Kvalitet života

bolesnika sa
reumatoidnim
artritisom
Dr Pavle Nešović

Institut za lečenje i rehabilitaciju

„Niška Banja“
 Reumatoidni artritis (RA)
• hronična inflamatorna sistemska bolest
vezivnog tkiva
• simetrični perzistentni i progresivni
sinovitis diartrotičnih zglobova
• ireverzibilna anatomska oštećenja,
deformacije, ređe i do ankiloze zglobova a
time i do mogućeg teškog invaliditeta
bolesnika.
 Reumatoidni artritis (RA)
• Primarno napada sinoviju zglobova, izaziva sinovitis i
proliferaciju sinovijalnih ćelija, gubitak zglobne hrskavice
erozija jukstartikularne kosti i posledično oštećenje i
deformitet zgloba.
• 1% populacije
• Češće kod žena 3:1. Kod žena u periodu od 30-50 godine a
kod muškaraca od 60-80.

• Ne zna se uzrok nastanka.

• Delom genski predodređena (HLA DRB1).
• Anti CCP antitela, RF, ANA, ANCA.
 • Simptomi i znaci

• Nejčešće počinje bolom, otokom i ukočenošću

više zglobova u toku više nedelja ili meseci.
• Najčešće zahvaćeni MCP, PIP i MTP sitni zglobovi,
veliki bivaju zahvaćeni kasnije.
• Karakteristična jutarnja ukočenost, ili ukočenost
posle produženog odmora.
• S progresijom bolesti karakteristične deformacije,
prsti šaka po tipu labudovog vrata, buttognier,
ulnarna devijacija.
 Ekstra artikularne
manifestacije
• Reumatoidni nodusi.
• Sekundarni Sjogren sindrom.
• Pulmonarna intersticijalna fibroza.
• Pleuritis, perikarditis, konstriktivni
perikarditis, promene na valvulama
srca.
• Citopenije.
• Vaskulitis.
• Zahvaćenost ručnog zgloba.
• Sinovijalne ciste.
• Zahvaćenst većih zglobova u kasnijim fazama
bolesti.
• Carpal tunnel zbog zahvaćenosti ručnih zglobova.
 Laboratorija
• Faktori sedimentacije: SE, CRP
• Serologija: RF, Anti CCP At.
– Anti CCP prisutna u 60-70% obolelih, 90%
seropozitivnih ima RA.
• Anemija kod hroničnih bolesti.
• Trombocitoza – povlačenje sa
terapijom.
• Sinovijalna tečnost.
 Radiologija
• Jukstartikularna demineralizacija i
erozije, ciste.
• Suženje zglobnog prostora usled
gubitka hrskavice.
• Praćenje na godinu dana.
 Postavljanje dijagnoze
• Klinička dijagnoza, ne postoje 100%
specifični znaci već se donosi na
osnovu iskustva.
• Zahvaćenost (sitnih) zglobova.
• Serologija.
• Faktori zapaljenja.
• Trajanje više od 6 nedelja.

• Druge bolesti koje imitiraju RA.

 Lečenje
• Bolest modifikujući lekovi
– Sintetski
• Methotrexat, Sulfasalazin, Leflunomid,
Hydrochlorquine.
– Biološki
• Anti TNF agensi (Rituximab), anti IL-6
agensi (tocilizumab), i drugi.
• Glikokortikoidi
• NSAIL
 Lečenje
• Način na koji lekovi deluju.

• Željeno dejstvo, doziranje, dužina

trajanja terapije.

• Neželjena dejstva i toksičnosti.

 FIZIJATRIJSKO LEČENJE
REUMATOIDNOG ARTRITISA
• Osnovna pravila fizijatrijskog lečenja
reumatoidnog artritisa Fizikalna terapija zauzima
značajno mesto u kompleksnom lečenju
bolesnika sa RA. Pošto se radi o hroničnoj bolesti,
fizikalno lečenje i rehabilitacija traju celog života.
• Posebno je značajna motivisanost bolesnika da
redovno obavljaju terapijski program. Obuka
bolesnika sa RA može imati umerene kratkotrajne
efekte na opštu sposobnost i male kratkotrajne
efekte na nesposobnost i psiholočki status.
 Odmor i pozicioniranje
zglobova
• Odmor u toku dana posebno je potreban bolesnicima sa
akutnim artritisom u cilju smanjenja bola i smirenja
zapaljenja.
• Dugotrajno potpuno mirovanje nema opravdanje kod
bolesnika sa hroničnim artritisom jer nepovoljno deluje na
muskuloskeletni
• Zahvaćeni zglobovi se često drže u položaju fleksije zbog
smanjenja pritiska u zglobu, ali je ovaj položaj funkcijski
nekorektan.
• Longete imaju tri osnovne uloge:
– 1. da obezbede mirovanje zgloba
– 2. da spreče kontrakture i deformitete i
– 3. da obezbede dodatnu stabilnost zgloba.
• Postoje dokazi da longete značajno smanjuju bol i da radne
longete smanjuju bol prilikom aktivnosti
 Fizički agensi u lečenju RA
• U lećenju bolesnika sa RA, koriste se mnogi fizićki agensi:
klimatski faktori, helioterapija, peloid, termomineralne
vode, razni vidovi toplote, zvuk, elektricitet, magnetizam i
mehanička energija koja se primenjuje u vidu
kineziterapije, masaže i terapije radom.
• Najprihvaćeniji fizički agens u lečenju bolesnika sa RA je
toplota. Krioterapija se primenjuje u akutnoj fazi bolesti
kao kriomasaža ili hladna pakovanja zbog analgetskog i
antiinflamacijskog dejstva a u smirenoj fazi hroničnog
artritisa, svi modaliteti toplote.
• Hidroterapija je jedan od najstarijih fizičkih modaliteta
primenjivanih u lečenju bolesnika sa artritisom. Blago
radioaktivna topla voda dokazano bovoljšava funkcionalnu
sposobnost.
 Fizička aktivnost u lečenju
RA
• Uloga kineziterapije je od najvećeg značaja.
• Izometričke vežbe (vežbe u kojima se zadržava određeni
položaj) submaksimalne kontrakcije daju se kod
inflamiranih i nestabilnih zglobova. Izotoničke kontrakcije
primenjuju se kod smirene faze zapaljenja, a vežbe sa
otporom za obnovu mišićne snage i mase. Dinamičke vežbe
u mirnom periodu.

• Nisu primećena neželjena dejstva vežbanja na pojavu bola i

aktivnost bolesti.

• Značajno mesto zauzima terapija radom, naročito u akutnoj

fazi artritisa ili egzacerbaciji.
 Kakav je značaj ishrane u
reumatoidnom artritisu?
Dobro izbalansirana ishrana i održavanje normalne uhranjenosti
može uticati na zdravlje uopšte, tok reumatoidnog artritisa i težinu
bolesti.
Nema dovoljno naučnih dokaza da primena specijalnih dijeta, hrane
ili suplemenata može ublažiti, pa čak i ukloniti simptome
reumatoidnog artritisa, a pojedini načini ishrane mogu biti i opasni
po zdravlje.
 Zašto je važna pravilna ishrana?

• Pravilnom ishranom obezbeđujete vašem organizmu sve potrebne

hranljive materije, što može na posredan način da ublaži siptome
bolesti tj. upalu zglobova.
• Održavanjem optimalne telesne težine izbegava se dodatno
opterećenje zglobova, koji su već oštećeni.
• Povećana količina masnog tkiva – povećava zapaljenski proces
• Pravilnom ishranom možete smanjiti količinu lekova koju
uzimate.
 Kako da se pravilno hranite?
• Jedite raznovrsnu hranu • Unosite hranu sa malo šećera
• Smanjite unos glutena i beli • Uzimajte preparate vitamina
hleb zamenite kukuruzom i D
pirinčem
• Izjednačite unos hrane sa
fizičkom aktivnošću – redovno
vežbajte
Kvalitet života u obolelih od
RA
Posledično ovom javlja se promena
kvaliteta života,
kako u samozbrinjavanju i
svakodnevnoj aktivnosti,
tako i u smanjenju funkcijske
sposobnosti i smanjenju
produktivnosti u profesionalnim
aktivnostima.
 Kvalitet života u obolelih od
RA
Zbog toga je značajno
procenjivati stanje
bolesnika sa RA kako bi se
preduzele sve mere za što
bolje očuvanje funkcije
zahvaćenih zglobova i
ostalih segmenata kvaliteta života.
Kvalitet života u obolelih od
RA)
Pravovremenim
procenjivanjem
stanja bolesnika
omogućava se preduzimanje
mera za očuvanje
funkcije zahvaćenih zglobova
i oštećenih segmenata kvaliteta života.
 Procena aktivnosti bolesti
• Precizno merenje aktivnosti bolesti, funkcijskog
statusa i kvaliteta života bolesnika sa RA nije
nimalo jednostavno
• Varijabilnost ispoljavanja simptoma i znakova
bolesti (dnevne varijacije)
• Pronaći “najbolji” upitnik/test
• Veliki broj upitnika za procenu funkcijskog
statusa i kvaliteta života bolesnika sa RA
 Procena aktivnosti bolesti
• DAS 28, CDAI i SDAI.
• HAQ i SF 36 upitnici.
• Preporučuje se primena jednog
funkcijskog testa (najšire
primenjivan HAQ upitnik) i jednog
upitnika za kvalitet života (najčešće
upotrebljavan SF 36).
 HAQ
• HAQ- samostalno popunjen od strane
bolesnika
• Mera funkcijskog gubitka
svakodnevnih aktivnosti: samostalno
oblačenje, ishrana, toaleta, kupovina
ili rad u kući.
• Upitnik se rangira skorom od 0 do 3 i
uvećava ili smanjuje u jedinicama od
0.125.
 HAQ
• HAQ se obično brže uvećava na početku
bolesti, i to oko 0.100 jedinica godišnje
tokom prvih godina trajanja RA, da bi kroz
15 godina njegov porast bio oko 0.020
tokom jedne godine (SherrerYs.,i
sar.,1986.).
• Od tih ranih saopštenja, HAQ postaje
redovna mera progresije, oštećenja i
ograničenja pokreta u RA, posebno tokom
višegodišnjih i onih u praćenju efekata
primene bolest modifikujućih lekova i
biološke terapije.
 Kvalitet života
• Merenje kvaliteta života važno je radi
donošenja pravovremene odluke o lečenju
i preduzimanju mera za očuvanje
oštećenih segmenata kvaliteta života
• Procenu kvaliteta života donosimo za
svakog bolesnika individualno
• Određujemo promene u pojedinim
segmentima života i pravimo program
lečenja čiji je cilj popravljanje i
funkcijskog statusa i poboljšanja kvaliteta
života
 Kvalitet života

• Kvalitet života bolesnika sa RA je najniži među

hroničnim bolestima Lundvist J et al, 2008.
• Iako lekari i drugi zdravstveni radnicimogu dati
sveukupnu procenu težine oboljenja bolesnika ili
stepena pogoršanja,neprikladno je da lekari
procenjuju kvalitet života bolesnika. Informacija
o kvalitetu života se može dobiti SAMO od strane
bolesnika jer samo bolesnik ima direktan uvid u
svoja osećanja i misli. Spilker B, 1991.
Kontrolišite svoju
bolest lekovima!
Vežbajte!
Jedite zdravo!
Budite spokojni!