@ELEZNI^KE PRUGE

KONSTRUKTIVNI ELEMENTI @ELEZNI^KIH PRUGA

ДОЊИ СТРОЈ:

Prof. dr MILO[ IVI], dipl. in`.

 ELEMENTI DOWEG STROJA
Dowi stroj je jedan od dva konstruktivna
elementa `elezni~ke pruge. ^ine ga
zemqani trup sa svim ve{ta~kim objektima
koji su u wega ugra|eni. Dowi stroj nosi
gorwi stroj preko koga prima optere}ewa
koja dolaze od vozila i prenosi ih na tlo
zemqi{te. Zato je, za stabilnost pruge kao
celine, dowi stroj veoma va`an element
koji zahteva detaqno izu~avawe osnovnih
elemenata wegove konstrukcije.
ZEMQANI TRUP PRUGE
Zemqani trup je nose}i deo pruge ve{ta~ki
izveden i pravilno oblikovan profil zemqane
povr{ine sa gorwe strane ograni~en planumom.
Zemqani trup obuhvata objekte od zemqe koji, u
zavisnosti od polo`aja planuma prema terenu, mogu
da budu u obliku:
 nasipa,
 useka i
 zaseka.
 Zemqani trup u obliku :
a) nasipa b) useka
Zemqani trup u obliku:
v) zaseka
Elementi i dimenzije trupa pruge
Zemqani trup se sastoji od planuma, kosina
useka ili nasipa, odvodnih i za{titnih
jarkova, kao i od osigurawa izvedenih za
o~uvawe trupa pruge.
Planum je gorwa povr{ina zemqanog trupa,
odnosno wegov “krov”. Slu`i kao neposredna
podloga za postavqawe gorweg stroja.
Kosine useka i nasipa predstavqaju kose
delove zemqanog trupa kojima se obezbe|uje
wegova stabilnost od obru{avawa.
Elementi i dimenzije trupa pruge
Odvodni jarkovi nalaze se pored planuma pruge, u
useku i zaseku, odnosno pored no`ice nasipa, sa
zadatkom da primaju i odvode svu vodu koja se sliva sa
kosina useka i zaseka ili sa padina u smeru nasipa.
Za{titni jarkovi slu`e za spre~avawe prodirawa
oborinskih voda sa brdske padine na kosine useka, ako
voda izaziva poreme}aje.
Pru`ni pojas predstavqa zemqi{ni pojas {irine
odre|ene investiciono-tehni~kom dokumentacijom sa
obe strane otvorene `elezni~ke pruge.
Za{titni pojas je zemqi{ni pojas sa obe strane pruge,
{irine 200 m, ra~unaju}i od osa krajwih koloseka.
Planum pruge
Oblik i {irina planuma, kod pruga sa jednim
kolosekom, odre|uje se prema {irini koloseka,
va`nosti (rangu) pruge i prema vrsti zemqanog
materijala iz koga je sagra|en trup pruge, a kod
pruga sa vi{e koloseka jo{ i na osnovu broja
koloseka i me|ukolose~nog rastojawa.
U krivinama, zbog izdizawa spoqne {ine nad
unutra{wom, potrebna je ve}a {irina planuma.
Planum se izra|uje nesimetri~no prema osovini
koloseka. Planum se pro{iruje sa spoqne strane
krivine.
Presek zemqanog trupa u krivini sa
pro{irewem
Kosine useka i nasipa
Kosine useka i nasipa su kqu~ni element koji uti~e
na stabilnost zemqanog trupa. Nagibi kosina
odre|uju se u zavisnosti od vrste zemqanog
materijala, odnosno od geotehni~kih svojstava tla,
hidrolo{kih i klimatskih uslova, visine nasipa i
dubine useka. U zavisnosti od vrste materijala,
trupa pruge, razli~iti su nagibi kosina i kre}u se u
granicama od 1:2 (za nasip od glinovitih,
peskovito-glinovitih i pra{inastih materijala
visine h > 12 m), do 10:1 (za nasip od homogenih
postojanih stena dubine do 10m).
Za{tita kosina useka i nasipa
Da bi se kosine za{titile, primewuju se
biolo{ko-tehni~ki radovi i to:
 zasejavawe travom,
 pobusavawe,
 zasa|ivawe drve}a i
 izrada popleta.
Odvodni i za{titni jarkovi
Za odvodwavawe povr{inske vode u
usecima, sa obe strane se izra|uje jarak ili
kanal koji sakupqa povr{insku vodu i
odvodi je iz useka do najbli`eg propusta.
OBJEKTI U TRUPU PRUGE
 Objekti u trupu pruge su: mostovi, akvadukti,
vijadukti, estakade, tuneli, propusti, sistemi za
prihvatawe i odvo|ewe povr{inskih i podzemnih
voda (jarkovi u usecima i za{titni jarkovi sa
gorwe strane useka i nasipa kod terena u nagibu,
drena`e, sistemi drena`a i drena`ni rovovi i
potkopi), oblo`ni i potporni zidovi, galerije,
nadvo`waci i podvo`waci, objekti za obezbe|ewe
pruge od bujica, snega i lavina, razna osigurawa
koloseka, osigurawa trupa pruge itd.).
Mostovi
Mostovi su ve{ta~ki objekti koji slu`e za prelaz
saobra}ajnica preko prirodnih ili ve{ta~kih
prepreka: reka, dubokih dolina ili drugih
saobra}ajnica itd.
Mostovi su skupi objekti koji treba da slu`e
veoma dugo, tako da projektovawu i odre|ivawu
mesta izgradwe mosta moraju prethoditi detaqna
tehni~ko-ekonomska razmatrawa.
Polo`aj mosta na re~nom koritu po mogu}nosti
treba birati tamo gde je re`im vodotoka ustaqen.
Pored dobre i racionalne konstruktivne
koncepcije mostovi moraju imati i lep izgled.
Konstruktivni
elementi
mosta
Otvori mosta
Tuneli
Tuneli su objekti doweg stroja koji se
uglavnom grade na mestima gde se zbog
velike razlike izme|u terena i kote
nivelete ne isplati graditi usek.
Gra|ewem tunela izbegava se savla|ivawe
prevoja usponom, pa padom. Na taj na~in
skra}uje se trasa, izbegava weno razvijawe
i smawuju tro{kovi eksploatacije.
 Oblici popre~nog preseka tunela
U zavisnosti od veli~ine tunela, smera pritiska i namene,
oblik tunela u popre~nom preseku mo`e biti:
 polukru`an,
 paraboli~an,
 kru`an i
 kopitast
Tunelska obzida sastoji se od:
 oporaca, koji se nalaze sa obe bo~ne strane,
 temenog svoda kalote, koja se nalazi u
gorwem delu obzide,
 mureta, koje se izvode iznad oporaca i
povezuju temeni svod kalotu,
 podvo`nog svoda kontrasvoda, koji spaja
temeqe oporaca.
Tunelska
obzida
Popre~ni
presek
tunela
Izgradwi tunela, naro~ito onih du`ih, prethode
obimna geolo{ka istra`ivawa koja obuhvataju:
 odre|ivawe najpogodnijeg polo`aja tunela u
brdskom masivu, izbegavaju}i pri tome slojeve
koji izazivaju velike pritiske, ve}e tokove vode,
zone pokretnih masa u masivu i sl;
 odre|ivawe na~ina gra|ewa tunela i podela
radnih zona radi utvr|ivawa radnog plana i
predra~una radova;
 izbor debqine zidova, materijala za zidawe i
za{titnih sredstava od delovawa podzemne
vode;
 za{titu od temperatura i sl.
Propusti
Propusti su ve{ta~ki objekti koji se izgra|uju u
trupu pruge da bi se voda sa slivnog podru~ja
padine iznad pruge, direktno ili putem
odvodnih jarkova, propustila ispod pruge.
U `elezni~kom trupu propusti se javqaju veoma
~esto, te su, zbog prakti~nijeg izvo|ewa radova
prilikom gra|ewa, oni tipizirani i izvode se
uglavnom u tri oblika:
 cevasti propusti,
 plo~asti propusti i
 zasvedeni propusti.
Propusti :
a) cevasti
b) plo~asti
v) zasvedeni
Cevasti propusti
Cevasti propusti imaju prednost nad
ostalim oblicima propusta jer se mogu
graditi ispod visokih nasipa, tj. mogu da
izdr`e velike pritiske. Ulazni i izlazni
delovi cevastih propusta zavr{avaju se
specijalnim poja~awima koja nazivamo glave
cevi.
Podu`ni presek cevastog propusta
Plo~asti ili pokrivani propusti
Plo~asti ili pokrivani propusti, grade se na
mestima gde postoje velike koli~ine teku}e vode,
kao i na mestima gde visina od planuma do korita
vodenog toka za cevasti propust nije dovoqan.
Glavni nosa~ plo~astog propusta jeste plo~a koja se
oslawa na stubove. Plo~a se radi od armiranog
betona, a stubovi od kamena u cementnom malteru
ili nabijenog betona.
Plo~asti propusti se upotrebqavaju kod niskih
nasipa hmax= 5 m.
Zasvedeni propusti
Zasvedeni propusti se upotrebqavaju na
nasipima visine preko 5 m, u slu~aju kad je
potreban otvor ve}i od 3 m jer se do 3 m,
obi~no, upotrebqavaju cevasti propusti.
Oni se koriste i za podvo`wake kod
seoskih puteva.
Vijadukti
Mostovi koji premo{}uju duboke jaruge,
klisure, padinske drage, gradska podru~ja
itd. nazivaju se vijadukti. Kod wih su
stubovi u odnosu na otvor mosta izuzetno
visoki. Vijadukti i mostovi su sli~ni tako
da sve {to va`i za mostove va`i i za
vijadukte. Grade se zbog toga da se ne bi
gradili duboki i {iroki nasipi ili da bi se
izbeglo ru{ewe izgra|enih naseqa.
Akvadukti
Akvadukti su objekti kojima se izvodi
prevo|ewe vodenog toka preko pruge. To su
masivni objekti po kojima voda slobodno
te~e pod dejstvom sile zemqine te`e i po
pravilu vodeni tok je dosta iznad nivelete
pruge pa da prevo|ewe tog toka ispod pruge
bilo skop~ano sa velikim i skupim
radovima.
Estakade
Kada je potrebno sagraditi vijadukt na
mestima gde nisu visoki nasipi i gde
konstruktivna visina nije dovoqna za
zasveden vijadukt, onda se grade tzv.
estakade. To su objekti ~iji su otvori mali i
premo{}avawe se obavqa prostim gredama
oslowenim na stubove. Konstrukcija mo`e
da bude od ~elika, betona ili armiranog
betona.
Galerije
Galerije su objekti koji {tite trup pruge i grade se
iznad useka i zaseka gde postoji mogu}nost stalnog
odrowavawa materijala ili klizawa mawih ili
ve}ih blokova.
Za{titne galerije projektuju se tako da mogu da
izdr`e ne samo teret stene i materijal koji preko
wih prelazi nego i dinami~ke udare blokova koji
se kotrqaju s mawe ili ve}e visine.
Postoje i poluotvorene galerije tipa tunela. One
se grade na delovima gde pruga prolazi plitkom
padinom u stenovitim materijalima.
Presek
galerije
Galerija
tipa tunela
Nadvo`waci i podvo`waci
Nadvo`waci i podvo`waci su ve{ta~ki
objekti koji se po konstrukciji ne razlikuju od
mostova, samo im je uloga druga. Slu`e za
premo{}avawe `elezni~kih pruga ili nekih
drugih saobra}ajnica. Oni koji se grade za to
da se drum ili neka druga saobra}ajnica
prevede iznad `elezni~ke pruge nazivaju se
nadvo`waci, a oni kojima se `elezni~ka pruga
prevodi preko duma ili druge saobra}ajnice
podvo`waci. Ako je objekat na ukr{taju dveju
pruga, onda se naziv “nadvo`wak”, odnosno
podvo`wak” odre|uje prema pruzi vi{eg ranga.
[to je re~eno za mostove va`i i za ove objekte.
Potporni i oblo`ni zidovi
Potporni zidovi su kameni ili betonski objekti
koji se grade kod nasipa i useka, a slu`e da u
zemqanom trupu i na padini prihvate pritisak
zemqe i suprostave se obru{avawu terena.
Kada se kosina nasipa i nagib terena ne seku ili
se seku daleko od pruge, u nasipu se grade
potporni zidovi. Potporni zidovi se grade u
nasipu i kada je potrebno smawiti {irinu nasipa.
U odnosu na nasip potporni zidovi se mogu
postaviti u visini nivelete planuma pruge ili
ispod we
Potporni zid u
nasipu :

a) u visini
nivelete
planuma
b) ispod visine nivelete planuma
Potporni zid u useku
Osnovne dimenzije potpornog zida
Oblo`ni zid
Oblo`ni zid od kamena
Drena`e
Drena`e slu`e za prijem i odvo|ewe podzemne vode iz
padina i trupa pruge. One se grade ispod odvodnih
betonskih jaraka pored trupa pruge radi prikupqawa
podzemnih voda u usecima iz trupa pruge. Drena`e se
upotrebqavaju za odvodwavawe stani~nih platoa,
perona, putnih prelaza, skretnica i sl.
Osnovni elementi drena`e su:
 sistem za odvodwavawe,
 kamena ispuna,
 filterski sloj sa strana ispuna i
 betonska taja~a.
Drena`a
Uloga pojedinih elemenata:
 Sistem za odvo|ewe vode ima ulogu da prikupqa
i odvodi vodu du` drena`nog rova van ugro`enog
mesta.
 Filter ima ulogu da zadr`i fine ~estice
zemqe koje s vodom dospevaju u drena`u da bi se
spre~ilo zagu{ewe drena`e.
 Zatvaraju}i sloj je od glinovitog ili nekog
drugog dobrog zemqanog materijala kojim se na
kraju zatvara drena`a.
 Tampon se postavqa iznad filterskog sloja, a
wegova uloga jeste da za{titi filterski sloj od
zemqanog materijala kojim se zatvara drena`a.