Mašinski materijali

- Predavanje (AS) – 1abc

Hemijske veze

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 1

Gradivne čestice materije (atomi, joni, molekuli) održavaju se u
odredjenim položajima delovanjem električnih privlačnih i odbojnih sila
koje su najjače kad je materija u čvrstom stanju, slabije u tečnom i
zanemarljive u gasovitom stanju.

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 2

 ?
Hemijske veze

Hemijske veze formiraju se kretanjem elektrona u elektronskim ljuskama koje

su najbliže površini atoma. Svaki atom teži da svoju ljusku najbližu
površini popuni maksimalnim brojem elektrona koju ona može da primi.
Osam je maksimalni broj elektrona koje atomi mogu da drže u svojim ljuskama
najbližim površini. Da bi to učinili, atomi ili primaju elektrone od drugih atoma
da bi do osam popunili elektrone u svojim ljuskama najbližim površini, ili ako
imaju manje elektrona u svojim spoljašnjim ljuskama oni ih daju drugom
atomu. Težnja atoma da razmenjuju elektrone čini osnovnu pokretačku silu
hemijskih veza koje oni međusobno formiraju. Ta pokretačka sila, to jest,
težnja atoma da povećaju broj elektrona u svojim spoljašnjim ljuskama do
maksimuma, čini da atom formira više tipova veze sa drugim atomima.

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 3

 Vrste hemijskih veza

Hemijske veze izmedju atoma i molekula dele se na:

• primarne (jake) i
• sekundarne (slabe).

Jake veze mogu biti:

• kovalentne,
• jonske i
• metalne,
a slabe veze nastaju izmedju molekula koji imaju stalne ili promenljive
dipole.

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 4

 Kovalentna veza
Kovalentna (atomna) veza nastaje izmedju dva atoma jednog te istog
elementa tako što oni odaju valentne elektrone, koji postaju zajednički za oba
atoma:
C
l
+ C
lC
l
Cl

Primer: Cl2 molekula. Atomski broj za Cl je Z =17

(1s2 2s2 2p6 3s2 3p5)
N’ = 7, 8 - N’ = 1 → Postoji potreba samo za jednu kovalentnu vezu

Cl2
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 5
 Izmedju dvaju atoma istog elementa može postojati više zajedničkih parova
elektrona; to definiše Hajgensovo pravilo 8-N, gde je N- grupa kojoj element
pripada u periodnom sistemu elemenata.
• Tako će hlor (grupa 7) i vodonik (grupa 1) imati jednu dvostruku vezu,
• kiseonik ili sumpor (grupa 6) dve,
• azot ili fosfor (grupa 5) tri, itd.:

Kako nastaje najjednostavniji molekul vodonika, H2?

Svaki atom vodonika ima po jedan elektron koji daje u zajednički elektronski par
pri čemu nastaje jednostruka kovalentna veza. Podelom zajedničkog
elektronskog para oba su atoma postigla stabilnu elektronsku konfiguraciju
plemenitog gasa helijuma (He).

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 6

Kako se povezuju dva atoma kiseonika (O)?
Kako atomi kiseonika (O) u valentnoj ljusci imaju šest elektrona, oktetnu elektronsku
konfiguraciju (osam elektrona u spoljašnjoj ljusci) može postići povezivanjem s dva
zajednička elektronska para, pri čemu nastaje dvostruka kovalentna veza.

Kako se povezuju dva atoma azota (N)?

U spoljašnjoj (valentnoj) ljusci azota ima pet elektrona. Da bi postigao energijski
stabilnu konfiguraciju u molekulu azota će se dva atoma azota povezati trostrukom
kovalentnom vezom, jer nastaju tri zajednička para.

Prema tome, atomi se mogu spajati međusobnim delovanjem svojih valentnih

elektrona. Kako kovalentnu vezu karakteriše stvaranje zajedničkog elektronskog
para izmenjivanjem elektrona, očito je moguće da se elektroni prilikom izmenjivanja
mogu naći više u sferi jednog od spojenih atoma i to onog koji ima veći afinitet za
elektrone, tj. veću elektronegativnost.
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 7
 Jonska veza
Jonska veza nastaje spajanjem atoma metala s atomima nemetala. Da bi
nastala jonska veza između atoma, mora preći jedan od atoma u pozitivno
naelektrisan jon-katjon (+) gubitkom određenog broja elektrona, a drugi atom
mora primiti te elektrone i preći u negativno naelektrisan jon-anjon (-). Broj datih i
primljenih elektrona zavisi u prvom redu od broja valentnih elektrona u spoljašnjoj
(valentnoj) ljusci atoma koji se povezuju.
Pošto atom metala ostaje bez elektrona, on postaje pozitivno naelektrisan jon.
Istovremeno, atom nemetala koji je te elektrone primio postaje negativno
naelektrisan jon.
Atomi koji se kombinuju ovom vezom razmenjuju elektrone i tako popunjvaju
broj elektrona u svojim spoljašnjim ljuskama do broja osam.
Atomi koji imaju do četiri elektrona u svojim spoljaštnjim ljuskama daju te
elektrone atomu sa kojim će se kombinovati, to jest, sa kojim će se vezati.
Atomi koji imaju više od četiri elektrona u svojim spoljašnjim ljuskama
primaju elektrone od atoma sa kojim će formirati vezu.
Poznati molekuli kuhinjske soli (NaCl) su među supstancama koje su formirane
ovom vezom.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 8

Primer jonske veze je veza između atoma natrijuma (metal) i atoma hlora (nemetal).
Natrijum u valentnoj ljusci ima jedan elektron, prema tome Na može dati (uz
dovođenje energije jonizacije) jedan elektron iz valentne ljuske i preći u pozitivno
naelektrisan jon (katjon: Na+). Taj elektron može primiti (uz oslobađanje energije)
atom hlora u nepopunjenu valentnu ljusku i tako preći u negativno naelektrisan
hlorov jon (anjon: Cl-).
Zbog suprotnih naelektrisanja, joni Na+ i Cl- drže se zajedno, tj. povezuju se
jonskom vezom, što možemo prikazati formulom Na+Cl- .

Proces jonizacije

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 9

 Otpuštanjem elektrona iz spoljašnje
ljuske smanjuje se radijus atoma Na

Atom Cl dobijajući elektron

povećava svoj atomski radijus

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 10

 Na pr. NaCl

Na pr. MgO

Otpuštanje elektrona Primanje elektrona

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 11
 Metalne veze

Metalna veza se ostvaruje pomoću slobodnih

(valentnih) elektrona koji su slabo vezani za
pozitivne jone, te se lako kreću kroz kristal i u
obliku elektronskog oblaka zauzimaju veći deo
prostora. Slobodni elektroni zajednički su za sve
atome, i povezuju ih kao lepak u čvrstu celinu.
Poznato je da metalni elementi poseduju mali
broj valentnih elektrona (< 2, Al-3, Pb-4) pa ne
mogu obrazovati zajedničke elektronske parove,
već tzv. elektronski oblak. Stabilnost metala, tj.
sistema joni-elektroni, odredjena je električnom
privlačnošću izmedju pozitivnih jona i zajedničkih
elektrona. Ova interakcija izmedju jonskog
skeleta i oblaka elektrona zove se metalna veza.

Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 12

U običnim uslovima, kretanje valentnih
elektrona je slučajno i ograničeno, a u
električnom naponskom polju postaje
usmereno. Zahvaljujući tome metali
spadaju u električne provodnike prve
vrste i velike provodnike toplote.
Uređenost atoma metala i postojanje
elektronskog oblaka kao posledicu ima
specifične osobine karakteristične za
metale. Električna provodljivost npr. ne
predstavlja ništa drugo nego usmereno
kretanje tog elektronskog oblaka kada se
na krajevima komada metala uspostavi
potencijalna razlika.
Metalna veza je veoma jaka, što znači da
se metalni materijali odlikuju velikom
čvrstoćom.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 13

 Sekundarne veze (međumolekularne veze)
Medjumolekularne veze (sekundarne veze) obrazuju se kod lako isparljivih
materija kao što su vosak, voda, led (vodonična veza), kao i kod kristala joda,
sumpora, selena, telura i medju lancima polimera (sami atomi lanaca su
povezani kovalentno). Sile ove veze, zvane van der Valsove (van der Waals),
rezultat su asimetričnog rasporeda naelektrisanja u molekulima ili atomima,
odnosno privlačenja dipola.
Posebna vrsta veze izmedju molekula je vodonična veza stvorena izmedju
kovalentno povezanih atoma vodonika i usamljenog elektronskog para drugog
atoma.

Nastaje kao interakcija između dipola

• Promena dipola
asimetrični elektronski
oblak

+ - + -
sekundarna
veza
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 14
 Van der Valsove veze
Van der Valsova veza se javlja između
molekula usled nesimetrije
naelektrisanja, pri čemu pozitivno
naelektrisani kraj jednog molekula
privlači negativno naelektrisani kraj
drugog molekula. Ova vrsta veze je
znatno slabija od prethodnih,
međuatomskih veza, pa se smatra
sekundarnom vezom. Ovom vezom se
objašnjava mala čvrstoća i velika
deformabilnost nekih polimera, kod
kojih su molekulski lanci međusobno
povezani upravo van der Valsovom
vezom.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 15

 Vodonična veza
Električno naelektrisanje vode je nula, to jest,
voda je neutralna. Ipak, usled veličine atoma
kiseonika i vodonika, kiseonik u molekulu vode
ima blago negativno naelektrisanje, a vodonik
blago pozitivno.
Kada više od jednog molekula vode dospe
blizu jedan drugom, pozitivna i negativna
naelektrisanja se međusobno privlače i tako
formiraju veoma posebnu vezu poznatu kao H2O
"vodonična veza". Molekul Molekul
vode vode
Vodonična veza je veoma slaba veza i Vodonična
izuzetno kratkoga veka. Trajanje vodonične veza
veze iznosi približno milijarditi deo sekunde.
Međutim, čim se veza prekine, druga se
formira. Tako molekuli vode ostaju povezani,
Privlačenje
dok istovremeno zadržavaju svoj tečan oblik,
jer su kombinovani slabom vezom.
Kovalentna
veza
Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 16
 Mešovite veze
Kod većine materijala vezivanje atoma
se ostvaruje kombinovanjem dve ili više
vrsta veza. Na primer, atomi gvožđa se
spajaju kombinacijom metalne i
kovalentne veze, što je razlog da se
atomi ne "pakuju" tako efikasno kako se
očekuje. Smese, koje nastaju mešanjem
dvaju ili više metala vezuju se jednom
mešavinom između metalnih i jonskih
veza, naročito kad su velike razlike u
elektronegativnosti između elemenata.
Legura AlLi kombinuje metalnu i jonsku
vezu. Mnogi keramički i poluprovodnički
materijali, koji su smese metalnih i
nemetalnih elemenata, imaju mešovitu
kovalentnu i jonsku vezu. Većom
razlikom između elektronegativnosti
atoma njihove veze postaju više jonske.

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 17

 Vrste veza u tehničkim materijalima

Vrsta materijala Način vezivanja Primeri

Metali Metalna veza Fe, Cu, Al, Au,..
Keramike i stakla Jonska / kovalentna SiO2 (kristalan i amorfan)
Polimeri Kovalentna i sekundarne veze Polietilen, PE
Poluprovodnici Kovalentna ili jonska / kovalentna Si, CdS

Poređenje energije veze

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 18

 Zavisnost odbojne i privlačne potencijalne energije u
funkciji međuatomskog rastojanja dva izolovana atoma
Energija, U

Odbijanje
Privlačenje Odbijanje

ro
0 Rastojanje između atoma (r)
Uo Ukupna energija
Ravnoteža
Privlačenje Minimalna potencijalna energija
za različite tipove veza

Potencijalna energija privlačenja zavisi od

položaja dva atoma. Kada atomske ljuske dva
atoma počnu da se preklapaju nastaje
odbijanje atoma. Kada sile odbijanja i
privlačenja postanu jednake, centri atoma su
tada na ravnotežnom rastojanju r0, a ukupna
potencijalna energija ima minimalnu vrednost

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamović 19

Hvala na pažnji

Materijali u urbanom inženjerstvu - Dr Dragan Adamovic 20