MATERIJALI U ORALNOJ

IMPLANTOLOGIJI
Prof. dr Siniša Mirković
MATERIJALI U ORALNOJ
IMPLATOLOGIJI

Materijali koji se iz medicinskih razloga ugradjuju u ljudski

organizam nazivaju se biomaterijali
MATERIJALI U ORALNOJ
IMPLANTOLOGIJI
Materijali za implantaciju, po stepenu rizika za ljudski
organizam, spadaju u IIb klasu medicinskih sredstava, što
znači povišen stepen rizika

Zbog toga moraju ispunjavati sve osnovne zahteve za

bezbednost u oblasti proizvodnje,prometa i primene

Treba da imaju odgovarajuću tehničku dokumentaciju

Treba da imaju CE znak

OSOBINE IMPLANTACIJSKIH
MATERIJALA

Biokompatibilnost

Bioadhezivnost

Fizičke i mehaničke karakteristike

Funkcionalnost
BIOKOMPATIBILNOST

Podrazumeva da ovi materijali ne izazivaju štetne lokalne ni

sistemske reakcije organizma, ali ni biološko okruženje u
koje su ugradjeni ne dovodi do promena u materijalima

ne smeju ispoljiti toksično, alergeno, kancerogeno ili

radioaktivno dejstvo

otporni na koroziju, rastvaranje i biodegradaciju površine

BIOKOMPATIBILNOST

Osborn, 1985.

Biotolerantni

Bioinertni

Bioadhezivni

Bioreaktivni
BIOKOMPATIBILNOST

BIOKOMPATIBILNOS REAKCIJE KOSTI

BIOMATERIJALI
T OKO IMPLANTA
Cr-Co-Mo , Au
fibrozna
biotolerantni legure i nerdjajući
inkapsulacija
čelik
koštani kalus, bez keramički
bioinertni
hemijske veze aluminijum-oksid
oseointegracija, sa
bioadhezivni Ti-oksid, Ta-oksid
hemijskom vezom
oseointegracija, uz biostaklo,tetra i
bioreaktivni
razmenu jona trikalcijum fosfat
BIOADHEZIVNOST

Sposobnost materijala da okolnim tkivima i tečnostima

omogući dobro kvašenje i lako prianjanje uz površinu

Odredjuju je površinski napon adheziva (tkivna tečnost i

kost) i slobodna površinska energija adherenta (materijal)
FIZIČKE OSOBINE

Mehanička čvrstoća

Slaba termička i električna provodljivost

Elastičnost što približnija elastičnosti kosti

FUNKCIONALNOST

visok kvalitet

jednostavno rukovanje

mogućnost postizanja željenog geometrijskog oblika

mogućnost sterilizacije

rendgenkontrastnost

ekonomska prihvatljivost
MATERIJALI U ORALNOJ
IMPLANTOLOGIJI
MATERIJALI POREKLO PRIMENA

reimpalantacija zuba
Autologni iz istog organizma
transplantacija kosti
iz drugog organizma koštana
Homologni
iste vrste augmentacija
iz organizma druge koštana
Heterologni
vrste augmentacija

Aloplastični veštački materijali izrada implantata

ALOPLASTIČNI MATERIJALI

SLOŽENI
METALI KERAMIKA
MATERIJALI

+ hidroksi-apatit
titanijum i njegove Ti + trikalcijum-
aluminijum-oksid
legure fosfat
+ Al-trioksid
tantal kalcijum-fosfat
Al-trioksid
niobijum -HA keramički
+
Co-Ni-Cr -TCP keramički
hidroksi-apatit
Cr-Ni-Mo čelik -staklo keramika
METALNI IMPLANTATI

Au, Pt su prvi korišćeni za izradu implanata

Co-Ni-Cr legure, 60-te godine XX veka

Ti, 1969.
NERDJAJUĆI CR-NI-MO ČELIK

Legura Fe i C, sa 17-20%Cr, 13-15% Ni i 3% Mo

Danas se uglavnom koristi za izradu instrumenata i svrdla

CO-NI-CR LEGURE

Bolje mehaničke osobine i otpornost na koroziju od

nerdjajućeg čelika

Niska cena
TITANIJUM

Titan CP(commercialy pure) :

preko 99%Ti, 0.1%O, u
tragovima Fe, N, C i H

Ti je neplemenit i najreaktivniji
metal; skoro trenutno oksidiše
u kontaktu sa vazduhom

Povoljna mehnička svojstva

Složena i skupa proizvodnja

OSTALI METALI ...

Legure titanijuma - Al, V, Nb

Tantal

Niobijum
NEMETALNI IMPLANTI

Bioneaktivna keramika (alumina, safir)

Bioaktivna keramika (hidroksiapatit i biostaklo)

BIONEAKTIVNA KERAMIKA

Aluminijum-oksidna keramika

Glatka površina, ne reaguje sa

okolnim tkivom

Loše mekaničke osobine

Ne sme biti tanji od 3 mm

BIONEAKTIVNA KERAMIKA

Cirkonijum keramika

Poboljšane su joj mehaničke

osobine
BIOAKTIVNA KERAMIKA

Jedinjenja Ca i P koja su po
strukturi slična sastavu kosti i
zuba

HA

Beta TCP

Biostaklo

Za nadoknadu koštanog tkiva

SLOŽENI MATERIJALI

Kombinacija titanijuma
icirkonijuma -roxolid
MATERIJALI ZA IZRADU
SUPRASTRUKTURA

Ti

Au

Cirkonijum
MATERIJALI U ORALNOJ
IMPLANTOLOGIJI

Ni jedan od trenutno dostupnih ne ispunjava sve naše

zahteve

Makro i mikrodizajn implantata

Posebna obrada površine implanta( peskiranje,

plazmiranje) mogu donekle kompenzovati nedostatke
materijala