SKLADIŠTENJE ENERGIJE KAO DEO EES-a

Uvod
 Dijagram potrošnje nije konstantan: različite primene električne energije i
varijacije potrošnje na dnevnom i sezonskom nivou
 Dijagram proizvodnje nije konstantan: zbog ograničene raspoloživosti
agregata i varijacija u proizvodnji HE i obnovljivih izvora energije
 Postoji potreba za specijalno struktuiranom jedinicom između proizvodnje
i potrošnje:
- kod proizvođača: povećanje minimuma i smanjenje maksimuma
proizvodnje
- kod potrošača: pomeranje vršne potrošnje pomeri u minimum potrošnje
 Skladištenje energije u vidu hemijske energije u akumulatorskim
baterijama bilo je neophodno kod prvobitnih izolovanih DC sistema na
početku prošlog veka (najpre u Germantown-u, Pennsylvania, 1890)
 Skladištenje energije u EES-u se definiše kao sistem ili postupak, obično
sa nezavisnim upravljanjem, pomoću koga je moguće skladištiti energiju
koja je generisana u EES-u, održati je skladištenom i koristiti je kada je to
potrebno
 Na osnovu prethodne definicije, sistem za skladištenje energije u EES-u
može da se koristi u tri radna režima:
- punjenje
- skladištenje
- pražnjenje
 Sistem za skladištenje energije mora da ima odgovarajuću naznačenu
snagu i energetski kapacitet
 Sistem za skladištenje energije može da se koristi iz razloga:
- da poveća efikasnost rada EES-a
- da smanji potrošnju primarnog energenta konzervacijom energije
- da obezbedi pouzdanost napajanja energijom
 Postoje dva različita tipa energetskih sistema:
- hibridni sistem (sistem sa dve ili više vrsta ulaznih energija i jednom
vrstom energije na izlazu, primer: hibridni vetar-solar sistem)
- kombinovani sistem (sistem sa jednim primarnim izvorom i na ulazu i
sa dve ili više vrsta energija na izlazu, primer: CHP proizvodnja)
 Skladištenje energije je moguće u oba sistema
 Balans energije i snage u sistemu za skladištenje
energije
 Sistem za skladištenje energije se sastoji iz tri dela:
- centralno skladište (CS)
- sistem za transformaciju energije (PTS)
- upravljački sistem za punjenje i pražnjenje (CDCS)

Slika 3.1: Struktura sistema za skladištenje energije, a,b,c – izabrani čvorovi u EES-u
 CS se sa stanovišta EES-a može u potpunosti definisati sa
- energetskim kapacitetom Es – energijom koja se može skladištiti (može
biti mehanička, termička, hemijska ili električna)
- naznačenom snagom Ps – da bi sistem za skladištenje energije mogao
da se puni i prazni sa snagom Ps u skladištu mora da ostane izvesni deo
skladištene energije
 Naznačena snaga PTS-a se može definisati na osnovu naznačene
snage punjena skladišta Pc i naznačene snage pražnjenja skladišta Pd:

Ps  max Pc , Pd 

 CDCS je specijalno projektovan mikroprocesorski kontroler sa

odgovarajućim softverom
 Kada sistem za skladištenje energije radi u režimu pražnjenja, važi:
Pg  Pl  Ps  0
Qg  Ql  Qs  0
gde su: Pg i Qg – aktivna i reaktivna snaga proizvodnje u EES-u,
Pl i Ql – aktivna i reaktivna snaga potrošnje,
Ps i Qs – aktivna i reaktivna snaga skladišta energije
 Sistem za skladištenje energije predstavlja nesavršen magacin energije,
u njemu postoje gubici δEs:

Egen   Es  El  0
gde je Egen energija koja se proizvodi u EES-u i El potrošnja u EES-u

Slika 3.2: Balans energije u skladištu:

Ec – energija konzumirana od strane skladišta za vreme punjenja
Es – energija akumulirana u skladištu
Es’ – preostala energija u skladištu
Ed – energija koju daje skladište za vreme pražnjenja
δEc, δEs(t), δEd – gubici energije u toku punjenja, skladištenja i pražnjenja
 Gubici energije δEs:
 Es  Ec  Ed   Ec   Es (t )   Ed
 Efikasnost punjenja ξc:
c  Es / Ec

 Efikasnost skladišta ξc(t):

s (t )  Es / Es
 Efikasnost praženja ξd:
d  Ed / Es
 Efikasnost ciklusa punjenja i pranjenja ξs:

s  Ed / Ec  c  s (t )  d
 Gubici energije δEs:

 Es  Ec  Ed  Ec (1  Ed / Ec )  Ec (1  s )  Es (1  s ) / c
 Matematički model sistema za skladištenje energije

 Matematičko modelovanje sistema za skladištenje energije zahteva

formulaciju modela za svaki deo sistema: CS, PTS i CDCS
 Uloga CS je da akumulira energiju u određenoj količini i da je vrati sa
određenom brzinom
 Akumulirana energija Es je funkcija sledećih tipova parametara:
- konstrukcionih parametara CPi koji su konstantni za dati CS
- varijabilnih parametara VPi koji su funkcija režima skladištenja
 Funkcija koja modeluje CS:
Es  fCS (CPi , VPi )

 Snaga koja definiše tok energije iz CS-a:

dEs dfCS (CPi , VPi )

PCS  
dt dt
 Osnovna funkcija PTS-a je da izvrši transformaciju energije iz CS-a u
saglasnosti za zahtevima EES-a, sa snagom koja zavisi od:
- istih varijabilnih parametara VPi
- konstantnih PTS parametara CPPi
- specijalnih upravljačkih parametara RPi
- parametara koji se odnose na režim rada EES-a PWSRP
 Matematički model PTS-a:
PPTS  f PTS (CPPi , RPi , PWSRPi ,VPi )
 CDCS treba da izmeri parametre koji se odnose na režim rada EES-a i
u CS-u, da izračuna željenu snagu Pdes kojom bi se energija koristila iz
CS-a i onda da izračuna specijalne upravljačke parametre RPi i da ih
pošalje PTS-u
 Matematički model CDCS-a:
Pdes  fCDCS ( PWSRPi )
RPi  FCDCS ( Pdes ,VPi )
 Željena snaga mora biti:
Pdes  PCS  PPTS  Ps
 Matematički model se može dopuniti jednačinom balansa energije:

Ec  Ed  Es (1  s ) / c  0

 Funkcije fCS, fPTS, fCDCS, FCDCS se posebno definišu za različite vrste CS-a
i PTS-a, kao od željene funkcije CS-a u EES-u
 Ako su uključeni zahtevi sistema za skladištenom energijom,
matematički model sistema za skladištenje energije se može
pojednostaviti:
Pdes  fCDCS ( PWSRPi )
Pdes  PCS  PPTS  Ps

 Modelovanje upravljanja aktivnom i reaktivnom snagom sistema za

skladištenje energije:
 Pdes   Ps / (1  Ts Ps )
 Qdes   Qs / (1  Ts Ps )

gde se vremenska konstanta Ts posebno određuje za različite tipove

sistema za skladištenje energije
Primene sistema za skladištenje energije za pokrivanje
dijagrama potrošnje (statičke primene)
 Statičke primene sistema za skladištenje energije:
- za povećanje minimuma proizvodnje koja pokriva bazni deo dijagrama
potrošnje (u kojoj učestvuju efikasne TE i NE)
- za smanjenje proizvodnje koja pokriva srednji deo dijagrama potrošnje
u kojoj učestvuju manje efikasne elektrane na fosilna goriva
- za smanjenje vršne proizvodnje u kojoj učestvuju elektrane na gas i
naftu i dizel agregati
- za obezbeđivanje dodatne rezerve u slučaju priključenja obnovljivih
izvora energije koji imaju intermitentnu proizvodnju energije
 Skladištenje energije u toku minimuma potrošnje i njeno korišćenje u
toku maksimuma potrošnje je opravdano ako je:
s  Cmin / Cmax
gde su:
ξs – efikasnost sistema za skladištenje energije
Cmin i Cmax – troškovi proizvodnje u toku minimuma i maksimuma potrošnje
 Slika 3.3: Tipični sedmični dijagram potrošnje koji se pokriva
A) proizvodnjom bez skladištenja energije
B) proizvodnjom sa skladištenjem energije
 Primena sistema za skladištenje energije za potrebe
rotirajuće rezerve (dinamičke primene sistema za
skladištenja energije)

 U slučaju kada TE moraju da se koriste za ostvarivanje dovoljnog

kapaciteta regulacione rotirajuće rezerve, neophodno je da snaga ovih
elektrana bude manja od nominalne (3-5%)
 Sistem za skladištenje energije može preuzeti ulogu rotirajuće
regulacione rezerve praćenjem promena potrošnje
 U slučaju kada havarijska rotirajuća rezerva nije dovoljna da održi
dinamičku stabilnost EES-a pri ispadima velikih proizvodnih jedinica,
uključenjem sistema za skladištenje energije može se izbeći isključenje
potrošača ili kolaps EES-a
 Većina tipova sistema za skladištenje energije imaju mogućnost brzog
uključenja a isto tako, ako rade u režimu punjenja i mogućnost
trenutnog isključenja iz EES-a
 Skladištenje energije i obnovljivi izvori energije

 U slučaju priključenja obnovljivih izvora energije veće instalisane snage

u EES-u neophodno je:
- povećanje rezerve instalisanih kapaciteta konvencionalnih elektrana
- uvođenje sistema za skladištenje energije
 Iako je u EES-u Srbije tercijarna rezerva za podizanje snage 450 MW,
planirani kapaciteti budućih intermitentnih izvora energije mogu biti veći
od 450 MW ako se koriste različiti OIE (VE, solarne elektrane, male HE i
elektrane na biomasu)
 Povećanje rezerve ili uvođenje sistema za skladištenje energije bi bilo
neophodno od 2020. godine kada se prema Strategiji energetike
predviđa 500 MW VE, 200 MW malih HE i 10 MW solarnih elektrana
 U slučaju kada se obnovljivi izvori energije koriste za napajanje
potrošnje u domaćinstvu koje je priključeno na distrubutivnu mrežu,
skladištenje energije nije potrebno
 U slučaju korišćenja OIE za napajanje izolovanih potrošača,
neophodna je primena sistema za skladištenje energije
 PV sistemi su pogodni za pokrivanje dnevnog pika dijagrama potrošnje,
ali loša korelisanost sa dijagramom potrošnje na sezonskom nivou

Slika 3.4: Uticaj proizvodnje PV sistema na dnevni dijagram potrošnje

1 - bez proizvodnje PV sistema,
2 - sa 5% učešća PV sistema u ukupnoj proizvodnji
3 - sa 15% učešća PV sistema u ukupnoj proizvodnji
 Korišćenje solarnih sistema za napajanje izolovanih potrošača zahteva
dimenzionisanje sistema za najnepovoljniji mesec (decembar) ili
primenu sezonskog skladištenja energije

100000

80000

ukupna mesecna proizvodnja [ kWh ]

60000

40000

20000

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
mesec u godini

Slika 3.5: Mesečne potrošnje električne energije u Srbiji i očekivane

mesečne proizvodnje PV elektrane instalisane snage 500 kW
 Korišćenje vetroagregata: dobra korelisanost dijagrama proizvodnje sa
dijagramom potrošnje na sezonskom nivou, ali loša na dnevnom nivou

Slika 3.6: Mesečne potrošnje električne energije u Srbiji i normalizovane

mesečne proizvodnje vetroelektrane
Slika 3.7: Dnevni dijagram potrošnje električne energije u Srbiji i
normalizovana proizvodnja vetroelektrane u toku dana
 Kod korišćenja solarnih termalnih sistema za zagrevanje vode, u
periodima sa niskom solarnom iradijacijom neophodno je imati:
- konvencionalni sistem za grejanje vode, ili
- sistem za skladištenje tople vode u rezervoaru sa toplotnom izolacijom
 Solarni sistemi za grejanje prostorija:
- medijum za skladištenje toplote: rezervoar tople vode, Trombe-ov zid
- manje su efikasni od sistema za grejanje vode: zbog primene samo u
grejnoj sezoni i zbog toga što se zahteva znatno veći rezervoar za
skladištenje toplotne energije
 Skladištenje energije i transport
 Razvoj transpornog sektora: potreba za alternativnim gorivom i
skladištenjem tog goriva, najveći napori su učinjeni u razvoju električnih
vozila (EV) i novih akumulatorskih baterija
 Sistem za skladištenje energije kod vozila mora biti:
- siguran, jednostavan za rad i sa jednostavnim punjenjem energijom
- sa medijumom za skladištenje koji ima veliku gustinu energije
 Velika gustina energije u benzinu – osnovni razlog zašto vozila sa
alternativnim gorivima nisu u komercijalnoj upotrebi:
- rezervoar benzina od 40 cm3 sadrži oko 400 kWh skladištene hemijske
energije i omogućava vozilu da pređe 200-500 km
- olovne akumulatorske baterije iste zapremine sadrže oko 10 kWh
skladištene hemijske energije i omogućavaju vozilu da pređe 20-40 km
- Tesla model S sadrži baterije od 85 kWh omogućavaju vozilu da pređe
510 km
- Nisan Leaf ima bateriju kapaciteta 24 kWh i može da pređe 160 km
- Baterije koje se koriste kod električnih automobila: Li-Ion i Li-polymer
 Cena EV bez akumulatorske baterije – praktično ista kao i cena
konvencionalnog vozila, razliku pravi cena baterije
 Nedostaci baterija za električna vozila:
- veliki investicioni troškovi
- nedostatak servisnih stanica za zamenu baterija
 Njihova komercijalna primena izvesna u budućnosti zbog:
- njihove velike efikasnosti
- rasta cene benzina
 Moguća primena za povećanje minimuma bazne proizvodnje u EES-u,
uštede u ukupnoj potrošnji primarne energije
 Električna vozila
 Tipovi električnih vozila:
- električna vozila sa baterijama (BEV - Battery electric vehicles),
- hibridna električna vozila (HEV - Hybrid electric vehicles),
- hibridna električna vozila sa punjenjem (PHEV - Plug-in hybrid electric
vehicles).
 Prednosti električnih vozila u odnosu na vozila sa SUS motorima:
- ne zagađuju atmosferu,
- nema buke motora,
- smanjenje ulaganja u održavanje,
- nema zavisnosti od dostupnosti i cene goriva na tržištu,
- u mnogim državama postoje značajne subvencije za električne
automobile,
 Nedostaci električnih vozila: zahtevaju racionalno korišćenje klima
uređaja, nedovoljno razvijena infrastruktura za napajanje električnih
vozila, zahtevaju korišćenje obnovljivih izvora energije da bi bila
ekološki prihvatljiva transportna sredstva
 Karakteristični dijagrami punjenja električnih automobila normalizovan
na prosečnu potrošnju automobila od 12 kWh pri punjenju baterija u
toku radnog dana

Slika 3.8: Normalizovani dnevni dijagram punjenja baterije električnog

automobila za radni dan
 1
ukupna snaga punjenja
0.9 snaga punjenja u domacinstvima
snaga punjenja u javnim stanicama
0.8

0.7

0.6
P [kW]

0.5

0.4

0.3

0.2

0.1

0
0 5 10 15 20
t [h]

Slika 3.9: Normalizovani dnevni dijagram punjenja baterije električnog

automobila za neradni dan
 Uticaj punjenja baterija električnih automobila na dijagram potrošnje
stambenog naselja sa 224 domaćinstava

300
snaga potrošnje bez automobila
snaga punjenja baterija automobila
250 snaga potrošnje sa automobilima

200
P [kW]

150

100

50

0
357 358 359 360 361 362 363
t [dan]

Slika 3.10: Povećanje snage na dijagramu potrošnje u zimskoj sezoni kada

svako četvrto domaćinstvo ima električni automobil
 300
snaga potrosnje bez automobila
snaga punjena automobila
250 snaga potrošnje sa automobilima

200
P [kW]

150

100

50

0
182 183 184 185 186 187 188
t [dan]

Slika 3.11: Povećanje snage na dijagramu potrošnje u letnjoj sezoni kada

svako drugo domaćinstvo ima električni automobil
 Tabela 3.1: Vrste električnih vozila i njihove karakteristike
Dužina koju Ukupan
Vreme
automobil domet
punjena
Vreme može preći Kapacitet Potrošnja koji
preko Snaga punjenja
Marka punjenja preko nakod 1h baterije Tip električne automobil
Model obične
automobila wall box punjenja utikača energije može
kućne
punjača [sati]¹ preko wall [kWh/100km] preći
utičnice
box punjača
[sati]¹ ² [kWh] [kW] [km]
[km]¹

A3 Sportback
Audi 2,5 h 4h 32 km 8,8 kWh 3,7 kW tip 2 11,4 kWh 50 km
e-tron

25 | 35 | 55 3,7 | 4,6 |
BMW i3 (60 Ah) 5,5 | 4,5 | 3 h 8,5 h 18,8 kWh tip 2 12,9 kWh 190 km
km 7,4³ kW

CITROËN C-ZERO 4h 6,5 h 30 km 14,5 kWh 3,7 kW tip 1 12,6 kWh 150 km

25 | 30 | 40 3,7 | 4,6 |
Ford Focus Electric 6,5 | 5,5 | 4 h 10,5 h 23 kWh tip 1 15,4 kWh 162 km
km 6,6³ kW

25 | 30 | 44 3,7 | 4,6 |
Kia Soul EV 7,5 | 6 | 4,5 h 12 h 27 kWh tip 1 14,7 kWh 212 km
km 6,6 kW
B-Class
Mercedes-
Sports Tourer 8|3h 12,5 h 20 | 65 km 28 kWh 3,7 | 11 kW tip 2 16,6 kWh 200 km
Benz
B 250 e
Plug-in Hybrid
Mitsubishi 3,5 h 5,5 h 25 km 12 kWh 3,7 kW tip 1 13,4 kWh 50 km
Outlander

20 | 25 | 40 3,6 | 4,6 |
NISSAN Leaf (24 kWh) 7 | 5,5 | 4 h 11 h 24 kWh tip 1 15,0 kWh 199 km
km 6,6³ kW

150 km 50
Opel Ampera-e n.A. n.A. 60 kWh 7,4 | 50 kW tip 2 14,5 kWh 500 km
kW in 30 min

Peugeot iOn 4h 6,5 h 30 km 14,5 kWh 3,7 kW tip 1 12,6 kWh 150 km

Cayenne S E- 15 | 20 | 35 3,6 | 4,6 |

Porsche 3 | 2,5 | 1,5 h 5h 10,8 kWh tip 2 20,8 kWh 36 km
Hybrid km 7,2 kW

Renault Fluence Z.E. 6h 10 h 26 km 22 kWh 3,7 kW tip 2 14 kWh 185 km

Prius Plug-In
Toyota 2h 3h 25 km 8,8 kWh 3,7 kW tip 2 7,2 kWh 50 km
Hybrid

Volkswagen
e-up! 5,5 h 8,5 h 30 km 18,7 kWh 3,6 kW tip 2 11,7 kWh 160 km

V60 Plug-In
Volvo 3,5 h 4,5 h 16,5 km 12 kWh 3,6 kW tip 2 21,7 kWh 50 km
Hybrid

XC90 Plug-In
Volvo 2,5 h 4,5 h 15 km 9,2 kWh 3,6 kW tip 2 18,2 kWh 43 km
Hybrid