VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ĆUPRIJA

EVALUACIJA (V faza procesa)

 EVALUACIJA, VRSTE, ZNAČAJ I NAČIN EVALUIRANJA

EVALUACIJA predstavlja kritički osvrt, vrednovanje rezultata rada.

Evaluacija je faza procesa zdravstvene nege koja je samostalna, ali i

integrisana u sve druge faze procesa. Svaka faza zahteva kritički osvrt i
analizu.

Evaluacija je istraživačka faza i čini proces zdravstvene nege istraživačkom

metodom.

Evaluacija je posebna intervencija u nezi, koja se planira, zahteva vreme i kao

takvu je obavezno treba evidentirati.
 VRSTE EVALUACIJE:

U odnosu na redosled koraka koji se preduzimaju može biti :

- Evaluacija pre sprovođenja programa ili početna evaluacija

- Evaluacija u toku sprovođenja programa

- Završna evaluacija ili evaluacija ishoda nege

U odnosu na to šta procenjujemo, može biti:

- Kvalitativna evaluacija

- Kvantitativna evaluacija
 Evaluacija pre sprovođenja programa ili početna evaluacija:

početno stanje zdravlja pojedinca, porodice ili zajednice nam je

neophodno da bismo ga uporedili sa stanjem posle realizovanog programa
i sagledali da li je i u kojoj meri nega bila uspešna.

- kada je u pitanju pojedinac, stanje njegovog zdravlja na

početku, odnosno identifikovani problemi koje treba rešavati
programom nege.

- u porodici i zajednici, je to snimak zdravstvenog stanja i

drugih problema.
Evaluacija u toku sprovođenja programa:

kritički osvrt svake sestre na sopstveni rad (samoevaluacija), kao i analiza rada od
strane tima za negu, u toku rada će doprineti da uočimo eventualne propuste i
greške, odnosno da blagovremeno usmerimo program u željenom pravcu.

U toku i na kraju svake faze procesa sestra sebi postavlja mnoga pitanja. Na
primer:
- da li sam prikupila sve relevantne podatke,
- da li sam dobro procenila sposobnosti štićenika,
- da li sam identifikovala sve probleme,
- da li sam pravilno formulisala dijagnoze nege i kolaborativne probleme,
- da li sam postavila realne ciljeve,
- da li sam planirala intervencije kojima ću rešiti probleme, odnosno
postići ciljeve.
Završna evaluacija ili evaluacija ishoda nege: vrši se posle realizovanog
programa nege pri čemu se detaljno analizaira:

• Stanje i problemi pojedinca, porodice i zajednice pre izvođenja i posle

izvođenja programa nege

• Razlike između stanja pre i posle realizovanog programa

• Uspešnost programa i postignuće ciljeva

• Razlozi za neostvarene ciljeve

• Predlozi za korigovanje plana nege i za promenu načina rada

U odnosu na to šta procenjujemo, može biti:

- Kvalitativna evaluacija

- Kvantitativna evaluacija
 1. KVALITATIVNA EVALUACIJA

Kvalitativnom evaluacijom procenjujemo kvalitet rada.

Za procenu kvaliteta rada su potrebni validni kriterijumi.

U našoj praksi se kvalitet rada još uvek procenjuje subjektivno. Kvalitet

procenjuju sestre, lekari, drugi stručnjaci, štićenici, javnost i dr. Pri tome
u proceni kvaliteta imamo dve krajnosti: da neko dobro ili loše radi.

Nedostaju kriterijumi za procenu koliko je neko dobro ili loše radio. Za

sada imamo jedine kriterijume za procenu kvaliteta, a to su postavljeni ciljevi
nege.
Pokazatelji ishoda - odnose se na rezultate sestrinskih intervencija i
drugih aktivnosti nege

Procesni pokazatelji - odnose se na stručnu praksu i na kvalitet rada

sestara u posmatranoj bolesničkoj jedinici u određenom vremenu

Strukturalni pokazatelji - odnose se na neke uslove koji deluju na

kvalitet nege
 Pokazatelji ishoda- odnose se na rezultate sestrinskih intervencija i drugih
aktivnosti nege

Pokazatelji Procena

prihvatanje saradnje i participacija u nezi aktivno pasivno ne učestvuje

osposobljenost bolesnika za samonegu potpuna delimična nije osposobljen -
razlozi

učestalost komplikacija i nežeIjenih pojava, i da ne ako "da" – razlozi

infekcija rane

Dekubitus da ne ako "da" – razlozi

Kontrakture da ne ako "da" - razlozi
reakcije na terapiju, padovi, povrede da ne – opis
zadovoljstvo bolesnika negom veoma zadovoijan zadovoljan nezadovoljan -
čime?
veoma uspešno 81-100%
ukupna uspešnost uspešno 61-80%
neuspešno ispod 60%

satisfakcija sestara veoma zadovoljne zadovoljne nezadovoljne -

čime?
Procesni pokazatelji - odnose se na stručnu praksu i na kvalitet rada sestara u
posmatranoj bolesničkoj jedinici u određenom vremenu

Pokazatelji Procena
dosledno sprovođenje etapa procesa zdravstvene da ne – koje faze se izostavljaju i zašto?
nege

prihvatanje bolesnika u hitnim slučajevima uraditi standarde i uporediti sa standardima

način prijema, premestanja i otpusta iz uraditi standarde i uporediti sa standardima

zdravstvene ustanove

način podele medikamentozne terapije i ishrane i uraditi standarde i uporediti sa standardima

usklađenost sa drugim aktivnostima i odmorom
bolesnika

način obezbedenja tišine u bolesničkoj jedinici uporediti sa standardima kućnog reda

tokom noći

način distribucije obroka prema standardima

doslednost i način dokumentovanja sestrinskih prema dogovorenim standardima

intervencija
Strukturalni pokazatelji - odnose se na neke uslove koji deluju na kvalitet nege

Pokazatelji Procena

rukovođenje sestrinskom praksom demokratsko autokratsko lese fer

broj medicinskih sestara i njihova kvalifikaciona uporediti sa kadrovskim normativima

struktura

usklađenost rasporeda sestara sa potrebama uporediti sa standardima ustanove po smenama

bolesnika

angažovanje pomoćnog osoblja u nezi da ne - ko?

opremljenost bolesničke jedinice potpuna delimična šta nedostaje ?

snadbevenost opremom za medikamentoznu kompletna delimična šta nedostaje ?

terapiju i druge intervencije

pripremljenost kiseonikom i drugim sredstvima po standardima ne postoje posebni setovi

Kvantifikovanje kvaliteta

Kriterijumi i standardi moraju da proisteknu iz konkretne prakse kako

bi bili u istoj primenljivi. Oni su objektivni ako su merljivi, a merljivi
su ako ih kvantifikujemo.
Primer za kvantifikovanje indikatora:
Primena indikatora za dekubitalni ulkus:
(Praćenje nepokretnih bolesnika u intenzinnoj nezi za mesec dana).

Broj bol. sa dekub. ulkusom

D = ----------------------------------------- x 100
Ukupan br. nepokret. bol.

4
D = ----- x 100 = 3,60
110

D = Dekubitalni ulkus
 Kriterijum Zaključak
• nema bolesnika sa dekub. ulk. • kvalitet veoma dobar
• do 4% • kvalitet dobar
• do 6% • kvalitet zadovoljavajući
• do 7% • kvalitet loš
• preko 7% • kvalitet veoma loš
Efekat celokupnog tretmana (ECT) izražen u procentima se može meriti na sledeći način:
Broj ostvarenih cilieva
ECT = ----------------------------------- x 100
Ukupan broj ciljeva

10
ECT = ------- x 100 = 66,66%
15

ECT = Efekat celokupnog tretmana

Sestra može izmeriti efekat sestrinskog rada (ESR) kada izdvoji ciljeve koji su postavljeni za
dijagnoze nege koje je tretirala samostalno.

Broi ostv. cilieva za DN

ESR =---------------------------------------------- x 100
Broj postavljenih ciljeva za DN

5
ESR = ------- x 100 = 71,42 %
7

ESR = Efekat sestrinskog rada

 2. KVANTITATIVNA EVALUACIJA

Kvantitativna evaluacija je kritička procena kvantiteta rada.

Kvantitet u nezi podrazumeva količinu nege tj. obim rada MS. Ako postoji
dokumentacija o intervencijama koje su obavljene može se analizirati obim rada
službe zdravstvene nege kao i obim rada svake sestre, što može da pomogne u
budućoj organizaciji sestrinskog rada. Možemo doći do saznanja o:

• opterećenosti službe zdravstvene nege

• opterećenosti sestara po odeljenjima
• pojedinačnoj opterećenosti sestara
• složenosti i težini intervencija
• broju i vrsti intervencija i dr.

Na osnovu potreba odeljenja, može se vršiti horizontalno pomeranje

sestara, raspoređivanje sestara prema složenosti poslova,
planiranje prijema sestara, uključivanje pomoćnog osoblja u negu i
dr.
 METODSKI POSTUPAK EVALUIRANJA CILJEVA

Završnu evaluaciju sprovodi rukovodilac tima za negu u

saradnji sa štićenikom/porodicom.

Postupak se sastoji iz više koraka:

• priprema sestre,

• analiza ciljeva,

• procena sposobnosti štićenika,

• upoređivanje procenjenih sposobnosti sa ciljem,

• donošenje zaključaka.
 Ukoliko cilj nije postignut ili je delimično postignut, sestra istražuje
razloge zajedno sa štićenikom preduzimajući odgovarajuće korake, polazeći
od jednostavnog ka složenijem:

• analiza dokumentacije;

• utvrđuje da li je cilj realan;

• analiza programa nege;

• analiza sredstva za negu (metodski postupci);

Ukoliko zaključimo da su metodski postupci primenjeni po

standardima, a nismo pronašli razlog zašto cilj nije postignut, onda
analiziramo druge uslove (nedostatak sredstava za rad, psihofizički komfor,
i dr).
U slučaju da i tada ne pronađemo razlog, moramo da se vratimo na
početak, ponovno prikupanje podataka (sve iz početka).
 Evaluacija ciljeva za bolesnog pojedinca
Ciljevi Evaluacija

1. Lakše će disati za 24 časa 1. Izjavljuje da bolje diše, R=20

2. Imaće normalan TA za 24 h 2. TA= 120/80 mm Hg

3. SUD će biti normalne vlažnosti za 24 časa 3. SUD blago isušena, nije uzimao dovoljno tečnosti

4. Moći će da sedi u postelji za 24 časa 4. Popodne sedeo 3 puta po 10 min.

5. Ustaje uz pomoć, može da se kreće uz pridržavanje za

5. Moći će da ustane za 2 dana.
krevet. Kretanje do toaleta uz pomoć.

6. Moći će sam da obavlja ličnu higijenu za 3 6. Može sam da se umije, očešlja i da se kupa, ali traži da
dana. sestra bude prisutna, boji se da mu ne pozli.

7. Neće doći do oštećenja integriteta kože u

7. Nije došlo da oštećenja kože.
toku hospital.

8. Uspešno reprodukovao šta je dozvoljeno a šta nije od

8. Reprodukovaće znanje o higijensko
namrnica u ishrani. Koji je značaj fizičke aktivnosti,
dijetetskom režimu za 5 dana.
značaj kontrola i terapije. Naučio je uticaj pušenja na
zdravlje. Izjavljuje da ne može da prestane da puši.
Evaluacija ciljeva za zdravog pojedinca

Ciljevi Evaluacija

1. Smanjio unos masti i slatkiša. Kada je video da su se

1. Pravilno će se hraniti za 3 meseca masnoće u krvi smanjile, imao je motiv da se pridržava
propisane ishrane

2. Kupa se 3 puta nedeljno, izjavljuje da se mnogo bolje

2.Kupaće se 2 puta nedeljno za...
oseća

3. Uopšte ne šeta, izjavljuje da nema vremena, mora da se

3. Šetaće 2 puta nedeljno za...
brine za preživljavanje porodice

4. Uspostaviće saradnju sa centrom za

socijalni rad i sa Crvenim krstom za 4.Od Crvenog krsta je dobio namirnice za ishranu, a od
nedelju dana Centra za soc pomoć očekuje pomoć u novcu
Evaluacija ciljeva za porodicu

Ciljevi Evaluacija

1. Sin i kćerka se kupaju 3 puta nedeljno, izjavljuju da

1. Članovi porodice će redovno su zapaženi u društvu vršnjaka. Otac i majka se kupaju
održavati ličnu higijenu i jednom nedeljno. Kažu da je kupanje prijatno, ali im
higijenu stana za 2 meseca. teško pada da greju vodu, jednom nedeljno se leti
kupaju u reci.

2. Kontakt sa humanitarnim ustanovama su uspostavili,

2. Biće im obezbeđena hrana,
dobili su nešto od odeće, jednom mesečno će dobijati
odeća i obuca za mesec dana.
namirnice za ishranu.

3. Porodični odnosi će biti bolji za 3. Nakon dobijanja pomoći za život, kažu da se bolje
mesec dana. slažu.
Evaluacija ciljeva za zajednicu

Ciljevi Evaluacija

1. Nakon godinu dana zaustavljena izgradnja vodovoda

1. Naselje će imati vodovod za 3
zbog nedostatka finansijskih sredstava. Radovi će biti
god.
nastavljeni kada se dobiju sredstva.

2. Registrovano je 10% crevnih infekcija za 6 meseci među

2. Neće doći do crevnih infekcija. onima koji se snabdevaju vodom iz nehigijenskih bunara.
Radi se o osobama koje nisu naučile mere zaštite.

3. Broj pušača se smanjio na 20%, a u školi se povećao za

3. Smanjiće se broj pušača na 15% 3%. Program je sproveden, ali odziv stanovništva je bio
za godinu dana. slab. Članovi tima su zaključili da nije sprovedena
dovoljna propaganda za uključivanje u njihov program.