Boje su od davnina korišćene.

U primitivnoj zajednici ljudi su slikali po zidovima

pećina, koristeći mineralne boje: okeri i zemljane umbra boje.

BOJE
Crna
Za
Ovedobijanje
bojasadrže
boje se bele
dobijala
bojeiz i
okside
koristio
ugljenisanih
se živi
hidrokside ostataka
kreči
gvožđa
drveta
mangana i kostiju
prva veštačka boja, berlinsko plavo, je proizvedena početkom XVIII veka. Ranije
se koristila prirodna plava boja koja se dobija iz minerala lapis lazuri (prirodni
ultramin)

Utvrđeno je da je hemijski sastav prirodnig ultramarina Na8Al6Si6O24S2

Veštački ultramin je smesa kineske gline, uglja ili drveta, sode, silicijuma...
 Dobijanje ultramarina

Mineral se prvo melje Zatim se fini delovi Smesa se meša sa

u električnom mlinu mešaju sa alkoholom voskom i vodom, zatim
se procedi kroz tkaninu

Kao krajnji produkt je visoko kvalitetan ultramarin

pronađena je i grupa žutih boja
-hromno žuto (olovo-hromat, PbCrO4)
-kadmijum žuto (kadmijum-sulfid, CdS)

hromno žuto se veštački dobija, ali u

prirodi se nalazi u retkom mineralu –crocoite
dobija se reakcijom olovo II nitrata i kalijum
hromata

Iz kadmijum-sulfida može da
se dobije od najsvetlije žute do
narandžaste. U prirodi se
nalazi u mineralu greenockite
 dobijanje kadmijum-sulfida

Kadmijum II nitrat (levo) Zagrevanje

Natrijum sulfid (desno)
Reakcija kadmijum II nitrata i
Natrijum sulfida

Mešanje taloga Filtracija – nastajanje žutog pigmenta

u XX veku je otkriven jedan od najznačajnijih belih pigmenata – titanova bela.
Po hemijskom sastavu je titan oksid (TiO2).

Primer dobijanja titan

dioksida iz peći

od tekstilnih boja prve su

korišćene plavi indigo, koji se dobija iz biljke sač
(Isatis tinctoria), i alizarin.

kasnije su počele da se koriste cvetne boje koje su biljnog porekla, ali i životinjske
Kao što su skerletna, antički purpur...
 Fizički pojam boje
naše oko registruje određeni spektar talasnih tužina. Svaka talasna dužina
predstavlja određenu boju
Ultraljubičasta oblast
375
Ljubičasta
450
Plava
500
Zelena
570 Žuta
590
Narandžasta
610
Crvena
740
infracrvena
nm
supstanca upija određeni spektar boja, a reflektuje ostatak. Kao posledica
nastaje komplementarna boja apsorbovane svetlosti (monohromatska boja).

ahromatska boja je uzrok apsorbovanja svih talasnih dužina ili reflektovanja

svih talasnih dužina (bela i crna).

sposobnost apsorbovanja svetlosti zavisi od mogućnosti prelaska elektrona iz

molekulskih orbitala niže energije u orbitale više energije.
 Sintetske organske boje
Sintetske organske boje se dele prema:

materijalu koji se njima dobija:

1. tekstilne boje
2. boje za kožu
3. boje za papir
4. boje za plastične mase i druge
osobinama bojenja
1. direktne ili supstantivne boje
2. indirektne ili adjektivne boje
3. azoične ili ledene boje
4. redukcione boje
5. disperzione boje
6. boje rastvorne u ulju i alkoholu
hemijskoj strukturi:
1. nitro i nitrozo boje
2. azo-boje
3. trifenilmetanske boje
4. indigoidne boje
5. antrahinonske boje
 Azo boje

dobijaju se iz azo-benzena
najbrojnije su. Služe za bojenje vune, pamuka, svile...
najpoznatiji predstavnik ovih boja je metiloranž (helijantin). U alkalnom rastvoru
je obojen žut, a u kiselom crveno.
 Trifenilmetanske boje
važan predstavnik ove grupe boja je malahitno zeleno.

takođe je i poznat fenolftalein koji se

ne upotrebljava kao boja, već kao indikator
 dobijanje malahitnog zelenog

Rastvor natrijum-karbonata Formira se gasovit

se dodaje rastvoru ugljen dioksid
bakar II sulfata

Filtriranjem se dobija
konačan proizvod
 Indigoidne boje
u prirodi indigo se nalazi u obliku glukozida indikana (bezbojan).

plavi indigo se koristi za bojenje tkanina. Pomoću natrijum-hiposulfida redukuje

se u beli indigo. U alkalni rastvor belog indiga potopi se tkanina, zatim se tkanina
izloži dejstvu kiseonika, i beli indigo prelazi u plavi.
dobijanje indiga u laboratiji

O-nitrobenzalaldehid se rastvori u acetonu i vodi

i polako se meša. Zatim se polako dodaje
natrijum hidroksid. Smesa se meša štapićem i zatim
ostavi pet minuta da stoji.
Rastvor se filtrira i dobija se indigo pigment.
 Antrahinonske boje
najpoznatija boja iz ove grupe je alizarin. Dobija se iz korena biljke broć. Spada
u močilske boje, jer sa nekim metalnim oksidima gradi nerastvorna jedinjenja.

najpoznatija boja alizarina je tursko crveno

 dobijanje alizarina u laboratoriji

Rastvor natrijum karbonata se Taloženje aluminijum hidroksida Alizarin pomešan sa

sipa u rastvor aluminijum sulfata ricinusovim uljem
(tursko crveno ulje)

Aluminijum hidroksidu se doda Na3PO4, CaCl2, Boja smese posle jedno sata ključanja
Zatim se doda alizarin, i sve se to kuva 6 sati.