Perzistentni organski

zagađivači
 Perzistentni organski
zagađivači-osnovni pojmovi
organske složene molekule velike molekulske
mase koje često sadrže halogene elemente, najčešće
hlor
 delimično isparljiva jedinjenja
vrlo slabo rastvorni u vodi, a veoma dobro u
mastima, pa lako prolaze kroz fosfolipidne strukture
bioloških membrana, nakon čega se deponuju
organska jedinjenja veoma otporna na fotolitičku,
biološku i hemijsku degradaciju
mogućnost prenosa na velike daljine
pojava bioakumulacije , perzistencije u
životnoj sredini
Hemijska podela:
 grupa policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAHs)
 grupa u kojoj se nalaze halogenovani ugljovodonici

POPs hemikalije se mogu podeliti u tri grupe:

• pesticidi (aldrin, dieldrin, hlordan, toksafen, mireks, endrin,
heptahlor, heksahloro benzen - HCB, hlorodekon, dihloro difenil
trihloroetan - DDT, heksabromo bifenil i heksahloro cikloheksan -
HCH),
• industrijske hemikalije (polihlorovani bifenili - PCBs i
heksahloro benzen - HCB),
• nus-proizvodi industrijskih procesa i procesa sagorevanja
(heksahloro benzen - HCB, polihlorovani dibenzo-p-dioksini
(dioksini) - PCDDs, polihlorovani dibenzo-p-furani (furani) -
PCDFs i policiklični aromatični ugljovodonici - PAHs).
 POPs hemikalije u životnoj
sredini
POPs su ubikvitarna grupa jedinjenja (mogu se naći i u
regijama u kojima nikada nisu bili korišćeni kao što je
Antarktik)
dugoživeći organski zagađivači životne sredine koji se
bioakumuliraju i ulaze u lanac ishrane
BCCs (bioaccumulative chemicals of concern) i PTBs
(persistant toxicants that bioaccumulate)
 Kretanje i redistribucija POPs
hemikalija na globalnom nivou
• nakon isparavanja POPs se transportuju kroz
atmosferu dok ne stignu do predela u kojima
su temperature niže, gde se kondenzuju i
postaju manje mobilni
• stepen njihovog prostiranja od mesta gde
nastaju pa do mesta koje imaju niže
temperature zavisi od njihovog pritiska pare,
lipofilnosti i stepena degradacije
 Teorija kondenzacije
(cold condensation theory)
POPs će se kondenzovati u zemljištu, vodi i živim organizmima (odnos koncentracije
POPs hemikalija u vazduhu i njihove koncentracije u čvrstoj fazi će se smanjivati od
područja toplije klime ka područjima hladnije klima)
Fenomen globalne destilacije: POPs migriraju iz toplijih predela (u kojima se
oslobađaju) ka hladnijim predelima (u kojima kondenzuju)
Efekat skakavca: posledica sezonskih kolebanja temperature; kretanje POPs iz
toplijih u hladnije predele dešava se i kao godišnji skokovi.
 Fenomen globalnog frakcionisanja: rezultat različitog stepena degradacije,
pritiska pare i lipofilnosti POPs; pojedini POPs kreću brže od drugih ka polarnim
regionima
Efekat retencije: rezultat različite lipofilnosti POPs; sa povećanjem lipofilnosti
povećava se sposobnost vezivanja za čvrstu fazu (zemljište i vegetacija); kraće
zadržavanje u atmosferi, sporiji i smanjen transport ka polovima.
Stvarna globalna distribucija POPs-ova potvrđuje ove fenomene.
Zahvaljujući poznavanju ovih fenomena danas postoje i modeli uz pomoć kojih se sa velikom sigurnošću može
predvideti globalna distribucija POPs-ova.rastvarači
Globalno kretanje POPs hemikalija
Globalno kretanje POPs hemikalija
Mobilnost POPs na globalnom nivou
Mobilnost (Mesto deponovanja i akumuliranja)

Klase polutanata na srednjim

blizu izvora geografskim na polovima globalno
širinama

Hlorbenzeni / / 5-6 Cl 0-4 Cl

PCB 8-9 Cl 4-8 Cl 1-4 Cl 0-1 CL

PCDD i PCDF 4-8 Cl 2-4 Cl 0-1 Cl /

PAH >4 prstena 4 prstena 3 prstena 2 prstena

polihlorovani HCB,
Organohlorni pesticidi /
mireks (derivat kamfeni, HCCHs,
ciklopentadiena) DDT,DDE dieldrin
 Izvori POPs
• prirodni
• antropogeni (proizvodnja, primena i odlaganje ovih
hemikalija; nus-produkti brojnih procesa proizvodnje
organskih mateija; sagorevanje organskih materija)

Izloženost POPs

• opšta populacija: preko hrane (riba, živina i mlečni

proizvodi); bioakumulacija, biomagnifikacija, lanac ishrane
• profesionalna ekspozicija (značajan izvor profesionalnog
rizika postaje ekspozicija radnika koji su uključeni u proces
upravljanja otpadom)
• akcidentalna trovanja relativno visokim dozama ovih
jedinjenja
 Izvori POPs

Primena većeg broja POPs jedinjenja je već decenijama

zabranjena ili je na režimu ograničene primene
Štetni efekti POPs hemikalija na ljude

• neurološki poremećaji, poremećaji funkcije jetre i

reproduktivnog sistema, poremećaji u ponašanju, poremećaji na
nivou imunog i endokrinog sistema
• karcinogeni efekat (uključujući kancer dojke)
• utvrđena veza između nivoa POPs-ova u serumu krvi i
dijabetesa;
US Department of Veterans Affairs: tip 2 dijabetes je na listi
mogućih bolesti koja je izazvana izlaganjima Agent Orange (2,3,7,8
tetrachlorodibenzodioxin) u Vijetnamskom ratu.
• plod u razvoju kao i bebe neposredno posle rođenja naročito su
osetljivi na ekspoziciju POPs hemikalijama (ova jedinjenja
prolaze kroz placentu i eliminišu se u procesu laktacije)
• teško je u potpunosti predvideti uticaj POPs hemikalija na
zdravlje ljudi, posebno zbog toga što je čitava populacija manje
ili više, svakodnevno izložena većem broju potencijalno štetnih
supstanci.
 Stokholmska konvencija
Status
• 17. maja 2004. godine stupila na snagu u
trenutku kada je 50 zemalja sveta
ratifikovalo ovu konvenciju
• Srbija (SCG) je potpisala konvenciju 2.
maja 2002
Cilj
ograničiti ili zabraniti proizvodnju, upotrebu, emisiju ili uvoz
i izvoz POPs hemikalija radi zaštite zdravlja ljudi i životne
sredine.
Aneksi Stokholmske konvencije
Aneks A-zabranjene hemikalije za proizvodnju i/ili upotrebu (I deo i II deo-PCBs)
Aneks B-hemikalije sa ograničenom upotrebom (DDT)
Aneks C-hemikalije koje su nenamerno ispuštaju iz antropogenih izvora
 Nafta i PAH-ovi
 Početkom XX veka- razvoj ekološke
svesti vezane za štetne efekte nafte
 1918. benzo (a) piren je identifikovan
kao glavni kancerogeni agens.
 1967. Olupina broda “Torrey Canoyon” u
blizini obale Engleske-slučaj masovnog
izlivanja nafte u more.
 1989. Izlivanja nafte na Aljasci
 1991. Masovno ispuštanje sirove nafte u
Arapski zaliv
 uprkos značajnom napretku u razvoju
metoda za čišćenje naftnih mrlja,
usvajanju brojnih nacionalnih i
međunarodnih akata kontrole i sve većeg
pritiska javnosti, nafta i dalje
prouzrokuje brojne ekolološke probleme.
 Nafta i PAH-ovi
 rasprostranjeni u celom svetu
 prisutni su kako u živim tako i u
neživim komponentama ekosistema.
 sirova i rafinisana nafta su veoma
promenljivog sastava i fizičkih
karakteristika i sastoje se od hiljadu
različitih jedinjenja.

 Policiklični aromatični ugljovodonici

(PAU) su aromatični ugljovodonici
koji se sastoje 0d 2-7 kondenzovanih
molekula benzenovih prstenova koji
mogu imati vezane alkil grupe.
Nafta (ulja)
• ulja (nafta) uključuju: sirovu naftu, rafinirane
benzinske produkte (benzin ili dizel gorivo)
ili nus-produkte, brodsko gorivo, uljne
ostatke i naftu pomešanu s otpacima

• po hemijskom sastavu nafta je smesa velikog

broja ugljovodonika, a može sadržati i manje
količine kiseonika (2%), sumpora (0.15-6%), i
azota (0.05-0.4%), asfaltno smolaste materije,
mineralne materije, kao i tragove metala. Od
ugljovodonika u sastavu nafte značajni su:
alkani (propan, butan, heptan i oktan),
cikloalkani (naftaleni) i aromatična jedinjenja
(benzen, toulen).
 Nafta u okeanima
• 1,7 do 8,8 miliona tona nafte godišnje dospe
u okean - većina nafte koja dospe u more
dolazi kao antropogena nafta s kopna

• Izvori: 45% sa kopna, 33% operacije

brodova, 12% havarije na moru, 10% ostalo
 Procene ukupnog unosa nafte u morsku sredinu
(u hiljadama tona godišnje)

Izvor 1973 1979 1981 1990

Izvori s kopna – Gradski otpad 2 500 2 100 1 080 1 175

Obalne rafinerije 200 60 100 -

Drugi izvori sa obale - 150 50 -

Pomorski prevoz 1 080 600 700 564

Havarije tankera 300 300 400 -

Gubici s brodova bez tankera 750 200 320 -

Odlaganje iz offshore proizvodnje 80 60 50 47

Padavine 600 600 300 306

Prirodno curenje 600 600 200 259
Ukupno 6 110 4 670 3 200 2 351
 Nastanak PAH-ova
 Prirodni izvori: šumski požari, vulkani,
biljke, gljive i bakterija.
 Antropogeni izvori: nafta, procesi
stvaranja električne energije, grejanje
domova, proizvodnja koksa, čađ, katran,
asfalt i rad motora sa unutrašnjim
sagorevanjem.

 proces termičke razgradnje (pirolize)

+naknadna rekombinacija (pirosinteze)
organskih molekula.
 pri visokim temperaturama (500 do 800
°C) nastaju pri nepotpunom sagorevanju
organskih materija
 niže temperature (od 100 do 300oC) tokom
dužeg perioda vremena dovode do
nastanka PAH-ova, jer se ugalj i nafta
deponuju u sedimentu stena (diageneza).
 Rasprostranjenost PAH-ova u
prirodi
Zagađenje voda: usled izlivanja nafte i izlivanja
industrijskih i komunalnih otpadnih voda; brzo se
distribuiraju kroz hidrosferu i podležu biotransformaciji
Zagađenje vazduha: usled nepotpunog sagorevanja
organskih materija i nastanka finog aerosola otpadnih voda
Zagađenje zemljišta: izlivanje nafte, šumski požari,
aktivnost vulkana, prisustvo industrijskog i komunalnog
čvrstog otpada u zemljištu i atmosferska depozicija.

 Ugljovodonike pre svega degradiraju mikroorganizmi,

degradacija nastaje i fotooksidacijom, fotolizom i hemijskom
oksidacijom.
Organizmi sa visokim sadržajem lipida, a siromašni u sistemu oksigenaza imaju
tendenciju akumuliranja PAH
Vreme zadržavanja nafte u vodenom sistemu je obično < 6 meseci.
Primorsko okruženje može da zadrži naftu od nekoliko dana do 20 godina, u zavisnosti od
konfiguracije obale, vrste podloge i klime
Ugljovodonici visoke molekularne težine posebno aromatični, mogu se zadržati u
sedimentu i zemljištu veoma dugo (> 20 godina)
 Efekti na živi svet
Nafta može da ima razne toksične, pa čak
i letalne efekte na biljke i mikroorganizme.
Oporavak od efekata izlivanja nafte traje
par nedelja za mikroalge, do 5 godina za
većinu močvarnih biljaka, pa do 20 godina
za neko tropsko drveće.
Izlivanja nafte takođe često ima izražen
uticaj na lokalnu populaciju beskičmenjaka
(kroz fizički kontakt )
Pojedinačni PAH-ovi mogu biti
smrtonosni u visokim koncentracijama i
izazvati subletalne efekte u niskim
koncentracijama
Delimično metabolisani i alkilovani PAH-
ovi mogu izazvati genetska oštećenja,
razvojne anomalije, karcinogene promene
tkiva.
Nafta u moru (vodi) - Posledice:

• Nafta pluta na površini vode i može svojim fizičkim

osobinama ugroziti životinje i biljke jer sprečava
fotosintezu, disanje i ishranu (prodiranje svetlosti i
razmenu gasova).

• Nakon izliva nafte aromatični ugljovodonici prouzrokuju

neposrednu smrt mnogih organizama.

• Nakon nekoliko dana oni ispare, a nafta ostaje u kuglicama

koje su ‘’nakon nekoliko nedelja ili meseci’’ uništene
prirodnim procesima biodegradacije u čemu učestvuju
neke bakterije (Pseudomonas, Mycrobacterium, Nocardia),
gljive (Candida, Cladosporium) i alge.

• Posledica toga je i smanjenje količine kiseonika u moru,

zbog poremećaja u njegovom prilivu.
Nafta u moru (vodi) - Posledice:
•Kapljice nafte slepe se za perje ptica ili dlaku vodenih
sisara i sprečavaju termoregulaciju i prirodnu lakoću i moć
letenja i plutanja.

•Životinje se utope ili otruju progutanom naftom nakon

pokušaja čišćenja svog krzna/perja.

•Jaja i mladi razvojni stadijumi posebno su osetljivi na

neke toksične materije iz nafte koje su rastvorljive u vodi.

**********
Istovremeno, nafta dospeva i na obalu (nošena talasima,
vetrom i strujama). Posebno su ugrožene peščane i
muljevite obale na kojima nafta prodire u substrat i
podzemnim tokovima može dospeti do dna, gde joj je vek
mnogo duži
Izlivanje nafte 1991.-GWOS (Gulf War Oil Spill)
Exxon Valdez oil spill, Aljaska, 1989.
Torrey Canyon oil spill, Engleska, 1967.
 Polihlorovani bifenili-PCB
 sintetska organska jedinjenja
karakteristične bifenilne strukture sa
vezanim atomima hlora (1-10)
 teoretski 209 PCB, poznatih kao kongeneri,
100-150 prepoznato u formulacijama koje
su korišćene, a danas su dispergovani u
okolini
 1929. godine prvi put industrijski
proizvedeni u Monsanto hemijskoj
industriji SAD (‘Askarel”)
 široka primenu u različitim oblastima
industrije zbog hemijske postojanosti,
niskog napona pare, male zapaljivosti i
električne provodljivosti.
 1977. godine Američka agencija za zaštitu
životne sredine (EPA) izdala je Zakon o
kontroli toksičnih supstanci čime je
striktno ograničena proizvodnja, uvoz,
upotreba i uklanjanja PCB-ijeva, zbog
njihove utvrđene toksičnosti i potencijalne
karcinogenosti
 Primena PCB
• Adhezivi
• Transformatori
• Neonski kondenzatori
• Električni motori sa tečnim hlađenjem
• Hidraulični sistemi
• Elektromagneti
• Vakuum pumpe
• Mikrotalasne pećnice
• Elektronska oprema

Najveće količine oslobođene u životnu sredinu u periodu 1930.do kasnih 70-tih

Danas: ograničeno korišćenje
1977.- zabrana u SAD, ali i danas brojne “crne tačke”
 Izvori PCB u prirodi
Zabrana upotrebe PCB u mnogim
zemljama nije dovela do neposrednog
smanjenja njihovih količina u životnoj sredini,
jer:
• dalje se nastavilo sa korišćenjem starih
tipova kondenzatora i drugih električnih
aparata.
• velike količine PCB emituju se tokom
požara-pri nekontrolisanom sagorevanjju
otpada
• spiranjem sa deponija i prostora u blizini
fabrika
• difuziona emisija iz materijala kao što su
boje, premazi i plastika
• u toku procesa obrade otpadne vode
hlorisanjem
• akumuliraju se u životnoj sredini,
zagađeno zemljište i sediment i dalje
predstavljaju značajne izvore
 Sudbina PCB u prirodi
Široko rasprostranjeni, znatnim delom usled značajne
mobilnosti u vodi i vazduhu.
PCB su prisutni u svim sferama životne sredine:
atmosferi, hidrosferi , litosferi i biosferi.
mala rastvorljivost u vodi

prvenstveno se vezuju za organsku materiju u sredini u

kojoj se nalaze

• Pojava bioakumulacije u vodenim i kopnenim

organizmima (sa povećanjem lipofilnosti
povećava se biokoncentracija u masnom tkivu
i koži)
 BIOMAGNIFIKACIJA PCB

 sadržaj PCB u organizmima

vodenih životinja zavisi od osobina
samih jedinjenja i specifičnih faktora
pojedinih vrsta(sadržaja lipida,
godina starosti, brzine rasta, itd.)
 glavni put unosa: preko hrane
 životinje koje se nalaze na višem
mestu u lancu ishrane u svom
organizmu najčešće će imati veće
količine PCB usled nastanka
Fenomen biomagnifikacije.
 najveći stepen akumulacije može
se očekivati u ljudskom organizmu
(dospevaju putem hrane, udisanjem,
ili direktnim kontaktom kroz kožu)
 Sudbina PCB u prirodi
• Perzistentni su (perzistentnost raste sa porastom broja Cl atoma)
slabo podležu mikrobiološkoj i drugim vrstama razgradnje
(rezistentni prema biodegradaciji)

veoma dugo se zadržavaju u životnoj sredini

U zavisnosti od broja i položaja Cl-atoma i uslova koji vladaju u

okolini poluživot PCB u zemljištu je nekoliko godina, a u vodi i
vazduhu znatno manji, od nekoliko sati do 210 dana.
Globalna distribucija PCB

Podaci iz 1987. Tanabe

 Toksičnost PCB hemikalija za ljude

 disfunkcija jetre
 digestivni problemi
 hlorakne
 glavobolja, mučnina i zamor
 toksični efekti na respiratorni, imuni i nervni
sistem.
 brojni reproduktivni poremećajima (sterilnost
muškaraca, abnormalnosti u razvoju, i
poremećaju u učenju)
 kancer
 Reka Hudson -case study
• 1947.-1977. kompanija General Electric ispustila je
oko 590 000 kg PCB-ijeva u reku Hadson
• PCB-ijevi došli su iz dva pogona za proizvodnju
kondenzatora u Hudson Fall-u i Fort Edward-u u
državi Njujork.
• jedan od najopasnijih problema otpada na
planeti.
• devedesetih godina prošlog veka utvrđeno je da i
dalje postoji stalno otpuštanje PCB-ijeva iz sedišta
GE u blizini Hudson Fall-a i Ft. Edwards-a
(procenjeno je da se otpušta više od 19 l dnevno)
• kombinacija ovog kotinuiranog otpuštanja i
stalnog spiranja PCB-ijeva prisutnih u sedimentu i
dalje dovodi do visokog nivoa kontaminacije faune
i flore ove reke (nivoi PCB-ijeva > 2 ppm FDA)
• širenje PCB-ijeva kroz životu sredinu dovelo je do
ozbiljne pretnje po zdravlje lokalnog stanovništva
pre svega putem ingestije kontaminirane ribe i
vode.
 Preduzete mere
 1976. NYSDEC (New York State
Department of Environmental
Conservation) zabranio je lov ribe
 1977-1978. uklonjeno je 140000 m3
kontaminiranog rečnog sedimenta u
blizini Fort Edward-a
 1984. godine oko 320 km reke Hadson je
označeno kao Superfund site i pokušaji da
se oočiste gornji delovi reke su počeli.
 Superfund je uobičajeno ime za
Comprehensive Environmental Response,
Compensation, and Liability Act of 1980
(CERCLA), zakon u SAD čiji je cilj bilo
čišćenje kontaminiranih regija. Superfund
kreirao je Agency for Toxic Substances
and Disease Registry (ATSDR) koja ima
široke nadležnosti u sprečavanju i
saniranju štete po okolinu i ljudsko
zdravlje nastalo usled oslobađanja štetnih
materija u oklinu.
 1995. godine 64 km gornjeg dela reke
otvoren je za pecanje, ali samo po principu
„uhvati i pusti“.
• 2002. The State Department of Environmental conservation
(DEC) predložio je plan prema kome bi trebalo ukloniti oko 2,5
miliona m3 najzagađenijeg sedimenta koji bi zatim bio
skladišten na deponijama opasnog otpada do trenutka kada bi
bila razvijena sigurna i efikasna tehnologija za njegovo trajno
uništenje.

• uklanjanje je potrebno izvesti što opreznije kako bi se smanjio

rizik od resuspenzije materijala u vodi.

• pitanje najboljeg postupka uklanjanja kontaminanata i daljeg

postupanja sa uklonjenjim otpadom i dalje je nerešeno.
 PCDD i PCDF
• polihlorovani dibenzo-p-dioksini i
• polihlorovani dibenzo-furani
 Izvori PCDD i PCDF
• nastaju kao nus-produkti pri brojnim hemijskim procesima
proizvodnje hlorovanih aromatičnih jedinjenja
• pratioci PCB: mogu nastati zatvaranjem prstena u PCB
molekuli u prisustvu kiseonika
• hlorfenoli su kontaminirani PCDD-om i PCDF-om
-pentahlorfenol je široko primenjivan kao fungicid i insekticid
u drvnoj industriji
-trihlorfenol je korišćen kao prekursor herbicida 2,4,5-T čiji je
kontaminant veoma toksičan 2,3,7,8-TCDD
1978.-utvrđeno da su PCDD/PCDF prisutni u dimu cigarete i
da su ubikvitarni produkti sagorevanja: MWI-multicipal
waste incinerators (incineratori za spaljivanje otpada)
predstavljaju glavni izvor PCDD i PCDF
Sudbina PCDD i PCDF u prirodi
• vazduh je veoma važan medij za transport PCDD/PCDF
• za kopnene organizme je akumulacija niska (izuzetak su
akcidenti, pr. Seveso uginuće gajenih zečeva i akumulacija u jetri)
• za vodene organizme 3 potencijalna rezervoara PCDD i
PCDF su voda, sediment i hrana:
ispitivanja bioakumulacije 2,3,7,8-TCDD u jezeru Ontario korišćenjem
različitih kombinacija zagađene hrane, sedimenta i vode su pokazala da je
hrana glavni izvor za pastrmku, samo 22-30% je poticalo iz sedimenta a
neznatna količina iz vode
• 1980. god. utvrđeno da su velike vodene površine poput Great Lakes
i Baltičko more kontaminirane PCDD/PCDF- konc. 2,3,7,8-TCDD u
ribama u Lake Ontario2-162 pg/g; 1994.god. nije dokazano
prisustvo dioksina
• istovremeno je konc. PCDD/PCDF u vazduhu gradova Evrope
smanjena za 1/2
 Akutna oralna toksičnost
PCB,TCDF,TCDD
Jednokratna LD50 (mg/kg)

PCB's TCDF TCDD

Zamorci - >0,005 0,006

<0,010 0,002

Majmuni - 1 <0,070

Pacovi 1010 >1,000 0,047

Miševi 1900 >6,000 0,114

0,284
 Studije toksičnosti PCB, TCDF i
TCDD
Kod miševa, pacova, zamoraca i majmuna izloženih jednokratnoj letalnoj dozi
PCB, TCDF ili TCDD uočen je progresivni gubitak telesne mase praćen smrću
nekoliko nedelja nakon ekspozicije. Još nekoliko drugih jasnih znaka
toksičnosti primećeno je kod miševa, pacova i zamoraca. Kod majmuna se
razvio facijalni edem, gubitak trepavica i noktiju i kožne erupcije/ulceracije
tipa akni.
Upadljivi histopatološki nalazi bili su: hepatične lezije kod miševa i pacova,
hiperplazija epitela urinarnog trakta i hipoplazija limfoidnog tkiva i atrofija
timusa u sve četiri životinjske vrste.
Neželjeni reproduktivni efekti uočeni su kao odgovor na PCB kod sledećih
eksperimentalnih životinja: pacovi, zečevi, majmuni, psi i svinje, na TCDD kod
miševa i pacova i na TCDF kod miševa. Kod pacova i miševa izloženih PCB ili
TCDD hemikalijama razvio se kancer jetre. Nema studija o karcinogenim
efektima PCDF na eksperimentalnim životinjama.
 Efekti PCB, PCDD i PCDF
• poslednjih 10 godina veliki napredak u saznanjima o efektima ove 3
grupe slične po strukturi i toksičnosti;
• dokazane su velike razlike među vrstama: vrste iz reda sisara, ptica i
riba mogu biti ili veoma osetljive ili veoma rezistentne, posebno
kada su u pitanju hronični efekti na reproduktivni sistem, kao i
endokrini i teratogeni efekti. Na ove efekte su posebno osetljive vrste
vodenog lanca ishrane poput (foke, delfini, polarni medved i ribe
hladnih voda) koje su izložene visokoj ekspozicije usled
biomagnifikacije.
• beskičmenjaci su relativno neosetljivi jer nemaju Ah (Aryl
hydrocarbon) receptore.
• efekti na ekosisteme se mogu dugo zadržati obzirom na
perzistentnost ovih jedinjenja.
 Analitika PCB, PCDD i PCDF

• gasna hromatografija u kombinaciji sa različitim

detektorima
• GC/ECD najosetljivija
• Problem: niske koncentracije (pg/g), veliki broj
izomera