ATOMSKA STRUKTURA

MATERIJALA I MEĐUATOMSKE
VEZE

1
 ATOMSKA STRUKTURA
MATERIJALA I MEĐUATOMSKE
VEZE
• Izučavanje atomske strukture i međuatomskih veza
čvrstih tehničkih materijala je veoma važno jer je na bazi
tipa veza moguće objasniti svojstva materijala.
• Tipičan primer je ugljenik za koji su poznate dve
alotropske modifikacije: grafit i dijamant.
• Dok je grafit prilično mek i njegovim prevlačenjem preko
drugog materijala nastaje crni trag, dijamant je jedan od
najtvrđih poznatih materijala.
• Ovakva raznolikost u svojstima jednog te istog elementa
– ugljenika, direktno proizilazi iz tipa interatomskih veza
koje su uspostavljene kod grafita, a koje ne postoje kod
dijamanta.
2
Šematski prikaz atoma. Protoni i neutroni u
nukleusu (jezgru) zauzimaju
vrlo malo zapremine, ali sadrže gotovo
celokupnu masu atoma (više od 99,9 %
atomske mase)
3
 fundamentalni koncepti

• Neka svojstva čvrstih tela zavise od geometrijske

organizacije atoma, a takođe i od međuatomskih veza
između samih konstitutivnih atoma i molekula.
• Atom se sastoji od veoma malog, pozitivno
naelektrisanog nukleusa (jezgra), okruženog negativno
naelektrisanim elektronima koji kruže po orbitalama oko
jezgra
• Protoni i elektroni su naelektrisane čestice veličinom
naelektrisanja od 1,60 x 10-19 C, koje je negativno za
elektrone i pozitivno za protone.
• Neutroni su električno neutralni. Mase ovih čestica su
vrlo male. Protoni i neutroni imaju otprilike istu masu
1,67 x 10-27 kg i ona je značajno veća od elektrona čija je
masa 9,11 x 10-31
4
• Svaki hemijski element se karakteriše brojem protona u nukleusu.
Broj protona u nukleusu naziva se atomskim brojem (Z).

Atomski broj (Z) = Broj protona u nukleusu (jezgru)

= Broj elektrona u omotaču atoma

• Atomski broj određuje koji hemijski element predstavlja atom.

• Pored protona, nukleus (jezgro) atoma sadrži i neutrone. Broj
neutrona se označava velikim slovom N.
• Zbir broja protona (Z) i broja neutrona (N) u atomu naziva se
atomskom masom (A).

Atomska masa (A) = Broj protona (Z) + Broj neutrona (N)

5
 Elektroni u atomu

• Razumevanje ponašanje
elektrona u atomima I
kristalnim čvrstim materijalima
obavezno uključuje
razmatranje koncepata
kvantne mehanike.
• Jedan od prvih rezultata
kvantne mehanike bilo je
definisanje Borovog modela
atoma.
• Po ovom modelu elektroni
kruže oko atomskog jezgra po
diskretnim orbitama, pri čemu
je pozicija te orbite bila manje-
više definisana.

6
 Atomske veze u čvrstim telima – sile i energije
vezivanja
• Pri većem rastojanju atoma,
interakcije su zanemarljive, ali
kako se atomi približavaju, svaki
od njih deluje određenom silom
na ostale.
• Interaktivne sile se mogu svrstati
u dve grupe, privlačne i odbojne.
(a) Zavisnost odbojne, privlačne i
rezultujuće sile od interatomskog
rastojanja za dva izolovana
atoma.
(b) Zavisnost odbojne, privlačne i
rezultantne energije od
interatomskog rastojanja za dva
izolovana atoma.
• Energija spajanja za dva atoma,
Eo odgovara energiji u tački
minimalne vrednosti
• Ona predstavlja energiju koju je
potrebno obezbediti kako bi se 7
razdvojila dva atoma.
 Primarne interatomske veze

• Jonske veze
• Kovalentne veze
• Metalne veze

Sekundarne (van der Valsove) veze

8
 Jonske veze se uspostavljaju kod jedinjenja koja
se sastoje od metala i nemetala

• Atomi metala lako daju svoje

valentne elektrone nemetalnim
atomima
• da bi jonski materijali bili
stabilni, svi pozitivni joni
moraju da imaju kao bliske
susede negativno
naelektrisane jone u
trodimenzionalnoj šemi i
obrnuto.
• Ovaj tip veze je
preovladavajući kod
keramičkih materijala.
• Jonski materijali su
karakteristično tvrdi i kruti i
električno i termički izolacioni
materijali

9
Energije veze, koje se najčešće kreću između 600 i 1500
kJ/mol (3 i 8 eV/atom), su relativno velike, što rezultira
visokim temperaturama topljenja.

10
 U kovalentnoj vezi stabilna elektronska
konfiguracija se postiže deobom elektrona
između susednih atoma
• Od dva atoma koja su u • Kovalentna veza je šematski
međusobnoj kovalentnoj vezi, prikazana na za molekul metana
svaki atom će dati jedan elektron (CH4).
vezi i taj deljeni elektron se može
smatrati zajedničkim za oba
atoma.
• Mnogi molekuli koji se sastoje od
nemetalnih elemenata (H2, Cl2, F2,
itd.) kao imolekuli koji sadrže
raznorodne atome, kao što su
CH4, H2O, HNO3, i HF imaju
kovalentnu vezu.
• Kovalentne veze mogu biti vrlo
jake ,npr dijamant koji je vrlo
• tvrd i koji ima visoku temperaturu
topljenja, veću od 3550 °C ili
veoma slabe, npr bizmut koji se
topi na temperaturi od 270 °C.

11
 Metalne veze su zastupljene kod metala i
njihovih legura.

• valentni elektroni se ne vezuju • Slobodni elektroni deluju kao neka

ni za jedan određeni atom u vrsta lepka, koja drži jonska
okviru čvrste supstance. Oni središta na okupu.
su manje ili više slobodni i • Ove veze mogu biti jake ili slabe
kreću se kroz ceo metal. pri čemu se energije kreću od 68
kJ/mol (0,7 eV/atom) za živu do
• Može se smatrati da pripadaju 850 kJ/mol (8,8 eV/atom) za
metalu u celini ili da formiraju volfram. Njihove odgovarajuće
tzv. „more elektrona“ ili temperature topljenja su -39 i
„elektronski oblak“. 3410 °C.
• Preostali nevalentni elektroni i
atomska jezgra formiraju
ostatak koji se naziva jonskim
jezgrom, koje poseduje
ukupno jonsko naelektrisanje
koje je jednako po veličini
totalno valentnom
elektronskom naelektrisanju po
atomu.
12
 Nekoliko generalnih svojstava različitih tipova materijala
(npr. metali, keramički materijali, polimeri) mogu se
objasniti tipom veze.
• Metali su dobri provodnici istovremeno i toplote i
elektriciteta što je posledica postojanja njihovih
slobodnih elektrona.
• Sa druge strane, materijali sa jonskim i kovalentnim
vezama su elektronski i termički izolatori zbog odsustva
velikog broja slobodnih elektrona.

13