Organska hemija

Poglavlje 3

1
 Funkcionalne grupe
• Funkcionalne grupe - atom ili grupa atoma sa
karakterističnim hemijskim i fizičkim osobinama.

• Mnoge organske molekule sadrže ugljikov skelet sa C-C

i C-H vezama na koji su vezane funkcionalne grupe.

• Strukturne karakteristike funkcionalnih grupa uključuju:

• Heteroatome—atome koji nisu ugljik ili vodik.
•  veze najčešće C-C i C-O dvostruke veze.

2
 Funkcionalne grupe

• Funkcionalne grupe uslovljavaju razlike između

organskih molekula.

• One određuju:
• geometriju
• fizičke osobine i
• reaktivnost molekule.

3
 Reaktivnost funkcionalnih grupa
• Heteroatomi i  veze su mjesta reaktivnosti u molekuli.
– Heteroatomi imaju usamljene elektronske parove i
formiraju elektron-siromašna mjesta na ugljiku.
–  veza čini molekulu bazom i nukleofilom i lako se kida
u hemijskim reakcijama.

4
Dijelovi funkcionalnih grupa

5
 Etan, bez funkcionalne grupe

• Ova molekula ima samo C—C i C—H s veze.

• Nema polarnih veza, usamljenih parova ili  veza.

• Prema tome, etan nema reaktivnih mjesta (funkcionalnih

grupa).

• Shodno tome, etan i molekule poput njega (alkani) su

veoma nereaktivni.

6
 Etanol
• Ova molekula ima OH (hidroksilnu grupu) vezanu za skelet.
• Spojevi koji imaju OH grupu se nazivaju alkoholima.
• Zbog hidroksilne grupe etanol ima veoma različite osobine
od etana.
• Etanol ima usamljene elektronske parove i polarnu vezu što
ga čini reaktivnim.
• Ostale molekule sa hidroksilnim grupama imaju osobine
veoma slične etanolu.

7
 Ugljikovodici
• Ugljikovodici su spojevi C i H.

•Mogu biti alifatski (npr. alkani, alkeni, alkini) ili aromatski.

8
 Alifatski ugljikovodici

• Alifatski ugljikovodici imaju tri podgrupe.

• Alkani koji imaju samo C—C s veze i nemaju

funkcionalne grupe.

• Alkeni koji imaju C—C dvostruku vezu.

• Alkini koji imaju C—C trostruku vezu.

9
 Aromatski ugljikovodici

• Aromatski ugljikovodici se nazivaju tako jer su prve

poznate aromatske molekule imale jak, karakterističan
miris.
• Najjednostavniji aromatski ugljikovodik je benzen.
• Šestočlani prsten i tri  veze benzena su jedna
funkcionalna grupa, koja se nalazi u većini aromatskih
spojeva.

10
 Funkcionalne grupe sa ugljik-
heteroatom (C-Z) s vezom
• Nekoliko tipva funkcionalnih grupa sadrži C-Z s veze.
• Eelektronegativni heteroatom Z formira polarnu vezu,
čineći ugljik siromašnim elektronima.

11
Funkcionalne grupe sa C-Z s vezama

12
 Funkcionalne grupe sa C=O grupom
• Ova grupa se zove “karbonilnom grupom”.
• Polarna C-O veza čini karbonilni ugljik elektrofilom, dok
usamljeni elektronski par na O daje nukleofilne i bazne
osobine.
• Karbonilna grupa sadrži  vezu koja lakše puca od C-O
s veze.

13
14
 Važnost funkcionalnih grupa

Funkcionalna grupa određuje sve sljedeće

osobine molekule:
• vezanje i oblik
• tip i jačinu međumolekulskih veza
• fizičke osobine
• nomenklaturu
• hemijsku reaktivnost

15
 Molekule koje sadrže više funkcionalnih
grupa

• Svaka prikazana molekula ima više funkcionalnih grupa

• Ove molekule će takođe imati nekoliko različitih tipova
reaktivnosti

16
 Međumolekulske sile

• Međumolekulske sile su interakcije koje postoje između

molekula.

• Funkcionalne grupe određuju tip i jačinu ovih

interakcija.

• Ionski i kovalentni spojevi imaju veoma različite

međumolekulske interakcije.

17
 Ion-Ion interakcije
• Ionski spojevi sadrže suprotno nabijene čestice koje se
drže zajedno izuzetno jakim elektrostatskim
interakcijama.
• Ove ionske interakcije su mnogo jače od
međumolekulskih sila prisutnih između kovalentnih
molekula.

18
 Međumolekulske sile između kovalentnih
molekula
• Većina kovalentnih supstanci se sastoje od odvojenih
molekula koje se drže zajedno slabim međumolekulskim
silama.
• Priroda sila između molekula zavisi od prisutnih
finkcionalnih grupa.
• Postoje tri različita tipa interakcija, prikazanih prema
rastućoj jačini:
 van der Waals-ove sile
 dipol-dipol interakcije
 Vodikove veze

19
 van der Waals-ove sile

• van der Waals-ove sile su poznate kao Londonove sile.

• Ovo su veoma slabe interakcije uzrokovane trenutnim

promjenama elektronske gustoće u molekulu.

• One su jedine privlačne snage prisutne u nepolarnim

spojevima.

20
 van der Waalsove sile u metanu
• CH4 molekula je nepolarna, nema ukupni dipol.

• U svakom momentu njegova elektronska gustina možda

neće biti potpuno simetrična, što rezultira privremenim
dipolom.
• To može izazvati privremeni dipol u drugom molekulu.

21
 van der Waalsove sile i dodirna površina
• Svi spojevi pokazuju van der Waalsove sile.
• Što je veća dodirna površina molekula, veća je privlačna
sila između dva molekula i jače su intermolekularne sile.

Figure 3.1

22
 van der Waalsove sile i polarizabilnost
• Polarizabilnost je mjera kako elektronski oblak oko
atoma odgovara promjenama u svom elektronskom
okruženju.

Veći atomi, poput

joda, koji labavije
drže svoje valentne
elektrone, su
polarizabilniji od
manjih atoma,
poput fluora, koji
čvršće drže svoje
elektrone.

23
 Dipol-Dipol interakcije
• Dipol-dipol interakcije su privlačne sile između stalnih dipola
dvije polarne molekule.
• Dipoli u susjednim molekulama poravnaju se tako da su
parcijalno pozitivni i parcijalno negativni naboji u neposrednoj
blizini.
• Ove privlačne sile, izazvane permanentnim dipolama, su mnogo
jače od slabih van der Waalsovih sila.

24
 Vodikove veze

• Vodikove veze se obično javljaju kada se atom vodonika

vezan za O, N ili F elektrostatički privuče jednim parom
elektrona sa O, N ili F atoma druge molekule
• Vodikove veze su najjače od tri tipa međumolekulskih
veza.

25
 Međumolekulske sile - Sažetak

Kako raste polarnost organskih molekula, tako raste jačina

međumolekulskih sila.

26
 Fizičke osobine—Tačka ključanja
• Tačka ključanja spoja je temperatura pri kojoj spoj u tečnom
stanju prelazi u gasovito.
• Kod ključanja potrebna je energija kako bi se savladale
privlačne sile u više uređenom tečnom stanju.
• Što su jače međumolekulske sile, to je veća tačka ključanja.
• Za spojeve sa približno istom molekulskom masom:

27
 Tačka ključanja i međumolekulske sile
• Relativna jačina međumolekulskih sila raste od pentana
do butanala, pa do 1-butanola.
• Tačke ključanja ovih spojeva rastu istim redom.

28
Ostali faktori koji utječu na tačku ključanja
• Za spojeve sa sličnim funkcionalnim grupama:
• Što je veća dodirna površina, to je veća tačka ključanja.
• Što je polarizabilniji atom, to je veća tačka ključanja.

Figure 3.2

29
 Odvajanje tečnosti koje imaju različite
tačke ključanja

Slika 3.3
Aparatura za destilaciju

30
 Tačka topljenja

• Tačka topljenja je temperatura pri kojoj čvrsta supstanca

prelazi u tečnost.
• Pri topljenju potrebna je energija da se savladaju
privlačne sile u više uređenoj kristalnoj, čvrstoj materiji.
• Što su jače međumolekulske sile, to je veća tačka
topljenja.
• Za istu funkcionalnu grupu, što je veća simetričnost
spoja, to je veća tačka topljenja.

31
 Trendovi kod tački topljenja

• Za kovalentne molekule približno iste molekulske mase

tačka topljenja zavisi od identiteta funkcionalne grupe.
• Što su jače međumolekulske sile, to je veća tačka
topljenja (isto je istina i za tačke ključanja).

32
 Utjecaj simetrije na tačke topljenja
• Za spojeve koji imaju iste funkcionalne grupe i slične
molekulske mase, što je oblik više kompaktan i simetričan,
to je veća tačka topljenja.
• Kompaktne simetrične molekule poput neopentana se
dobro pakuju u kristalne rešetke u odnosu na izopentan.
• Neopentan ima mnogo veću tačku topljenja u odnosu na
izopentan.

33
 Rastvorljivost
• Rastvorljivost je stepen u kojem se spoj, nazvan
rastvorena supstanca, rastvara u tečnosti, koja se zove
rastvarač.
• Energija potrebna za kidanje interakcija između molekula
ili jona rastvarene supstance dolazi od novih interakcija
između rastvorene supstance i rastvarača.

34
 Trendovi kod rastvorljivosti

• Spojevi se rastvaraju u rastvaračima koji imaju slične vrste

međumolekulskih sila -- “Slično se rastvara u sličnom.”
• Polarni spojevi se rastvaraju u polarnim rastvačima
poput vode ili alkohola sposobnim za formiranje
vodikovih veza sa rastvorenom supstancom.
• Nepolarni ili slabo polarni spojevi se rastvaraju u:
• nepolarnim rastvaračima (npr., ugljikov tetrahlorid i
heksan).
• slabo polarni rastvarači (npr. dietil eter).

35
 Rastvorljivost ionskih spojeva
• Mnogi ionski spojevi su rastvorljivi u vodi, ali
nerastvorljivi u organskim rastvaračima.
• Za rastvaranje ionskog spoja, jake ion-ion interakcije se
moraju zamjeniti slabijim ion-dipol interakcijama.

Figure 3.4

36
 Rastvorljivost organskih molekula

• Organski spojevi su rastvorljivi u vodi ukoliko sadrže

jednu polarnu funkcionalnu grupu sposobnu za formiranje
vodikovih veza na svakih pet C atoma koje spoj sadrži
• Na primjer, uporedite rastvorljivost butana i acetona u H2O
i CCl4.

37
 Rastvorljivost butana i acetona
• Budući da su butan i aceton organski spojevi, rastvorljivi
su u organskom rastvaraču CCl4.
• Butan, koji je nepolaran, nerastvorljiv je u H2O.
• Aceton je rastvorljiv u H2O jer sadrži samo tri C atoma i
njegov O atom može formirati vodikovu vezu sa H
atomom molekule H2O.

38
 Rastvorljivost organskih molekula u vodi
• Veličina organskih molekula sa polarnom funkcionalnom
grupom određuje njenu rastvorljivost u vodi.
• Niskomolekularni alkoholi poput etanola su rastvorljivi u vodi.
• Holesterol, ima 27 ugljikovih atoma i samo jednu OH grupom,
te je njegov skelet ugljikovih atoma prevelik za jednu OH
grupu da bi došlo do rastvaranja formiranjem vodikovih veza.
• Prema tome, holesterol je nerastvorljiv u vodi

39
 Hidrofobno i hidrofilno

• Za nepolarne dijelovi molekule koji odbijaju H2O se

kaže da su hidrofobni.

• Polarni dijelovi molekule koji mogu se vezati

vodikovom vezom za H2O su hidrofilni.

• U holesterolu, na primjer, hidroksilne grupe su

hidrofilne, a ugljikov skelet je hidrofoban.

40
Osobine rastvorljivosti reprezentativnih
spojeva
Slika 3.5

41
 Primjena—Vitamini

• Vitamini su organski spojevi neophodni u malim

količinama za normalnu ćelijsku funkciju.
• Mnogi se ne mogu sintetizirati u našem organizmu i
moraju se unijeti ishranom.
• Mnogi se označavaju, poput A, C, D, E i K.
• Postoji nekoliko različitih vitamina B, tako se dodaju
supskripti oznacci B kako bi se razlikovali. Primjeri su
B1, B2 i B12.
• Vitamini mogu biti rastvorljivi u vodi ili u mastima,
zavisno od strukture.

42
 Vitamin A
• Vitamin A je esencijalna komponenta receptora vida u našim
očima.
• Vitamin A ili retinol, može se dobiti direktno putem ishrane.
• Takođe se može dobiti prevođenjem -karotena, narandžastog
pigmenta nađenog u mnogim biljkama uključujući mrkvu, u
vitamin A u našem organizmu.
• Vitamin A je nerastvorljiv u vodi jer sadrži samo jednu OH
grupu i 20 ugljikovih atoma.

43
 Vitamin C
• Vitamin C, askorbinska kiselina, je važan za stvaranje
kolagena.
• Mnoge životinje mogu sintetizirati vitamin C.
• Ljudi ga moraju uzimati putem iz hrane, poput citrusa.
• Svaki ugljikov atom vezan je za kisik, što ga čini
sposobnim za građenje vodikovih veza, pa je prema
tome rastvorljiv u vodi.

44
 Struktura sapuna
•Molekule sapuna imaju dva različita dijela:
• Postoji hidrofilni dio sastavljen od iona nazvanih polarna
glava.
• Postoji hidrofobni lanac od nepolarnih C-C i C-H veza,
nazvanih nepolarni rep.
Figure 3.6

45
 Struktura ćelijske membrane
• Fosfolipidi sadrže ionsku ili polarnu glavu i dva duga
nepolarna ugljikovodonična repa.
• U vodenom okruženju fosfolipidi grade lipidni dvosloj sa
polarnom glavom orijentiranom prema vodenom eksterijeru i
nepolarnim repovima koji grade hidrofobni interijer.

Figure 3.7

46
 Transport kroz ćelijske membrane:

• Ionofore su organske molekule koje su kompleksni kationi.

• Oni imaju hidrofobni eksterijer koji ih čini rastvorljivim u
nepolarnom interijeru ćelijskih membrana i centralnu šupljinu
sa nekoliko kisikovih atoma čiji se usamljeni elektronski
parovi kompleksiraju sa datim ionima.

47
 Transport kroz ćelijske membrane

• Ionofore prenose ione kroz ćelijske membrane (sa mjesta

veće koncentracije iona prema mjestu manje kocentracije
iona).

Figure 3.8

48
 Krunasti eteri
• Sintetizirano je i nekoliko ionofora uključujući grupu koja se
zove krunastim eterima.

• krunasti eteri su ciklični eteri koji sadrže nekoliko kisikovih

atoma koji vežu katione prema veličini njihove šupljine.

49
 Funkcionalne grupe i elektrofili

• Sve funkcionalne grupe sadrže heteroatom,  vezu ili

oboje.
• Ove karakteristike kreiraju elektrofilna i nukleofilna
mjesta u molekuli.
• Elektron-bogata mjesta (nukleofili) reaguju sa elektron-
siromašnim mjestima (elektrofilima).
• Elektronegativni atomi poput N, O ili X čine ugljikov atom
elektrofilnijim.

50
 Nukleofilna mjesta u molekulama
• Usamljeni parovi na heteroatomu čine ga baznim i
nukleofilnim.

  veze formiraju nukleofilna mjesta i lakše pucaju od s

veza.

51
 Reakcija  veza sa elektrofilima

• Elektron-bogati ugljik reaguje sa elektrofilom, E+.

• Na primjer, alkeni sadrže elektron-bogate dvostruke

veze pa reaguju sa elektrofilom, E+.

52
 Reakcija nukleofila sa elektrofilima

Alkil halidi posjeduju elektrofilni ugljikov atom pa

reaguju sa elektron-bogatim nukleofilima.

53
 Biomolekule
• Biomolekule su organski spojevi našeni u biološkim
sistemima.
• Mnoge su relativno male sa molekulskom masom manjom od
1000 g/mol.
• Biomolekule često imaju više funkcionalnih grupa.

54
 Grupe biomolekula
• Postoje četiri grupe malih biomolekula:
• Jednostavni šećeri—grade kompleksne šečere poput
škroba i celuloze
• Amino kiseline—udružuju se zajedno i grade proteine
• Nukleotidi—udružuju se do DNA
• Lipidi—formiraju se iz viših masnih kiselina i alkohola

55
 DNA dvostruki heliks
• DNA se nalazi u u jezgru ćelije
• Čuva genetičku informaciju u organizmu
• Sadrži dva polinukleotidna lanca koji se čuvaju
vodikovim vezama

Figure 3.9

56