BULOVA ALGEBRA

3 časa
 BULOVA ALGEBRA
 Do sada su nas učili da je 1+1=2, a sada se srećemo sa situacijom da je 1+1=1

 Bulova algebra –ORT – matematika

 Zakoni logičkog donošenja odluka zasnivaju se na tvrđenjima koja mogu biti tačna i
netačna.

 Trvđenja nikada ne mogu biti delimično tačna ili delimično netačna.

 Šta je Bulova algebra?

 Algebra koja analizira prethodna tvrđenja, sažima matematičku logiku i teoriju skupova i
daje teorijsku osnovu savremenih računarskih nauka naziva se Bulova algebra.
 BULOVA ALGEBRA

 Tvorac ove algebre je Džordž Bul (George Boole, 1815- 1864) engleski matematičar i
filozof.

 Bulova ideja je bila da logiku sažme je u prostu algebru, pretvarajući je u matematiku.

 Na taj način stvorene su nove matematičke discipline Matematička logika ili simbolična
logika i algebra logike koja je nazvana Bulova algebra.

 Sve do kasnih tridesetih godina njegova algebra nije imala nikakve praktične primene.
 1937. godine naučnici Nakašima i godinu dana kasnije Šenon su iskoristili Bulovu aglebru
za analizu mreža sa relejima.

 Telefonija je tih godina bila u brzom razvoju, pa je bilo potrebno koristiti neki matematički
aparat kojim bi se opisivale željene komunikacije i način ostvarivanja veza.
 DEFINICIJA I AKSIOME
Neka je neprazan skup B u kome su definisane dve binarne operacije +(sabiranje) i *
(množenje), unarna operacija ’, a 0 i 1 su elementi iz skupa , tada skup

B, ,*,',0,1
nazivamo Bulovom algebrom, ako za bilo koje elemente skupa a, b, c  B

 zatvorenosti a  b  B, a b  B

 komutativnosti a  b  b  a, a * b  b * a

 distributivnosti a   b * c    a  b *  a  c  , a * b  c    a * b   a * c 

 postojanje neutralnog elementa a  0  a, a *1  a

 postojanje inverznog elementa a  a  1, a * a  0
 DEFINICIJA I AKSIOME

Element 0 zove se nula element, a element 1 se zove jedinični element.

a  a zove se komplement od a.

Operacije + i * zovu se sabiranje i množenje.

Oznaka za operaciju * se često ne piše, već se koristi oznaka

Usvajamo i klasične konvencije prioriteta operacija.

Najveći prioritet ima operacija komplementa , zatim * i najmanjeg prioriteta je
operacija +
 OSNOVNE TEOREME
Neka su a,b,c elementi Bulove algebre B, tada važe sledeće teoreme, odnosno zakoni:

o zakon asocijacije  a  b  c  a   b  c  ,  a * b  * c  a * b * c 

o zakon idempotencije a  a  a, a * a  a

o zakon nule a  1  1, a * 0  0

o zakon apsorbcije a  a * b  a, a *  a  b  a

o zakon involutivnosti a a

o De Morganovi zakoni  a  b  a * b ,  a * b  a  b

o zakon komplementa za neutralne elemente 0  1, 1  0

o zakon sažimanja a * b  a * b  a, a  b * a  b   a
 BINARNA BULOVA ALGEBRA

• Ako se na skupu B={0,1} definišu operacije +,* ’ , odnosno ‘ , prema tablicama, dobija se
Bulova algebra.

• 0’=1, 1’=0

+ 1 0 * 1 0
1 1 1 1 1 0

0 1 0 0 0 0
 BULOVE FUNKCIJE

Neka je F  F  p1 , p2 , pn  neka formula .

• Iskazna slova p mogu da uzimaju vrednosti 1 i 0.
• Bulova funkcija je svako preslikavanje F : B n  B
• Bulove funkcije sa jednom i dve promenljive date su tablicom.
p F1 F2 F3 F4
1 1 1 0 0

0 1 0 1 0

p q F1 F2 F3 F4 F5 F6 F7 F8 F9 F10 F11 F12 F13 F14 F15 F16

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0
1 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0
0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0
0 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0
 BULOVE FUNKCIJE
• Tablica za Bulove funkcije ima 2 n promenljivih i 22n funkcija , jer je V 2n  22n
2

Iz tablice se može videti da su F8, F5, F7 i F10 redom disjunkcija, konjukcija , implikacija i
ekvivalencija.

Sve Bulove funkcije mogu se predstaviti iskaznim formulama

 DISJUNKTIVNA I KONJUKTIVNA FORMA
• Algebarske Bulove funkcije se mogu predstaviti u dva oblika.

• Disjunktivna forma predstavlja logičku sumu logičkih proizvoda (primer):

F  F1F2  F1F2  F1F2  F1F2

• Konjunktivna forma predstavlja logički proizvod, logičkih suma (primer):

F   F1  F2   F1  F2  F1  F2  F1  F2 
 Primer
Funkcija je zadata tabelom . Napisati konjuktivnu i disjunktivnu formu zadate funkcije

p p1 q p2 r p3 F F
1 1 1 1
1 1 0 0
1 0 1 0
1 0 0 1
0 1 1 1
0 1 0 0
0 0 1 1
0 0 0 1

• Algebarski prikaz funkcije u obliku konjunktivne forme, na osnovu zadate tabele,

zapisujemo u vidu logičkog proizvoda onoliko elementarnih suma koliko u tabeli ima
vrsta sa vrednošću funkcije 0.
F   p  q  r  p  q  r  p  q  r 
 Primer
Funkcija je zadata tabelom . Napisati konjuktivnu i disjunktivnu formu zadate funkcije
F
p132 p q r F
1 1 1 1
1 1 0 0
1 0 1 0
1 0 0 1
0 1 1 1
0 1 0 0
0 0 1 1
0 0 0 1

Algebarski prikaz funkcije u obliku disjunktivne forme, na osnovu zadate tabele, zapisujemo
u vidu logičkog zbira onoliko elementarnih proizvoda koliko u tabeli ima vrsta sa vrednošću
funkcije 1.
F  pqr  pqr  pqr  pqr  pqr
 PRIMENA U RAČUNARSTVU I TEHNICI

• Računari koriste binarni brojni sistem koji ima dve cifre 0 i 1.

• Binarni sistem je izabran zato što računar mora da prikaže bilo koju cifru na jedinstven
način, a postoji veliki broj elektronskih sklopova koji se nalaze u dva jedistvena stabilna
stanja.
• Ova stanja mogu biti otvoren-zatvoren, levo-desno, uključen-isključen i slično.
• Binarni sistem pogodan za korišćenje primenom matematičke logike.

• Jedna binarna cifra 0 ili 1 predstavlja minimalnu količinu informacija, odnosno najmanji
podatak koji se može obraditi u računaru i zove se bit (bit).
• Bit može da reprezentuje istinu (true) i neistinu (false). Jedinica reprezentuje istinu, a
nula neistinu.
• Logičke operacije se predstavlja i kao konjukcija AND, a disjunkcija kao OR, imajući u
vidu istinitosne tablice za date logičke operacije.
• U većini računara koristi se grupa od osam bita koja se naziva bajt (byte).
 Primer

• Ako primenimo operatore AND i OR

na brojeve 0110110110 i 1100011101 dobićemo:

0110110110 0110110110
1100011101 AND 1100011101 OR
1110111111 0100010100
 PRIMENA

• Računari moraju imati mogućnosti da memorišu i obrađuju i nenumeričke, odnosno

tekstualne podatke.
• To su ili nizovi ( string) ili znakovi ( charácter data), zatim slova, znakovi interpunkcije,
matematički znaci, specijalni znaci i slično.
• Podaci ovog tipa su memorisani u obliku niza bitova. Danas se koriste ASCII i EBCDIS
kod.
• Na primer 1111001 predstavlja slovo b.

• Dakle, binarni brojevi su osnova za funkcionisanje računara.

• Digitalna kola kombinuju nule i jedinice, i generišu nove nule i jedinice.
• Mašinske instrukcije su takođe prikazane kao nizovi nula i jedinica.
• Svi programi napisani u asembleru ili nekom višem jeziku da bi mogli da rade moraju da
budu prevedeni u nizove nula i jedinica.
 PRIMENA

• Prekidačke šeme su univerzalne šeme koje ne zavise od tehnologije. Mogu da se realizuju

na osnovu mehaničkih prekidača, električnih kola i slično.
• Digitalna električna logička kola su specijalizovane šeme sastavljene od tačno definisanih
električnih komponenti.

• Iskazne formule u kojima se pojavljuju samo operacije ,  ,, 

imaju jednu zanimljivu
interpretaciju koja se koristi u tehnici, u projektovanju digitalnih kola i naziva
prekidačka algebra.
• Iskazna slova se tretiraju kao otvoreni prekidači, a njihova negacija kao zatvoreni
prekidači. Ako iskazno slovo ima vrednost p=1, smatra se da je prekidač zatvoren, tj. da
provodi struju, a za p=0, je otvoren, tj. da ne provodi struju.

p p

• Formula se tretira kao šema sa dva kraja sastavljena od prekidača koji su povezani
paralelno ili serijski.
• Tautologijama odgovaraju šeme koje uvek provode struju.
 Primer

• Posmatrajmo prekidačku kolo-šemu koje sadrži prekidač i sijalicu. Vrednost 1

dodeljujemo prekidačima i kada su zatvoreni, tj ako kroz njih protiče struja. U
suprotnom dodeljujemo im vrednost 0. Kada su prekidači redno vezani, sijalica će
svetleti i kolo će imati vrednost 1 samo ako su oba prekidača p i q zatvorena. Prema
tome, ovo kolo će odgovarati iskazu p i q, odnosno p  q i zove se AND –i kolo.

p q

Digitalno logičko kolo

p
piq
q
 Primer

• Posmatrajmo prekidačko kolo u kome su prekidači i vezani paralelno. Kada su prekidači

paralelno vezani, sijalica će svetleti ako je ili i kolo će imati vrednost 1 ako je bar jedan
prekidača i zatvoren. Prema tome, ovo kolo će odgovarati iskazu p ili q, odnosno
i zove se OR- ili kolo pq p

q
p
p ili q
q

Kolo sa jednim prekidačem , u kome sijalica svetli samo ako je prekidač otvoren. Prema
tome kolo će imati vrednost 1 ako je prekidača zatvoren, odnosno ako je p jedako 0.
Takvo kolo se zove ne kolo ili invertor.

p
p ne p
 Primer
• Elementi digitalnih logičkih kola osim standardnih navedenih ( i kolo, ili kolo i ne kolo )
su i sledeća kola:
• ni kolo , odgovara logičkom izrazu  p  q 

• nili kolo, odgovara logičkom izrazu  p  q 

• ekskluzivno ili
p

q
 Primer

Datoj formuli pridružiti prekidačku šemu i digitalno logičko kolo.

p  q  r  s  p  q   r
r
p q
q
r
s
s
p

p
r p
q
q r
• Najvažnija primena Bulove algebre je da pojednostavi konstrukciju
prekidačkih i logičkih kola.

a a  a aa a abba
a 0  0 a0a a b  ba
a a
a 1  a a 1  1 a b  c  a  b  c
a a  0 a a 1 a  b  c  a  b  c

a b  a b  a
a  a b  a
a b  a  b
a  a b  a  b
a b  a c  bc  a b  a c  bc a  b  a b
• Primer: Uprostiri izraz i nacratati kolo p p  q  qq  r

p p  q  qq  r  0 q  qq  r  a  a  0
 q  qq  r a  0  a 
 qqr a  a  a 
qr a  a  a 
 qr a  a 

p i
p r
q ili r
ili q
r
q
q i
q
• Primer: Dokazati zakon
aa  a

a a  a a  0 neutra ln i element
 aa  aa inverzni element
 a a  a  distribucija
 a 1 inverzni element
a neutra ln i element