 Žutica predstavlja žuto prebojavanje kože i

beonjača koje nastaje zbog povećane
koncetracije bilirubina u krvi
 Nastaje zbog povećanog stvaranja bilirubina,
smanjenog preuzimanja, smanjenog izlučivanja
bilirubina, opstrukcije ekstrahepatičnih
bilijarnih puteva
 Da li žutici prethodio bol?
 Kakva je boja stolice i urina?
 Da li je bolesnik u skorije vreme putovao?
 Da li je bolesnik u skorije vreme imao bilo
kakve krvave intervencije?
 Da li u njegovoj okolini postoji još osoba sa
sličnim tegobama?
 Da li se ranije lečio od bolesti jetre?
 Alkoholni abuzus?
 Stolica

 Stolica je često podložna promenama i kod bolesti

koje nisu vezane za GIT.
 U anamnezi obratiti pažnju na redovnost, količini,
čvrstini, boji, učestalost
 Melena
 Sveža krv u stolici-da li je na površini stolice ili je
izmešana sa stolicom
 Opstipacija vs dijareja- koliko dugo traju, u kojim
vremenskim intervalima se javljaju
 Opšta pitanja

 Da li bolesnik ima bilo kakvih tegoba sa

mokrenjem?
 Koliko često mokri?
 Da li često mokri noću?
 Da li ima bolove i pečenje pri mokrenju?
 Kolika je količina i kakva je boja mokraće?
 Da li otežano počinje da mokri i ima isprekidan
mlaz?
 Pitati za bolesti UG sistema u detinjstvu
 Bol

 Bol bubrega vs. bubrežna kolika

 Bol bubrega lokalizovan u predelu samih
bubrega
 Bubrežna kolika
 Bol porekla v.urinariae suprapubično
lokalizovan
 Bol prostate lokalizovan u perineumu, ređe
rektumu
 Dizurija- bol ili uopšte teškoće pri mokrenju
 Poliurija- značajno povećanje volumena
mokraće preko 3l za 24h
 Oligurija – smanjenje volumena mokraće manje
od 500ml za 24h
 Anurija- manje od 100ml urina za 24h
 Nokturija- učestalo mokrenje noću
 Hematurija-pojava krvi u mokraći
 Bolesnice pitati za menarhu
 Da li su menstruacije redovne i da li normalno
dugo traju?
 Kada je bila poslednja menstruacija?-menopauza
 Da li je bilo krvarenja nakon menopauze?
 Pitati o broju trudnoća?
 Da li su bile normalne i kako su porođaji protekli?
 Da li je dojila?
 Kako su se menstruacije ponovo uspostavile?
 Koliko je bolesnica imala pobačaja željenih i
spontanih?
 Kada je bila poslednja trudnoća?
 Amenoreja

 Oligomenoreja

 Polimenoreja

 Menometroragija

 Dismenoreja
 Bolesnika pitati da li postoje bilo kakve
promene na polnim organima ili seksualnom
životu?
 Da li postoje bolovi prilikom erekcije?
 Da li može da održi erekciju?
 Da li ejakulacija nastaje prevremno i da li je
bolna?
 Da li doživljava orgazam?
 Opšta pitanja
 Imate li bilo kakve tegobe i bolove u zglobovima i mišićima?
 Utvrditi mesto najjačeg bola?
 Kada je bol počeo?
 Da li ga ometa kretanje koje okolnosti smanjuju ili
pojačavaju bol?
 Da li se bol javio i zadržao samo u jednom zglobu ili se
proširio na ostale zglobove?
 Da li bol migrira sa zgloba na zglob?
 Da li bol simetričan i zahvata iste zglobove sa obe strane
tela?
 Da li je bol nastao naglo ili se postepeno razvijao?
 U koje doba dana je najizraženiji?
 Da li postoje neke druge promene?
 Vid

 Da li imate bilo kakve teškoe sa vidom i očima?

 Da li nosite naočare i kontaktna sočiva?
 Da li ima bol u očima, crvenilo beonjača i
suzenje?
 Da li ima duple slike?
 Sluh

 Kako čujete?
 Ima li bilo kakvih problema sa sluhom?
 Tinitus-zujanje u ušima bez spoljašnjeg
stimulusa, jednostrano ili obostrano
 Glavobolja

 Da li je glavobolja jednostrana ili obostrana?

 Da li je stalna ili rekurentna?
 Mesto najjačeg bola?
 Da li se javlja po nekom utvrđenom redosledu?
(doba dana....)
 Da li je udružena sa nekim simptomima?
 Da li je prate mučnina i povraćanje?
 Vertigo

 Osećaj vrtoglavice, pri čemu bolesnik ima

osećaj ili da se on okreće ili okolina oko njega
 Utvrditi da li vrtoglavicu prate mučnina i
povraćanje
 Sinkopa

 Iznenadni ali prolazni gubitak svesti zbog

insuficijencije cerebralne cirkulacije
 Ponekad može ličiti na grand mal napad
 Diferencijalno dijagnostički liči na kolaps
(hipotenzija)

 Tremor-podrhtavanje ruku, nogu ili celog tela

 Preležane dečije bolesti
 Vakcinalni status
 Hronične bolesti
 Psihijatrijske bolesti
 Teže povrede
 Hospitalizacije, operacije
 Alergijske rekacije na lekove, hranu, dijagnostička
sredstva, dezinfekciona sredstva, ubode insekata i
ujede
 Navike: pušenje, alkoholizam, droga (količina,
učestalost, broj)
 Radno mesto i potencijalne profesionalne nokse
 Stepen fizičke aktivnosti, ishrana
 Bliži srodnici bolesnika
 Opšte zdravstveno stanje u porodici
 Naprasne smrti u porodici
 Starost roditelja, bolesti ili razlog smrti
 Bolesti: TBC, diabetes, srčane bolesti (IBS),
HTA, moždani udar, bolesti bubrega, maligne
bolesti, hematološke bolesti, reumatološke
bolesti, epilepsija, psihijatrijske bolesti,
alkoholizam, hronična upotreba lekova
 PRIJEM BOLESNIKA
 Odredjivanje identiteta bolesnika
 Procena kliničkog statusa
 Upoznavanje sa pravilima odeljenja
 Oprema
 Formular za sestrinski prijem
 Podaci o alergijama, ograničenja u ishrani,
oštećenje sluha i vida i dr.
 Prijem dece
 Sestrinska dijagnoza
Lekarska dijagnoza
Opisuje proces bolesti
Usmerena ka bolesti
Konstantna je
Usmerena ka terapeutskim
postupcima
Ima razvijen klasifikacioni
sistema
Sestrinska dijagnoza
Opisuje čovekove rekacije na
bolest
Usmerena ka reakcijama na
bolest
Menja se kako se menjaju
rekacije na bolest
Usmerena ka planu
zdravstvene nege i
postupcima u nezi
Nema univerzalnog
klasifikacionog sistema
 Premeštaj na drugo odeljenje
 Otpust