MASOVNI MEDIJI I

KOMUNIKACIJE II
 TEHNOLOGIJA NOVIH
KOMUNIKACIJA
 Telekomunikacije: prenos informacija, slika ili
zvuka na daljinu putem tehnološkog medija
 Promena prirode telekomunikacija pod uticajem
tehnoloških inovacija u drugoj polovini 20. veka
 Nove tehnologije u komunikacijama kao uzrok
velikih promena u svetskom monetarnom
sistemu i na tržištu akcija
 Sve rašireniji elektronski novac
 Tržište akcija kao jedinstveno globalno tržište
otvoreno 24 časa dnevno
 Četiri tehnološka trenda koja su doprinela
ovakvom razvoju:
 Stalan napredak performansi računara uz
smanjenje troškova
 TEHNOLOGIJA NOVIH
KOMUNIKACIJA
 Digitalizacija podataka koja omogućava
integraciju računara i telekomunikacionih
tehnologija
 Razvoj satelitskih komunikacija
 Postavljanje optičkih vlakana
 Razvoj interaktivnih medija – mogućnost
aktivnog učešća i stvaranja onoga što će se
gledati ili slušati
 Veliki porast broja međunarodnih poziva (ali i
velike razlike između razvijenih i nerazvijenih)
 Moguća brža digitalizacija nerazvijenih zemalja
 Uloga interneta u rastu međunarodnog
telefonskog saobraćaja
 MOBILNI TELEFONI: TALAS
BUDUĆNOSTI?
 Procena: 11 miliona mobilnih telefona u celom
svetu 1990. godine
 2012: šest milijardi pretplatnika mobilne
telefonije, pri čemu faktički mobilnu telefoniju
koristi nešto više od četiri milijarde ljudi (60
odsto stanovništva)
 Različite “generacije” mobilnih telefona
 Časopis The Economist 1999: “Laka prenosivost
mobilnih telefona pretvoriće ih u čarobne
instrumente ličnog oslobođenja”
 Naličje: dodatno ubrzanje tempa života, ukidanje
prava na privatan život
 Neprekidna dostupnost – nestanak granice
između ličnog i profesionalnog života
 INTERNET

 Procene stručnjaka početkom 1990ih: vreme PC-

ja prošlo

 Budućnost: globalni sistem međusobno povezanih

računara (internet)
 POREKLO INTERNETA

 Začetak interneta u Pentagonu (sedište vojnih

snaga SAD) 1969. godine
 ARPA mreža (Advanced Research Projects
Agency) – povezivanje naučnika koji su radili za
vojsku u različitim delovima SAD
 Ubrzo se pomoću mreže počinju slati i poruke –
e-mail ili elektronska pošta
 Do početka 1980ih internet u Pentagonu
povezuje 500 računara iz vojnih laboratorija i
univerziteta, do 1987. 28 hiljada
 Nekoliko godina internet postoji samo na
univerzitetima
 Povećanjem broja PC-ja dolazi do eksplozivnog
rasta
 POREKLO INTERNETA

 Najpoznatiji deo interneta globalna mreža (World

Wide Web – WWW) – izumitelj inženjer softvera
u Švajcarskoj
 Mrežu popularisao širom sveta student
Univerziteta Ilinoj
 WWW kao globalna multimedijalna biblioteka
 Neravnomerno raspoređen pristup internetu
 Island: 96% stanovništva redovno koristi internet
 Slede Norveška, Švedska, Danska, Holandija
 Prva neevropska zemlja Novi Zeland na osmom
mestu
 POREKLO INTERNETA

 SAD: 24. mesto (81% stanovništva koje koristi

internet)
 Švajcarska: najviše pretplata na fiksni
širokopojasni internet
 SAD po broju pretplata na dvadesetom mestu iza
Finske, ispred Japana
 Južna Koreja zemlja s najvećom
rasprostranjenošću širokopojasnog interneta u
domaćinstvima
 Više od 90% stanovništva u 49
najmanje razvijenih zemalja sveta uopšte nema
nikakav pristup internetu
 DEJSTVO INTERNETA

 Internet kao simbol novog poretka

 Sajberprostor: prostor interakcija stvoren putem
globalne mreže računara koja sačinjava internet
 Promene našeg svakodnevnog života: brisanje
granice između globalnog i lokalnog, stvaranje
novih vidova komunikacije i interakcije
 Korenita izmena odnosa ljudi pod uticajem
interneta
 Dve grupe shvatanja: “optimisti” i “pesimisti”
 “Optimisti”: novi oblici elektronskih odnosa koji
pojačavaju ili dopunjavaju postojeće interakcije
licem u lice
 Komunikacija putem interneta sa osobama koje
su fizički udaljene
 DEJSTVO INTERNETA

 Kontakti u sajber prostoru mogu postati prava

prijateljstva
 Zaključak: internet proširuje i obogaćuje
društvene mreže među ljudima
 “Pesimisti”: više komunikacije u sajber prostoru
znači manje komunikacije u “stvarnom” životu
 Povećanje društvene izolacije i atomizacije
 Zahvaljujući internetu sve više radimo i kod kuće
nakon radnog vremena
 Ređi kontakti među ljudima, zapostavljeni
tradicionalni vidovi zabave (čitanje knjiga,
odlazak u pozorište), osiromašen društveni život
 Elementi istine u oba shvatanja
 Nezahvalna predviđanja budućih trendova
 NOVO DOBA DRUŠTVENE
IZOLACIJE?
 Istraživanje Univerziteta Stenford 2000. godine:
redovni korisnici interneta provode manje
vremena sa porodicom i u društvenim
aktivnostima
 Dva trenda: prvo, udaljavanje od drugih vidova
masovnih medija zbog interneta
 Među redovnim korisnicima interneta 60%
provodi manje vremena u gledanju televizije,
trećina manje čita novine
 Drugo: podvojenost kuće i radnog mesta nestaje
pod uticajem interneta
 Život kao “neprekidan tok” koji se organizuje uz
pomoć interneta
 GLOBALIZACIJA I MEDIJI

 Promene poslednjih decenija u okviru industrije

medija
 Povezivanje nacionalnih tržišta u jedno fluidno
globalno tržište
 Stapanje različitih medija pod uticajem novih
tehnologija
 Dominacija dvadesetak MNC do početka 21. veka
globalnim medijskim tržištem
 Held i saradnici (1999): pet glavnih razloga za
uspostavljanje novog medijskog poretka:
1. Povećana koncentracija vlasništva
2. Prelazak sa državne na privatnu svojinu
3. Transnacionalna struktura korporacija
4. Diversifikacija različitih medijskih proizvoda
 GLOBALIZACIJA I MEDIJI

5. Sve veći broj merdžera (spajanja) u medijskim

kućama
 Tradicionalni medijski oblici: “vertikalna”
komunikacija – unutar granica nacionalnih
država
 Dolazak u prvi plan “horizontalnih” oblika
komunikacije zahvaljujući globalizaciji (van
granica pojedinih zemalja)
 Globalna dostupnost medijskih proizvoda zbog
novih regulacijskih okvira, svojinskih politika i
transnacionalnih marketinških strategija
 Neravnomerni razvoj novog informacionog
poretka (podela između razvijenih i manje
razvijenih zemalja)
 MUZIKA

 Held i saradnici: “muzička forma podložnija

globalizaciji od ostalih formi”
 Muzika lakše premošćuje ograničenja usmene i
pisane reči u dopiranju do masovne publike
 Globalna muzička industrija jedna od
najkoncentrisanijih (dominacija 5 kompanija – 80
do 90% prodaje u svetu)
 Ključni razlog porasta muzičke industrije:
dominacija popularne muzike iz SAD i V. Britanije
(praćena širenjem kulture i potkulture mladih koji
se sa njom identifikuju)
 Uticaj dominacije SAD i Britanije na lokalne
muzičke tradicije – dobar ili loš?
 “World music” ili svetska muzika – novi trend
DA LI ĆE INTERNET TRANSFORMISATI
MUZIČKU INDUSTRIJU?

 Internet kao šansa i pretnja muzičkoj industriji

 Mogućnost skidanja muzike sa interneta

 Piraterija na internetu kao jedan od najvećih

izazova za globalnu muzičku industriju

 Slučaj Napster 2000. godine

 The Pirate Bay danas

 FILM

 Nekoliko pristupa istraživanju pojave globalizacije

filmske industrije

 Jedan pristup: analiza mesta nastanka filmova i

izvora finansiranja – potvrda globalizacije

 Brojne nacije imaju mogućnosti za proizvodnju

filmova

 Drugi pristup: analiza stepena u kojem se filmovi

izvoze u inostranstvo

 Dominacija SAD, slede Indija, Francuska i Italija

 MEDIJSKE “SUPERKOMPANIJE”

 Spajanje dve najuticajnije medijske kompanije na

svetu (Tajm Vorner i Amerika Onlajn – AOL)
januara 2000. godine (vrednost transakcije 337
milijardi dolara)
 Prvo veliko spajanje starih i novih medija
 Dva mišljenja o spajanju: s jedne strane,
otvaranje novih tehnoloških i medijskih
mogućnosti, ali i zabrinutost zbog dominacije
velikih kompanija, sa druge strane
 Vizija interneta kao slobodnog i neograničenog
prostora ugrožena prisustvom medijskih
konglomerata
 Strah od opstajanja samo “korporacijske poruke”
na internetu i ograničavanja samo na pretplatnike
 Mali izgledi potpune kontrole informacija i načina
njihove distribucije
 MEDIJSKI IMPERIJALIZAM

 Stav o medijskom imperijalizmu zbog dominacije

najrazvijenijih (naročito SAD) u proizvodnji i
distribuciji medija
 Kontrola nad vestima iz sveta kao pokazatelj
dominacije zemalja Prvog sveta
 Pominjanje zemalja u razvoju samo u slučaju
prirodnih katastrofa, političkih kriza i ratova
 Herbert Šiler: sve veći uticaj federalne vlade
(posebno Pentagona) na američke TV i radio
mreže
 Propaganda komercijalizovane kulture u
američkim TV programima
 Stvaranje i globalno širenje totalnog okruženja sa
prevlašću korporativnih informacija i korporativne
kulture
 GLOBALNI MEDIJI I DEMOKRATIJA

 Herman i Mekčesni: istraživanje uticaja

međunarodnih medija na funkcionisanje
demokratskih država
 Mogućnost smanjenja kontrole nad medijima u
autoritarnim režimima
 Mediji kao saveznik u jačanju demokratskih
procesa
 Širenje individualizma, zahteva za poštovanjem
ljudskih prava i prava manjina
 Sa druge strane, opasnost za demokratiju od
globalnog medijskog poretka
 Ugrožavanje “javne sfere” (Habermas) od strane
koncentrisanih, centralizovanih i
komercijalizovanih globalnih medija
 GLOBALNI MEDIJI I DEMOKRATIJA

 Zavisnost komercijalizovanih medija od prihoda

od reklama – dominacija sadržaja koji omogućuju
veću gledanost i prodaju
 Ustupanje rasprave pred lakom zabavom –
autocenzura medija
 Slabljenje učešća građana u javnim aktivnostima
i razumevanja pitanja od javnog značaja
 Globalni mediji kao “novi misionari globalnog
kapitalizma” – korišćenje nekomercijalnog
medijskog prostora na ekonomski najisplativiji
način
 Neprestano sužavanje javne sfere i podrivanje
demokratskih tekovina pod uticajem “kulture
zabave” koju promovišu medijske kuće
OTPOR I ALTERNATIVE GLOBALNIM
MEDIJIMA
 Postojanje snaga u svim državama koje se
suprotstavljaju prodoru globalnih medija i štite
lokalnu tradiciju i kulturu: religija, tradicija,
običaji, lokalni propisi, domaće medijske kuće
 Ali Mohamadi (1998): istraživanje reakcija
islamskih zemalja na globalizaciju medija
 Raspon reakcija: od blage kritike do proklinjanja
zapadnih satelita
 Podela država na tri kategorije: modernističke,
kombinovane i tradicionalne
 Tradicionalni pristup Irana i Saudijske Arabije
 Posebno problematični programi koji se bave
ljudskim pravima i položajem žena
 Mohamadi: češća reakcija prilagođavanje i
modernizacija
 MEDIJSKI PREDUZETNICI:
RUPERT MERDOK

 Lider jedne od najvećih medijskih kompanija –

News Corporation
 Prodor na britansku i američku medijsku scenu
 Uređivačka politika kupljenih listova: seks,
kriminal i sport
 Tabloid Sun najprodavaniji dnevni list u Britaniji
 Globalna rasprostranjenost i moć Merdokove
korporacije
 Odbacivanje optužbi o njegovoj medijskoj
imperiji kao pretnji demokratiji i slobodnoj
raspravi
 PITANJE REGULISANJA MEDIJA

 Rupert Merdok: samo je država u stanju da

stvara monopole
 Postojanje propisa u svim državama radi
ograničavanja prava vlasništva nad medijima
 Postavljanje ograničenja u pogledu vlasništva ili
vidova tehnologije može smanjiti konkurentnost
medijske industrije
 Sa druge strane, opasnost za demokratiju je i
prevelika moć velikih medijskih kuća
 Važnost antimonopolskih zakona
 Konkurentnost = pluralizam = demokratija
 Da li je samo pluralizam dovoljan?
 Primer SAD: veliki broj medija ne garantuje
kvalitet i objektivno informisanje
 PITANJE REGULISANJA MEDIJA

 Stav da je postojanje snažne državne televizije

važan za izbegavanje dominacije velikih
medijskih kompanija
 No, i čuveni BBC u V. Britaniji ima problema u
funkcionisanju
 Dalje, državna televizija kao monopolista
predstavlja sredstvo državne propagande
 Dodatni problem: brze tehnološke promene
(spajanje različitih medija)
 Koji propisi regulišu gledanje TV programa preko
interneta?
 Rasprava u EU o konvergenciji medija i
telekomunikacija
 Zaključak: “Veliki brat” se nije pojavio kao
posledica interneta – rast decentralizacije i
individualizma
 ŠIRA LITERATURA

 Čupić Čedomir. 2010. Medijska etika i medijski

linč. Beograd: Čigoja štampa.

 Petrović Dalibor. 2013. Društvenost u doba

interneta. Novi Sad: Akademska knjiga.

 Pantić Danijela. 2009. Probaj me, prodaj me:

mediji i potrošačko društvo. Beograd: Čigoja
štampa.