*

*
*Podela vlasti u političkom sistemu
*Odnos grana vlasti u političkom sistemu
*Kako podela vlasti izgleda u Evropskoj uniji?
*Odnos organa u Evropskoj uniji
*Institucionalni mehanizam Evropske unije
nakon Lisabonskog ugovora
 *

* Načelo podele vlasti – reakcija na period apsolutne

monarhije
* Magna Carta Libertatum – prvi akt kojim je ograničena
vlast engleskog kralja
* Tvorac načela podele vlasti – Džon Lok „Dve rasprave o
vladi“ (Two Treaties on Goverment)
* Analizirao engleski politički sistem:
1. Zakonodavna vlast- donji i gornji dom Parlamenta i Kralj
2. Izvršna vlast
3. Sudska vlast
 *

* Teoriju podele vlasti do kraja razradio Šarl Monteskje – delo O

duhu zakona (De l'esprit des lois)
* O podeli vlasti kaže: „da se vlast ne bi mogla zloupotrebiti,
treba da se stvari urede tako da jedna vlast koči drugu. Ovako,
sve je izgubljeno, ako bi isti čovek ili telo glavara, plemića ili
naroda vršilo sve tri vlasti.“
* Temelj za nastanak pravne teorije o državi – razlikuje osnovne f-
je državne vlasti poverene različitim državnim organima i to:
1. Zakonodavna funkcija (legislativa)
2. Izvršna funkcija (egzekutiva)
3. Sudska funkcija (judikatura)
*
*
 *

 Savet (ministara) EU Evropska komisija

1. Centar odlučivanja u EU 1. Monopol zakonodavne
2. Koordinira politike DČ inicijative

3. Usvaja budžet EU 2. Upravlja politikama EU

zajedno sa EP 3. Predstavlja EU
4. Sklapa sporazume sa 4. Donosi pravila i uredbe u
drugim DČ i MO određenim oblastima
5. Razvija ZSBP na temelju 5. Sprovodi zakonodavstvo
smernica ES EU
 *
* Evropska komisija ima monopol zakonodavne inicijative!
* Savet i EP glavni zakonodavci, s tim da je Savet jači
* Međutim, uloga EP jačala sa svakom izmenom osnivačkih
ugovora
* Šarenolikost i izuzetna komplikovanost procedura
odlučivanja Lisabon ovo reguliše uvođenjem:
1. „redovne zakonodavne procedure“
2. povećanjem broja oblasti u kojima se odlučuje u
redovnom zakonodavnom postupku
* Danas, redovna zakonodavna procedura se primenjuje u
73 oblasi
 *
* Sud pravde Evropske unije (prvobitno Evropski sud pravde)
garant poštovanja prava EU
* Nadležnosti Suda pravde EU:
1. tumačenje prava (npr. institut prethodnog pitanja)
2. sprovodi postupak protiv DČ u vezi sa tužbom zbog
propuštanja da ispoštuju obaveze koje proizilaze iz
prava EU
3. sprovodi kontrolu zakonitosti izvršnih i zakonodavnih
akata organa EU
4. može izreći kazne organima EU
 *

* Ugovor iz Lisabona izmenio kostur institucionalnog sistema

EU
* Danas, 7 organa EU nosi epitet glavnog organa:
1. Evropski parlament
2. Savet
3. Evropska komisija
4. Sud pravde EU
5. Računovodstveni sud
6. Evropski savet
7. Evropska centralna banka
 *
* 1952. Zajednička skupština EZUČ 1962. prerasta u Evropski
parlament
* Prvi direktni izbori za EP održani 1979. godine biraju se na
svakih 5 godina (poslednji izbori održani 2014.)
* Broj poslanika: 751 (750+ predsednik EP) mogućnost da ES
svojom odlukom raspodeli mesta
* Veliki broj nadležnosti:
1. učešće u zakonodavnom procesu
2. Izbor i raspuštanje Evropske komisije
3. budžetska kontrola
4. nadzor izvršne vlasti
5. donosi odluke o proširenju EU
 *
* Osnovan 1952. kao Specijalni savet ministara EZUČ da bi 1958.
bio formiran Savet EEZ sa sedištem u Briselu
* Sastav: ministri DČ (u zavisnosti od oblasti o kojoj se raspravlja)
ima 2 osnovne formacije
1. Savet za opšte poslove (Generalni savet)
2. Savet za spoljne poslove
* Savetom predsedava svaka DČ u trajanju od 6 meseci po unapred
utvrđenom redosledu – trenutno Malta (grupa od tri države – tzv.
trojka
* Način odlučivanja u Savetu:
1. jednoglasno (pitanja iz oblasti ZSBP)
2. kvalifikovano (načelo jedna država-jedan glas)
 *
* Preteča današnje komisije je Visoka vlast EZUČ kao i posebne
komisije EEZ i EVROATOM-a osnovane 1958. godine
* Sedište: u Briselu
* Predsednik: Žan- Klod Junker (Luksemburg)
* Sastav:
1. Kolegijum komesara (28 komesara po jedan iz svake DČ),
novo pravilo: broj komesara jednak 2/3 DČ od ukupnog broja,
svaka DČ će imati svog komesra tokom dva od tri mandata (
mandat traje 5 godina)
2. Birokratija (generalni direktorati, direktorati, službe)
* Objedinjena funkcija Visokog predstavnika Unije za ZSBP i
Komesara za spoljne poslove ( danas je to Federika Mogerini)
 *
* 1952. osnovan Sud pravde EZUČ da bi 1958. bio
uspostavljen jedinstveni Sud pravde (Rimski ugovor)
* 1989. pridodat i Prvostepeni sud odlukom Saveta, da bi
2005. bio obrazovan i Službenički tribunal
* Lisabobnski ugovor uvodi novinu: nije više Evropski sud
pravde već je novi naziv Sud pravde Evropske unije
* Sud pravde EU čine:
1. Sud pravde
2. Opšti sud (Sud opšte nadležnosti)
3. Specijalizovani sudovi
 *
* osnovan 1975. Ugovorom o izmenama određenih
finansijskih odredaba – sa sedištem u Luksemburgu
* osnovni zadatak: vrši kontrolu nad finansijkim poslovanjem
Unije (kontroliše prihode i rashode Unije i organa EU) –
kontrola se sprovodi naknadno tj. nakon podnošenja
završnog računa za svaku budžetsku godinu
* sastav: po jedan predstavnik svake DČ – lica
specijalizovana za ovu oblast
* Način rada: načelo kolegijalnosti
 *
* nastao kao rezultat prakse povremenog održavanja
sastanaka na vrhu ( u periodu od 1969. do 1974. godine)
* ustanovljen na samitu u Parizu 1974. godine kao forum za
neslužbene rasprave – sastajali se redovno tri puta
godišnje i kada je to bilo neophodno
* Institucionalizovan 1986. godine donošenjem Jedinstvenog
evropskog akta (regulisao samo sastav i broj zasedanja, ali
ne i nadležnosti)
* Sastav: šefovi država i vlada ZČ EU, predsednik ES,
predsednik EK i Visoki predstavnik Unije
* Predsednik: Donald Tusk (Poljska) – pre njega Herman van
Rompej – mandat: 2.5 godine uz mogućnost reizbora
 *
* osnovana 1998. godine u III i poslednjoj fazi stvaranja EMU
* predsednik i sedište: Mario Dragi (Italija), Frankfurt
* upravlja monetarnom politikom E(M)U
* osnovni cilj ECB je stabilnost cena, a nadležnosti:
1. utvrđivanje i sprovođenje monterane politike, kao i stabilnost
evra
2. upravljanje devizinim rezervama
3. garant stabilnosti finansijskog i bankarskog sistema
* Organi ECB:
1. Izvršni odbor (predsednik, potpredsednik + 4 člana)
2. Savet guvernera (guverneri centralnih banaka DČ + članovi IO)
3. Generalni savet (prelazni organ)