VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

ANALIZA BILANSA BANAKA

Predavanje XII

Dr Jovica Lazić, redovni profesor

Mr Marija Vuković, asistent
Maja Ilić, asistent
Novi Sad, 29.12.2010. godine
Šta se podrazumeva pod bonitetom
banke?
 Bonitetbanke obuhvata niz
elemenata koji treba da
izraze sposobnost banke da
uspešno obavlja svoju
delatnost.
 Elementi boniteta banaka

Kvalitativni i

Kvantitativni elementi
boniteta
 Kvalitativni elementi boniteta
banke
1. Organizaciona struktura
2. Tržišni položaj banke
3. Menadžment banke
4. Kadrovska struktura
5. Informaciona opremljenost
6. Povezanost osnovnih funkcija
banke
 Organizaciona struktura banke
 Određena je veličinom banke,
njenom primarnom delatnošću
(poslovanje sa privredom, sa
stanovništvom).
 Izražava se kroz broj filijala,
ekspozitura, poslovnica i kroz
njihovu međusobnu
povezanost.
 Tržišni položaj banke
 Pozicija banke u odnosu na
- finansijska tržišta,
- druge banke,
- centralnu banku.
- sektore koji raspolažu viškovima
gotovine – potencijalni deponenti i
- sektore koji imaju potrebu za
sredstvima- potencijalni komitenti.
 Menadžment banke
-Kvalifikaciona struktura
menadžmenta,
- rezultati u dosadašnjem
radu,
- starosna struktura,
- porodična situacija,
- stil rukovođenja,
 Kadrovska opremljenost banke
 Odnos obima poslova koje banka
obavlja i broj zaposlenih.
- kvalifikaciona struktura zaposlenih
- posebna znanja i veštine koje
zaposleni poseduju (znanje jezika,
informatička znanja)
- starosna struktura zaposlenih,
- raspored zaposlenih po sektorima i
pojedinim poslovima
 Informaciona opremljenost

- brzina i kvalitet izvršavanja

naloga komitenata,
- kvalitet međusobnih veza
organizacionih jedinica
banke
 Integrisanost osnovnih
funkcija banke
 Odnos između funkcija
(upravljanje, rukovođenje,
izvršavanje)
 Hijerarhija u upravljanju,
 Mehanizmi za subordinaciju i
 Mehanizmi za koordinaciju
poslova i aktivnosti pojedinih
delova banke.
Kvantitativni elementi boniteta
banke

 Finansijskipoložaj banke
 Prinosni položaj banke
 Specifičnosti analize
finansijskih izveštaja banaka
 Finansijski položaj je određen
aktivnom i pasivom banke u
datom trenutku, a prinosni
položaj visinom prihoda,
rashoda i rezultata ostvarenog u
određenom periodu.
 Analiza finansijskih izveštaja
bilansa stanja i bilansa uspeha
se, otuda, javlja kao instrument
za ocenu boniteta banke.
 Delatnost banaka je osnova
na kojoj se javljaju
specifičnosti analize njihovih
finansijskih izveštaja.
 Specifičnosti se ogledaju u
ciljevima i instrumentima
analize.
 Ciljevi analize finansijskih
izveštaja banaka
 Otkrivanje izloženosti banke
riziku solventnosti,
valutnom,kamatnom riziku i
tržišnom riziku.
 Upravljanje ovim rizicima ključ
je uspešnog upravljanja
bankom.
 Ako bi se vršilo rangiranje
rizika kojima je banka izložena
tada bi rizik solventnosti
trebalo staviti na prvo mesto.
 Ovo stoga što posledice
kamatnog, valutnog i tržišnog
rizika vode nelikvidnosti
banke.
 Izvori rizika nesolventnosti banke
Aktiva
Gotovina i gotovinski ekvivalenti,
likvidnosti računi kod Centralne
banke, rezerve likvidnosti ( po
pravilu nekamatonosna aktiva)
Plasmani bankama
(ukamaćivanje rezervi
likvidnosti)
Krediti komitentima
(ročno transformisana
prinosna aktiva koja je
izložena visokom riziku
naplate)
Osnovna sredstva
(ni likvidna ni kamatonosna
aktiva)
Pasivа
Transakcioni depoziti
(visoke dnevne fluktuacije)
Obaveze prema bankama
(premošćavanje nelikvidnosti
i dodatni troškovi kamata)
Depoziti stanovništva –
najstabilniji izvor sredstava
(prirodna osetljivost na paniku i
naglo povlačenje depozita)
Kapital i rezerve
(u bankama relativno nizak iznos
kapitala)
 Modeli realizovanja rizika od
nelikvidnosti
 Dva su tipična modela po kojima
se može realizovati rizik od
nelikvidnosti:
 1. Nelikvidnost izazvana padom
izvora
 2. Nelikvidnost izazvana
nekvalitetnim plasmanima
 Prema prvom modelu nelikvidnost se javlja
usled:
- naglog i visokog pada transakcionih depozita
 Posledice ovog pada su:
- pad rezervi likvidnosti,
- povlačenje plasmana datih bankama, usled
toga pad prihoda po osnovu kamata
-pribavljanje novih kredita radi održanja
likvidnosti, usled toga rast rashoda po osnovu
kamata
- pad rentabilnosti
- smanjenje kapitala
- nesolventnost banke
 Prema drugom modelu:
 Pojava visokih iznosa nenaplaćenih kredita
odobrenih komitentima
 Posledice:
- pad kamatonosne aktive, usled toga pad
prihoda od kamata,
- nedostatak sredstava za isplatu depozita i
drugih obaveza usled toga pad rezervi
likvidnosti,
- povlačenje plasmana od drugih banaka što
dovodi do pada prihoda od kamata,
- zaduženje radi održanja likvidnosti usled čega
rastu rashodi po osnovu kamata,
- pad rentabilnosti
- smanjenje kapitala
- nesolventnost banke
 Zaključak:
 Nezavisno od toga da li su izvori
rizika na strani izvora sredstava
ili na strani plasmana posledice
su iste:
- pad rentabilnosti – pojava
gubitaka
- smanjenje kapitala i
- nesolventnost banke.
 Otkrivanje realizovanih i
pretećih -nerealizovanih rizika u
poslovanju banke može se
označiti kao osnovni cilj analize
finansijskog izveštaja banke.
 Pored rizika nelikvidnosti važno
je obratiti pažnju na kamatni
rizik, valutni rizik i tržišni rizik.
 Ko vrši analizu finansijskih
 Računovođeizveštaja?
nemaju samo
obavezu sastavljanja finansijskih
izveštaja već i obavezu
prezentiranja informacija o
finansijskom i prinosnom
položaju kako sopstvene banke
tako i drugih banaka sa kojima se
ostvaruju poslovni odnosi. Do
informacija se dolazi analizom
finansijskih izveštaja.
Osnova za analizu finansijskog
i prinosnog položaja banke
 Osnovu čine:
- bilans stanja,
- bilans uspeha,
- izveštaj o promenama na
kapitalu
- izveštaj o tokovima gotovine,
- beleške uz finansijske izveštaje.
 Bezbeležaka uz finansijske
izveštaje nije moguće izvršiti
analizu finansijskog izveštaja
banke.
 Beleške treba da pruže podatke o:
- računovodstvenim politikama i metodologiji
obračuna rezervisanja za gubitke po kreditima,
- metodamo o upravljanju rizuhicima i politikama
internih kontrola u odnosu na rizike sadržane u
kreditnom portfoliju,
- geografskom rasporedu kredita, rizičnih kredita i
dospelih kredita uključujuži i iznose posebnih i
opštih rezervisanja,
- iznosu kredita, rizičnih kredita i dospelih kredita po
osnovnim kategorijama dužnika i iznose
specifičnih i opštih rezervisanja za svaku od
kategorija,
- značajnim koncentracijama kreditnog rizika,
- iznosima kredita po kojima je prestao obračun
kamata,
- iznosima kredita koji su u toku godine
 Analitičarusu iz beležaka
potrebni pojedinačni podaci,
koje koristi za utvrđivanje
pokazatelja ili što je čest
slučaj analitičar koristi
belešku u celini kao osnovu
za izvlačenje određenih
zaključaka.
 BILANSI USPEHA
u 000
Beleška 2008. 2007.

Prihodi po osnovu kamata 3.1,4 1,538,920 1,365,303

Rashodi po osnovu kamata 3.1,4 (580,126) (491,215)

NETO PRIHODI OD KAMATA 958,794 874,088

Prihodi od naknada i provizija 3.2.,5 493,915 526,434

Rashodi od naknada i provizija 3.2,5 (116,357) (74,415)

Pozitivna kursna razlika / neto 3.3,6 182,609 174,892

Ostatali poslovni prihodi 7 313,292 867,539

Gubitak na osnovu nenaplativosti 3.5,9 (811,560) (1,208,874)

plasmana (neto)

Ostali poslovni rashodi 8 (901,093) (940,158)

DOBITAK pre opoorezivanja 119,600 219,506

Porez na dobit 3.9,10 (15,220) (48,504)

NETO DOBITAK 104,380 171,002

 Beleška 2008. 2007.

SREDSTVA

Novčana sredstva i ekviv. gotovine, potraž. od banaka idepoziti 11 15,026,838 6,867,816

kod CB

Plasmani, depoziti i avansi dati bankama 12 183,065 2,003,635

Krediti dati komitentima 13 8,574,188 6,873,835

Finansijska ulaganja namenjena prodaji 14 78,138 38,520

Finansijska ulaganja – do roka dospeća 15 526,553 -

Osnovna sredstva 16 1,071,332 707,252

Obračunate kamate i ostala sred. 17 522,537 934,943

UKUPNA AKTIVA 25,982,651 17,426,001

PASIVA

Depoziti banaka i drugih fin. institut. 320,443 1,192,845

Depoziti komitenata 20,917,141 11,771,863

Obaveze po osnovu kredita 1,168,562 836,344

Druge obaveze i obračunate kamate 295,732 660,338

Rezervisanja 96,736 189,034

UKUPNA PASIVA 22,798,614 14,650,424

KAPITAL 22

Akcionarski kapital 2,137,903 1,959,510

Rezerve bankama 950,067 816,067

Neraspoređena dobit 96,067 -

Ukupno kapital 3,184,037 2,775,577

UKUPNE OBAVEZE I KAPITAL 25,982,651 17,426,001

VANBILANSNE OBAVEZE 25 4,120,681 2,816,837

 Analiza finansijskog položaja
banke
 Finansijski položaj banke,opredeljen
je aktivom i pasivom banke.
 Aktivu banke u najvećem delu čine
gotovina, gotovinski ekvivalenti i
plasmani banke. Izloženost banke
rizicima, naročito riziku solventnosti i
valutnom riziku zavisi od kvaliteta
aktive.
 Analiza kvaliteta aktive:
 1. Odnos rashoda po osnovu
indirektnih otpisa plasmana i
visine rezervisanja za gubitke po
kreditima

 811.560/8.757.253=9,23%
 Tumačenje: Od ukupnih kredita
procena je da neće biti
naplaćeno 9.23%
 2. Odnos loših kredita i ukupnih
kredita
 322003/8757253=3,67%

 Tumačenje: Ovaj pokazatelj pokazuje

koliko je učešće loših kredita u
ukupnim kreditima.
 3. Odnos ispravke vrednosti i
rezervisanja i ukupnih kredita
 96736/ 8757253 =1,1%
 Tumačenje: Pokazatelj se koristi
za procenu dovoljnosti
formiranih rezervisanja
 4. Istu namenu ima i pokazatelj
koji se utvrđuje stavljanjem u
odnos formiranih rezervisanja sa
lošim (rizičnim kreditima)
 96736/322003=30%
 Odnos neto dobitka i rashoda izazvanih
ispravkama vrednosti i rezervisanjima
 96.067/811560=11,83%
 Tumačenje:
 Iskazuje koliko iznosi učešće neto dobiti u
rashodima izazvanim nenaplatom plasmana i
kredita. U ovom slučaju to znači da neto dobit
predstavalja11,83% ovih rashoda odnosno da na
svaku EUR dolazi 11,83 EUR rashoda po osnovu
nenaplativnosti plasmana i kredita.
 Pokazatelji za ocenu
izloženosti banke riziku
nelikdivnosti
 1. Gotоvina i gotоvinski ekviвalenti/Ukupnу
aktivu
 15026/25982651=57,8%
 Tumačenjе:
 Udeo likvиdne aktive u уkupnoj aktivи
 U ovоm primeru više od polоvine aktive jе u
likvиdnoj aktivи. Razloзi za ovako visokо učešćе
likvиdne aktive u ukupnoj aktivи može bitи
uslovljen нepostоjanjem мogućnosti za ulagаnje
sa prihvatljivиm rizиkom naplаte i ukamаćenjеm.
 Gotovina i gotovinski
ekvivalenti/kratkoročni depoziti i
obaveze prema bankama
 15026838/14036685=107,05%
 Tumačenje:
 Ukazuje na pokriće kratkoročnih
depozita i obaveza prema bankama
gotovinom i gotovinskim ekvivalentima.
 U ovom slučaju su kratkoročni depoziti i
obaveze prema bankama u celini
pokriveni gotovinom i gotovinskim
ekvivaletima što ukazuje na visok
stepen likvidnosti banke.
 Izloženost riziku od
nelikvidnosti se ocenjuje i
sagledavanjem
usaglašavanjem prinosne
aktive po rokovima i po
valutama sa rokovima i
valutama dospeća i uzetih
kredita. U tu svhu se
sastavlja mapa likvidnosti i
devizna mapa.
 Mapa likvidnosti
 Sučeljavanjem aktivne i pasive razvrstane po
ročnosti utvrđuje se uslađenost rokova
 Iz priložene mape likvidnosti se da zaključiti
sledeće:
 - banka nema teškoća da izmiri obaveze koje
dospevaju do mesec dana , šta više ima višak
likvidnih sredstava;
 - Obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca su
više od raspoloživih sredstava za njihovo
izmirenje što nameće potrebu pribavljanja
dodatnih sredatava;
 - Neusklađenost rokova postoji i kod obaveza
koje dospevaju za plaćanje u roku od 3 do 12
meseci , ali u suprotnom smislu ovde postoji
višak sredstava,;
 - za izmirenje obaveza koje dospevaju u roku od
1 do pet godina i preko pet godina banka ima
značajan nedostatak sredstava što ukazuje
napreteću nelikvidnost u budućnosti.
 Mapa valutne strukture
 Pruža osnovu za ocenu izloženosti
banke valutnom riziku.
 Iz priložene mape valutne strukture
se da zaključiti osim kada je reč o
CHF banka ima višak potraživanja u
odnosu na obaveze u stranoj valuti.
Stepen izloženosti valutnom riziku
pretpostavlja procenu promena kursa
domaće u odnosu na stanu valutu i
promene kurseva stranih valuta.
 Koncentracija rizika
 Koncentracijarizika se procenjuje
prema informacijama o tome kojim
komitentima su plasirana sredstva i
od kojih komitenata potiču depoziti i
krediti, potom u kojim delatnostima
se nalaze komitenti i depozitari
banke.
 Primer:
2008 2007
Do 1 godine Preko 1 Do 1 godine Preko 1
godine godine
Stanovništvu u EUR 393.196 1019.440 351.332 982.358
Preduzećima: 6187.645 1277.882 5682.091 1288.755
- U EUR
- U stranoj valuti 43.093 656.617 254.794 474.564

Lokalnoj upravi i drugim vladinim

org.:
- U EUR 99.245 - 137.273 -
Stranim preduzećima u stranoj - 50.009 65.655 50.009
valuti
6723.179 3003.948 6491.145 2795.686
Tekuća dopeća dug. kredita 704.446 (704,446) 681.496 (681.496)
7427.625 2299.502 7172.641 2114.190
Umanjenje za potencijalne gub. (939.358) (213.581) (2135.938) (277.058)
6488.267 2085.921 5036.703 1837.132
 Primer:
a) depoziti po viđenju prеma depozitarima

31.12.2008. 31.12. 2007.

Do 1 godine Preko 1 Do 1 godine Preko 1
godine godine
Stanovništvo
-U EUR 1.414.016 1.059.701
-U stranoj valuti 6.941.076 1.306.950
Preduzeća
-U EUR 3.129.094 2.783.410
-U stranoj valuti 564.022 1,082.519
Stana preduzeća
-U EUR 124.167 46.668
-U stranoj valuti 1.004.304 1.749.181
Vladine institucije – u KM 209.950 317.470
Ostali deponenti
-U EUR 187.576 99.830
-U stranoj valuti 332,709 349.316
13.906.914 8.795.045
 Pored uvida o tome ko su depozitari i
komitenti banke, za ocenu izloženosti
riziku od nelikvidnosti važno je sagledati u
kojim sektorima deluju komitetnti banke.
 Komitenti banke deluju u sledećim
sektorima:
 2008. 2007.
Proizvodnja 4.031.624 3.301.407
Trgovina 2.080.925 2,473.808
Zemljoradnja, šumarstvo i ribolov 87.077 61.059
Stanovništvo 1.412.636 1.333.690
Finansijske, tehničke i proiz. usluge 720.487 791.614
Građevinarstvo 437.358 459.708
Transport i komunikacije 337.747 386.945
Ugostiteljstvo i turizam 145.351 111.281
Socijalne organizacije i institucije 190.182 101.110
Obrazovanje 124.996 82.249
Zdravstvo 78.410 94.310
Ostalo 80.334 89.650
9.727.127 9.286.831
Umanjenje za potencijalne gubitke (1.152.939) (2.412.996)
8.574.188 6.873.835
 Ocena prinosnog položaja banke

 Za ocenu uspešnosti banke,

uostalom, kao i preduzeća
koriste se podaci iz bilansa
uspeha, ali se oni često
kombinuju sa podacima iz
bilansa stanja.
 Pokazatelji koji se najčešće
koriste su:
 Stopa prinosa na ukupan kapital
 Odnos između neto dobiti pre poreza i
ukupnog kapitala banke
 109782/25982651=0.422%

 Tumačenje:Ukupni kapital banke je po

osnovu ostvarenog dobitka uvećаn zа
0,422%
 Stopa prinosa na sopstveni
kapital
 Neto dobit nakon oporezivanja/ sopstveni
kapital banke
 96067/3184037=3,01%
 Tumačenje: Povećanje sopstvenog kapitala
po osnovu dobiti, tj. Na svaku EUR
sopstvenog kapitala ostvarena dobit iznosi
30 centa.
 Kamatna marža
 Neto prihod od kamata/prosečna ukupna
aktiva
 956959/21704326=4,4%
 Tumačenje: Kamatna marža izražava
uspešnost banke u obavljanju njene
osnovne delatnosti, odnosno u
prikupljanju i plasiranju sredstava.Po tom
osnovu ukupna sredstva banke su
povećana za 4,4%
Pokrivenost rashoda neto prihodom
od kamate
 Neto prihod od kamate/Ostali operativni rashodi
889178/956959=92,9

 Tumačenje: Ovaj pokazatelj iskazuje učešće

operativnih rashoda u neto prihodu od kamata.
U ovom primeru to znači da u svakoj EUR neto
prihoda od kamata operativni rashodi učestvuju
sa 92,9 %
 Struktura prihoda i rashoda od
kamata
 Prihodi i rashodi od kamata izazivaju
opravdano pažnju analitičara, jer potiču od
osnovne delatnosti banke.
 Analiza ovih prihoda se vrši sa aspekta
sektora u kojima se ostvaruju ovi prihodi i
rashodi.
Kamate po kreditima i 2010. 2009.
depozitima
Prihod Расход Приход Rashod
Stanovništvo 195.753 245.850 168.9578 186.035
Preduzeća 1025.514 251.659 676.305 208.517
Banke i finans. Instit. 55.626 61.455 55.306 52.196
Vladine institucije 5.294 - - -
Strana preduzeća 191.986 20.257 292.394 41.928
ostalo - 2.153 - 2.539
Zatezna kamata 64.160 - 172.341 -
1538.333 581.374 1365.303 491.215
Neto prihod od kamate 956.959 874.088
 Beleška omogućava sledeće zaključke:
1.Od ukupnih prihoda i rashoda po osnovu kamata
najveći deo (78% prihoda i 85% rashoda od
kamata) odnosi se na prihode i rashode od kamata
ostvarenih po osnovu datih kredita i primljenih
depozita od preduzeća i stanovništva.
2. Činjenica da prihodi od kamata po osnovu kredita
datih stanovništvu u ukupnim priodima od kamata
učestuvuju sa 12,42%, a kamate koje se plaćaju
na depozite stanovništva iznose čak 42% ukupnih
rashoda od kamata ukazuje da banka nije
opredeljena na poslove sa stanovništvom, već da
depozite prikupljennj od stanovništva plasira u
privredu. To potvrđuje okolnost da učešće kamate
naplaćene na kredite date preduzećima u ukupnim
prihodima od kamata sa 66,66%, a kamata na
depozite preduzeća učestvuje u ukupnim
rashodima od kamata sa 43,28.
 Pri analizi prihoda i rashoda
ostvarenih po osnovu naknada
kriterijum je područje (tržište) u
kome su nastali:
- na domaće ili strano.
 5. Prihodi i rashodi po osnovu
naknada i provizija
2008. 2007.
Prihodi
U domaćoj valuti 110.983 74.194
U stranoj valuti 355.496 432.334
466.479 506.528

Rashodi
U domaćoj valuti 75.082 45.212

U stranoj valuti 31.371 21.063

106.453 66.275
 Zaključak:
1. Banka najveći deo prihoda od provizija i
naknada ostvaruje u stanoj valuti
(76%).
2. U odnosu na prethodnu godinu prihodi
u stanoj valuti su niži za 17,7%.
3. Rashodi po osnovu provizija i naknada u
najvećoj meri ostvaruju na domaćem
tržištu, dakle u domaćoj valuti.
 Pad prihoda i rashoda po osnovu
provizija i naknada upućuje na
smanjenje obima poslovanja banke.
 Pošto pad prihoda odgovara u apsolutom
iznosu padu rashoda rezultat banke nije
po ovom osnovu promenjen.
Ocena boniteta banaka
 Finansijski izveštaji banaka predstavljaju
nesporno važan izvor informacija
potrebnih za ocenu njihovog boniteta.
 Pored kvantitativnih podataka za ocenu
boniteta banke potrebno je raspolagati
nizom nefinansijskih informacija.
 1. Kvalitativni pokazatelji boniteta
banaka
1. Organizaciona struktura banke
2. tržišni položaj banke
3. menadžment banke
4. kadrovska struktura banke
5. informaciona opremljenost banke
6. integrisanost osnovnih poslovnih funkcija
banke
 Organizaciona struktura banke
 Broj, vrsta i povezanost užih
organizacionih delova banke:
- ekspozitura,
- filijala,
- poslovnica
- šaltera banke.
 Tržišni položaj banke
1. Položaj banke na finansijskim tržištima
2. Položaj banke u odnosu na sektore koji
imaju suficit gotovine
3. Položaj banke u odnosu na sektore koji
imaju potrebe za sredstvima
4. Odnos banke sa centralnom bankom
5. Odnos banke sa drugim bankama
 Menadžment banke
1. Kvalifikaciona struktrura uprave
2. Starosna struktura
3. Rezultati ostvareni u prethodnim
periodima
4. Porodična situacija
4. Poverenje komitenata
 Kadrovska struktura banke
 Pregled zaposlenih po:
- kvalifikacijama
- vrsti poslova
- godinama staža
- ukupan broj zaposlenih
 Informaciona opremljenost banke
1. Od nivoa informacione opremljenosti
zavisi stepen integrisanosti osnovnih
funkcija banke
2. brzina i kvalitet izvršavanja naloga
komitenata
3. visina troškova
 Интегрисаност основних
функција банке
 Управа банке треба да дефинисањем
хијерархијских односа између основних
пословних функција банке,
успостављањем субординације и
координације делова банке који
обављају различите послове осигура
реализацију пословних циљева банке.
 Kvantitativni elementi boniteta
banaka

 U kvantitativne elemente boniteta banke

ubrajaju se: finansijski položaj banke i
prinosni položaj banke.
 Kao i kod preduzeća finansijski položaj
banke je određen njenom aktivom i
pasivo, a prinosni položaj odnosom
prihoda i rashoda odnosno visinom
ostvarenog rezultata.
 Cilj analize finansijskog položaja banke je
da ukaže izloženost banke rizicima.
 Rizik nelikvidnosti banke ima svoja
izvorišta kako u aktivi tako i u pasivi
banke.
 Dva su tipična modela putem kojih se može
realizovati rizik od nelikvidnosti.
 Po prvom modelu banka pada u nelikvidnost ako
dođe do naglog i visokog pada transakcionih
depozita, to vodi padu rezervi likvidnosti, pad
rezervi likvidnosti ima za poslicu hitno
povlačenje plasmana datih bankama i
pribavljanju novih kredita za održanje likvidnosti,
što vodi smanjenju prihoda od kamata i
povećanju rashoda od kamata, odnosno padu
rentabilnosti i gubicima u poslovanju i na kraju
nesolventonosti banke.
 Po drugom modelu banka se suočav sa
nemogućnošću naplate kredita od komitenata,
što vodi padu prinosne aktive, padu prihoda od
kamata, nedostatku sredstava za isplatu
depozita i drugih obaveza, usled čega dolazi do
pada rezervi likvidnosti, povlačenja plasmana
datih bankama i pribavljanja kredita za održanje
likvidnosti od drugih banaka usled čega dolazi do
pada prihoda od kamata i rasta rashoda po
osnovu kamata, potom do pada rentabiliteta,
gubitaka i smanjenja kapitala i kao konačna
posledica javlja se nesolventnost banke.
 Aktiva
 Gotovina i gotovinski ekvivalenti i računi kod
Centralne banke, rezerve likvidnosti
(po pravilu nekamatonosna aktiva)
 Plasmani bankama
 (ukamaćivanje rezervi likvidnosti)
 Krediti komitentima –
 ( ročno transformisana priosna kativa koja je izložena
visokom riziku naplate)
 Osnovna sredstva
 (ni likvidna ni prinosna aktiva)
 Pasiva
 Transakcioni depoziti
 visoke dnevne fluktuacije)
 Obaveze prema bankam
(premošćavanje nelikvidnosti i
dodatni troškovi usled kamata)
 Depoziti stanovništva-
 najnestabilniji izvor sredstava
 (prirodna osetljivost na paniku
 i naglo povlačenje depozita)
 Kapital i rezerve
 (u bankama relativno
 mali iznosi kapitala
HVALA NA PAŽNJI