Evropa 1992 i JEA

Početak 80-ih: faktori za promene

• Tehnološko zaostajanje EEZ

• Jaz između ekonomske i političke uloge
• Rast troškova i pitanje finansiranja ZPP
• Mediteransko proširenje i povećana potreba
finansiranja manje razvijenih
• Blokada odlučivanja – jednoglasno odlučivanje,
sve različitiji interesi nakon proširenja
• Nove vlade – Miteran i Kol, francusko-nemačka
osovina
Komisija i inicijative za dovršavanje
unutrašnjeg tržišta na početku 80-
ih
• Industrija, nacionalne vlade i Komisija zabrinuti
zbog neodgovarajućeg razvoja visoke
tehnologije u Zapadnoj Evropi
• Potpredsednik Komisije Etjen Davinjon (ranije
belgijski diplomata), držeći se u senci, mobilisao
glavne evropske proizvođače u sektoru visoke
tehnologije
• Na inicijativu Komisije, Savet 1983. usvojio Prvi
okvirni program za istraživanje i razvoj
– poverenje u sposobnost Komisije da unapredi interese
evropskih proizvođača
Komisija i inicijative za dovršavanje
unutrašnjeg tržišta na početku 80-
ih
• Komisija je agresivno zagovarala
dovršavanje unutrašnjeg tržišta
• Presuda Cassis de Dijon 1979.
– Komisija iskoristila presudu da, umesto
harmonizacije, razvije princip međusobnog
priznavanja nacionalnih pravila i standarda
Komisija i inicijative za dovršavanje
unutrašnjeg tržišta na početku 80-
ih
• Komisija početkom 80-ih upućivala
predloge Evropskom savetu
• Veliki industrijalci postali saveznici
Komisije
– Na inicijativu direktora Volvoa osnovan
Evropski okrugli sto, prva lista članova 1982.
– Direktor Filipsa 1984. objavio dokument kojim
poziva na dovršavanje unutrašnjeg tržišta do
1990.
 Parlament – borba za uticaj i
inicijative za dovršavanje
unutrašnjeg tržišta
• I Parlament zagovarao dovršavanje unutrašnjeg
tržišta
• Agresivno vršio kontrolu Komisije i pokušavao da
kontroliše Savet
• Parlamentarni odbori održavali saslušanja
• 1981. Parlament započeo sa praksom glasanja o
predloženoj Komisiji, postavljajući tako presedan
koji će vremenom dovesti do sticanja formalne
nadležnosti
 Parlament – borba za uticaj i
inicijative za dovršavanje
unutrašnjeg tržišta
• Parlament insistirao na svojoj zakonodavnoj nadležnosti
– Odmah nakon prvih neposrednih izbora Parlament je krenuo u
borbu sa Savetom, pokrećući akciju za osporavanje direktive
koju je Savet usvojio
– Kako sam nije imao pravo da pokrene spor pred ESP-om, to je
učinilo preduzeće Roquette Frères SA podnoseći tužbu za
poništaj akta Saveta
– Tako je nastao čuveni slučaj Isogloucose u kojem je Sud 1980.
zaključio da Savet, pre nego što donese odluku mora da dobije
mišljenje Parlamenta, a ne samo da ga zatraži, kao i da je
usvajanje odluke pre prijema mišljenja Parlamenta dovoljan
osnov za poništenje akta zbog bitne povrede pravila postupka
 Parlament – borba za uticaj i
inicijative za dovršavanje
unutrašnjeg tržišta
• Parlament bio posebno aktivan u promociji
Evropske unije
• Odbor za institucionalne poslove, izvestilac
Altiero Spineli (italijanski poslanik u EP), sačinio
nacrt ugovora o Evropskoj uniji
• Većina u Parlamentu podržala nacrt 1984.
• Sve ovo doprinelo atmosferi za promenu
Ugovora o EEZ
• Ipak, 1984. na drugim neposrednim izborima za
Parlament, izlaznost još manja
 Stavovi zemalja članica o
produbljivanju integracije početkom
80-ih
• Sa željom da obnovi vođstvo Nemačke u EEZ ali i da
osvoji vođstvo svoje Slobodne demokratske partije u
koalicionoj vladi, ministar spoljnih poslova Hans Ditrih
Genšer je pripremio inicijativu za oživljavanje EEZ
• Zajedno sa italijanskim ministrom spoljnih poslova
Emiliom Kolombom, pozvali su 1981. na usvajanje
Evropskog akta (predlog Genšer-Kolombo) koji bi
doprineo uspostavljanju Evropske unije i koji je sadržao
viziju koja je prevazilazila samo ekonomsku oblast
– reafirmisao većinsko odlučivanje,
– proširio integraciju na oblast spoljne politike,
– kulturne saradnje i kulturnog identiteta,
– uključivanje pitanja pravosudja i unutrašnjih poslova
 Stavovi zemalja članica o
produbljivanju integracije početkom
80-ih
• Centar njihove inicijative su spoljni odnosi
– Evropska politička saradnja nedovoljna, treba u nju
uneti i pitanja bezbednosti i odbrane
– Protiv Grčka, Danska, Irska
• Umesto predloga Genšer-Kolombo, na Samitu u
Štutgartu 1983. usvojena Svečana deklaracija o
Evropskoj uniji koja je pozivala na bližu saradnju
spoljnih i bezbednosnih politika i dublju evropsku
integraciju
 Stavovi zemalja članica o
produbljivanju integracije početkom
80-ih
• Margaret Tačer jak zagovornik dublje
integracije
– Ekonomski interesi
– Saradnja u spoljnim poslovima bi pomogla da
se britanski interesi unaprede na
međunarodnom nivou
• Miteran se od 1984. intenzivno posvećuje
dubljoj integraciji
PRODUBLJIVANJE INTEGRACIJE
• Kombinacija agitovanja Komisije, parlamentaraca
i zemalja članica dovela do odluke na Samitu u
Fontenblou 1984. da se formiraju dva komiteta
– Komitet za Evropu građana (Adonino (italijanski
poslanik u EP) komitet ): da se umanji distanca
između EEZ i građana i razvije evropski identitet
(predložio: zastavu, himnu, razmene studenata, više
koprodukcija između državnih tv, itd.)
– Komitet za institucionalna pitanja (Dodžov (bivši
ministar inostranih poslova Irske) komitet)
 IZVEŠTAJ DODŽOVOG KOMITETA

• Predstavljen na Evropskom savetu u martu

1985.
– Više kvalifikovanog većinskog odlučivanja u Savetu
– Šira ovlašćenja za Parlament i Komisiju
– Nove inicijative, uključujući i spoljnu politiku
 PROGRAM JEDINSTVENOG
TRŽIŠTA
• Komisija je 1985. napravila nacrt programa za
zaokruživanje jedinstvenog tržišta
• Lord Kokfild, zadužen za unutrašnje tržište u
Komisiji (ranije sekretar za trgovinu u vladi
Margaret Tačer, ona ga nominovala u Komisiju),
na čelu projekta
• Kokfild (bivši poslovni čovek) – Delor (bivši
sindikalac)
 SAMIT U MILANU 1985
• Miteran i Kol sve iznenadili snažno zagovarajući
međuvladinu konferenciju, Margaret Tačer protiv
• Italijanski premijer Betino Kraksi postavio
presedan tražeći glasanje
• 7:3 (Danska, Grčka, VB)
• Manjina odlučila da podrži većinu kako bi izbegla
izolaciju, Francuska i Nemačka jasno stavile do
znanja da neće odustati
• Na Samitu usvojena Komisijina Bela knjiga
 MEĐUVLADINA KONFERENCIJA
1985.
• Prva konferencija o tako velikom broju pitanja
• Pregovori na više nivoa
– Stalni predstavnici pri EEZ (u većini slučajeva bili
članovi Dodžovog komiteta) – redovni susreti
– Visoki funkcioneri Ministarstava spoljnih poslova –
ređe se sastajali i pregovarali o Evropskoj političkoj
saradnji
– Ministri spoljnih poslova usmeravali pregovore na
redovnim mesečnim sastancima Saveta
– Ministri privrede i finansija razmatrali pregovore na
svom Savetu
– Evropski savet – politički konsenzus
 MEĐUVLADINA KONFERENCIJA
1985.
• Kao ni Parlament, ni Komisija formalno nije bila
deo pregovora, ali je prisutna
• Delorova strategija – da svojim predlozima na
konferenciji poveže pitanja dovršavanja
unutrašnjeg tržišta sa neophodnošću
institucionalne reforme i socijalnom i politikom
kohezije
– U suprotnom, jaz između bogatih i siromašnih država
će postati neprihvatljivo dubok
– Bez snažnijeg zakonodavstva u oblasti radnog prava,
zaposleni će postati otuđeni od EEZ
 MEĐUVLADINA KONFERENCIJA
1985.
• Lako postignuta saglasnost oko
– Definisanja 1992. kao ciljne godine za ostvarivanje
unutrašnjeg tržišta (prostor bez unutrašnjih granica u
kojem je obezbeđena sloboda kretanja roba, lica,
usluga i kapitala)
• Teže po pitanju većinskog odlučivanja
– Odobreno za oko 2/3 mera iz Komisijine Bele knjige
– Jednoglasnost sačuvana u ostalim pitanjima (poreska
politika, napr.)
 JEDINSTVENI EVROPSKI AKT
• Jedinstveni – jedan ugovor umesto
pojedinačnih o EEZ i saradnji u spoljnoj
politici
• Termin ugovor – suviše kontroverzan,
otuda naziv “akt”
• JEA uneo saradnju u oblasti spoljne
politike u Ugovor, iako na međuvladinim
osnovama
 JEDINSTVENI EVROPSKI AKT
• Usvajanjem JEA evropska politička saradnja postala
ugovorom regulisani oblik evropske integracije
• Odredbe o saradnji u oblasti spoljne politike –
kompromis između
– VB, Irske, i posebno Danske, koje su želele da se politička
saradnja reguliše posebnim ugovorom
– Ostalih zemalja koje su želele jedinstven pravni okvir
• JEA: 2 pravna režima
– Komunitarni – Evropske zajednice
– Međuvladin – Evropska saradnja u oblasti spoljne politike
 JEDINSTVENI EVROPSKI AKT
• JEA je institucionalizovao Evropski savet
• Evropski savet
– okuplja šefove država ili vlada zemalja članica i
predsednika Komisije
– pomažu im ministri spoljnih poslova i član Komisije
– sastaje se najmanje dva puta godišnje
• JEA ne određuje nadležnosti Evropskog saveta
 JEDINSTVENI EVROPSKI AKT
• Nešto proširena ovlašćenja Parlamenta
– Pravo na drugo čitanje kroz proceduru saradnje
– Pravo na davanje saglasnosti na sporazume o pridruživanju
• Uneta odredba o jačanju ekonomske i socijalne kohezije (Grčka,
Irska, Španija, Portugal, Komisija, presudno što ih je podržala
Nemačka)
– Projekat stvaranja Zajedničkog tržišta je doveo i do straha manje
razvijenih zemalja da će ono najviše doprineti najrazvijenijim zemljama
EEZ i daljoj koncentraciji blagostanja u njima, zbog čega je uneta
odredba o jačanju ekonomske i socijalne kohezije.
• Uključivanje politike zaštite životne sredine u Ugovor
• Nešto proširene odredbe o socijalnoj politici
• Naučno-tehnološka istraživanja i razvoj
 RATIFIKACIJA JEA
• JEA potpisan u Luksemburgu u februaru 1986.
• Danska vlada dva puta nije mogla da obezbedi
većinu u Parlamentu (strah od gubitka
suverenosti zbog većinskog odlučivanja) i
raspisala referendum – 56% za (izlaznost 74%)
• U Irskoj pokrenut sudski slučaj o uticaju spoljne
politike iz JEA na suverenost Irske – najviši sud
utvrdio da postoji uticaj na suverenost i naložio
referendum kao uslov ratifikacije – 70% za
(izlaznost samo 45%)
• JEA stupio na snagu u julu 1987.
 PROGRAM JEDINSTVENOG
TRŽIŠTA
• Bela knjiga usvojena na Samitu u Milanu 1985.
– Sadržala 300 mera neophodnih za zaokruživanje
unutrašnjeg tržišta do kraja 1992.
– Mere za uklanjanje tri vrste barijera: fizičkih, tehničkih
i fiskalnih
– Detaljni akcioni plan po kojem se mogao meriti
napredak
– Mnoge od predloženih mera rezultat ranijih napora
Komisije da unapredi unutrašnje tržište
 PROGRAM JEDINSTVENOG
TRŽIŠTA
• Snažna legislativna aktivnost u sprovođenju
programa, većina predloga uključivala i
Parlament u skladu sa procedurom saradnje –
Parlament dalje jačao svoju poziciju
• Veliki biznis saveznik u sprovođenju programa
• Ukrupnjivanje biznisa u očekivanju efekata
jedinstvenog tržišta - 1987. 68 velikih kupovina i
spajanja preduzeća, 1988. 300
 PROGRAM JEDINSTVENOG
TRŽIŠTA
• Najveći deo činile mere za ukidanje tehničkih
prepreka trgovini (standardi, testiranje,
sertifikacija)
– Bela knjiga nastojala da maksimalno proširi primenu
međusobnog priznavanja
– Tamo gde to nije bilo moguće, harmonizacija
• Novi pristup – direktive EEZ vrše harmonizaciju osnovnih
zdravstvenih i bezbednosnih standarda, evropska tela za
standardizaciju (CEN, CENELEC, ETSI) vrše detaljne tehničke
specifikacije, nacionalni organi nadziru tržište
• Stari pristup – razvoj jedinstvenog EEZ seta tehničkih
specifikacija za dati proizvod
 PROGRAM JEDINSTVENOG
TRŽIŠTA
• Javne nabavke
• Slobodno kretanje radne snage
• Sloboda pružanja usluga
• Kretanje kapitala
• Transport
• Nove tehnologije
• Kompanijsko pravo
• Intelektualna svojina
• Oporezivanje kompanija
 PROGRAM JEDINSTVENOG
TRŽIŠTA
• Ukidanje graničnih prelaza za prevoz robe – ukidanje carinskih
formalnosti, procedura i inspekcija, novi statistički sistem za
praćenje trgovine među zemljama članicama
• Liberalizacija kretanja ljudi – kako bi pojačale pritisak na druge
članice da otvore unutrašnje granice EEZ, Francuska, Nemačka i
zemlje Beneluksa su u Šengenu (Luksemburg) 1985. potpisale
sporazum o uklanjanju procedura na unutrašnjim granicama (u
komunitarni okvir će biti uključen Ugovorom iz Amsterdama)
– Postepeno su pristupale ostale zemlje, Island, Norveška, Švajcarska i
Lihtenštajn pridružene.
– Kipar, Bugarska, Rumunija, i Hrvatska još nisu punopravne članice
– Danska (formalno članica), Irska i VB (nisu članice) učestvuju u
pojedinim aspektima Sporazuma (napr. Šengen informacioni sistem)
 MEĐUNARODNI UTICAJ
PROGRAMA
• “1992” odmah privukla pažnju van granica
EEZ
• SAD – “Tvrđava Evropa”
• Sve više osnivanja kompanija u EEZ
 MEĐUNARODNI UTICAJ
PROGRAMA
• Zabrinutost zbog efekata isključenosti iz
Jedinstvenog tržišta u zemljama EFTA
– Neutralna Austrija podnela aplikaciju u julu 1989.
uprkos neslaganju SSSR-a
– Neutralna Švedska nije podnela kandidaturu, iako su
velike kompanije vršile pritisak da to učini
• EEZ nevoljna da primi nove članice dok ne
sprovede program i ne apsorbuje Portugal i
Španiju
 MEĐUNARODNI UTICAJ
PROGRAMA
• Delor predložio novu formu pridruživanja – između EEZ i
EFTA, sa zajedničkim odlučivanjem i administrativnim
telima: Evropska ekonomska oblast (European Economic
Area – EEA)
• EEZ pristala da konsultuje EFTA zemlje u usvajanju
novog zakonodavstva
• Sporazum o EEA stupio na snagu u januaru 1994.
• Većina EFTA zemalja podnela kandidaturu tokom 1991. i
1992.
• Danas EEA čine: EU 28+ Norveška, Island i Lihtenštajn
• U Švajcarskoj građani na referendumu odbili pristupanje
EEA
 EKONOMSKA I SOCIJALNA
KOHEZIJA
• Delor 1987. predstavio paket budžetskih
predloga (“Delorov paket”), predvideo znatno
uvećanje sredstava za koheziju
– Dupliranje sredstava za strukturne fondove
– Poseban program za regione koji su imali prihod po
glavi stanovnika ispod 75% proseka EEZ (Grčka,
Irska, Portugal i Španija – “Klub Med”) - 1994. će biti
osnovan Kohezioni fond
– Novi izvor prihoda za budžet, zasnovan na BNP
zemalja članica
– Obuzdavanje troškova za ZPP
– Paket za 5 godina (1988-1992)
 EKONOMSKA I SOCIJALNA
KOHEZIJA
• Margaret Tačer protiv
• Kol želeo da podrži koheziju, ali ne i uvećanje budžeta
niti sukob sa poljoprivrednicima zbog smanjenja
subvencija; kada je došlo nemačko predsedavanje 1988.
želeo da reši spor koji je usporavao Program
jedinstvenog tržišta
• Kompromis: Duplirani strukturni fondovi
– novi Cilj 2 podrazumevao ekonomsku konverziju i modernizaciju
u regionima sa negativnim trendom razvoja, što je odgovaralo
Britaniji
 SOCIJALNA POLITIKA
• Delor predlagao „socijalni prostor“ i pokušavao
da veže oživljavanje socijalnog dijaloga sa
projektom ostvarivanja jedinstvenog tržišta
• 11 zemalja usvojilo Povelju o osnovnim
socijalnim pravima radnika na Samitu u
Strazburu 1989.
– Prilog Povelje sadržao akcioni program od blizu 50
mera, od kojih je polovina trebala da bude usvojena
na evropskom nivou
 SOCIJALNA POLITIKA

• Nastavljanje puta zacrtanog Socijalnom

poveljom je kasnije postalo deo Socijalnog
protokola kao sastavnog dela Ugovora iz
Mastrihta, čime je bilo predviđeno da će
Komisija, kada socijalni partneri
ispregovaraju sporazum o bilo kom pitanju
u oblasti socijalne politike automatski
izneti takav predlog pred Savet
 EMU
• Uspeh Programa jedinstvenog tržišta i postojanje
EMS su vratili EMU na političku agendu 1987. i
1988.
• Nemačka marka je bila ključna valuta sistema, a
druge centralne banke su sledile antiinflacionu
politiku Centralne banke Nemačke
• Miteran zagovornik dublje integracije
• Kol takođe, ali suočen sa protivljenjem Nemačke
centralne banke
 EMU
• Ekonomske i političke promene u SSSR-u oživele
strah od “nemačkog pitanja”
• Miteran želeo da veže Nemačku jače za EEZ
• U pripremi Samita u Hanoveru, Kol i Delor se
dogovorili da će Kol predložiti poseban komitet
za EMU i Delora za predsedavajućeg
• Na Samitu 1988. Delor ponovo izabran za
Predsednika Komisije
 EMU
• Osnovan “Delorov komitet”
– 12 guvernera centralnih banaka
– 2 člana Komisije
– 3 nezavisna eksperta
• Jedinstvenom monetarnom politikom bi
upravljao Evropski sistem centralnih banaka
– Nacionalne centralne banke bi imale stabilnost cena
kao osnovni cilj – ustupak Nemačkoj
 EMU
• EMU bi bila ostvarena u 3 faze:
– 1. liberalizacija kretanja kapitala i bliža koordinacija
makroekonomskih politika
– 2. osnivanje Evropskog sistema centralnih banaka
– 3. nepovratno fiksiranje pariteta valutnih kurseva,
prelazak na evro i potpun prenos odgovornosti na
institucije jedinstvene monetarne politike EMU
• Na Samitu u Madridu 1989. usvojen Delorov
izveštaj i odluka da se ide u progresivno
ostvarivanje EMU