Liposolubilni

vitamini
Kristina Urbanek
Nevena Vilovski
Aleksa Miljković
Vitamini su organska jedinjenja, raznovrsne
strukture, neophodna za pravilno funkcionisanje
organizma.

Vitamini se dele u dve osnovne grupe:

1.Hidrosolubilni -rastvorljivi u vodi
2.Liposolubilni -rastvorljivi u mastima
U liposolubilne vitamine ubrajamo:
D (kalciferol)
E (tokoferol)
K (fitomenadion)
A (retinol)
Opšte osobine liposolubilnih vitamina:
ne rastvaraju se u vodi, rastvaraju se u
nepolarnim rastvaračima;
termostabilni su i otporni na promene pH-
vrednosti;
deponuju se u organizmu, te njihov povećani unos
može prouzrokovati hipervitaminozu;
vitamine rastvorljive u mastima organizam ne
može da sintetiše;
ovi vitamini se apsorbuju u tankom crevu.
Retinol (vitamin A)
Po hemijskoj strukturi
spada u grupu alkohola.
Važan oblik vitamina A je
i beta karoten jer se on
u organizmu pretvara u
vitamin A. Zato beta-
karoten nazivamo još i
provitamin A.
Uloge vitamina A
Vitamin A ima brojne važne uloge u organizmu.
Potreban je za:
-normalan rast i razvoj mladih organizama
-rast i diferencijaciju epitela
-funkciju imunog sistema
-pravilnu reprodukciju
-rast i razvoj kostanog tkiva
-normalno funkcionisanje vida
Bolesti
Posledice nedostatka vitamina A su:
Oslabljen vid noću(noćno ili kokošije slepilo)
anoreksija, zastoj u rastu, osetljivost na
infekcije...

Ipak, sa vitamin A nije dobro

preterivati.Ukoliko se vitamin A unosi u velikim
količinama može doći i do trovanja! Dolazi do
razdražljivosti, poremećaja spavanja, teške
glavobolje, povraćanja. Jetra biva oštećena
tako da može doći i do ciroze jetre.
Dnevna potreba
Dnevna potreba za
vitaminom A je 1-1,5 mg.
Kod nekih bolesti, u
periodu trudnoće,
dojenja, povećanog
naprezanja potrebe za
vitaminom A su povećane
i iznose od 4-5
mg.Količine vitamina A
veće od 5 mg mogu biti
toksične.
 Izvori
Vitamina A ima najviše u ribljem ulju, ribi, jetri,
žumancetu, mleku i mlečnim proizvodima.
Međutim, provitamina A,
beta-karotena ima najviše u
obojenom povrću: šargarepi,
paradajzu, spanaću, salati, a
od voća
najviše karotena ima u
kajsiji.
Vitamin D
Vitamin D je
liposolubilan i otporan
na zagrevanje. Za
čoveka su najznačajniji
oblici vitamina D2 i D3
koji nastaju u koži.Za
pretvaranje
provitamina D2 i D3 u
vitamin D potrebna je
sunceva svetlost.
Uloge vitamina D
Uloga vitamina D u organizmu je
takva da je vitamin D više hormon
nego vitamin. Naime, njegova
uloga je održavanje koncentracije
kalcijuma i fosfata u plazmi. Osim
toga vitamin D je važan i za dobro
funkcionisanje imunog sistema
čoveka.
Bolesti
Usled nedostatka vitamina
D dolazi do poremećaja
struktura koštanog tkiva
koja se kod dece
manifestuje kao
rahitis.Manji nedostatak
vitamina D u ishrani može
izazvati krtost i lomljivost
kostiju.
 Vitamin D se ni slučajno ne sme
uzimati samoinicijativno. U slučaju
hroničnog predoziranja sa
vitaminom D dolazi do brojnih
poremećaja, a poznati su i smrtni
slučajevi.
Dnevna potreba
Dnevna potreba za unosom vitamina D zavisi od od
uzrasta, izloženosti sunčevim zracima, godišnjeg
doba...
 Izvori
Osnovni izvor
vitamina D u ishrani
predstavlja
mleko. Takođe se
nalazi u ribljem
ulju, ribama(losos i
tuna), žitaricama,
jajima, maslacu,
kvascu i gljivama.
Vitamin E
Vitamin E predstavlja
zajednički naziv za
grupu od nekoliko
(verovatno 8)
liposolubilnih
jedinjenja iz klase
alkohola.
 Uloge vitamina E
Vitamin E je antioksidans,
te zajedno sa selenom iz
hrane sprečava oksidaciju
nezasićenih masnih kiselina
iz membrane ćelija.Važan
je za održavanje i razvoj
funkcija nervnog
i mišićnog sistema.Takođe
je važan za lep izgled i
zdravlje kože.
 Bolesti
Nedostatak vitamina E je
uglavnom redak. Tek dugotrajnom
nepravilnom ishranom tokom
nekoliko meseci mogu se pojaviti
simptomi nedostatka, a to su
anemija, poremećaj apsorpcije
masti, bolesti žuči i sl.
Dnevna potreba
Dnevne potrebe za vitaminom E
zavise od količine nezasićenih
masnih kiselina u ishrani i kreću se
od 6-11 mg kod dece, do 15 mg kod
starijih od 14 godina.
Izvori
Bogati izvori vitamina E su biljna ulja poput ulja
pšeničnih klica, suncokretovog ulja, ulja kukuruznih
klica, zatim semenke suncokreta, bademi, kikiriki,
jaja i neki mlečni proizvodi (margarin).
Vitamin K
Vitamin K predstavlja
grupu jedinjenja
koji su odgovorni za
koagulaciju krvi, po
čemu su i dobili
zajednički naziv
(vitamin koagulacije =
vitamin K).
Uloge vitamina K
Vitamin K pomaže
protiv zgrušavanja
krvi i doprinosi
zdravlju srca, kostiju
i imunom sistemu.
 Bolesti
U nedostatku vitamina K ili kod teških oboljenja
jetre, usled nedostatka faktora koagulacije dolazi
do ozbiljnih krvarenja, može izazvati i spontana
unutrašnja krvarenja.
 Dnevna potreba
Crevne bakterije
proizvode dovoljnu
kolicinu vitamina K za
dnevne potrebe.Toksičnost
vitamina K nije potvrđena
ni pri veoma velikim
koncentracijama.
 Izvori
Vitamin K se nalazi
u zelenim delovima
biljaka(brokoli),
naročito u lisnatom
povrću (salata, kelj,
kupus, spanać)
HVALA NA PAŽNJI!

Izvori:
https://www.pmf.ni.ac.rs
https://studenti.rs
https://www.slideshare.net