Onore de Balzak

Čiča Gorio

Ali, zapamtite dobro: ova

drama nije ni izmišljotina ni
roman. All is true, ona je
toliko istinita da svako može
uočiti njene bitne sastojke,
možda čak i u svom srcu.
 Onore de Balzak - život
• francuski romanopisac;
• smatra se začetnikom realizma;
• rođen 1799. godine u Turu, Francuska;
• odvojenost od porodice;
• studije prava;
• 1819. godine počinje da se bavi književnošću;
• razni poslovni poduhvati i neuspesi;
• 1830. dodaje svom prezimenu plemićko de i od tada
se potpisuje svojim pravim imenom;
• umire 1850. godine u Parizu.
 Onore de Balzak - stvaralaštvo
Iz želje za novcem i slavom pisao je ono šta
je smatrao popularnim i čime bi mogao da
privuče širi krug čitalaca. Često je pisao i po
16 sati dnevno uz pomoć sveće i kafe ne bi
li što pre objavio svoje delo. Ovakvo pisanje
rezultovalo je time da većina njegovih dela
daje utisak nedovršenosti i neurednosti, ima
greškaka u tekstu, a pojedini delovi su
površni ili nedovršeni.
Ljudska komedija je Balzakov književni
projekat kojim je želeo da zabeleži i za
buduća pokolenja trajno sačuva istinsku sliku
francuskog društva iz prve polovine 19. veka.
Želeo je da napiše romane (razvrstane u niz
tematskih ciklusa) koji će predstavljati
opsežne književne studije društva.
Romane je razvrstao u cikluse po tematskoj
srodnosti, a osim toga vezu među njima činili
su i karakteristični junaci čiji je razvoj pratio
iz dela u delo.
 Ljudska komedija
(La Comédie humaine)
• Naslov Ljudska komedija aludira na Danteovu Božanstvenu komediju, a Balzak to
objašnjava ovako:
Neizmernost jednog plana, koji istovtemeno obuhvata istoriju i kritiku društva,
analizu njegovih zala i raspravljanje njegovih principa, daje mi po mom
mišljenju pravo da svom delu dam naslov pod kojim se ono danas objavljuje:
Ljudska komedija.

• smatrao je da se ljudski karakteri razvijaju u zavisnosti od okruženja (prirodne i

društvene sredine u kojoj čovek živi i radi).
• teme za svoja dela tražio je u stvarnom, svakodnevnom, običnom životu,
stvarajući tako presek celokupnog društva od najmoćnijih do najugroženijih
društvenih slojeva.
• zahvaljujući uviđanju razlike među ljudima iz različitih društvenih slojeva, kod
Balzaka se razvila ideja o tipovima.
 Onore de Balzak Dante Aligijeri
Ljudska komedija Božanstvena komedija
ciklus romana ep
Kritika kapitalističkog društva – prikaz Kritika srednjovekovnog društva –
svih slojeva francuskog društva prikazuje sve društvene staleže; posebno
Balzakovog vremena se kritički odnosi prema sveštenstvu
ovostranost, sadašnjost, stvarnost onostranost, trancedencija, život posle
smrti
Književnost kao ogledalo stvarnosti Književnost kao alegorijska vizija
100 romana 100 pevanja – uvodno i po 33 svakog od
3 dela
3 dela - studije naravi XIX veka – dele 3 dela Pakao
se na 6 podgrupa
(prizori života)
analitičke Čistilište
filozofske Raj
 Predgovor Ljudskoj komediji
• godine 1842. napisan;
• manifest realizma;
• naglašava da će to biti istorija koju su zaboravili toliki istoričari, istorija
naravi.
• Predvideo je da Ljudska komedija sadrži 137 dela, ali je stigao da
napiše 91 delo. Tom broju se mogu dodati još tri romana koje nije
predvideo prvobitnim planom.
• U broj od 94 dela ne ulaze Balzakovi mladalački romani napisani pre
1829. godine.
• nastoji da pruži sliku o svom vremenu, društvenim i istorijskim,
filozofskim kretanjima, da prikaže život svih društvenih klasa i slojeva,
da osvetli tajne čovekove psihe.
• prvi upotrebio mehanizam vraćanja istih likova kroz svoje knjige kako
bi izrazio jedinstvo društva koje slika.
 Plan Ljudske komedije
II deo
I deo Filozofske studije - Šagrinska koža,
Studije naravi (koje je smatrao Traganje za apsolutnim
najvažnijima), razvrstane su po temama u
šest grupa (ili
slika):
1. Slike iz privatnog života (Čiča Gorio),
2. Slike iz palanačkog života (Evgenija
Grande, Izgubljene iluzije),
3. Slike iz pariskog života (Sjaj i beda
kurtizana, Rođaka Beta, Rođak Pons),
4. Slike iz političkog života (Poslanik iz III deo
Arsija), Analitičke studije - sadrže samo
5. Slike iz vojničkog života (Šuani, jedno delo koje nije roman već ogled
Pukovnik Šaber), Fiziologija braka
6. Slike iz seoskog života (Ljiljan u dolu,
Seljaci).
 Čiča Gorio
• struktura dela – stepenasta
• vreme u romanu – kraj druge
decenije XIX veka (1819. godina
se navodi, ali radnja se dešava i
pre i posle navedene godine)
• fabula
• u čemu se ogledaju odlike
realizma:
1. stvarna slika sveta
2. u središtu pažnje je »mali čovek«
3. vrline i mane društva
4. opisi koji služe za rasvetljavanje
karaktera
 Tema i struktura romana
• tema – društveni uspeh i uspon u
gradskoj sredini i bolesna očinska ljubav
koja dovodi do ličnog i društvenog sloma
• kompozicija – ukrštena, preplitanje
sudbina
• tri fabularna toka u vezi sa tri glavna
lika:
– društvena afirmacija studenta Ežena
de Rastinjaka - put ka „uspehu”
– bolesna ljubav oca prema kćerkama
Delfini i Anastasiji - tragična
sudbina čiča-Goria
– tajanstveni život odbeglog robijaša
Votrena
Događaj koji je poslužio kao model
odigrao se pod užasnim
okolnostima kakvih nema ni kod
ljudoždera; jadni otac vikao je
čitavih dvadeset časova koliko je
trajala agonija da mu donesu
vode da utoli žeđ, a niko mu nije
pritekao u pomoć: njegove dve
kćeri bile su jedna na balu, a
druga u pozorištu, iako su znale u
kakvom je stanju njihov otac. U tu
istinu bilo je teško poverovati.
O. de Balzak, 1839.
*roman nastao za četiri meseca (IX
1834 – I 1835)
 Dva sveta u romanu
Svet siromašnih Svet bogatih

- pansion Voke
- Ulica Nev-Sent- Ženevjev
- svi društveni slojevi - predgrađe Sen-Žermen
- Opis pansiona gospođe Voke na - aristokratija
početku romana
- detaljan opis – postizanje utiska
istinitosti (realizam!)
- prisutno mnoštvo pojedinosti -
nakon opisa prostora, prelazi na
socijalne prilike, psihološki i
spoljašnji izgled lika
Pansion gospođe Voke

TAVAN
Kristof/ Silvija

III SPRAT
Ežen de Rastinjak/ čiča Gorio
gospođica Mišono/ „ptice selice”
II SPRAT
starac Poare/
Votren
I SPRAT
gospođa Voke/
gospođa Kutir i Viktorina Tajfer

PRIZEMLJE
SALON I TRPEZARIJA
 Ežen de Rastinjak
• osiromašeni plemić iz provincije, koristi
beda
ljubav porodice i njihovu veru da će ih nižih
sjaj
spasiti uspehom. visokog
slojeva
društva
• student prava u Parizu; društva
• željan uspeha i uspona na društvenoj
lestvici; Ežen de
Rastinjak
• živi u pansionu Voke;
• poziva se na dalju rođaku vikontesu de
Bozean; Poštenjem se ništa
• započinje ljubavnu vezu sa Delfinom de ne postiže! (Votren)
Nisenžen, mlađom kćerkom čiča Goria;
Gledajte na muškarce i
• plaća sahranu čiča Goria; žene kao na poštanske
• odlučuje da osvoji Pariz svim konje; terajte ih bez
raspoloživim sredstvima žaljenja i samo tako ćete
ostvariti sve svoje želje.
(vikontesa de Bozean)
 čiča Gorio
• Žan Žoašen Gorio
• ima 69 godina (na početku romana 62)
• osiromašeni tvorničar (proizvođač)
testenine;
• bolesno privržen svojim kćerkama –
Anastasiji i Delfini;
• kćerke ga iskorištavaju i iscrpljuju i
fizički i materijalno;
• umire napušten, sam i zaboravljen, u
potkrovlju pansiona Voke u društvu
Rastinjaka jer kćerke nisu stigle da se
pozdrave sa njim;
• Ja sam jedini krivac, ali krivac iz
ljubavi...
Razmišlja o jednoj
svojoj sposobnosti –
sposobnosti očinstva
Hristos očinske ljubavi
Moj život je u mojim
kćerima. Ako je njima dobro,
ako su srećne, lepo odevene,
hodaju po tepisima, onda mi
je svejedno od kakvog je
sukna moje odelo i gde
spavam.
 Votren
• Žak Kolen, zvani Laži Smrt;
• odbegli robijaš;
• prevarant, dobro poznaje
parisko društvo i mehanizme
preko kojih ono funkcioniše;
• zagovornik je ideje da se
tome treba prilagoditi inače u
suprotnom čovek ne može u
takvom društvu da opstane.
 Ostali likovi
grofica Nastazi –
• Anastazija de Resto izdržava ljubavnika
baronica Fifi – upušta
• Delfina de Nisenžen se u ljubavnu vezu sa
Eženom de
• Vikontesa de Bozean Rastinjakom; muž
bogat, ali škrt
• gospođa Voke
• gospođa Kutir i
Viktorina Tajfer
• starac Poare
• gospođica Mišono
• pokućar Kristof
• kuvarica Silvija