Klimatski

modifikatori
Klimatski modifikatori

Solarna klima je ona klima koja bi bila zastupljena na površini Zemlje ukoliko bi
zemljina površina bila homogena, glatka i bez atmosfere. Količina primljene toplote
zavisila bi samo od intenziteta sunčevog zračenja, visine sunca i dužine dana

solarna klima + modifikatori = realna (fizička) klima

Klimatski modifikatori

Prema veličini uticaja klimatski modifikatori se dele na:

modifikatore prvog reda

 nejednaka raspodela kopna i mora
 veličina i oblik kontinenata i razudjenost obala
 prisustvo toplih i hladnih morskih i okeanskih struja

modifikatore drugog reda

 visina i pravac pružanja planinskih lanaca
 reljef zemljišta uključujući ekspoziciju

modifikatore trećeg reda

 vegetacija (šume)
 jezera
 snežni pokrivač
Klimatski modifikatori

Modifikatori prvog reda

Uticaj kopna i mora na klimu

 Vazduh iznad kopna će popodne, leti imati mnogo višu temperaturu

nego vazduh iznad mora
 Vazduh iznad kopna će noću, zimi imati mnogo nižu temperaturu nego
vazduh iznad mora
 Prisustvo kopna povećava amplitudu dnevnog i godišnjeg kolebanja
temperature vazduha
 Prisustvo kopna i mora najviše utiče na temperaturu vazduha i količinu
padavina.
 Hebridi (57o 32‘ s.š.; 7o 42‘ z.d.; 50 m n.v.), Kirensk (57o 47‘ s.š.; 108o 7‘
z.d.; 263 m n.v.)

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God. Ampli

tuda

Hebridi 5.4 5.2 5.0 6.7 8.9 11.2 12.6 12.8 11.9 9.3 7.1 6.2 8.6 7.8

Kirensk -27.3 -22.4 -13.0 -2.2 6.9 15.1 18.7 15.6 7.0 -2.8 -15.7 -21.6 -3.8 46.0
Klimatski modifikatori

Modifikatori prvog reda

Uticaj kopna i mora na klimu

 padavinski režim predstavlja raspodelu padavina u toku godine

 za kontinentalni padavinski režim je karakteristično da se maksimum
padavina javlja leti, a minimum zimi. Kod maritimnog je ova raspodela
obrnuta
Klimatski modifikatori

Modifikatori prvog reda

Uticaj okeanskih struja na klimu

 Stalni vetrovi obrazuju okeanske struje koje imaju isti pravac kao vetrovi
 Na svom putu nailaze na kontinente i menjaju pravac (npr. Ekvatorijalna struja
se deli na Golfsku i Brazilsku)
 Tople struje na obalama izazivaju povećanje relativne vlažnosti vazduha,
oblačnosti i količine padavina.
 Topla Golfska struja dolazi od obala severozapadne Evrope.
 Na atlantskim obalama Francuske uspevaju kamelije, bambusi i smokve; uz
obale Norveške ima višanja, jabuka i žita sve do 65o s.š. i ječma do 70o s.š.
 Prisustvo vodenih basena najviše utiče na temperaturu vazduha
Klimatski modifikatori

Modifikatori drugog reda

Uticaj planina na klimu

 štite određene oblasti od vetrova – lokalno (Alpi i Kavkaz) i globalno (sprečavaju

ili modifikuju opštu cirkulaciju atmosfere stvarajući centre hladnoće)
 uzroci su stvaranja vazdušnih strujanja
 formiraju klimu mesta na kome se nalaze

 Intenzitet direktnog sunčevog zračenja raste sa porastom nadmorske visine,

intenzitet difuznog zračenja se smanjuje, a intenzitet zemljinog izračivanja raste
sa porastom nadmorske visine.
 Temperatura vazduha opada sa porastom nadmorske visine. Vertikalni
temperaturni gradijent je manji nego u ravničarskim predelima
 Količina padavina raste sa porastom nadmorske visine do određene visine, a
zatim opada
 Intenzitet isparavanja raste sa porastom nadmorske visine
 U godišnjem hodu relativna vlažnost vazduha u planinskim predelima ima
maksimum leti, a minimum zimi za razliku od ovog hoda u ravničarskim
predelima
Klasifikacija
klime
Klasifikacija klime

Klasifikacija klime po temperaturnim zonama:

tropska zona (bez zima),
polarna zona (bez leta),
prelazna zona (jedno doba toplo ili žarko, a drugo hladno ili studeno)..
Klasifikacija klime

Kepenova klasifikacija –
A - tropska kišna klima (bez hladnog dela) - (f,s,w)
B - suva klima (isparavanje veće od padavina) - S i W
C - umereno-topla kišna klima (sa umerenom zimom) - (f,s,w)
D - hladna snežno-šumska klima (sa oštrim zimama) - (f,s,w)
E - polarna (ledena) klima (bez toplog doba) - T i F

Pojava kišnog perioda: f - odsustvo sušnog perioda, s - suvi period u

leto, w - suvi period u zimu (sva tri tipa se javljaju u C tipu, dok se
veoma retko javlja u A i D tipu);
Stepen suvoće - S i W stepen: BS - stepska (semiaridna) klima i BW -
pustinjska (aridna) klima;
Stepen hladnoće - T i F: ET - tundra vegetacija i EF - večiti led. Dakle,
ukupno ima 2(A) + 2(B) + (C) + 2(D) + 2(E) = 11 klimatskih tipova.
Klasifikacija klime

Poredak simbola u KLIMAT PODTIP

klimatološkoj formuli
Prvi simbol Treći simbol
(velika štampana slova) (mala pisana slova)

Simbol C D a b c d

Temperaturni podatak Umereno Umereno-hladni Veoma Toplo Sveže Veoma

koji se koristi pri topli - kišni (borealni) vlažni toplo leto kratko hladna
klasifikaciji klime (snežno-šumski) leto leto zima

Srednja temperatura >-3oC <-3oC -38oC <-38oC

najhladnijeg meseca <+18oC

Srednja temperatura 10oC >22oC >10oC

najtoplijeg meseca <22oC

Period sa temperaturom više od 1 do 4

10 oC 4 meseca meseca

Tabela 15.2 Tabela za korišćenje podataka o srednjoj temperaturi vazduha pri klasifikaciji klime po Kepenu (C i D tip).
Klasifikacija klime

s w f

Suvo leto, minimum Suva zima, minimum Bez sušnog doba,

padavina u leto padavina u zimu ravnomerna raspodela
Hmin Hzmin padavina

3HminHzmax 10HzminHmax Hmin veći nego

(Hmin30 mm) Hmax za w I s

Tabela 15.1 Tabela za korišćenje podataka o srednjim količinama padavina (drugi osnovni simbol u klimatološkoj
formuli - malo pisano slovo)
 Klasifikacija klime
Prvi
…
Drugi …

Treći …

Četvrti
…

Peti …

Simbol Značenje simbola Oznaka Značenje dodatnih oznaka

s'' pored letnjeg minimuma padavina javlja x maksimalna visina vedro pozno leto
se i sekundarni minimum u rano proleće padavina u proleće
ili rano leto (mart do
w'' kišni period u leto podeljen u dva x'' juna) sekundarni maksimum padavina u jesen (može biti veći
maksimuma od primarnog)

w mešanje uticaja kontinenta i mora (prelaz (x) veoma slabo izražen sekundarni maksimum padavina u proleće
  od maritimne ka kontinentalnoj klimi)
s
fs ravnomerno raspodeljene padavine sa
najmanjom količinom u letnjim mesecima

fw'' ravnomerna raspodela padavina sa dva

maksimuma i suvljom zimom od leta

fw najrasprostranjeniji podtipovi ??

Tabela 15.4 Klimatski podtipovi tipova C i D po Kepenovoj klasifikaciji klime (poredak simbola)