КАРПАТСКО-БАЛКАНСКЕ

ПЛАНИНЕ
 КАРПАТСКО - БАЛКАНСКЕ
ПЛАНИНЕ
• На истоку Србије пружају се Карпатско – балканске планине,
између Дунава ( север), Руј планине и Лужничко - Заплањске
котлине ( југ), односно, долина Јужне и Велике Мораве (
запад) и Бугарске границе ( исток).
• По својој грађи су веома сложене. Граде их стене различите
старости и порекла ( пешчари, кречњаци, вулканске стене...).
• Најстарије стене покривене су пешчарима и до 1 000 м (
Стара пл.), док кречњачке стене су до 600 м дебљине (
Кучај, Сува пл.).
• На подручју Карпатских пл. имамо вулканских и еруптивних
стена ( обојени метали - бакар).
 ОПШТЕ ОДЛИКЕ
• Површински и подземни крашки облици рељефа су
веома чести, мада не и крупни. Од површинског краса ту
су шкрапе, вртаче, ређе увале и једно крашко поље -
Одоровско .
• Број пећина и прераста је велики: Ресавска, Злотска (
Лазарева), Боговинска, Церемошња, Дубочка,
Раваничка...
• Планине су добро покривене шумама и пашњацима, а у
њима се налазе велике наслаге мрког и каменог угља,
бакра, злата, сребра...
• Линија Ражањ ( долина Моравице) – Сокобањска котлина
– Књажевачка котлина, дели Карпатске пл. ( северно)
и Балканске пл. ( јужно).
 Карпатско-балканске
планине
• Набирањем Карпатско-балканских планина настала су 3
низа ( венца), међусобно одвојена котлинама и речним
долинама.
– Унутрашњи ( западни) низа чине планине: Звишке,
Хомољске, Бељаница, Кучајске, Ртањ, Озрен, Девица,
Сува планина...
– Средишњи низ чине планине: Шомрда, Стол, Велики
Крш, Црни врх, Тупужница, Тресибаба, Сврљишке
планине...
– Спољашњи ( источни) низ планина чине: Мироч,
Велики Гребен, Дели Јован и Стара планина (
Дуга око 90 км, врх Миџор – 2 169 м).
 Озрен
Сува планина
Ртањ
Дели Јован
Хомољске планине
Стара планина
 КОТЛИНЕ И КЛИСУРЕ
• Карпатско – балканске планине расчлањене су котлинама
и клисурама, којима иду важне саобраћајнице.
– У Карпатском планинском пределу познате котлине су:
Звишка ( Кучевска), Хомољска (Жагубичка),
Црноречка, Зајечарска...
– У Балканском планинском пределу котлине су:
Књажевачка, Сокобањска, Сврљишка, Белопаланачка,
Заплањска и Пиротска...
– Између котлина налазе се и многобројне клисуре:
Ђердапска, Честобродица - превој Столице, Сићевачка
...
Сићевачка клисура Велика прераст
Велика прераст Мала прераст
 ДОЊОПОДУНАВСКА
НИЗИЈА
• Доњоподунавска низија обухвата Неготинску Крајину и
Кључ, у окуци Дунава код Кладова.
• Неготинска Крајина се налази у североисточном делу
Србије, оивичена Мирочом и Дели Јованом. Прееставља
најнижу, плодну и добро обрађену равницу у Србији ( 28
м ).
• Кључ се простире у окуци Дунава код Кладова, између
Ђердапске клисуре, Мироча и Вратњанске реке. Плодна,
флувијално наносна низија.
• Неготинска Крајина и Кључ имају привредни значај у
речном саобраћају ( Дунав), риболову и виноградарству.
 Рајкова пећина
Церемошна
Злотска пећина
Ресавска пећина Лазарева пећина