МЕТАТОНИЈА

 О акценатским изменама на
дијахроном плану (од заједничко-
словенске епохе до стања које
налазимо у савременим словенским
језицима) написане су бројне расправе
 Приступи су различити
 Дајемо преглед метатоније онако како
је описао Белић (зато што је највише
заснован на СХ акцентуацији)
 Језик општесловенске заједнице знао
је за три акцента ΄ “ ̂
 Из трочланог акценатског система не
може се извести акценатски систем
српског језика, а ни осталих
словенских језика
 Ти се системи могу извести из
резултата прасловенске метатоније о
чему су писали: Ј. Курилович,
С.Куљбакин, Р.Јакобсон, А. Белић
 Метатонијом смо од три стара акцента
добили још три нова ( ̃ ̕ ̾)
 ̂˃ ̾ (стари циркумфлекс у нови акут)
 ΄ > ̃ (стари акут у нови циркумфлекс)
 “ > ̕ или ̾ (стари кратки у нови кратки
или нови акут)
 Тиме је створен шесточлани систем
 У интонационом погледу разликовали су
се акценти циркумфлексне интонације
(“ ̂ ̃) и акутске интонације (΄ ̕ ̾ )

 У квантитативном погледу разликовали су

се дуги (΄ ̂ ̃ ̾ ) и кратки ( ̕ “ )
 Од свих акцената само је стари
циркумфлекс био везан за одређени слог
 Шесточлани систем добијен
прасловенском метатонијом био је
компликован и зато се рано упростио, у
сваком словенском језику посебно
 У српском се процес кретао у два правца:
1. Ликвидирање тонских компонената (у
корист циркумфлекса). Појава је
захватила већину говора штокавског
дијалекта;
2. Скраћивање квантитативних обележја
код старог акута (општесрпскохрватска
појава)
 Прасловенских шест акцената који су добијени у
процесу метатоније у СХ су се свели прво на три
 ̂ ̃ дали су ̂
 ̾ је остао
 “΄ ̕ дали су “
 Ово је основна акцентуација сх говора из које ће
се касније развити данашњи акценатски системи
 Метатонијски акут још увек се среће у појединим
говорима, док се у већини штокавских говора пре
15. века изједначио са дугим циркумфлексом
 Српски језик је на највећем делу својих
територија до 15. века изједначио
акценте узлазног и силазног карактера
које је наследио из прасловенског – у
корист силазних
 Тако је добијен систем од два акцента
(краткосилазног и дугосилазног, који
су се могли наћи на било ком месту)
 У прогресивнијим штокавским говорима
(новоштокавским) систем се развијао тако што
су јачина удара и тон акцента са слога под
силазним акцентом постепено прелазили на
претходни слог, све док он није добио потпуну
проминентност – истакнутост и почео да се
доживљава као наглашени
 Ово правило је важило за све слогове, сем
првог ( који нема где да пренесе акценат, осим
ако је проклитика испред)
 Нови акценти названи су УЗЛАЗНИМА , а
процес МЕТАТОНИЈОМ.
 Ова појава није захватила штокавско
наречје у целини
 Косовско-ресавски и зетско-
јужносанџачки имали су спорији развој
од осталих говора, па су у том смислу
значајни за проучавање акценатског
система пре 15. века
 Слогови пре акцента који су били
кратки, превукавши на себе акценат
остали су краткоузлазни (гора-гора)
 Слогови који су били дуги –
дугоузлазни (вино – вино)
 Стари краткосилазни је на месту где се
пре налазио оставио краткоћу (кашика
– кашика)
 Дугосилазни је оставио дужину
(девојка – девојка)
1. а-а > а-а
 Пренесено с отворене ултиме (жена-
жена)
 Пренесено са затворене ултиме
(живот-живот)
 Пренесено с унутрашњег слога
(кревети- кревети)
2. а-а > а-а
 Пренесено с отворене ултиме (сестре-
сестре)
 Пренесено са затворене ултиме
(младић – младић)
 Пренесено с унутрашњег слога
(препишем – препишем)
3. а-а > а-а
 Пренесено с отворене ултиме (душа-
душа)
 Пренесено са затворене ултиме (песак-
песак)
 Пренесено са унутрашњег слога
(писати – писати)
4. а-а > а-а
 Пренесено с отворене ултиме: Гмн
(дана – дана)
 Пренесено за затворене ултиме
(живим – живим)
 Пренесено са унутрашњег слога
(наставник – наставник)
 Пратићемо три кључна момента који
ће нам помоћи да разумемо данашње
прилике
 Посматраћемо три тачке у времену:
1. Некадашњу ситуацију
2. Процес стварања узлазних акцената
3. Данашњу ситуацију
ВЕЖБА
 Некадашња ситуација
 Кућа, ливада, доносили (кратки акценат може стајати на
I, II, III… слогу)
 Мајка, желимо, препродаје (дуги акценат може стајати на
I, II, III… слогу)
 Вода, данас, који, овај ( акценти могу стајати и на
последњем слогу, и на отвореном и на затвореном)
 Ручак, питати, река (неакцентоване дужине могу стајати
испред акцента)
 Главе, руке, људи (и испред кратког и испред дугог)

 Ради рибар, јабука

(неакцентоване дужине могу стајати иза акцента)
ВЕЖБА
 Процес стварања узлазних акцената
1. Сви акценти се померају за један слог
ка почетку речи
 Ливада доносили ручак
 Ливада доносили ручак
 Препродаје, вода, који, питати
 Препродаје, вода, који, питати
 Акценти који су били на првом слогу,
ту и остају: кућа, мајка, ради, рибар
ВЕЖБА
2. Сви акценти који су се померили
постају узлазни
 Ако су дошли на слог који је већ био
дуг – постају дугоузлазни (ручак,
питати, река)
 Ако су дошли на слог који је био кратак
– постају краткоузлазни (ливада,
доносили, препродаје, вода)
Нова (данашња) ситуација
 Постоје 4 акцента (два силазна, два узлазна)
 Постоје неакцентоване дужине (само у позицији иза акцената)
 Данас такво стање имамо само у књижевном језику (и
народним говорима који су му у основи)
 Силазни акценти стоје само на првом слогу (са свих осталих су
пренети ка почетку речи и постали су узлазни) кућа, ради,
рибар
 Узлазни стоје на свим слоговима, осим на последњем: вода,
доносили, изненађење
 Неакцентоване дужине су увек иза акцента (од
предакценатских су настали дугоузлазни акценти)
јабука, свесака, задатака
 На последњем слогу нема акцената (пренети су на
претпоследњи и постали су узлазни)
ПРЕНОШЕЊЕ АКЦЕНАТА НА
ПРОКЛИТИКЕ
1. Силазни акценти могу прелазити на проклитику
на исти начин на који су крајем 14. и почетком 15.
века прелазили са унутрашњих слогова – за
један слог ка почетку речи
 Тада постају узлазни, а ако су били дуги, остаје
дужина као траг:
Од тебе – од тебе
Из куће – из куће
За нас – за нас
 Ако су предлози били двосложни, акценат ће
бити на њиховом другом слогу
 Иза њих – иза њих
 Преко куће – преко куће
2. Силазни акценти који су још у
прасловенско време прешли на проклитике
до данас су остали силазни
На воду – на воду
У поље – у поље
 Ако су акценти били дуги остаје дужина
као траг:
За руку – за руку
У град – у град
Низа страну – низа страну
 И једно и друго преношење акцената
на проклитику особина је
четвороакценатских говора и
књижевног језика
 Преношења су више очувана на западу
него на истоку, више у ијекавским,
него у екавским говорима
У књижевном језику преношења
акцената на проклитику нису обавезна
 Како нам препознавање метатонијског преношења
акцената помаже у разликовању кратких акцената
на првом слогу речи?
 ДАНАС, ПОТОК, УЛИЦА, ПОЉЕ, ДУКАТ, НЕДЕЉА,
ПОШТА, СЛАВА, ИЗВОР, КУЋА
 Како наведене речи гласе у косовско-ресавском и
зетско-јужносанџачком дијалекту? Примећујемо да
су у дијалекатском изговору све речи по тону
уједначене (то је силазни акценат) а да се по месту
разврставају на два дела:
1. Акценат је на другом слогу
ДАНАС, ПОТОК, ДУКАТ, НЕДЕЉА, ИЗВОР
2. Акценат је на првом слогу
УЛИЦА, ПОЉЕ, ПОШТА, СЛАВА, КУЋА
 Тамо где је акценат исти у дијалекту и
књижевном, реч је о силазном акценту
који је био и остао на првом слогу
(улица:улица)
 Тамо где се место акцента разликује за
један слог, реч је о некадашњем
метатонијском преношењу акцената: у
дијалекту је акценат остао на старом
месту као силазни, а у књижевном је
пренесен ка почетку и узлазан је
(данас:данас)
 Овако можемо процењивати и акценте настале од
дугосилазних акцената:
ДЕВОЈКА, ПРАВДА, ПРИЗНАЈЕ, СВИРАМО, ЗАБАВА,
ИЗМИШЉА, СТОЈИ
1. У делу примера акценат је и данас на првом слогу, то је
стари силазни и на истом месту је и у и књижевном и у
дијалекту
Правда, свирамо, забава (од правда, свирамо, забава)

2. Стари силазни померили су се ка почетку и претворили

у узлазне, оставивши дужину као траг некадашњег
квантитета : девојка, признаје, измишља, стоји (од
девојка, признаје, измишља, стоји )
 У јужној Црној Гори народни говори са двоакценатском
основом и данас одлично чувају све неакцентоване
дужине, и предакценатске и постакценатске, па се са
њиховим језичким осећањем изузетно лако могу
поредити некадашње акценатско стање и данашњи
књижевни изговор:
 Писала - Писала
 Радити - Радити
 Зове ме - Зове ме
 Из главе - Из главе
 Без воде - Без воде
 Све се одвија тачно према начину извођења
метатонијског преношења
 Примери са некадашњим краткосилазним акцентом на
крајњем отвореном слогу ретко где су се одржали до данас. Та
позиција је врло нестабилна и из ње се акценат преносио у
скоро свим говорима, и у оним који су данас
четвороакценатски, и у онима који су остали двоакценатски.
Нпр. Вода, земља, сестра, писмо, гнездо
 У дијалекту ретко где имамо облике са акцентом на отвореној
ултими, али уместо тога срећемо акценте овог типа:
Вода, земља, сестра, писмо, гнездо
 Реч је о процесу преношења акцената без мењања њиховог
тона
 Такво преношење, при коме је промењено место, али не и тон,
у науци се назива метатаксичко преношење акцената
 Многи односи у акценатским
парадигмама могу се лако разумети када
смо упознати са метатонијским
преношењем
 Обратимо пажњу на следеће парове
(инфинитив-презент):
Радити – радим
Чути – чујем
Примити – примим
маћи - макнем
 Додаћемо свима по један префикс и добићемо облике:
Урадити – урадим
Зачути – зачујем
Попримити – попримим
Одмаћи – одмакнем
 Према законитостима метатонијског преношења акцената,
унапред можемо знати који ће се акценти променити у
префиксираним облицима, а који ће остати исти
 Видимо да су се силазни акценти после додавања префикса
нашли у унутрашњости речи, да их наше језичко осећање
доживљава као дијалекатске облике (урадим, зачујем) и тражи
да их померимо ка почетку.
 Код облика са узлазним акцентима, додавање префикса не
ствара несклад и они остају на тим местима: урадити, одмаћи
 Познавање овог процеса помаже нам и у
отклањању акценатских грешака које су
честе у говору
 Осванути (а не: осванути) : сванути
 Дотаћи (а не: дотаћи) : таћи
 Изрећи (а не: изрећи) : рећи
 Помоћи (а не: помоћи) : моћи
 Ојачати (а не: ојачати) : јачати
 Потковати (а не: потковати) : ковати
ЛИТЕРАТУРА
 Александар Белић, Основи историје српскохрватског језика 1,
Фонетика (универзитетска предавања др Александра Белића),
Нолит, Београд , 1960.

 Асим Пецо, Основи акцентологије савременог

српскохрватског језика, Научна књига, Београд, 1991.

 Михаило Стевановић, Књига о акценту књижевног језика,

Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1991.

 Јелица Јокановић-Михајлов, Прозодија и говорна култура,

Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2012.