ОСНОВИ ЦАРИНСКОГ

СИСТЕМА И
ПОСТУПКА
 

припремила Драгана Максимовић,

дипл. правник
ДЕО I

 
1. ПОЈАМ И ЦИЉЕВИ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА
Царински систем-  скуп  института  и  правних  прописа 
који  се  примењују  на  одређеној  царинској  територији  у 
циљу остварења одређених економских циљева. 
 Царински  систем  РС  је  део  њеног  правног  система    и 

чине га царински прописи:
-Царински Закон и    прописи  донети  на  основу  овог 
Закона ради његовог спровођења;
-Закон о царинској тарифи
-међународни споразуми

Основни институти царинског система :  царинска 

роба,  царински  надзор,  царинско  подручје,  царинска 
линија,  царинска  обавеза,  обвезник,  ослобођења  од 
плаћања царине и др.  
 Усаглашавања  законодавства  РС  са 
законодавном  регулативом  Европске  уније  и 
правилима  СТО  (усклађивање  прописа  у 
области царинског  система).

 ЦЗ  садржи  основне  институте  и  принципе  на 

којима се заснива ЦЗ Европске Уније, а што је у 
складу и са ставовима СТО и Светске царинске 
организације,  стандардима  ревидиране 
Међународне  конвенције  о  упрошћавању  и 
усклађивању  царинских  поступака,  као  и 
основним опредељењима из Општег споразума 
о царинама и трговини (ГАТТ). 
 Уставни основ за доношење  ЦЗ (''Службени 
гласник РС'', број 18/10,111/12- члан 97. тачка 
6.  Устава  РС,  којим  је  прописано  да  РС 
уређује  и  обезбеђује,  између  осталог  и 
царински систем.
 Царински закон,  који  је  почео  да  се 
примењује  3. маја 2010.  године  је 
најзначајнија  промена  у  области  царинских 
прописа  у  2010.  години,  која  је  довела  до 
следећег:
1. доношења неопходних подзаконских аката у 
периоду до почетка примене новог ЦЗ, и то:
 Одлуке  о  условима  и  начину  за  смањење 
царинских  дажбина  на  одређену  робу,  односно 
за  изузимање  од  ређене  робе  од  плаћања 
царинских дажбина у 2010. години- „Сл.гласник 
РС“, број 27/10;

 Одлуке  о  одређивању  робе  на  коју  се  не 

плаћају увозне дажбине - „Сл.гласник РС“, број 
27/10;

 Одлуке о сезонским царинским стопама на увоз 
одређених  пољопривредних  производа  - 
„Сл.гласник РС“, број 27/10;
 Одлуке  о  условима  и  начину  изузимања 
одређене  робе  од  плаћања  царинских  дажбина- 
„Сл.гласник РС“, број

 Одлуке  о  престанку  важења  Одлуке  о 

критеријумима  на  основу  којих  се  одобравају 
царински контигенти- „Сл.гласник РС“, број 27/10;

 Правилник  о  облику,  садржини  начину 

подношења  и  попуњавања  декларације  и  других 
образаца у царинском поступку- „Сл.гласник РС“, 
број 29/10;(Нов- Сл.гласник РС“, број 7/2015)
2.  доношења  осталих  подзаконских  аката  у  периоду  од 
шест месеци од почетка примене новог ЦЗ, од којих 
је  најзначајнија  Уредба о царински дозвољеном
поступању с робом  (''Службени  гласник  РС'',  број 
93/2010 и 63/2013,145/2014)-Уредба.

 Уредбом  су  прописани  услови  за  примену  појединих 

царинских  института  прописаних  општим  одредбама 
ЦЗ  у  вези  са  робном  разменом  између  царинског 
подручја  Републике  Србије    и  других  царинских 
подручја.

 Царинским  законом  се  уређују  општа  правила  и 

поступци који се односе на робу која се уноси и износи 
из царинскогк подручја Републике Србије.
Царински закон:
 се примењује на промет робе између царинског 

подручја РС и других царинских подручја;

 уређује  царинске  радње  и  поступке,  као  и 

права  и  обавезе  лица  и  царинског  органа,  који 
из тих радњи и поступака проистичу;  

  примењује се јединствено на целом царинском 
подручју РС, осим ако није другачије прописано 
овим  законом,  другим  законом  или 
међународним  споразумом  који  је  потврдила 
РС.
 Циљеви  Закона (царинског система) :

-заштита финансијских интереса РС;

-заштита РС од незаконите трговине;

-безбедност и заштита људи и животне средине;

-повећање конкурентности домаће привреде;

-олакшавање међународне трговине. 
2. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ИНСТИТУТИ
ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА
 Царинско подручје  обухвата  територију  РС,  територијалне 
воде и ваздушни простор изнад Србије.
   Царинско  подручје  ограничено  је  царинском  линијом  која  је 
истоветна са границом РС и њена дужина је 2.414 км.

 Царински погранични појас на копну обухвата део царинског 

подручја у ширини 15 км од царинске линије РС и кад царинска 
линија прелази граничном реком. 
 Царински  погранични  појас  на  граничном  језеру  обухвата  део 
царинског  подручја  РС од царинске линије на језеру и  до 5 км
копна од обале језера. 

 Царински прелаз  је  место  одређено  за  увоз,  извоз  и  транзит 

робе,  као  и  за  прелаз  лица  и  превозних  средстава  преко 
царинске линије на граничном прелазу.
 Роба  која  подлеже  граничним  инспекцијским  контролама 
превози  се,  односно  преноси  преко  царинских  прелаза 
одређених прописима који регулишу вршење тих контрола
 Међународни царински прелази
  раде 24 часа сваког дана у години;

   изграђени  објекти  ради  испуњења  услова  за  рад  царинских 

органа, полиције и других инспекцијских органа;

Погранични царински прелази

 служе искључиво посебним корисницима:

А)  лицима  из  пограничног  појаса  која  се  крећу  на  основу 
пограничне  легитимације,  неометано  уносе  средства  за  рад 
својих имања и неометано без царинских исправа уносе приносе 
са имања.
Б)  лекарима,  ветеринарима  и    ватрогасцима,  који  имају 
боравиште у царинском пограничном појасу који у случају хитне 
потребе могу преносити инструменте и лекове, односно опрему, 
ради обављања своје делатности. 
 Царинска роба је роба која се увози, односно уноси 
или  прима  у  царинско  подручје,  која  се  из  тог 
подручја  извози,  односно  износи  или  шаље  или  је 
преко  тог  подручја  у  транзиту,  односно  проноси  се 
преко царинског подручја.

 Царинском робом сматрају се и: 
- живе животиње које  се  увозе,  извозе  или  су  у 
транзиту; 
- електрична енергија,  гас  или  течност  који  се 
електричним  водовима,  цевоводима  или  на  други 
начин увозе, извозе или су у транзиту;
-  превозна средства којима  се  роба  и  путници 
превозе преко царинске линије, или која су намењена 
за превоз робе и путника преко царинске линије;
Дефиниције најважнијих појмова и
института који се користе у тексту Закона
(члан 5. ЦЗ ) :

 лице је физичко лице или правно лице, удружење 
лица  и  предузетник  коме  је  у  складу  с  прописима 
призната способност предузимања правних радњи;
 лице с пребивалиштем или седиштем у
РС је:
 држављанин  РС  с  пребивалиштем  у  РС  или 
страни  држављанин  којем  је  одобрен  стални 
боравак у РС у складу са законом,
 правно  лице  које  има  седиште,  регистрован 
огранак,  представништво  или  сталну  пословну 
јединицу на територији РС;
 царински орган је  Управа  царина, 
царинарница и њене организационе јединице 
надлежне  за  примену  царинских  и  осталих 
прописа,  као  и  овлашћени  царински 
службеник;

 царински статус робе  је  статус  робе  у 

царинском поступку, као домаће или стране;
 домаћа роба је:
 роба у целини добијена или произведена на царинском 
подручју  РС,  која  не  садржи  робу  увезену  из  држава 
или с територија ван царинског подручја РС,
 роба увезена из држава или с територија ван царинског 
подручја РС која је стављена у слободан промет,
 роба добијена или произведена на царинском подручју 
РС само од горе наведене робе;
 страна роба  је  сва  роба  која  нема  статус  домаће  робе, 
као и роба која је изгубила статус домаће робе.
   Домаћа  роба  губи  тај  статус  када  стварно  иступи  из  РС, 
осим  у  случајевима  из  члана  126.  ЦЗ  (транзит  домаће 
робе,  са  преласком  преко  територије  треће  државе,  без 
промене царинског статуса);
 царински дуг је обавеза лица да плати износ 
на  име  увозних  дажбина  (царински  дуг 
приликом  увоза),  односно  извозних  дажбина 
(царински  дуг  приликом  извоза)  које  се 
утврђују  за  одређену  робу  према  прописима 
РС;
 увозне дажбине су:

-царинске дажбине и друге дажбине које имају 
исто дејство, које се плаћају при увозу робе,
-увозне дажбине које се утврђују у оквиру мера 
пољопривредне  политике,  а  плаћају  се  при 
увозу робе;
 извозне дажбине су:
 царинске  дажбине  и  друге  дажбине  које 
имају  исто  дејство,  које  се  плаћају  при 
извозу робе,
 извозне  дажбине  које  се  утврђују  у  оквиру 
мера  пољопривредне  политике,  а  плаћају 
се при извозу робе;
 дужник  је  свако  лице  које  је  дужно  да  плати 

царински дуг;
 царински надзор је скуп мера које предузима 

царински  орган  у  циљу  примене  царинских  и 

других  прописа  на  робу  која  подлеже 
царинском надзору. 
 царинска контрола  су  одређене  радње које
спроводи царински орган у вези с робом, 
као  што су: преглед робе, контрола  постојања, 
исправности  и  веродостојности  докумената; 
преглед књиговодствених и других докумената, 
преглед  и  претрес  превозних  средстава, 
преглед и претрес личног пртљага и друге робе 
коју  лица  носе  са  собом  или  на  себи  и 
спровођење  службених  поступака  и  осталих 
сличних  радњи  у циљу обезбеђивања
правилне примене царинских и других
прописа;
 царински дозвољено поступање с робом или употреба робе
је:
 стављање робе у царински поступак,
 уношење робе у слободну зону или у слободно складиште,
 поновни извоз робе из царинског подручја Републике Србије,
 уништавање робе,
 уступање робе у корист државе;

 царински поступак је:
 стављање робе у слободан промет,
 транзит робе,
 царинско складиштење робе,
 активно оплемењивање робе,
 прерада робе под царинском контролом,
 привремени увоз робе,
 пасивно оплемењивање робе,
 извоз робе;
 царинске формалности су активности које предузимају 
лица  и  царински  орган  у  циљу  примене  царинских 
прописа;
 царинска декларација  је  изјава или радња којом 
лице,  у  прописаној  форми  и  на  прописан  начин, 
захтева  да  се  роба  стави  у  одређени  царински 
поступак;
 сажета декларација (увозна  сажета  декларација  и 
извозна сажета декларација) је изјава или радња којом 
лице,  пре  или  у  време  уношења  робе  или  изношења 
робе из царинског подручја РС, у прописаној форми и на 
прописан  начин,  обавештава царински  орган  да  ће 
роба бити унета или изнета из царинског подручја РС;
 декларант је лице које подноси декларацију у своје име 
или лице у чије име се подноси декларација
 допремање  робе  царинарници  је  на  прописан  начин 
обавештавање ЦО о  приспећу робе царинском органу 
или у место које је одредио или одобрио ЦО;

 пуштање робе је радња ЦО којом се роба ставља на 
располагање уз услове и у сврхе одређене царинским 
поступком у који је роба стављена;

 носилац царинског поступка  је  лице  у  чије  име  се 

подноси  декларација  или  лице  на  које  су  пренета 
његова права и обавезе у вези с царинским поступком;

 носилац одобрења је лице које је добило одобрење у 

складу с царинским прописима;
 елементи за обрачун дажбина су стопа царине и износ 
дажбина у складу са ЦТ и сврставањем робе по тарифи, 
порекло  робе,  царинска  вредност  робе,  као  и  количина, 
врста и стање робе;
 царињење  је  свака  званична  радња  стављања  робе  у 
царински поступак или вршење царинских формалности 
у  вези  с  поновним  извозом  робе  у  редовном  поступку 
или  у  поједностављеном  поступку  у  складу  са  овим 
законом;
 подношење декларације-  подношење  декларације 
надлежном  царинском  органу,  у  прописаној  форми  и  на 
прописан начин, у циљу спровођења царинског поступка;
 прихватање декларације  је  прихватање  декларације 
која је поднета у складу са одредбама  ЦЗ, што утврђује 
царински  орган  и  њено  уношење  у  прописану 
евиденцију;
 држалац робе је лице које је власник робе или 
лице  које  има  право  да  је  користи  или 
употребљава  или  лице  у  чијем  се  физичком 
поседу налази роба;

 мере трговинске политике  су  мере  које 

прописују  државни  органи,  а  нису  утврђене 
Царинском  тарифом,  и  које  утичу  на  извоз  и 
увоз  робе,  укључујући  заштитне  мере, 
квантитативна  ограничења  и  забране  -  мере 
заштите од прекомерног увоза или извоза робе 
у  циљу  спречавања  поремећаја  на  домаћем 
тржишту;
 ризик је вероватноћа настајања догађаја у вези с 
уношењем, изношењем, транзитом, преносом или 
крајњом употребом робе, као и у вези с робом која 
нема статус домаће робе, и може да има једну од 
следећих последица:
 спречавање правилне примене царинских и 
других прописа,
 угрожавање финансијских интереса Републике 
Србије,
 да представља претњу по безбедност Републике 
Србије и њених грађана, по јавни морал, здравље 
људи, животиња и биљака, национално благо 
историјске, уметничке или археолошке вредности, 
права интелектуалне својине, права потрошача, 
животну средину и др.
 управљање ризиком је систематско утврђивање ризика 
и  примена  свих  неопходних  мера  за  умањење  ризика  и 
обухвата  радње  као  што  су  прикупљање  података  о 
ризику,  анализу  и  процену  ризика,  прописивање  мера, 
редован  надзор  над  њиховом  применом  и  разматрање 
резултата  предузетих мера.

 комерцијални документи су пословне књиге, регистри, 

фактуре,  рачуноводствени  налози  за  исплату  и  уплату, 
превозни  и  пратећи  документи,  рачуни,  финансијски 
извештаји,  као  и  годишњи  и  периодични  извештаји, 
ревизорски  протоколи  и  извештаји,  евиденција  о 
производњи  и  квалитету  и  преписка  која  обухвата 
електронску пошту која се односи на пословну делатност 
лица,  као  и  трговински  подаци  у  било  ком  облику, 
укључујући и податке сачуване у електронском облику.
 
 3. УПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНИХ
ТЕХНОЛОГИЈА У ЦАРИНСКОМ СИСТЕМУ
 Информациона технологија подразумева :

1) методе  електронске  трговине  као  алтернативу 

методама заснованим на документацији;

2) електронске  методе  за  утврђивање  исправности, 

као и методе засноване на документацији;

3) право  царинских  органа  да  задрже  информацију 

за  сопствену  употребу,  и  да  размене  такву 
информацију  са  другим  царинским  управама  и  свим 
другим  правно  заинтересованим  странама  уз 
употребу методе електронске трговине.
 ЦО  уводи  и  примењује  информационе  технологије 
када  је  то  исплативо  и  ефикасно  за  Управу  царина, 
као  и  за  привреду  уопште,  при  чему  примењује 
међународно прихваћене стандарде.

 Директор УЦ  одређује услове под којима привредни 
субјекти  могу  да  се  обраћају  Управи  царина 
електронским путем. 

УЦ,  када  се  царинске  формалности  обављају 

системом  електронске  размене  података,  одређује 
правила  за  замену  својеручног  потписа,  односно 
својеручног  потписа  и  печата,  неком  другом  техником, 
која  се  може  заснивати  на  употреби  електронског 
потписа. 
Систем електронске размене података

1)  електронску  размену  унапред  утврђених  и 

прихваћених  стандардизованих  порука  са 
царинарницама  (пренос  података  између  два 
рачунарска система), 

2)  унос  података  потребних  за  спровођење 

поступка у царински информациони систем.
 Када  се  декларација  подноси  системом 
електронске размене података, подаци из писмене 
декларације, замењују се слањем надлежном ЦО, 
ради  електронске  обраде,  шифрираних  података   
који  одговарају  подацима  потребним  за  писмене 
декларације.

 Сматра  се  да  је  декларација  употребом  система 

електронске  размене  података  поднета  ЦО  у 
тренутку када ЦО прими електронску поруку.

 Прихватање  декларације  поднете  системом 

електронске  размене  података  ЦО  потврђује 
повратном  поруком  декларанту  о  броју  и  датуму 
прихватања
4. ЦАРИНСКИ НАДЗОР И ЦАРИНСКА
КОНТРОЛА
 Царински надзор је  скуп  радњи  и  мера  које 
предузима ЦО у циљу примене царинских и других 
прописа  а  ради спречавања неовлашћеног
поступања са робом и обезбеђења
истоветности робе  док  се  не  спроведе 
одговарајући царински поступак

 Елементи царинског надзора  подразумевају 

утврђивање  параметара  предметне  робе  као  што 
су:  изглед,  количина,  врста,  маса  (праћење, 
чување  робе),  као  радње  царинског  надзора,  и 
стављање царинских обележја, као мере царинског 
нзора
 Царинска контрола  представља  скуп  мера  и  радњи 
које  спроводи  царински  орган  у  вези  са  робом  у  циљу 
обезбеђења  правилне  примене  царинских  и  других 
прописа :
- преглед робе
- узимање узорака
- провера података наведених у декларацији
- провера веродостојности докумената
- преглед рачуна и других евиденција
- преглед превозних средстава 
-  путничког  пртљага  и  робе  коју  лице  носи  са  собом  и  ли 
на себи
  -спровођење  службених  испитивања  и  осталих  сличних 
радњи 
.
 Царинском надзору и контроли
 -подлежу : роба, путници и чланови посаде који 
се  укрцавају,  односно  искрцавају  са  бродова  и 
ваздухоплова,
 -не подлежу домаћи и страни војни бродови и  
ваздухоплови  и  бродови  и  ваздухоплови  органа 
унутрашњих послова.
 Царинска  контрола  првенствено  треба  да  се 

врши  на  основу  анализе  и  процене  ризика,  у 

циљу  предузимања  неопходних  заштитних 
мера  на  основу  критеријума  утврђених  на 
националном  и,  где  је  то  могуће,  на 
међународном нивоу.
5.Ризик и управљање ризиком у 
царинском поступку
 Ризик је вероватноћа настајања догађаја у вези 
са уношењем, изношењем, транзитом, преносом или 
крајњом  употребом  робе,  као  и  у  вези  са  робом  која 
нема  статус  домаће  робе,  и  може  да  има  једну  од 
следећих последица:
-спречавање правилне примене царинских и других 
прописа,
-угрожавање финансијских интереса РС,
-претња  по  безбедност  РС  и  њених  грађана,    јавни 
морал, здравље људи, животиња и биљака, нацинално 
благо,  историјске,  уметничке  или  археолошке 
вредности, права интелектуалне својине
ЦO  предузима  одговарајуће  мере  управљања
ризиком у циљу утврђивања степена ризика у вези са 
робом која је предмет царинског надзора или контроле, 
а  у  циљу  утврђивања  да  ли  над  том  робом  треба  или 
не спровести посебне мере царинске контроле и место 
где ће се спровести контрола над том робом.
Утврђивање  степена  ризика  заснива  се  на  процени 
вероватноће  да  ће  наступити  неки  догађај  који  је 
повезан са ризиком и његовог могућег утицаја.
Управљање ризиком је  систематско  прикупљање 
података  о  ризику,  анализа  и  процена  ризика, 
прописивање  мера,  редован  надзор  над  њиховом 
применом и разматрање резултата  предузетих мера.
 Приоритетне  области  контроле  обухватају  одобрена 
царинска  поступања  или  употребе  робе,  врсте  робе, 
саобраћајне  правце,  врсте  превозних  средстава  или 
привредне  субјекте  који,  у  одређеном  периоду,  треба 
да  буду  предмет  повишеног  нивоа  анализе  ризика  и 
царинске контроле.
   Избор  пошиљки  или  декларација  које  треба  да  буду 
подвргнуте  царинској  контроли  може  се  вршити  и  по 
принципу случајног узорка.
 Када  други  надлежни  органи,  над  истом  робом 
спроводе  контролу,  царински  орган  ће,  у  сарадњи  са 
тим органима, настојати да се та контрола врши у исто 
време  и  на  истом  месту  као  и  царинска  контрола 
("јединствени  шалтер"),  уз  координирајућу  улогу 
царинског органа.
ПРАВО ЗАСТУПАЊА И ВРСТЕ ЗАСТУПАЊА У
ЦАРИНСКОМ ПОСТУПКУ
 Свако  лице  може  именовати  свог  заступника  за 
предузимање свих или само неких радњи у поступку који 
води ЦО. 

 Лице које нема седиште или пребивалиште у Републици 
Србији,  а  учествује  у  царинском  поступку  мора 
именовати  посредног заступника који  поступа  у  своје 
име  а  за  рачун  лица  које  нема  седиште  или 
пребивалиште у Републици Србији.

 Заступање може бити:
1)  непосредно,  ако  заступник  иступа  у  име  и  за  рачун 
другог лица;
2) посредно, ако заступник иступа у своје име а за рачун 
другог лица.
 Посредно заступање у царинском поступку 
може да обавља правно лице:
1) које има регистровано седиште на царинском 
подручју Републике Србије,
2) које је регистровано за послове међународне 
шпедиције,
3) које има најмање једног запосленог са 
дозволом за царинско заступање.
 Услови под којима се физичком лицу запосленом 
код  правног  лица  овлашћеног  за    посредно 
заступање  у  царинском  поступку,  може  издати 
дозвола за царинско заступање:
    1.ако  је  радило  на  пословима  царињења  најмање 
шест месеци,
  2.ако има најмање средњу стручну спрему,
  3.ако  је  положило  посебан  стручни  испит  за 
заступање у  царинском поступку, и
  4.ако  није  правоснажно  осуђивано  или  кажњавано 
за  кривична  дела  или  прекршаје 
спољнотрговинских,  девизних,  царинских  или 
пореских прописа.
 Посебни  стручни  испит  за  заступање  у 
царинском поступку  полаже  се пред  испитном
комисијом коју образује министар надлежан за 
послове  финансија  на  предлог  директора 
Управе царина.

 Управа  царина  издаје  и  одузима  дозволе  за 

заступање у царинском поступку.

   Против  ове  одлуке  може  се  изјавити  жалба 

министарству  надлежном  за  послове 
финансија
 У  случају  одузимања  дозволе  за  царинско 
заступање,  лица  којима  је  дозвола  одузета 
стичу  право  да  поново  полажу  стручни  испит 
за заступање у царинском поступку по истеку 
две године од дана одузимања дозволе. 

Лицу  које  заступање  обавља  на  незаконит, 

неисправан  и  непрофесионалан  начин,  може 
се  одузети дозвола за  заступање  у 
царинском  поступку,  под  условом  да  је 
царински  застуник  обавештен  о  овоме  у 
писменом  облику  и  да  постоје  основи  за 
такво упозорење у последње три године.
 
 Управа  царина  одузима дозволу за  заступање  у 
царинском  поступку  лицу  које  је  после  издавања 
дозволе  правоснажно  осуђено  или  кажњено  за 
кривично  дело  или  прекршај  спољнотрговинских, 
девизних, царинских или пореских приописа. 

 Управа царина неће издати дозволу за заступање 

у  царинском  поступку  царинском службенику  који  је 
добио отказ.

   Царинском службенику који  је  дао  отказ  или  је 

пензионисан УЦ може издати дозволу за заступање у 
царинском  поступку  после  истека  две године након 
напуштања службе или одласка у пензију.
 Правилником о програму и садржини
посебног стручног испита, и издавању и
одузимању дозвола за заступање у
царинском поступку  ("Сл. гласник РС", бр.
97/2010),  утврђен  је програм  и  садржина 
посебног  стручног  испита  за  заступање  у 
царинском  поступку,  трошкови  и  накнаде  за 
полагање  тог  испита,  као  и  поступак  издавања 
и  одузимања  дозвола  за  заступање  у 
царинском поступку.
 На  основу  уверења  о  положеном  стручном 
испиту,  Управа  царина  царинском  заступнику 
издаје  идентификациону картицу  и  лични
печат.

 Царински заступник који је променио посредног 
заступника  у  царинском  поступку  задржава 
идентификациони  број,  идентификациону 
картицу и лични печат, осим у случајевима када 
наступе  околности  прописане  наведеним 
Правилником.
 Царински заступник је дужан да Управу царина 
обавести  о  промени  послодавца  и  достави 
назив  новог  послодавца  (посредног 
заступника), те уз то обавештење приложи: 
-доказ да је нови послодавац, чије је седиште 
у  Републици  Србији,  регистрован  за  послове 
међународне  шпедиције  и  послове  царинског 
заступања; 
-доказ  да  је  царински  заступник  стално 
запослен  код  новог  послодавца  (посредног 
заступника) на пословима царинског заступања.
ОВЛАШЋЕНИ ПРИВРЕДНИ
СУБЈЕКТ
Правни основ

Одредбе члана 8.-10. Царинског закона;

Одредбе члана 21.-40. Уредбе

Објашњење  УЦ  број  148-03-030-01-405/2014 

од  27.08.2014.  године  донето  у  ради  увођења   
стандардних  процедура  царинских  органа  за 
доделу статуса ОПС
ОВЛАШЋЕНИ ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТ
(члан 8. ЦЗ)
 Лице  са  регистрованим  седиштем  на  царинском 
подручју  РС  и  које  испуњава  услове  дефинисане 
Царинским  законом,  може  затражити  статус 
овлашћеног привредног субјекта- ОПС. 

 Овлашћени  привредни  субјект  може  користити 

олакшице  у  вези  са  царинском  контролом  које  се 
односе  на  сигурност  и  безбедност  и/или 
поједностављења  предвиђена  царинским 
прописима.
Критеријуми за добијање статуса ОПС
                                (члан 9. ЦЗ)
 Придржавање  царинских  прописа  у 
претходном периоду;
 Задовољавајући  систем  вођења  пословне 
евиденције,  и  по  потреби,  евиденције  о 
превозу  робе,  која  омогућава  одговарајућу 
царинску контролу;
  Финансијска ликвидност; 
 По  потреби,  испуњавање  одговарајућих 
стандарда за безбедност и сигурност. 
Критеријум придржавања царинских прописа
(члан 27. Уредбе)

 Ако  у  последње  три  године  пре  подношења  захтева, 

није  правноснажно  оглашено  одговорним  за  озбиљан 
или  поновљен прекршај  царинских  прописа,  неко  од 
следећих лица:
1)  подносилац захтева,
2)  одговорно  лице  у  привредном  субјекту 
подносиоцу  захтева  или  лица  која  врше  контролу  над 
његовим управљањем,
3)  заступник  подносиоца  захтева  у  царинском 
поступку, где је примењиво, 
4) одговорно лице за царинска питања у привредном 
субјекту подносиоцу захтева.
 Озбиљно кршење царинских прописа је:
• свако чињење прекршаја из чл. 292., 293. и 294. ЦЗ, 
који  су  санкционисани  новчаном  казном  у  износу  од 
300.000 РСД и више;
• свако  чињење  прекршаја  из  чл.  292.,  293.  и  294.  ЦЗ 
спојеним  процесом  које  је  санкционисано  новчаном 
казном у износу од 500.000 РСД и више.
 Поновно кршење царинских прописа означава 

кршење  прописа  када  је  издато  3  и  више  пекршајних 

налога током сваког од претходних 12 месеци.
 Ако  надлежан  ЦО,  с  обзиром  на  број  или  обим 

царинских  поступака  подносиоца  захтева,  сматра  да 

је повреда царинских прописа незнатна и не доводи у 
сумњу "добру веру" подносиоца захтева, сматра се да 
се  подносилац  захтева  придржавао  царинских 
прописа у претходном периоду. 
 Критеријум „задовољавајући систем вођења
пословне и по потреби евиденције о превозу робе
“(члан 28. Уредбе)

   ЦО  процењује  да    подносилац  захтева  има 

задовољавајући  систем  вођења  пословне  и,  по 
потреби,  евиденције  о  превозу  робе,  ако 
подносилац захтева:
1) води књиговодствену евиденцију у складу са опште 
прихваћеним рачуноводственим стандардима, чиме 
се олакшава царинска контрола;
2)  омогући  ЦО  физички  или  електронски  приступ 
својој  царинској  и,  по  могућности,  евиденцији  о 
превозу,
3)    има  одвојене  логистичке  системе  за  домаћу  и 
страну робу,
4)  има  административну  организацију  која  одговара 
врсти и обиму пословања и има унутрашњу контролу 
која  омогућава  откривање  незаконитих  или 
непрописних трансакција,
5) има, када је то потребно, задовољавајућу процедуру 
за регулисање дозвола и одобрења у вези са мерама 
трговинске  политике  или  у  вези  са  трговином 
пољопривредним производима,
6)  има  уредно  архивирање  евиденција  и  података  и 
заштиту од губитка података,
7)  запосленима  указује  на  потребу  обавештавања 
царинских  органа  о  потешкоћама  са  којима  се 
суочавају  и  обавештава  царинске  органе  о  таквим 
случајевима,
8)  има  одговарајуће  информационо-технолошке 
сигурносне мере за заштиту информационог система 
од неовлашћеног коришћења и документације. 
Критеријум „ финансијска ликвидност“
(члан 29. Уредбе)

   подразумева  финансијску  ситуацију  подносиоца 

захтева која је довољна за испуњавање обавеза.

   Ако  се  ликвидност  подносиоца  захтева  може 

доказати  за  претходне  три године, сматра  се  да  је 
критеријум  у  погледу  финансијске  ликвидности 
подносиоца захтева испуњен.

 Ако  од  оснивања  подносиоца  захтева  нису  протекле 

три  године,  финансијска  ликвидност  подносиоца 
захтева  се  оцењује  на  основу  расположивих 
евиденција и података 
Критеријума „одговарајући стандарди безбедности и
сигурности" (члан 30. Уредбе)

 ако  подносилац  захтева  покаже  висок  ниво  свести  о 

безбедносним  и  сигурносним  мерама  у  својим 
привредним активностима.

 Надлежан  ЦО  врши  проверу  овог  критеријума  у  свим 

просторима  релевантним  за  царинске  активности 
подносиоца захтева.

 ЦО  може  да  прихвати  налазе  вештака  у  погледу 

испуњености  критеријума  и  услова,  с  тим  што  вештак 
не сме да буде повезано лице са подносиоцем захтева.
Ради примене наведених критеријума, одредбама 
члана  21.  до  40.  Уредбе,  Влада  је  прописала 
следеће:
-услове  за  одобравањe  статуса 
овлашћеног привредног субјекта,
-услове  за  учесталост  преиспитивања  статуса 
овлашћеног привредног субјекта,
-услове  за  давање  овлашћења  за  коришћење 
поједностављеног поступка,
 -врсту и обим олакшица које се могу одобрити 
у вези са царинском контролом и 
-услове  под  којима  се  статус  овлашћеног 
привредног субјекта укида. 
Типови сертификата ОПС (члан 21. Уредбе) :

 ЦО  може,  на  захтев  привредног  субјекта  и  у  складу 

са  чл.  8,  9.  10.  ЦЗ,  да  изда  сертификат  овлашћеног 
привредног субјекта (сертификат ОПС), и то:

   Сертификат  за  царинска  поједностављења  –ОПСЦ

(„АЕОС“),

   Сертификат  за  сигурност  и  безбедност  –ОПСС

(„AEOS“), 

 Сертификат  за    царинска  поједностављења 

/сигурност и безбедност – ОПСЦС („AEOF“).
Олакшице имаоцима сертификата
ОПС
 Ако  ималац  ОПСЦ  или  ОПСС  сертификата  ,  поднесе 
захтев  за  једно  или  више  одобрења  за  коришћење 
царинских поједностављења прописаних Уредбом, ЦО 
не проверава испуњеност оних услова који  су  већ 
били проверени при издавању сертификата ОПС.
 Имаоци ОПСЦ или ОПСС сертификата, који увозе или 
извозе  робу,  могу  да  поднесу  увозну  или  извозну 
сажету декларацију која садржи мање података од
прописаних.
 Код ималаца сертификата ОПС, за разлику од осталих 
привредних  субјеката,  физички  прегледи  и  прегледи 
документације спроводе се у мањем броју. 
 Уколико  се  ЦО  одлучи  за  преглед  пошиљке 
обухваћене  декларацијом,  коју  је  поднео  ОПС,  те 
контроле  се  обављају  као  ствар  од  приоритета  на 
месту које ОПС може да изабере.
НАДЛЕЖНОСТ
 За спровођење процеса доделе статуса ОПС, надлежна је ЦА-ЦА
Београд која у том смислу предузима следеће радње:
а) Пријем захтева за сертификат ОПС;
б)Проверу  да  ли  привредни  субјекат  испуњава  услове  за 
сертификат ОПС;
в) Издавање решења о сертификату ОПС;
г) Издавање решења о суспензији сертификата ОПС;
д) Издавање решења о одузимању сертификата ОПС;
ђ)  Континуирани  надзор  над  испуњењем  критеријума  за 
сертификат ОПС;
е) Унос података у релевантну националну ОПС апликацију.
 На  захтев  Царинарнице  Београд  остали  царински  органи  Управе 
царина  ће  обављати  радње  неопходне  за  спровођење  процеса 
доделе статуса ОПС, када се подносе захтеви у складу са ЗУП.
Захтев за издавање сертификата ОПС

1.  Захтев  за  сертификат  ОПС  се  подноси  ЦАЦИ   

Београд  у  писаној  форми  на  прописаном  обрасцу 
(сходно Објашњењу УЦ).

2  .Одговорни  службеник  ЦАЦЕ  Београд  уноси  овај 

захтев у националну ОПС апликацију.

3. Истовремено се врши провера: 
а) у бази података Агенције за привредне регистре;
б) у оквиру националне ОПС апликације;
в) података из других расположових база података.
 Захтев  за  издавање  сертификата  ОПС  може  да 
се поднесе у писменом или електронском облику, 
на одговарајућем обрасцу. 

 Ако  утврди  да  захтев  не  садржи  све  неопходне 

податке,  царински  орган  ће,  уз  образложење  и  у 
року од 30 дана од пријема захтева, захтевати од 
привредног  субјекта  да  достави  потребне 
податке.

 Рок почиње да тече од дана када царински орган 
прими  све  податке  који  су  потребни  за 
прихватање захтева. Царински орган обавештава 
привредни субјект да је захтев прихваћен, као и о 
датуму од када почињу да теку рокови. 
 Захтев за издавање сертификата ОПС биће 
одбијен ако: 
1) није поднет на прописаном обрасцу и не садржи све 
неопходне податкеке;

2)  је  подносилац  захтева  оглашен  кривим  за  прекршај 

који  је  у  вези  са  његовом  економском  активношћу, 
или се у време подношења захтева над подносиоцем 
захтева спроводи стечајни поступак,

3)  је  одговорно  лице  подносиоца  захтева  за  царинска 

питања  било  оглашено  кривим  за  прекршај  који  је  у 
вези  са  повредама  царинских  прописа  и  у  вези  са 
његовим активностима као одговорног лица,

4)  је  захтев  поднет  пре  истека  рока  од  три  године  од 
одузимања сертификата ОПС.
 Поступак за издавање сертификата ОПС
 ЦОР надлежан за издавање сертификата ОПС проверава 
да  ли  су  испуњени  критеријуми  и  услови  за  издавање 
сертификата  из  чл.  26  -  30.  Уредбе  и  врши  проверу 
простора и о томе сачињава записник.

 Када,  у  случају  великог  броја  простора,  због  рока  за 

издавање  сертификата,  не  може  да  се  изврши  провера 
свих  простора,  али  не  постоји  сумња  у  то  да  се 
подносилац  захтева  придржава  свих  стандарда 
безбедности који важе у свим његовим просторима, ЦОР 
може  да  прегледа  само  репрезентативан  део  тих 
простора. 

 ЦОР  надлежан  за  издавање  сертификата  ОПС  може  да 

прихвати  налазе  вештака  у  погледу  испуњености 
критеријума  и  услова  за  добијање  статуса  ОПС.  Вештак 
не сме да буде повезано лице са подносиоцем захтева. 
 Царински  орган  надлежан  за  издавање 
сертификата  ОПС  издаје сертификат на
посебном обрасцу. 

 Царински  орган  ће  издати  сертификат  ОПС 

или  одбити  захтев  у року од 120 дана од
дана пријема захтева.

   Ако  постоје  оправдани  разлози,  царински 

орган може да продужи рок за период од 60
дана, о чему обавештава подносиоца захтева 
. 
 Ако  би  због  резултата  провере  захтев  вероватно 
могао  бити  одбијен,  царински  орган  надлежан  за 
издавање,  пре  него  што  одбије  захтев,  доставља 
подносиоцу захтева налазе и даје му могућност да се 
у  року  од  30 дана изјасни о наводима из налаза,
при чему се рок од 120 дана за издавање
сертификата ОПС прекида.

 Ако се одбије захтев за издавање сертификата ОПС, 
не укидају се аутоматски постојећа одобрења издата 
у складу са царинских прописима.

 Царински орган о одбијеном захтеву, уз образложење 
своје одлуке, обавештава подносиоца захтева. 
 Сертификат  ОПС  почиње  да  важи  десетог
дана од дана издавања.

 Рок важности сертификата ОПС није

ограничен.

 Царински  орган  надзире  испуњеност 

прописаних  критеријума  и  услова  од  стране 
овлашћеног привредног субјекта. 
Накнадна провера сертификата ОПС

 Царински  орган  надлежан  за  издавање 

сертификата  поново  врши  процену 
испуњености критеријума и услова, у случају:

1) значајнијих промена одговарајућих

прописа,
2) основане сумње да овлашћени
привредни субјект више не испуњава
одговарајуће критеријуме и услове.
Суспензија сертификата ОПС

 ЦОР  надлежан  за  издавање  сертификата  суспендује 

статус овлашћеног привредног субјекта ако: 
1) утврди неусаглашеност са критеријумима или условима 
за добијање сертификата ОПС,
2)  постоји  основана  сумња  да  је  овлашћени  привредни 
субјект  извршио  радњу  због  које  може  да  се  покрене 
одговарајући  поступак  и  која  је  повезана  са  кршењем 
царинских прописа. 

   ЦОР  може  да  одлучи  да  не суспендује статус 

овлашћеног  привредног  субјекта  ако,  имајући  у  виду 
број  и  обим  царинских  поступака  овлашћеног 
привредног субјекта, сматра да је прекршај занемарљив 
и  да  не  доводи  у  сумњу  "добру веру" овлашћеног 
привредног субјекта.
 Суспензија  не  утиче  на  царинске  поступке  који  су 
започети пре суспензије и још нису окончани.

 Суспензија не утиче аутоматски на било које одобрење 
које  је  било  издато  без  обзира  на  сертификат  ОПС, 
осим  ако  разлози  за  суспензију  не  утичу  и  на  то 
одобрење. 

 Суспензија  не  утиче  аутоматски  на  одобрење  за 

примену  царинских  поједностављења  која  су  била 
додељена  на  основу  сертификата  ОПС  и  за  које  су 
услови још увек испуњени. 
Одузимање сертификата ОПС
 ако је овлашћени привредни субјект извршио озбиљан 
прекршај  царинских  прописа  и  нема  више  право 
жалбе,
 ако  овлашћени  привредни  субјект  не  предузме 
потребне мере у периоду суспензије
  на захтев овлашћеног привредног субјекта.

 Одузимање  сертификата  производи  дејство  наредног 

дана  од  дана  пријема  обавештавања  од  стране  лица 
коме је одузет статус овлашћеног привредног субјекта.

   Привредном  субјекту  се,  у  року  од  три године  од 

дана  одузимања  сертификата  ОПС,  не  може  издати 
нови  сертификат  ОПС,  осим  у  посебним  случајевима 
прописаним Уредбом.
Размена информација
 ОПС обавештава надлежан ЦО о свим околностима које 

настану  након  издавања  сертификата,  а  које  би  могле 

да утичу на важење или садржај сертификата.
 Ако ЦОР одузме одобрење ОПС за коришћење неких од 

царинских  поједностављења  прописаних  Уредбом,  која 

су  издата  на  основу  сертификата  ОПС,  о  томе 
обавештава надлежни ЦОР.
 Надлежан  ЦО  обавештава  ЦО  надлежан  за  анализу 

ризика  о  издавању,  изменама,  одузимању  сертификата 

ОПС  или  о  суспензији  статуса  овлашћеног  привредног 
субјекта. 
 УЦ  може,  уз  претходну  сагласност  ОПС-а,  да  јавно 

објави  на  интернету  списак  овлашћених  привредних 

субјеката, који се редовно ажурира.
 ПОСТУПАК ДОНОШЕЊА ОДЛУКЕ КОЈЕ СЕ
ОДНОСЕ НА ПРИМЕНУ ЦАРИНСКИХ
ПРОПИСА
 Лице које подноси захтев за доношење одлуке која се односи на 
примену  царинских  прописа  мора  садржати  све  чињенице  и 
околности  и  поднети  исправе  и  друге  доказе  значајне  за 
доношење одлуке.

  Првостепену одлуку у управном поступку доноси царинарница, 
осим ако ЦЗ није другачије прописано.

 Одлука  коју  доноси  ЦО  у  писменој форми,  било  да  је  том 
одлуком  одбијен  захтев  или  да  је  неповољна  по  лице  на  које  се 
односи,  мора  да  садржи  разлоге на  основу  којих  је  донета  и 
право на жалбу.

 Ако  ЦО  орган  прихвати  захтев  у  потпуности,  одобрење  захтева 

може дати на захтеву (у скраћеном поступку). 

 На  поступак  пред  царинским  органом  примењују  се  одредбе

Закона који уређује општи управни поступак,  осим  ако  није 
другачије предвиђено овим законом. 
 Против  првостепене  одлуке  коју  у  управном  поступку  донесе 
царинарница  може  се  уложити  жалба  Комисији  за  жалбе 
Управе царина.
 Комисију чине  председник  и  четири  члана.  (могу  имати 
заменике).
  Председника, чланове Комисије и њихове заменике, на предлог 
директора  Управе  царина,  именује  министар  надлежан  за 
послове финансија.

 Рок  за  улагање  жалбе  -  15 дана од  дана  пријема  првостепене 

одлуке.
 Жалба не одлаже извршење одлуке.
 Изузетно  ЦА-ЦА  која  је  донела  првостепену  одлуку  може 
одложити  извршење  одлуке  али  не дуже од 180 дана Када  се 
одлука  односи  на  обрачун  увозних  или  извозних  дажбина, 
одлагање  извршења  може  бити  одобрено  само  ако  се  положи 
одговарајуће обезбеђење.
 Након  разматрања  навода  из  жалбе,  првостепени  орган 
може  своју  одлуку  да  измени,  ако  не,  доставља     
другостепеном органу на одлучивање.

 Против  другостепене одлуке Комисије  за  жалбе  може 

се,  у  складу  са  одредбама  Закона  о  управним 
споровима, покренути управни спор пред надлежним-
Управним судом (рок  за  подношење  тужбе  је  30 дана
од дана  пријема одлуке другостепеног органа).

 Против одлуке Управног суда може се поднети захтев за 
преиспитивање судске одлуке о којем одлучује Врховни
касациони суд.
Поништење одлуке:
  ако је донета на основу нетачних и непотпуних
података и ако:
-је подносилац знао или је требало да зна да су подаци 
нетачни и непотпуни, и
-таква  одлука  не  би  могла  да  се  донесе  на  основу 
тачних или потпуних података. 

 Поништена одлука доставља се без одлагања лицу 
на  које  се  односи,  а  правно  дејство    производи  од 
дана доношења.  
Укидање или измена одлуке:
 Oдлука  која  је  повољна  за    лице    на  које  се  односи       

укинуће  се  или  изменити  ако један или више услова

предвиђених за њено доношење нису били
испуњени или нису више испуњени.

 Одлука  о  укидању  или  измени  доставља  се  без 

одлагања  лицу  на  које  се  односи,  а  производи  правно 
дејство од дана достављања лицу на које се односи. 

 Изузетно,  када  оправдани  интереси  лица  на  које  се 

одлука  односи  то  захтевају  царински  орган  може 
одложити дан од када донета одлука производи правно 
дејство. 
ВРСТЕ ОБАВЕШТЕЊА КОЈЕ ИЗДАЈЕ
УПРАВА ЦАРИНА
 Одредбама  члана  18.  и  19.  ЦЗ  прописана  су 
права и обавезе  царинских органа у случају да 
неко  лице  од  царинских  органа  тражи  како 
обавештење  о  примени  царинских  прописа, 
тако и обавезујућих обавештења.

 Одредбама члана 14.-21. Уредбе прописани су 
ближи  услови  за  издавање  обавезујућих 
обавештења  и  других  обавештења  о  примени 
прописа
Опште обавештење
 На  писмени  захтев  заинтересованог  лица  царински 

орган  издаје  обавештење о примени царинских

прописа,  без  накнаде  и  у  року  од  30 дана од  дана 
подношења захтева.

 Захтев може бити одбијен ако се не односи на стварно 
намераван увоз или извоз.

Обавезујућа обавештења
 На писмени захтев заинтересованог лица, ЦО издаје:

-обавезујуће  обавештење  о  сврставању  робе  по 

Царинској  тарифи  –  ООС (у  року  од  90  дана  од  дана 
пријема уредног захтева) и 
-обавезујуће  обавештење  о  пореклу  робе-ООП (у  року 
од 150 дана од дана пријема уредног захтева).
 Обавештења  обавезују  царински  орган  само  у 
односу  на  лице  коме  је  дато  обавештење  и 
само  у  вези  са  тарифним  сврставањем  робе, 
односно  утврђивањем  порекла  робе  и 
примењују се само у поступку који следи након 
датума издавања обавезујућег обавештења. 

 ООС,  односно  ООП  важи  три године од  дана 

издавања. 
 Лице  коме  је  издато  обавезујуће  обавештење, 
на  захтев  царинског  органа  ради  примене 
ООС,  односно  ООП  у  царинском  поступку, 
мора да докаже:  
-у  случају  ООС,  да  декларисана  роба  у 
потпуности  одговара  роби  наведеној  у 
обавезујућем обавештењу; 
-у  случају  ООП,  да  предметна  роба  и  околности 
на  основу  којих  се  одређује  порекло  робе  у 
потпуности  одговарају  роби  и  околностима 
наведеним у обавезујућем обавештењу. 
 Обавезујуће обавештење може бити: 
-поништено  у  случају  да  се  утврди  да  је 
заснивано  на  нетачним  или  непотпуним 
подацима које је дао подносилац,
-укинуто    ако  један  или  више  услова 
предвиђених  за  његово  доношење  нису  били 
испуњени или нису више испуњени. 
 Обавезујуће  обавештење  не може да  буде 

измењено.
  Управа царина доноси одлуку о престанку важења
обавезујућег обавештења: 
1) у случају ООС:
А)  ако  због  измене  прописа  више  није  у  складу  с 
важећим прописима; 
Б)  ако  више  није  у  складу  с  тумачењем  једне  од 
номенклатура наведених у члану 30. ЦЗ: 
- због измена и допуна коментара царинске тарифе;
-због  измена  Коментара  Хармонизованог  система 
назива и шифарских ознака робе или због Мишљења 
о  сврставању,  које  је  донела  Светска  царинска 
организација  или  због  измена  Допунског  коментара 
Комбиноване  номенклатуре  или  због  одлука  о 
сврставању,  објављених  у  "Службеном  листу 
Европске уније"; 
2) у случају ООП:
   А)ако  због  измене  прописа  или  потврђивања 

међународног  уговора  више  није  у  складу  са 

прописима, односно међународним уговором;
  Б)ако више није у складу: 

- са актом министра у погледу порекла робе; 
-са  Споразумом  о  правилима  о  пореклу  Светске 
трговинске  организације-  СТО)  или  са 
мишљењима  о  пореклу  која  су  усвојена  за 
тумачење  тог  споразума  од  стране  надлежног 
тела СТО;
 Издата обавештења престају да важе
 - на  дан  почетка  примене  донетог  прописа  или  међународног 
уговора, односно 
 -  од  дана  објављивања  Коментара,  Допунског  коментара, 
односно мишљења о сврставању и мишљења о пореклу.

   Лице  коме  је  издато  ООС  које  је  престало  да  важи,  може  да 
користи то обавештење шест месеци од дана престанка његове 
важности,  ако  је  пре  престанка  његове  важности  закључило 
купопродајни уговор за одређену робу на основу њега. 

 У  случају  увоза,  односно  извоза  робе  за  коју  се  приликом 

обављања  царинских  формалности  подносе  потврде  које  су 
биле  издате  на  основу  тих  обавезујућих  обавештења,  та 
обавештења важе у року важења потврде.

 
 Обавезујуће обавештење се употребљава за потребе: 

1.утврђивања износа увозних или извозних дажбина;
2.обрачуна извозних накнада и других давања за увоз или 
извоз у вези са спровођењем пољопривредне политике; 
3.коришћења  потврда  за  увоз  или  извоз  које  се  подносе 
приликом обављања формалности, под условом да су те 
потврде биле издате на основу тих обавештења. 

 Против  одлуке  Управе  царина    подносилац  захтева 

може  у  року  од  15 дана од  дана  пријема  обавезујућег 
обавештења или акта којим се у целости или делимично 
одбија захтев, изјавити жалбу министарству надлежном 
за послове финансија.
ДЕО II

ЕЛЕМЕНТИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ

ОБРАЧУНАВАЈУ УВОЗНЕ ИЛИ
ИЗВОЗНЕ ДАЖБИНЕ
 Основни елементи на основу којих се 
обрачунавају увозне или извозне дажбине су:

 стопа царине (износ царине)
 вредност робе    
 порекло робе
ЦАРИНСКА ТАРИФА
Законом о Царинској тарифи уређује 
се :
-Царинска тарифа,
 -правила за обрачунавање царине,
  -систем  назива  робе,  која  се  увози,  уноси 
или прима у царинско подручје РС, односно 
извози,  износи  или  шаље  из  царинског 
подручја  РС(одељци и главе ЦТ).
-систем  нумеричког  означавања  робе 
(тарифни бројеви подбројеви и ознаке)
    
 Царинска тарифа представља  систематизован 
списак  роба  (номенклатура)  са  царинским  стопама, 
односно  износом  царине  прписане  за  поједине  робе 
наведене у тој номенклатури. 

 Тарифно сврставање робе  у  Царинску  тарифу 

представља одређивање  тарифног става за ту робу, 
у  складу  са  Законом  о  ЦТ  и  прописима  донетим  на 
основу овог закона.
 Одлуке  о  сврставању  које  је  донео  Комитет  за 
Хармонизован  систем,  које  је  као  мишљења 
потврдила СЦО, обавезне су за примену.
 Одлуке  о  сврставаљу  објављене  у  «Службеном 
листу Европске Уније» обавезне су за примену.
Номенклатура,  у  смислу  Закона  о  ЦТ, 
обухвата:

 наименименовања  одељака,  глава,  раздела, 

тарифних  бројева  и  тарифних  подбројева  с 
њиховим нумеричким ознакама;
 напомене  уз  одељке  и  главе,  напомене  за 

тарифне подбројеве и додатне напомене; 
 основна  правила  за  примењиванје  царинске 

тарифе.
 Обједињена царинска тарифа,  у  смислу    ЦЗ, 
обухвата:

1)  номенклатуру  робе  прописану  Законом  о  Царинској 

тарифи и прописима донетим на основу тог закона; 
2) другу номенклатуру која се у целости или делимично 
заснива  на  номенклатури  из  тачке  1)  којом  се  врши 
додатна  подела,  ради  примене  тарифних  мера  које  се 
односе на трговину робом; 
3) стопу царине и износ дажбина који се примењују на 
робу обухваћену номенклатуром из тачке 1) ; 
4)  преференцијалне  тарифне  мере  садржане  у 
међународним уговорима; 
5)  преференцијалне  тарифне  мере  које  је  РС 
једнострано  донела,  у  односу  на  друге  државе,  групе 
држава или територије; 
6)  аутономне  мере  којима  се  предвиђа  смањење 
царинских  дажбина  на  одређену  робу  или  изузимање 
одређене робе од плаћања царинских дажбина; 
7)  повлашћен  тарифни  третман  одређен  за  поједину 
робу,  због  њене  врсте  или  крајње  употребе,  у  оквиру 
мера из тач. од 3) до 6) и тачке 8); 
8) друге тарифне мере предвиђене прописима. 
 Мере наведене  под  тачком тачком 4) до 7)  примењују се 
на захтев подносиоца декларације уместо стопе царине и 
износа  дажбина прописане  ЦТ,  уз  испињење  прописаних 
услова. 
 Влада  прописује  услове,  поступак  и  начин  примене 
аутономних  мера  за  робу  која  се  не производи у
Србији или се не производи у довољним
количинама или не задовољава потребе домаће
привреде и тржишта.  Ове  мере  могу  се  утврдити  на 
одређен  временски  период,  као  и  за  ограничене  и 
неограничене количине робе.
 По овом основу Влада је донела две одлуке:
 • Одлуке о условима и начину за смањење царинских 
дажбина  на  одређену  робу,  односно  изузимање 
одређене робе од плаћања царинских дажбина у 2010. 
години (касније и у 2011, 2012, 2013 и 2014. години и 
 • Одлуке о условима и начину за изузимање одређене 
робе од плаћања царинских дажбина. 
Стопе царина у нашем царинском систему:

 стопе  царине  утврђене Законом о

царинској тарифи- на робу  која  се  увози  у 
наше царинско подручје  и на коју се плаћа 
царина  по  стопама  утврђеним  у  царинској 
тарифи;

 стопе  царине  из  ЦТ  увећане  за 70% у 

односу на  земље  на  које  се  примењује 
клаузула највећег повлашћења (Тајван)
 Јединствена царинска стопа -примењује се на робу 
намењену  за  коришћење  у  сопственом  домаћинству 
и  коју  физичка  лица  уносе  у  путничком  промету  или 
примају  у  поштанском  саобраћају.  Примењује  се  на 
робу  у  вредности  до  3.000 евра и  износи  10%  на 
царинску вредност.
 Сезонска стопа царине  коју  Влада  прописује  за 
пољопривредне  производе  у  одређеном  периоду 
ради  постизања  стабилности  домаће  производње  и 
домаћег  тржишта,-  прописана  је  Одлуком о
сезонским царинским стопама на увоз одређених
пољопривредних производа (производи    6,  7  и  8 
Главе  ЦТ  у  периоду  од  1.  маја  до  15.  децембра-
тромесечно)
 Преференцијалне стопе  царине-  на  увоз  робе 
пореклом  из  земаља  са  којима  РС  има  закључене 
Споразуме о слободној трговини.
ДРУГЕ УВОЗНЕ ДАЖБИНЕ

 Посебна дажбина (тзв.  ПП  дажбина)  која  се 

наплаћује  при увозу пољопривредних и
прехрамбених производа  (износ  дажбине  се     
обрачунава  по  јединици  мере  при  увозу  одређених 
пољопривредних  и  прехрамбених  производа 
обухваћених  Главама  1-24  Царинске  тарифе. 
Прописана  је  Одлуком о одређивању
пољопривредних и прехрамбених производа за
које се плаћа посебна дажбина и утврђивању
износа посебне дажбине.

 Републичка административна такса наплаћује  се    у 

износима  прописаним  Тарифом  републичких 
административних  такси;  наплаћује  се  на  поднете 
захтеве, решења и друге управне акте које издаје ЦО.
 Пореске дажбине
 Порез на додату вредност   је  најефикаснији  начин 
убирања  пореских  прихода  који  се  наплаћује  у  свим 
фазама  производње  и  промета  добара  и  приликом  увоза 
добара;  наплаћуе  се  по  општој  стопи  од  20% и  посебној 
стопи од 10%, које су прописане Законом о ПДВ-у.
 Акцизом се опорезују групе производа утврђене Законом
о акцизама (деривати  нафте,  дуванске  прерађевине, 
алкохолна пића, безалкохолна пића и кафа). 

 Компезатора камата -под  условима  које  одреди  Влада 

наплаћује  се  компезаторна  камата  на  износ  царинског 
дуга, ради спречавања неоснованог стицања финансијске 
користи  због  померања  дана  настанка  или  обрачуна 
царинског  дуга;  обрачунава  се  на  месечном  нивоу,  у   
висини и на начин прописан за обрачун затезне камате
 Накнада за формирање обавезних резерви нафте и
деривата нафте
прописана  је  Законом  о  робним  резервама  („Сл.гласник 
РС“  104/13),  а  Уредбом о  висини,  начину  обрачуна, 
плаћања  и  располагања  накнадом  за  формирање 
обавезних  резерви  нафте  и  деривата  нафте  дефинисани 
су  обвезници,  начин  обрачуна  и  плаћања,  као  и 
располагање средствима накнаде.
 Обвезници  обрачуна  и  плаћања  накнаде  су  енергетски 

субјекти који обављају делатност производње и трговине 
деривата нафте.
 Накнада  се  плаћа  на  деривате нафте у  оквиру 

тарифних  бројева  2710  и  2711  ЦТ  и  наплаћује  се  само 

при  спровођењу  поступка  стављања  робе  у  слободан 
промет. 
Кодексом шифара за попуњавање царинских
исправа  прописане  су  следеће  шифре  за 
дажбине:
 Царина- 01, 
 Сезонска царина- 02 
 Посебна  дажбине  на  увоз  пољопривредних  и 

прехрамбених производа- 05 
 Порез на додату вредност- 09 
 Акциза- 10 
 Републичка административна такса- 14 
 Компензаторна камата- 15
 Накнада  за  формирање  обавезних  резерви 

нафте и деривата нафте -16
 ЦАРИНСКА ВРЕДНОСТ 
(чл. 38.-57. ЦЗ и члан 98.-131. Уредбе)
   Царинска вредност је основица за обрачун царине и 
елемент  за  обрачун  пореских  дажбина  (акцизе  и  пореза 
на додату вредност).
 Правила  којима  треба  да  се  обезбеди  правично, 
једнообразно  и  непристрасно  вредновање  робе  за 
потребе царињења, разрађена су Споразумом о примени 
члана  VII  Општег  Споразума  о  царинама  и  трговини  из 
1994  (ГАТТ), којима  се  онемогућује  коришћење 
произвољних и фиктивних царинских вредности.
   Према  овим  правилима  утврђено  је  да  основица  за 
царинско  вредновање,  у  највећој  могућој  мери  треба  да 
се  заснива  на  трансакцијској вредности робе,  то  јест 
стварно плаћеној или плативој цени за робу продату
ради извоза у земљу увозницу.
Трансакцијска вредност- чл. 39 ЦЗ
 Царинска  вредност  увезене  робе  је  трансакцијска
вредност, односно стварно плаћена цена или
цена која треба да се плати за робу која се
продаје ради извоза у РС под условом да:
1)  нема  ограничења  за  купца  у  погледу  располагања 
робом или њеном употребом, осим ограничења која: 
- су уведена или се захтевају на основу закона или која 
захтевају државни органи Републике Србије, 
-  ограничавају  географско  подручје  на  ком  роба  може 
поново да се прода, или 
- битно не утичу на вредност робе; 
 2) продаја или цена нису предмет неких услова или  
ограничења  чија  вредност  не  може  да  се  утврди  у 
односу на вредност односне робе; 

 3)  никакав  приход  од  накнадне  препродаје, 

располагања  робом  или  њене  употребе  од  стране 
купца  неће  утицати  непосредно  или  посредно  на 
продавца, осим ако може да се изврши одговарајуће 
усклађивање у складу са чланом 46. овог закона; и 

 4)  купац и продавац нису међусобно повезани

или, ако су повезани, да је трансакцијска
вредност прихватљива за царинске органе.
Методи утврђивања царинске
вредности

Утврђивање  царинске  вредности  робе  врши  се 

применом  једног  од  хијерархијски  прописаних 
метода  вредновања,  у  складу  са  чл. 39 до 45.
ЦЗ, а  то  значи,  ако  се  царинска  вредност  не 
може  утврдити    по  првом  методу,  тј.  на  основу 
трансакцијске цене увезене робе, приступиће се 
утврђивању  на  основу  следећих  метода,  док  не 
дође  до  првог  одговарајућег  на  основу  којег  је 
могуће утврдити царинску вредност.
 Метод 1- трансакцијска вредност  увезене
робе -  заснива  се  на  стварно  плаћеној  цени 
или  цени  коју  треба  платити  за  робу  која  се 
увози (чл. 39. ЦЗ)

 Метод 2- трансакцијска вредност истоветне

робе - роба    увезена  у  исто  или  приближно 
исто  време,  из  исте  државе,  под  истим 
условима  (у  погледу  комерцијалног  нивоа, 
количине,    произвођача)  као  и  роба  која  се 
вреднује (чл. 40. ЦЗ) 
 Метод 3- трансакцијска вредност сличне робе -
роба    увезена  у  исто  или  приближно  исто  време,  из 
исте  државе,  под  истим  условима  условима  (у 
погледу  комерцијалног  нивоа,  количине,   
произвођача) као и роба која се вреднује (чл. 41. ЦЗ)

 Метод 4- дедуктивни метод- заснива  се  на 

јединичној цени по  којој  се  највећи  број  јединица 
истоветне  или  сличне  увезене  робе  продаје  у  РС  у 
исто  или  приближно  исто  време  лицима  која  нису 
повезана  са  лицима  од  којих  купују  ту  робу,  уз 
умањење цене за  износ  уобичајене  провизије, 
трошкова  превоза  и  осигурања  и    увозних  дажбина 
кој настају у РС (чл. 43. ЦЗ)
 Метод 5- обрачуната вредност- заснива се на 
-трошковима  производње  робе,  односно  на 
вредности  материјала  употребљеног  у 
производњи  или  другојврсти  прераде  и 
трошкова  производње  или  друге  врсте 
прераде,    
    -добити и општих трошкова који се остварују 

при  продаји  робе  исте  врсте  или  групе 

производа, као и
   трошкови  превоза  и  осигурања  до  места 

уласка у Србију. (чл. 44. ЦЗ)
 Подносилац  декларације  може  тражити  да  се 

промени  редослед  примене  дедуктивног(4) 

метода и обрачунате вредности(5);
 Метод 6- расположиви подаци- заснива се на 
царинској  вредности  идентичне  или  сличне 
робе утврђене према одредбама чл. 39. до 44. 
ЦЗ, уз мања одступања.
   Овај  метод  подразумева  и  примену  других 

расположивих  средстава  за  утврђивање 

вредности  као  што  су:  каталози,  ценовници, 
понуде, огласи и сл (чл. 45. ЦЗ)
Трошкови и издаци који улазе у царинску вредност (члан 46. ЦЗ) :

1) трошкови до износа који сноси купац, а који нису 
обухваћени стварно плаћеном ценом или ценом коју 
треба платити за робу, и то: 
- провизије и накнаде посредовања, осим куповне 
провизије  (односно  накнаде  које  увозник  плаћа 
агенту за услуге заступања у иностранству приликом 
куповине  робе  за  коју  се  утврђује  царинска 
вредност); 
-  трошкови амбалаже,  која  се  ради  царињења 
сматра јединственим делом предметне робе, 
- трошкови паковања (радна снага и материјал); 
2) Одговарајући део вредности
-  материјала, компонената, делова и  сл. 
садржаних у увезеној роби; 
-  алата, матрица, калупа  и  сл.  коришћених  у 
производњи увезене робе; 
-  других материјала утрошених  у  производњи 
увезене робе и 
-  пројектовања, развоја, уметничког рада,
обликовања, планова и цртежа  урађених  ван 
Републике  Србије  неопходних  за  производњу 
увезене робе; 
3)  накнаде за коришћење ауторског права и 
лиценцне накнаде за  увезену  робу  чија  се 
вредност  утврђује,  а  које  купац  мора  да  плати, 
било  непосредно  или  посредно,  као  услов  за 
продају робе чија се вредност утврђује,  ако те
накнаде нису урачунате у стварно плаћену
цену или цену коју треба платити;
4)  вредност сваког дела прихода од даље
препродаје;
5) трошкове превоза и осигурања увезене робе 
до места уласка у  царинско  подручје  РС  и 
трошкове утовара, истовара и манипулативне
трошкове у  вези  с  превозом  увезене  робе  до 
места уношења у царинско подручје РС. 
Трошкови и издаци који не улазе у
царинску вредност - члан 47. ЦЗ

1) трошкови превоза робе након њеног приспећа 
у  место  уласка  у  царинско  подручје  Републике 
Србије; 

2) трошкови изградње, монтаже, склапања, 
одржавања и техничке помоћи, настали након 
увоза индустријских постројења, машина и 
опреме; 
3)  камате на  основу  финансијског  аранжмана 
који  је  закључио  купац,  а  у  вези  с  куповином 
увезене  робе,  ако  је  тај  финансијски  аранжман 
сачињен  у  писменој  форми  и  ако  купац  може, 
ако се захтева, да докаже:
-  да  је  роба  стварно  продата  по  цени  која  је 
пријављена  као  стварно  плаћена  цена  или  цена 
коју треба платити, 
-да каматна стопа не прелази уобичајену висину 
за такве трансакције у време и у држави у којој је 
обезбеђено финансирање; 
4) трошкови за право репродукције робе увезене 
у Републику Србију; 
5)  куповне  провизије,  односно  накнаде  које  је 
увозник  платио  за  услуге  посредовања  и 
заступања  приликом  куповине  робе  чија  се 
царинска вредност утврђује; 
6)  увозне  дажбине  и  друге  накнаде  које  се 
наплаћују  у  Републици  Србији  приликом  увоза 
или продаје робе; 
7)  дажбине  и  таксе  које  се  наплаћују  у  држави 
извоза, од којих је увезена роба ослобођена или 
може  бити  ослобођена  применом  система 
повраћаја.
 ПОРЕКЛО РОБЕ
Правни основ
 Члан 32.-37. ЦЗ

 Чл.41.-97.  Уредбе  (начин  доказивања  порекла,  начин 

издавања  уверења  о  пореклу  робе,  органи  за  издавање 

уверења и давање мишљења о пореклу робе).
 Законски  основ  за  примену  института  порекла  робе  је  и 

члан  16.  Царинског  закона,  који  се  односи  на  примену 

међународних уговора.
 Законом о ЦТ прописане су стопе царина које се промењују 

приликом увоза робе у РС. Уз испуњење услова прописаних 
правилима  о  стицању  порекла,роба  са  преференцијалним 
пореклом  ужива  повлашћени  статус,  те  као  таква  подлеже 
наплати  царине  по  смањеној  царинској  стопи  или  је  у 
потпуности ослобођена од плаћања царине.
Значај порекла
  - омогућава слободну трговину и повећање 

њеног обима,
 - отвара нова тржишта за извоз под 

повољниjим условима и
 - подстиче међусобну размену између земаља 

на основу кумулације порекла
 Врсте порекла робе:
- непреференцијално порекло робе  и 
 преференцијално порекло робе
 Непреференцијално порекло
 Прописује се ради:

-примене ЦТ осим преференцијалних тарифних мера,
-примене  мера  које  нису  тарифне,  а  које  су  утврђене 
прописима којима се уређује трговина робом 
-припреме и издавања уверења о пореклу.

 Непреференцијално  порекло  одређује  географско  пореко 

робе, односно указује на земљу у којој је роба произведена 
и производу даје  национални статус. 
 Непреференцијално порекло не даје роби никакав
повлашћени статус.
 Уверење  о  непреференцијалном  пореклу  робе  издаје 
Привредна комора Србије на прописаном обрасцу.
 Правила  о  непреференцијалном  пореклу  робе 
односе  се  на  обраду  или  прераду  која  испуњава 
критеријуме  из  чл.  34.  ЦЗ  и  даје  производима 
порекло  земље  у  којима  је  извршена  обрада  или 
прерада,  и  то  за  текстил  и  текстилне  производе  из 
Одељка  XI  номенклатуре  ЦТ,  као  и  за  друге 
производе осим текстила и текстилних производа.

 Одредбом члана 34. ЦЗ. прописано је да роба роба у 
чијој  производњи  је  учествовало  две  или  више 
држава  има  порекло  оне  државе  у  којој  је  извршена 
последња  битна  економски  оправдана  прерада  или 
обрада, и чији је резултат нови производ.
Преференцијално порекло
 се  прописује  ради  примене  преференцијалних 

тарифних  мера    у  складу  са  правилима  о 

преференцијалном пореклу.
 Правилима о преф. пореклу утврђују се услови 

за  стицање  порекла  које  роба  мора  да  испуни 

ради остваривања права на повластице.
 Та правила су утврђена: 

1)  у међународним уговорима, и  
2) Уредбом 
 Преференцијално  порекло  даје роби
повлашћен третман (на исту не плаћа царина 
или  се плаћа у  мањем износу од прописаног)
Споразуми ослободној трговини које
примењује Република Србија:

 1. Споразум о трговини и трговинским питањима 
између Србије и ЕУ,
 2.Споразум о слободној трговини са земљама 
Централне Европе- ЦЕФТА 2006 (Албанија, БИХ, 
Црна гора, Македонија Молдавија и АП Косово);
 3. Споразум о слободној трговини са земљама 
чланицама ЕФТЕ ( Норвешка Швајцарска, 
Лихтенштајн и Исланд),
 4. Споразум о слободној трговини између 
Србије и Турске
 5. Споразум о слободној трговини између 

Србије  и Руске Федерације
 6. Споразум о слободној трговини између 

Србије и Белорусије 
 7. Споразум о слободној трговини између 

Србије и Казахстана.
 Сваким  поједничним  споразумом  прописана  су 
правила опореклу и изглед уверења о пореклу робе.
 За  адекватну  примену  одредби  споразума  о 
слободној  трговини  важно  је  познавање  прописаних 
правила  о  пореклу,  као  и  правилно  сврставање 
производа по ЦТ.
 Сва  правила  о  пореклу  можемо  поделити  у  две 
велике групе:

 Пан Европска правила и

 Правило 50% вредности производа. 
Пан Европска правила

 1. Споразум о трговини и трговинским питањима 
између Србије и ЕУ,
 2.Споразум о слободној трговини са земљама 
Централне Европе- ЦЕФТА 2006 (Албанија, БИХ, 
Црна гора, Македонија Молдавија и АП Косово);
 3. Споразум о слободној трговини са земљама 
чланицама ЕФТЕ ( Норвешка Швајцарска, 
Лихтенштајн и Исланд),
 4. Споразум о слободној трговини између Србије и 
Турске
Начини за стицање порекла према Пан-
европским правилима:
  1. производи потпуно добијени или произведени у 

земљи ; 
  2. довољно  обрађени или прерађени производи у 

складу  са листом обраде или прераде  и  
  3. кумулацијом порекла (роба у чијој производњи је 

учествовало више од једне државе сматраће се да 
је  пореклом  из  оне  државе  у  којој  је  прошла 
последњу битну економски оправдану прераду или 
дораду,  под  условом  да  је  та  прерада  обављена  у 
погону  опремљеном  за  ту  намену  да  доводи  до 
значајних промена производа или новог производа)
 1. Потпуно добијени производи

 Група  производа  који  се  сматрају  у  целини 

произведеним  у  некој  земљи    потписници 
Споразума.
 Образложење  порекла  у  оквиру  потпуно 
добијеног  производа  долази  у  обзир  само  у 
случају када су сви поступци добијања извршени 
у једној уговорној страни . 
 У потпуно добијеним производима  нема учешћа

материјала пореклом из других држава.

 Овај начин за стицање порекла се ретко користи. 

 
Роба у потпуности добијена или произведена
(чл. 33. Закона) :
1) минерали извађени у тој држави;
2) биљни производи који су добијени у тој држави 
(убрани, пожњевени, извађени и др.);
3) животиње окоћене, излежене и узгојене у тој 
држави ;
4) производи добијени од живих животиња које су у тој 
држави узгојене;
5) производи добијени ловом и риболовом у тој држави;
6) производи добијени морским риболовом и други 
производи извађени из мора изван територијалних 
вода неке државе, 
7)  производи  добијени  или  произведени  на 
бродовима фабрикама
8)  производи  извађени  са  морског  дна  или  из 
слоја  земље  испод  тог  морског  дна,  изван 
територијалних вода,
  9)  остаци  и  отпаци  производа  добијених  као 
резултат производних процеса у тој држави 
10)  роба  произведена  на  територији  те  државе 
искључиво  од  производа  наведених  тачкама  од 
1) до 10) или од њихових деривата (секундарних 
производа), у било којој фази производње.
2. Довољна обрада и прерада

 Уколико  су  у  производњи  готовог  производа 

коришћени  материјали  без  порекла  такав 
производ  може  имати  статус  производа  са 
пореклом  из  Србије  ако  коришћени  материјали 
без  порекла  испуне  услов  прописан  за  готов 
производ у Листи обраде или прераде . 

 Уколико  коришћени  материјали  имају  порекло 

стране  уговорнице  начин  за  стицање  порекла 
робе је на основу кумулације порекла. 
 Да  би  производи  које  треба  извести  у  земљу 
одредишта    уживали  царински  преференцијал,  као 
производи с пореклом  из РС, материјали без  порекла 
морају  увек  бити  подвргнути  довољној  обради  или 
преради  и  испунити  услов  из  Листе обраде или
прераде  која  је  садржана  у  Протоколу  самог 
Споразума. 
 У Листи  су услови дати као:

  1.Промена тарифног броја коришћених  материјала  –

нпр:  ''производња  при  којој  се  сви  употребљени 
материјали  сврставају  у  тарифни  број  који  се  разликује 
од тарифног броја финалног производа.''
  2.Критеријум обраде или прераде дефинисани  као 
облик прераде који се мора применити на употребљеним 
материјалима нпр: ''производња од предива''
 3.Критеријум процента дат  као  однос  вредности 
између  фабричке  цене  произведене  робе  и  укупне 
вредности  материјала  без  порекла  нпр:  мање  од 
50% фабричке цене произведене робе.''
 4.Обавезна употреба материјала с пореклом
-употреба  материјала  без  порекла  је  дозвољена 
само  у  оној  мери  у  којој  се  користе  материјали  с 
пореклом  нпр:  ''вредност  свих  употребљених 
материјала  без  порекла  не  прекорачује  вредност 
свих употребљених материјала с пореклом).'' 
 5.Комбинација  два  или  више  наведених 
критеријума -могуће су најразличитије комбинације 
горе наведених појединачних критеријума
Минимални третмани
 Да  би  неки  производ  имао  статус  производа 

пореклом  из  Србије  потребно  је  да  обрада 

извршена у Србији буде већа од минималне.
 Минимална  обрада  или  прерада  дефинисана  је 

сваким Споразумом и одређује који се поступци 
увек  сматрају  недовољним  за  порекло  робе  чак 
и када су спуњени услови довољне обраде. 
Недовољни (минимални) поступци обраде 
(члан 73 Уредбе):
Радње за:
-  очување  робе  у  добром  стању  за  време  превоза  и 
складиштења  (проветравање,  сушење,  хлађење, 
потапање  у  слане  растворе  или  воду  са  сумпором  или 
другим  материјама,  уклањање  пропалих  делова  и 
слични третмани); 
-растављање или састављање пошиљки;
-прање,  чишћење,  уклањање  прашине,  корозије,  уља, 
боје и других материја  за прекривање;
-пеглање или пресовање текстила; 
-једноставни поступци бољења или полирања; 
-љушћење  или  млевење  (делимично  или  у  целини), 
полирање и глазирање жита и пиринча; 
-бојење  шећера  или  обликовање  шећерних  коцки; 
млевење шећера (делимично или у целини),
-уклањање  коштица    и  љуски,  гуљење  воћа,  орашчића  и 
поврћа; 
-брушење, једноставно дробљење или једноставно резање; 
-просејавање, пребирање, сортирање, 
разврставање,градирање и спаривање 
-једноставно паковање у тегле, конзерве, чутуре, кесице, 
сандуке, учвршћивање на картоне или плоче као и сви други 
једноставни поступци паковања;  
-      лепљење  или  штампање  ознака,  налепница,  натписа  и 
других сличних знакова за разликовање производа и њихове 
амбалаже, 
-   једноставно мешање производа, били они различити или 
не;
-    једноставно  склапање  делова  како  би  се  произвео 
целовит роизвод, или растављање производа у делове; 
-   комбинација двају или више напред наведених поступака; 
-   клање животиња.     
3. Кумулација порекла

 У  производњи  производа  за  извоз  користе  се   

материјали  пореклом  из  оних  земаља  у  које  се  касније 
испоручује финални производ.

 Појам кумулација значи гомилање односно акумулацију, 
прикупљање,  а  с  обзиром  да  се  ради  о  пореклу  робе 
значи да је порекло било али се још кумулирало. 

 Билатерална кумулација  постоји  када  у  производњи 

извозне  робе  учествују  само  две  уговорне  стране 
(финални  производи  с  пореклом  испоручује  се  у  ону 
уговорну страну из које потичу материјали).
 Дијагонална кумулација  подразумева  учешће 
најмање три уговорне стране и коришћење сировина 
и полупроизвода из различитих земаља при чеми се 
те  сировине  третирају  као  домаћа  компонента 
односно сировина са пореклом неког од „партнера“.

   Дијагонална  кумулација  порекла  претпоставља 

постојање  идентичних  протокола  о  пореклу  између 
више страна уговорница. 
Правило 50% вредности производа
1. Споразумом о слободној трговини Србија - Руска 
Федерација.   
2. Споразумом о слободној трговини Србија - 
Белорусија,
3. Споразумом о слободној трговини Србија - 
Казахстан,

Начини за стицање порекла: 

1. потпуно добијени производи
2.довољна  обрада  или  прерада  (правило  50% 
вредности производа)
3. кумулација порекла 
 
 Према  правилу  50%  вредности,  роба  ће  се 
сматрати  да  је  српског  преференцијалног 
порекла  ако  је  подвргнута  обради  или  преради 
и  ако  вредност  роба  (сировина,  полупроизвода 
и  готових  производа)  коришћених  у  том 
процесу,  који  су  пореклом  из  друге  земље  или 
вредност  роба  непознатог  порекла  није већа
од 50% од вредности робе  која  се  извози  из 
РС.
Услови које роба треба да испуни да би
имала статус производа са пореклом из РС:

а) Испуњење критеријума за стицање статуса

робе са пореклом- испуњењу услова за потпуно 
добијен производ, довољно обрађен или 
прерађен производ  или примену кумулације 
порекла или правила 50% вредности.
б) Поседовање уверења о пореклу робе, које
у оверавају  царински службеници РС
ц) Директни транспорт-роба директно 
транспортује из земље у којој је порекло робе 
стечено у земљу у којој ужива преференцијал. 
 Забрана повраћаја или ослобођења од
царине
Институт  забране  повраћаја  или  ослобођења 
прописан  је  у  Споразуму  ЦЕФТА  2006,  Споразуму 
са  ЕУ, Споразуму  са  Турском  и  Споразуму  са 
државама ЕФТА.  
Појам  „повраћаја“  односи  се  на  одустајање  од 
права на ослобођење или на повраћај дажбина за 
материјале  без  порекла  који  су  коришћени  у 
изради финалног производа за који се издаје доказ 
о пореклу у поступку активног оплемењивања.
Доказиване порекла робе:
 1. Уверење о пореклу робе ЕУР.1 је документ 
за  доказивање  порекла  у  складу  са  следећим 
Споразумима: 1.Споразумом  о 
трговини и трговинским питањима Србија-ЕЗ 
                2.  Споразум  о  слободној  трговини  између 
Србије и Турске.
3.  Споразум  о  слободној  трговини  у 
Централној Европи - ЦЕФТА 2006
4.  Споразум  о  слободној  трговини  између 
Србије и земаља ЕФТА
 Уверење  о  пореклу    робе  ЕУР.1  и  има    исту 
форму и садржину као и сертификат ЕУР.1 који 
је  одређен и користи се за потребе Споразума 
о  трговини  и  трговинским  питањима  са 
Европском заједницом (Прилог 18 Уредбе).
  Ови сертификати разликују се од ЦЕФТА 2006 

сертификата по садржају рубрике „7“, у коју се  
обавезно  се  уноси  назнака  о  томе  да  ли  је 
примењена  дијагонална  кумулација  порекла,  а 
ако  јесте  са  којом  земљом  односно 
територијом.  
 Уверење  о  кретању  робе  EUR1 издаје  Управа 
царина,  на  писмени  захтев  извозника  или 
његовог овлашћеног заступника. 
 Издато  уверење  важи  4 месеца од  дана 

издавања.
 У  случају  крађе,  губитка  или  уништења 

уверења о кретању робе ЕUR1, царински орган 
ће  на  захтев  извозника  издати  дупликат. 
Дупликат  мора  носити  датум  издавања 
оригиналног  уверења  и  важи  од  тог  датума. 
 Уверење  о  пореклу  робе  ЕUR.1,  може  се 
изузетно  издати  накнадно,  након  извоза  робе 
на коју се односи, под условом да:
 1)  уверење  није  било  издато  приликом  извоза 

робе  због  грешке,  ненамерних  пропуста  или 

посебних околности, или

 2) се царинском органу докаже да је уверење о 
пореклу  робе  ЕUR.1  било  издато,  али  да  због 
техничких  разлога  није  било  прихваћено 
приликом увоза
 Уверење о пореклу робе ЕUR.1 које је накнадно издато 
мора у рубрици  „Примедбе" имати уписано на српском 
и  енглеском  језику:  "НАКНАДНО  ИЗДАТО"  /  "ISSYED 
RETROSPESTIVELY" 

 2. Сертификат о пореклу робе Форм СТ-2 је

документ  за  доказивање  порекла  у  складу  са 
Споразумима    о  слободној  трговини  Србије  са  Руском 
Федерациом, Белорусијом и Казахстаном.

 3. Изјава на фактури  -  доказ  о  пореклу  робе,  коју 

извозник даје на фактури, отпремници или неком другом 
комерцијалном  документу  у  којем  се  даје  довољно 
детаљан  опис  предметних  производа  на  основу  којих 
они  могу  да  се  идентификују  и  ако  укупна  вредност 
пошиљке  не  прелази  6.000 евра.Садржај  изјаве  на 
фактури је тачно прописан (прилог 19. Урдебе).
 4. Декларација о пореклу  робе  представља 
изјаву  о  земљи  порекла  робе  чија  вредност  не 
прелази  5.000  УСД    и  примењује  се  за 
доказивање порекла у складу са Споразумима  о 
слободној  трговини  Србије  са  Руском 
Федерациом Белорусијом и Казахстаном.

 Извозници  који  имају  на  основу  одобрења  УЦ 

статус ''Овлашћеног извозника''  нису 
ограничени  вредношћу  пошиљке,  те  изјаву  о 
пореклу  могу  давати    за  пошиљке  чија  вредност 
премашује напред наведене износе.
Услови  за  стицање  статуса  овлашћеног 
извозника :
1. да  је  извозник  уједно  и  произвођач  робе  или   
је у таквим односима са произвођачем  где је 
омогућено  јасно  доказивање  статуса 
производа са пореклом;
2. обавља честе испоруке производа;
3. није имао оспорених Уверења о пореклу робе
4.   правила  о  пореклу  робе  познаје  најмање  1 
запослено лице (потврда УЦ);
5. нема  у  моменту  подношења  захтева  доспелих 
и  неизмирених  обавеза  по  основу  јавних 
плаћања
Накнадна провера порекла робе –
 Споразумима  о  слободној  трговини  је 
прописана могућност накнадне провере доказа 
о попореклу робе. 
Део трећи

УЛАЗАК РОБЕ У ЦАРИНСКО ПОДРУЧЈЕ

 Роба  се  уноси  у  царинско  подручје  РС  преко 
граничних  прелаза  у  време  када  су  отворени  за 
промет.
   Промет  робе  која  подлеже  граничним  инспекцијским 
контролама  ће  се  вршити  само  преко  граничних 
прелаза  који  су  посебним  прописима  одређени  за 
промет такве робе.
 Уношење и изношење  одређене робе обавља се само 
преко  одређених  граничних  прелаза-Правилник  о
одређивању ЦО за царињење одређених врста
робе или спровођење орређених врста посрупака 
(роба широке потрошње, текстил пореклом из азијских 
и  ев.-  аз.  земаља,  поступак  стављања  у  слободна 
промет  деривата  нафте,  дув.прерађевина,  алкохол. 
пића,  кафе,  коришћених  путничких/теретних  моторних 
возила и аутобуса) 
 Роба  која  се  уноси  у  царинско  подручје  подлеже 
мерама царинског надзора и контроле све док јој се 
не утврди царински статус, односно за време док јој се 
тај статус не промени или док се не смести у слободну 
зону, поново извезе или уништи.

 Лице које уноси робу у царинско подручје(возар) дужно 
је  да  робу  пријави  и  без  одлагања  превезе,  путем, 
на начин и у року који одреди CO до царинарнице или 
другог места које је одобрио ЦО или у слободну зону.

 У случају  немогућности испуњења   преузетих обавеза 

због  непредвиђених  околности  или  више  силе,  лице 
које  уноси  робу  је  дужно  да  о  томе  без  одлагања 
обавести ЦО. 
 Робу  која  се  уноси  у  царинско  подручје  РС, 
царинарници  допрема  лице  које  је  унело  робу  у 
царинско  подручје  или  лице  које  је  преузело 
одговорност  за  превоз  робе  пошто  је  она  унета  у 
царинско подручје РС.

 Претходни преглед робе (чл.67.  ЦЗ;  чл.  150. 

Уредбе), 
 По  допремању  робе  царинарници,  на  захтев  лица 
које  је  овлашћено  да  роби  одреди  царински 
дозвољено  поступање  или  употребу,  а  уз  одобрење 
ЦО, роба може прегледати или узорковати, како би се 
за  њу  одредило  царински  дозвољено  поступање  или 
употреба. 
Претходна декларација
   ЦО  може  одобрити  да  се  за  робу  која  се  уноси  у 

царинско подручје РС поднесе претходна декларација .

 Претходну  декларацију  подноси  лице  које  уноси  робу, 

или  које  преузме  одговорност  за  унос  робе  у  царинско 
подручје РС. 

 Претходна декларација се подноси царинском

органу пре него што се роба унесе у царинско
подручје РС.

 Образац  претходне  декларације  прописује  Министар   

финансија  и  иста  мора  да  садржи  податке  који  се 
неопходни за обављање анализе ризика и предузимање 
мера  царинске контроле.
 Претходна декларација се подноси електронским
путем као улазна сажета декларација (Пр. 16.
Правилника)
 ЦО може изузетно да прихвати претходну декларацију у 

писменој форми ако:
-рачунарски систем ЦО није у функцији
-ако  није  у  функцији  електр.  апликација  подносиоца 
улазне СД
 Улазна  СД  у  писменом  облику  подноси  се  на 

прописаном  обрасцу сигурносног и безбедносног

документа (пр. 17. Правилника).
 Ако  у  року  од  200 дана од  датума  подношења  улазне 

СД, ЦО није обавештен о доласку превозног средства у 
цар.  подручје  РС  или  страна  роба  није  пријављена  СД 
за  привремени  смештај,  сматра се да улазна СД није
поднета.
Измене и допуне претх. декларације:

На  захтев подносиоца претходне декларације, ЦО 

ће  одобрити  измене,  односно  допуне  претх. 

декларације  осим,  ако  је  захтев  за  измену,  односно 
допуну поднет након што је царински орган: 

1) обавестио да намерава да изврши преглед робе; 
2)  установио  да  су  подаци  чија  се  измена  тражи 
нетачни; 
3) дозволио премештање робе.
 Влада прописује:

а)  надлежност  ЦО  и  услове  под  којима  се 

може  захтевати  подношење  претходне 
декларације;
б) рок за подношење претходне декларације; 
ц)  услове  под  којима  се  може  захтевати 
смањење или продужење рока.
 САЖЕТА ДЕКЛАРАЦИЈА
ПРИВРЕМЕНО СМЕШТАЈ РОБЕ
Правни основ:

одредбе  чланова  65.-80.  Царинског  закона 

(„Сл.гласник Републике Србије“, бр.18/10) 
 одредбе чланова 147.-149. Уредбе o царински 

дозвољеном  поступању  с  робом  („Сл.гласник 

Републике Србије“, бр.93/10) 
 одредбе чланова 11.-12. Правилника о облику, 

садржини,  начину  подношења  и  попуњавања 

декларације  и  других  образаца  у  царинском 
поступку (Сл. гласник РС бр. 7/2015)  
Страна  роба  која  се  пријављује  царинском  органу  за 

привремени смештај мора да буде обухваћена сажетом 
декларацијом за привремени смештај. 
Поднета СД  се  сматра  захтевом  за  одобравање 
привременог смештаја. 
Сажета декларација за привремени смештај се
подноси чим се роба допреми ЦО.
ЦО може продужити рок за подношење СД најдуже до
истека првог радног дана после допремања робе
Уколико  се  приликом  уласка  робе  на  царинско 
подручје  РС,  роба  одмах  пријављује  за  царински 
поступак  транзита  не подноси се  сажета  декларација 
за привремени смештај. 
СД подноси:  
-лице  које  је  робу  унело  у  царинско  подручје  или 
лице које је преузело одговорност за превоз те робе и
-лице у чије име поступају ова  лица.

 Роба  допремљена  надлежном  ЦО  има статус робе у 

привременом  смештају  све  док  јој  се  не  одобри 
царински дозвољено поступање или употреба.

 Подношење  СД  за  привремени  смештај  робе  није 

потребно  извршити  у  случајевима  када  се  за  страну 
робу,  која  је  у  поступку  транзита  допремљена  до 
унутрашње, одредишне испоставе одмах по допреми 
поднесе  царинска  декларација  за  неки  од  царинских 
поступака. 
 Роба се може привремено сместити на основу сажете 
декларације  за  привремени  смештај  уколико  је 
потребно спровести неке од царинских формалности 
пре  стављања  робе  у  поступак  транзита  и  уколико 
постоје неопходни  услови за привремени смештај на 
граничном прелазу

 Привремени смештај робе може се дефинисати

као смештај робе под царинским надзором на
месту и под условима које је одобрио царински
орган.
Сажета декларација се може поднети на један од
начина које одреди ЦО (чл. 148: Уредбе):
1. Сажетом декларацијом за привремени смештај у 
форми  обрасца  сажете  декларације-СД  садржи 
податке  неопходне  за  идентификацију  робе  и 
подноси    се  на  прописаном  обрасцу  (пр.  27 
Правилника)и  попуњава  се  на  прописан  начин  (пр. 
19 Правилника). 
2. Позивањем на улазну сажету декларацију за 
предметну  робу,  допуњену  појединостима  из 
декларације за привремени смештај
3. Товарним листом или  другим  транспортним 
документом  под  условом  да  садржи  појединости  из 
сажете декларације за привремени смештај робе.
Поступање са робом у привременом смештају
 После  допремања,  роба  се  не  сме  премештати, 

истоварати,  претоварати  без  одобрења  царинског 

органа, изузев у случају непосредне опасности због које 
је потребан хитан истовар.
 Над  робом  у  привременом  смештају  могу  се 

предузимати  само  радње  којима  би  се  она  очувала  у 

непромењеном  стању,  без  мењања  њеног  изгледа  или 
техничких карактеристика.
 Царинске формалности које су потребне да се за робу 

обухваћену СД одреди царински дозвољено поступање 
или употреба морају се спровести у року од 20 дана од 
дана подношења СД. 
 Изузетно, ЦО може одредити краћи рок или одобрити

продужење рока,  које  не  може  да  буде  дуже  од 

стварно  потребног  времена,  у  складу  са  тим 
околностима.
 Ако  у  одређеном  року  нису  спроведене 
неопходне  формалности  ради  одобравања 
царински  дозвољеног  поступања  или 
употребе  робе,  ЦО  ће  без  одлагања 
предузети све мере за поступање са робом и 
покренути прекршајни поступак.

 ЦО  може  наведену  робу  на  ризик  и  о  трошку 

држаоца  робе  да  премести  на  друго  место 
које је под његовим надзором до регулисања 
даљег поступања са робом, односно до њене 
продаје. 
Простор за привремени смештај,
Простор  за  привремени  смештај  је  место  где  роба  у 

привременом  смештају  може  бити  смештена  и  које  је 

одобрио ЦО
Ти простору  могу  бити  затворене  просторије  или 
ограђени, покривени или непокривени простори,
ЦО  изузетно  може  одобрити  привремени  смештај  и 
на  другом  месту,  као  и  услове  под  којима  роба  може 
бити у привременом смештају.
Могу бити:

1. „складишта за привремени смештај“
2. простори у оквиру царинског складишта 
Простори за привремени смештај :
 1)  Простори  који  су  стално  одобрени  за  привремени 
смештај  робе  (простори  који  нису  у  оквиру  простора 
царинског  складишта),  називају  се  „складишта за
привремени смештај“.
 Одобрава  их  ЦО  на  основу  писменог  захтева  лица,  уз 
испуњење  одређених  услова,  који  се  подноси  ЦА-ЦИ 
надлежој  према  месту  где  се  налази  простор  за 
смештај.
 Простором  за  привремени  смештај  могу  управљати 
лица  која  испуњавају  услове  за  одобравање  простора 
за привремени смештај или ЦО. 
 У складиштима за привремени смештај не може
спроводити поступак царинског складиштења робе.

2)  Простор  за  привремени  смештај  робе  може 
се одобрити у простору царинског складишта
и у том случају:
-оба простора морају бити физички одвојена; 
-држалац  ЦС  мора  евиденцију  о  роби  у 
привременом  смештају  водити  одвојено  од 
евиденције робе која се налази у поступку ЦС.
 Уколико  подносилац  захтева  већ  поседује 
одобрење  о  отвореном  ЦС,  ЦО  се  подноси   
захтев за допуну одобрења и за простор који 
ће се користити за привремени смештај робе 
у оквиру ЦС.
 Уколико се ради о посебним просторима за ЦС 
и  привремени  смештај  чији  је  корисник  исти 
држалац,  доносе  се  две  одлуке  и  за  држање 
ЦС  и  за  држање  простора  за  привремени 
смештај робе.

 ЦО  који  по  поднетом  захтеву  за  отварање 

простора  за  привремени  смештај  робе  и  за 
држање  ЦС,  донесе  једно решење, истим  ће 
бити  одобрен  један идентификациони број 
за  оба  простора,  стим  да  у  решењу  морају   
бити  наведени  подаци  да  су  у  питању  два 
простора.
Уколико  је  у  простору  ЦС  одобрен  и   
привремени  смештај  робе,  роба  за  коју  је  по  СД 
истекао  рок  лежања,  не  мора  и  физички  бити 
пребачена  у  простор  ЦС,  уколико  држалац 
царинског складишта води  евиденцију на начин 
да  се  неспорно  могу  обављати  мере  царинског 
надзора,  односно  да  се  у  контроли  неспорно 
може  утврдити  да  ли  је  роба  у  привременом 
смештају или поступку царинског складиштења.
 Уколико се процени да се за робу  која је допремљена 
ЦО,  царинске  формалности  не  могу  спровести  у  року 
предвиђеномм  за  привремени  смештај  (20  дана),  у 
таквим  случајевима  подносилац  захтева  неће 
захтевати  од  ЦО  одобравање  привременог    смештаја, 
већ поступка царинског складиштења.

 Држалац  простора  који  је  намењен  искључиво  за 

привремени  смештај  робе-  „складишта  за  привремени 
смештај“, мора поднети и банкарску гаранцију која се 
утврђује на начин предвиђен за одређивање банкарске 
гаранције за царинска складишта.
   Исти  држалац  ЦС  као  и  простора  за  привремени 
смештај,  може  поднети  једну  банкарску  гаранцију  (за 
царинско складиштење).
  
Поступање ЦО по поднетом захтеву за одобравање
простора за привр. смештај:

ЦО  одобрава  простор  за  привремени  смештај  и  услове 

под којима се врши смештај те робе. 
Одобрење  за  држање  простора  за  привремени  смештај 

може се издати на неодређено време. 
надлежна  ЦА-ЦА  именује  комисију  од  3  члана  која 
прегледом  документације  и  простора  утврђује  да  ли  су 
испуњени  услови  за  привремени  смештај,  о  чему 
сачињава записник.
 Уколико су испуњени сви неопходни услови Комисија  у 

року од 30 дана од дана подношења захтева да записник 

о утврђеном стању достави Одсеку за ЦУП царинарнице, 
који доноси одлуку.
 Држалац  простора  за  привремени  смештај 
мора  положити  своју банкарску гаранцију,  за 
отварање простора.
  Друго  лице  не
може положити  обезбеђење  за 
отварање  простора  за  привремени  смештај 
уместо држаоца простора. 
У  одобрењу  за  отварање  простора  за 
привремени  смештај  наводи  се  шифра
(идентификациони број)  простора  за 
привремени  смештај  и  шифра  царинске 
испоставе  која  врши  надзор  над  простором 
(једна или више). 
 Царински орган који издаје одобрење дужан 
је  водити  посебну  евиденцију  о  одобреним 
просторима.

 Лице  коме  је  одобрен  простор  за  привремени 

смештај  дужно  је  водити  евиденцију  о 
залихама  робе  у  привременом  смештају  која 
омогућава праћење робе. 
Део IV 
ЦAРИНСКИ ДОЗВОЉЕНО ПОСТУПАЊЕ
ИЛИ УПОТРЕБА РОБЕ
 Свакој  роби  која  је  ушла  у  царинско 
подручје,  може  се  одредити  царинско
дозвољено поступање или употреба, 
односно  роба  ће  се  ставити  у неки од
царинских поступака у  складу  са  прописаним 
условима,  осим  ако  би  то  било  у  супростности 
са  мерама  или  ограничењима  донетим  ради 
заштите  јавне  безбедности  и  морала,  здравља 
или живота људи, заштите животиња и биљака 
и другим мерама,  а које су утврђене посебним 
прописима.
 Сва  роба  над  којом  треба  да  буде 
спроведен  царински поступак мора да буде
обухваћена декларацијом за тај царински
поступак.

Домаћа роба пријављена за извоз, пасивно 

оплемењивање,  транзит  или  поступак 
царинског  складиштења,  биће  под  царинским
надзором  од  тренутка  прихватања  царинске 
декларације  па  до  тренутка  док  не  напусти 
царинско  подручје,  или  док  не  буде  уништена 
или док се декларација не поништи.
Облици декларације:
1) декларација у писменој форми;
2)декларација  поднета  електронском разменом
података (ако то допуштају техничке могућности и 
уз одобрење директора УЦ).
3) усмена декларација или  друга  радња  којом 
држалац робе захтева стављање робе у царински 
поступак,  ако  је  таква  могућност  предвиђена 
прописима  (за  робу  некомерцијалне  природе  која 
је  део  личног  пртљага  путника,  која  је  послата 
физичким  лицима  или  од  физичких  лица;робу 
комерцијалног  карактера  чија  вредност  по 
пошиљци не прелази износ од 25 евра).  
РЕДОВАН ПОСТУПАК-

Одредбама    чланова  87.  до  100.  Закона  , 

као  и  одредбама  чланова  158.  До  191.  Уредбе, 
прописују  права  и  обавезе  учесника  у  поступку 
царињења  робе,  односно  стављања  робе  у 
одговарајући  царински  поступак,  као  и  права  и 
обавезе  царинског  органа  у  спровођењу 
редовног поступка царињења подношењем
декларације у писменој форми
 Редован  поступак  обухвата  поступак 
подношења,  прихватања,  провере  царинских 
декларација и  пуштања робе. 

Радње пре подношења декларације

Царинска  декларација  се  попуњава  у  складу 

са  Правилником,  у  зависности  од  царинског 
поступка, односно поступања који се захтева. 

Декларант  надлежном  ЦО  уз  декларацију   

поднету  у  писменој  форми  прилаже  све  исправе 
које  су  потребне  за  стављање  робе  у  захтевани 
царински поступак (чл. 87 ЦЗ).  
 
 Исправе које се прилажу уз декларацију:
а)  рачун (фактура) и  остале  трговачке 

исправе  на  основу  којих  је  пријављена 

царинска вредност робе, 
б) декларација о царинској вредности робе, 

ако је то прописано одредбама Уредбе,  
ц)  исправе потребне за утврђивање
преференцијалног порекла  робе  или  употребу 
других  мера  којима  се  одступа  од  важећих 
прописа за декларисану робу, као и 
 д)  друге  исправе  потребне  за  спровођење 

прописа  који  уређују  пуштање  декларисане 

робе у одговарајући царински поступак.
 ЦО  може захтевати  прилагање превозних
исправа  или  исправа  у  вези  са  претходним
царинским поступком.

 Уколико  се  примењује  јединствена  царинска 

стопа  не  подносе  се  декларација  о  царинској 
вредности  робе  и  исправа  потребна  за 
утврђивање преференцијалног порекла робе.

 Уколико  у име декларанта декларацију подноси 
непосредни  или  посредни  заступник,  уз  писмену 
декларацију  се  прилаже  и  овлашћење о
заступању из које мора бити јасно видљив начин 
заступања. 
Претходни преглед робе и узимање узорака
(Чл. 67. ЦЗ)

По  допремању робе  царинарници,  на 

захтев лица које је овлашћено да роби одреди 
царински дозвољено поступање или употребу, а 
уз  одобрење  царинског  органа,  роба  може 
прегледати  или  узорковати,  како  би  се  за  њу 
одредило  царински  дозвољено  поступање  или 
употреба. 
  Претходни  преглед  робе,  укључујући  и  узимање 

узорака  робе,  може  се  обавити  само  на  основу 

писменог захтева декларанта  односно  његовог 
заступника, који мора садржати следеће податке: 

- име или назив подносиоца захтева, 
  -разлоге  због  којих  се  захтева  претходни  преглед 
робе или узимање узорака робе, 
- податак где се роба налази, 
-  податак  о  претходном  царинском  поступку  или 
податак  о  превозном  средству  на  ком  се  роба 
налази, као и 
 -све друге податке потребне за препознавање робе. 
 Царински  орган  којем  је  поднет  писмени  захтев  за 

претходни преглед робе, доноси одлуку којом одобрава 
претходни  преглед  у  виду  забелешке на захтеву,  а 
ако  се  узимају  узорци  одређује  и  количину  робе  коју  је 
дозвољено узети. 
Ako  надлежни  ЦО  не  одобри  претходни  преглед 

робе -доноси се решење о одбијању захтева. 

Претходни преглед робе и узимање узорака изводи 

се под надзором и на начин који одреди царински орган.

Захтев за  претходни  преглед  може  се  поднети по

допреми робе на граници, по допреми робе одредишној 
царинској испостави, односно до тренутка подношења
декларације  за  неко  царински  дозвољено  поступање 
или употребу. 
 По захтеву за претходни преглед збирних
пошиљки,  поднетом  пре подношења сажете
декларације  за  привремени  смештај,  надлежни 
ЦО  претходни  преглед  може  вршити  и по
њеном смештају,  а  пре  одређивања  царински 
дозвољеног  поступања  или  употребе  за 
предметну робу.
Претходни  преглед  се  у  овом  случају 

одређује  ради  утврђивања  стварног  стања 

ствари,  а  у  циљу  уношења  тачних  података  у 
декларацију  за  поступак  за  који  се  роба 
пријављује. 
Подношење писаних декларација

 Декларације  се  подносе  на  једном  месту  којег 

руководилац  организационе  јединице  одреди  као  место 
подношења декларација.
 Време  подношења  и  прихватања  декларација,  шеф 
царинске испоставе објављује на огласној табли.
  Време подношења и прихватања декларација мора бити 
у оквиру редовног радног времена царинске испоставе.
 На  захтев  декларанта  ЦО  може  одобрити  да  се 
декларација  поднесе  ван редовног радног времена, уз 
претходну  најаву  и    одобрење  од  стране  руководиоца 
организационе јединице.
 За излажење ван редовног радног времена, декларант је 
дужан  да  сноси  трошкове  накнада  за  услуге  царинског 
органа.
 Декларација се  подноси  након допремања робе 
царинском органу којем је роба и допремљена. 

Изузетно  царинарница  може  дозволити  да  се 

декларација  поднесе  пре  допремања  робе,  у  којем 
случају  декларанту  одређује  рок  у  ком  роба  мора  бити 
допремљена (не дужи од 3 дана).

Декларација,  са  исправама  потребним  ради 

примене прописа којима је уређен царински поступак, у 
писменој  форми  подноси  се  на  прописаном  обрасцу, 
мора да буде потписана од стране њеног подносиоца, и 
мора да садржи податке неопходне за примену прописа 
којима  је  уређен  царински  поступак  за  који  се  роба 
пријављује. 
 Декларант  или  његов  заступник  који 
подноси декларацију је одговорни за
 1) тачности података у декларацији, 
 2) исправности приложених исправа, 
  3)  поштовања  свих  обавеза  у  вези  са 
стављањем  робе  у  одговарајући  царински 
поступак. 
У  случају  неисправности  у  погледу 
наведеног,  против  декларанта  односно  његовог 
заступника,  ЦО  ће  покренути  прекршајни 
поступак .
Провера испуњености услова за
прихватање декларације

 У  спровођењу  царинског  поступка  за  који  је 

роба  декларисана  примењују се прописи
који важе на дан прихватања декларације,
ако није друкчије прописано.

ЦО одмах  прихвата  исправно  поднету 

декларацију,  уколико  је  роба  допремљена 
царинарници. 
Исправно поднета декларација (чл. 87.ЦЗ)

- поднета на прописаном обрасцу,
- која је потписана,
-  која  садржи  све  податке  који  су  потребни  за 
примену  прописа  везаних  за  захтевани 
царински поступак,
-  уз  коју  су  приложене  све  исправе  које  су 
потребне за захтевани царински поступак.
Радње ЦС пре прихватања декларације,

да  ли  је  роба  обухваћена  декларацијом  допремљена 

ЦИ којој је упућена; 
  да  ли  је  декларација  поднета  од  стране  овлашћеног 

лица – декларанта односно његовог заступника; 
  да  ли  је  декларација  поднета  на  прописаном  обрасцу, 

да  ли  садржи  податке  неопходне  за  примену  прописа  и 

спровођење траженог поступања, као и да ли је потписана 
– оверена од стране њеног подносиоца ; 
 да ли су уз декларацију приложене исправе, потребне 

ради  примене  прописа  царинског  поступка  за  који  се  роба 

пријављује,  које  морају  бити  наведене  у  декларацији,  без 
упуштања у оцену исправности приложених исправа; 
  да  ли  су  испуњени  услови  за  издавање  одобрења  за 

царински  поступак  с  економским  дејством,  када  се 

прихватање  декларације  сматра  издавањем  одобрења  за 
царински поступак с економским дејством.
 Декларације  послате  електронском  разменом 
података  се  обрађују  тек  када  је  роба 
допремљена  ЦО  и  кад  је  поднета  писана 
декларација.
 Уколико  се  декларација  не  подноси 
електронским путем, већ само у писаној форми, 
по  извршеној  провери  испуњености  наведених 
услова за исправну декларацију, уколико су исти 
испуњени, врши се унос података у ИСЦС. 
 За  правилно  уношење  података  са  декларације 
у  ИСЦС,  одговоран  је  ангажовани  царински 
службеник, односно  подносилац декларације за 
истоветност  података  у  писаној  декларацији, 
односно електронски поднетој декларацији. 
Враћање декларације
Уколико било који од прописаних услова није испуњен, 

декларација се одлаже на претходно одређено место за

враћене декларације,  са  образложеном  писаном 
напоменом овлашћеног царинског службеника о утврђеној 
неисправности,  као  и  потписом  ангажованог  службеника 
на полеђини царинске декларације.

Уколико  су  испуњени  услови  за  подношење  исправне 

декларације,  врши  се  упоређивање  истоветности 

података  са  писаног  обрасца  и  електронски  поднете 
декларације,  као  и  програмска контрола података  у 
ИСЦС  -  декларација  добија  регистарски број који  се 
уписује у други ред рубрике А ЈЦИ, односно стиче статус  
''УН''.
  Уколико  програмска  контрола  унетих  података 
укаже  на  постојање  грешака  које  онемогућавају 
прихватање  декларације  (''тешке  грешке''), 
декларација се са одштампаном листом грешака из 
ИСЦС,  као  и  потписом  и  шифром  ангажованог 
царинског  службеника  одлаже на место за
враћене декларације и означава као враћена кроз 
ИСЦС – добија статус ''ВР''
 У  случају  да  нису  испуњени  сви  формални 

услови  за  прихватање  декларације  и  ако 

декларант/заступник  не  отклони  неправилности 
које  је  утврдио  ЦО,  царинска  испостава  ће  донети 
закључак  којим  се  царинска  декларација 
одбацује. 
Прихватање декларације

Ако  је  царинска  декларација  исправно  поднета,  а 

програмска  контрола  унетих  података  не  укаже  на 
постојање  грешака  које    спречавају  прихватање 
декларације,  поднета  декларација  се  одмах прихвата
кроз ИСЦС,
- у други ред уписује  датум прихватања,
-  у  трећи  ред  рубрике  А  ЈЦИ  ангажовани  царински 
службеник уписује време прихватања ЈЦИ, 
-потписује  се  и  уноси  службени  број.  Декларација 
добија статус ''ПХ'' у ИСЦС. 
Једном  прихваћена  декларација  се  не може

враћати  декларанту/заступнику,  све  до  окончања 

поступка царињења односно потврђивања и уручивања 
декларације. 
Контрола прихваћене декларације

 ЦС  који  је  прихватио  декларацију  уз  њу  прилаже 

одштампану  листу грешака,  као  и  напомене из
ИСЦС,  односно  шифру  напомене  везане  за  даљи 
поступак  –  да  ли  постоји  обавеза  контроле 
декларације,  односно  степен  контроле  одређен 
критеријумима  анализе  ризика  и  одлаже  исту  на 
место за ПХ декларације.
 Овлашћени ЦО (контролор) узима ПХ декларацију  и 
врши анализу одштампаних  програмских  напомена 
имајући у виду врсту робе обухваћену декларацијом, 
њену вредност, порекло, сврставање по  ЦТ, 
постојање  индикатора ризичности,  захтева  за 
ослобођење  од  плаћања  увозних  дажбина,  односно 
других елемената неопходних за окончање поступка. 
 Уколико на основу критеријумима анализе ризика  не
постоји обавеза контроле декларације,  а 
контролор  анализом  утврди  да  нема  потребе  за 
контролом  података  у  прихваћеној  декларацији, 
односно за преглед робе, ангажовани контролор, или 
царински  службеник  одређен  за  окончање  поступка, 
самостално окончава поступак.

 Уколико се контролор слаже са програмским налогом 
из ИСЦС за степен контроле декларације, потписује
се испод шифре налога одштампаног у листингу из 
ИСЦС,  као  и  у  рубрику  ''Б'' царинске  декларације,  и 
иста  се  без  одлагања  доставља  службенику  који  је 
одређен за даље поступање. 
 Уколико  је,  на  основу  критеријума  анализе  ризика, 
поред (физичког) прегледа робе одређена и провера 
података  у  декларацији  и  исправа  приложених  уз 
декларацију  (документарна контрола),  контролор 
поред прегледача којег је ИСЦС одредио за контролу 
декларације  одређује  и  инспектора  који  ће  вршити 
проверу  декларације,  или  сам  обавља  ову  проверу. 
Наведено  се  евидентира  у  ИСЦС  кроз  опцију за
уношење напомена.
 Ако  контролор  мења  степен  контроле  декларације 
инициран  кроз  ИСЦС,  свој налог (образложен  са 
потенцијалним  индикаторима  ризика  који  су  га 
мотивисали  да  определи  додатни  степен  контроле) 
треба  да  унесе у ИСЦС користећи  постојећу  опцију 
за уношење напомена. Тако унете напомене треба да 
штампа, упише свој службени број и потпише се. 
 Шифра  налога  из  ИСЦС  за  одговарајуће  поступање 
након  прихватања  декларације  ОБАВЕЗУЈУЋА  је  за 
овлашћеног ЦС који је одређен за контролу.
 Међутим,  уколико  не  постоје  индиције  да  су  пријављени 

неистинити или нетачни подаци о роби, или да се ради о 
високо  ризичној  роби,  овлашћени  ЦС  неће одредити 
обавезу вршења физичког прегледа робе у случајевима 
 -када фактурна вредност робе обухваћене декларацијом, по 
наименовањима не прелази износ од  300 ЕУР-а или
- укупна фактурна фактурна вредност целокупне испоручене 
пошиљке  не прелази износ од  1000 ЕУР-а.
 У  овом  случају,  ЦС  ставља  забелешку на напомену за
преглед робе.
Овлашћени  ЦС  одређен  да  обави  контролу  прихваћене 

декларације сачиниће Записник о селективној контроли у 

коме    у  рубрици  ''напомена'' констатује да тражена врста
физичког прегледа није извршена.
 Провера декларације (члан 93. ЦЗ)
Ако  је  одређена  провера  царинске 
декларације,  царински  орган  може  ради  контроле 
прихваћене декларације да: 
1) прегледа декларацију и исправе обухваћене 

декларацијом, 
2)  прегледа  робу  и  узме  узорке  ради  анализе 

или детаљног прегледа. 

Царински  службеник  који  врши  проверу  мора 

извршити  одређени  ниво  провере,  а  по  потреби 
може и проширити на друге видове провере. 
1) Провера података у декларацији
(документарна контрола)

 укључује  проверу  исправности  попуњене 

декларације  (проверу  исправности  односно 
тачности  свих  рубрика  царинске  декларације, 
као и проверу да ли су све поднете исправе за 
захтевани царински поступак исправне. 
 Ако је одређен преглед приложених исправа, 

овлашћени  царински  службеник  (инспектор) 

мора прегледати сваку појединачну исправу. 
 Уколико  је  потребно  од  декларанта  се  може 

захтевати прилагање додатних исправа. 
  Код  провере  усклађености  приложених  исправа 
овлашћени царински службеник мора проверити :
-да  ли  је  опис робе правилно  декларисан  сходно 
садржају комерцијалних исправа, 
-да ли одговара стварном стању, 
-да ли количина робе одговара пратећим исправама, 
-да  ли  се  пријављена  земља  порекла  подудара  с 
приложеним исправама, 
-да  ли  пријављена  царинска  вредност  и  валута 
одговарају подацима из приложених исправа,  
-  да  ли  су  испуњени  услови  за  остварење  царинске 
повластице уколико се иста захтева,
-да  ли  су  приложене  све  исправе  наведене  у 
рубрици  44  царинске  декларације  односно  да  ли  су 
поднете  све  исправе  које  су  потребне  за  захтевани 
царински поступак. 
  Уколико утврди да нису били испуњени сви 

услови  за  њено  прихватање,  инспектор  ће  у 

форми  обавештења  обавестити  декларанта  о 
утврђеним  недостацима,  са  уписивањем 
конкретног  разлога,  и  одредити  рок  који  не 
може бити дужи од 30  дана у коме је декларант 
дужан да отклони исте.
Уколико  у  одређеном  року  не  буду 

отклоњене  неправилности,  Овлашћени  ЦС 

доноси  решење  о  поништавању царинске
декларације (статус  СТ  у  ИСЦС)  и  налагању 
враћања робе у иностранство. 
 
 Решење о поништавању садржи и обавештење 
декларанту да ће, уколико у року од осам дана 
од  дана  достављања  решења  не  поступи  по 
истом, роба бити одузета.
 У  случају  поништавања  декларације  на  исту   

се  великим  штампаним  словима  уписује 

''ПОНИШТЕНО'’,  као  и  напомена  о  даљем 
поступању  са  робом,  односно  број  царинске 
декларације  којим  је  роба  враћена  у 
иностранство  или  број  и  датум  одлуке  о 
одузимању робе. 
2) Преглед робе

Преглед  робе  обавља  овлашћени  царински  службеник 

сходно  одређеном  нивоу  провере,  а  исту  може  и  проширити 
ако  то  сматра  потребним.  Одређени  налог  за  проверу  је 
ОБАВЕЗУЈУЋИ. 

Преглед  робе  се  обавља  на месту и у редовно радно

време,  које  је  одредила  ЦИ,  а    на  захтев  и  о  трошку 
декларанта може и на другом месту и ван радног времена. 

 Овлашћени  царински  службеник  који  ће  прегледати  робу, 

обавештава усмено декларанта односно његовог заступника 
о  намераваном  прегледу  робе  као  и  о  томе  који  ће  део  робе 
прегледати.

Ако  је  прегледан  део  робе  која  је  обухваћена 

декларацијом,  резултати тог делимичног прегледа
примењују се на сву робу обухваћену том декларацијом.
  Декларант  има право да  присуствује  прегледу  робе  или 
узимању  узорака,  али  и  обавезу  да  на  захтев  царинског 
службеника  буде  присутан  прегледу  и  пружи одговарајућу
помоћ,  ако  је  то  потребно  како  би  се  олакшао  преглед  робе 
или узимање узорака.

 Ако декларант одбије да присуствује прегледу робе, нити 

одреди друго лице које би пружило помоћ при прегледу робе, 
овлашћени  царински  службеник  поново  усмено обавештава
декларанта  и  одређује  му  рок  у  којем  мора  испунити  своје 
обвезе. 

 Сврха  прегледа  је  утврђивање својства, врсте,

количине, порекла и вредности робе.

 Овлашћени  ЦС  утврђује  својство  робе    визуелним

прегледом, узимајући у обзир карактеристике и својства која 
су  за  одређену  робу  битне,  а  која  опредељују  правила  о 
разврставању исте у ЦТ. 
  Ако својство робе не може бити утврђено визуелним 

прегледом, нити се могу узети узорци (машине, апарати, 
справа  итд),  овлашћени  ЦС  може  захтевати  техничку
документацију (технички опис, скице, проспекте и др).
 У том случају, овлашћени ЦС: 

а)  обавља  преглед машине,  проверава 

идентификационе  податке  и  упоређује  са  подацима  на 
рачуну и другим исправама, 
б)  прегледа проспекте односно  нацрте  с  потребним 
подацима за одређивање природе робе и 
-проверава да ли се ти документи односе на предметну 
робу и 
-проверава  да  ли  исти  садрже  све  потребне  податке 
битне  за  сврставање  предметне  робе  у  номенклатуру 
ЦТ.  
  Утврђивање својства робе с обзиром на царинску

вредност подразумева  проверу стварног квалитета и 
количине  робе  у  односу  на  декларисане  податке  и 
податке  наведене  у  осталој  документацији  и  њихово 
довођење у везу са пријављеном вредношћу. 

 Након  одређивања  количине  робе,  тарифне 

ознаке и вредности, обављају се додатне контроле, с 
обзиром на одређени ниво прегледа: 
- тарифних квота (количинских), 
- других царинских олакшица и повластица, које су 
везане уз робу, 
- забрана и ограничења, које важе за робу, 
- других мера трговинске политике. 
 У  случају  сумње  у  декларисану  царинску 
вредност, тарифну ознаку или порекло робе, ЦС 
ће  од  декларанта  или  његовог  заступника 
захтевати  појашњење  и  одредити  примерени 
рок  за  доставу  исправа,  те  ће  на  полеђини 
декларације  ставити  забелешку  о  траженим 
исправама  са  датумом  тражења  и  роком  за 
доставу истих.

 Забелешка мора бити потписана од стране 

овлашћеног  царинског  службеника  и 

декларанта односно заступника. 
  Након  достављених  појашњења,ЦС  одлучује 

да ли исте прихвата или не, те поступа: 
- ако исте прихвата, о томе ставља забелешку 
у  рубрику  31  ЈЦИ  –  „резултати  провере 
идентични подацима у декларацији“. 
 -  ако  исте  не  прихвата,  сачињава  се 

записник о контроли прихваћене декларације;

 У случају да  се  не  прихватају  достављена 

појашњења,  а  роба  је  пуштена  декларанту, 

доноси  се  решење,  којим  се  утврђују  чињенице 
које  су  основ  за  примену  прописа  и  врши 
правилан  обрачун  царине  и  других  увозних 
дажбина.
 На  основу  поднетог  захтева   декларанта/ 
заступника,  роба  се  може пустити и ако
провера декларације није завршена,  под 
условом да робу није неопходно задржати ради 
завршетка провере декларације.

  Пуштање  робе  пре  завршетка  провере 

декларације  одобрава  шеф  царинске 
испоставе, сачињавањем белешке на поднетом 
захтеву.
Евидентирање резултата провере

 Ако декларација није контролисана,  подаци које

је декларант навео у декларацији су основ за 
примену  прописа  који  уређују  царински  поступак  у 
који је роба стављена. 
 Када царинарница не врши проверу
декларације или преглед робе, није дужна да
оверава декларацију.
   Када  је  декларација  контролисана,  а  није 

захтевано  додатно  појашњење  у  вези  са  неким  од 

елемeната  за  обрачун  царинског  дуга,  овлашћени 
царински  службеник  обавезно  уписује  у  рубрику  Д/Ј, 
-“ПРЕГЛЕДАНО“.
 Уколико  је  за  једну  декларацију  одређен  и 

преглед  документације  и  преглед  робе, 

ангажовани  ЦС  (инспектор  и  прегледач)  ће  тек 
по  окончању  свих  тражених  контрола  сачинити 
одговарајућу  белешку  у  рубрици  Д/Ј 
декларације,  где  ће  унети  идентификационе 
бројеве.
 Такође сачиниће записник о селективном

прегледу којим ће обухватити налаз целокупног 
прегледа  –  контроле  декларације,  потписати  и 
оверити.
 Ако  се  резултати  провере  не слажу са  подацима 
наведеним  у  декларацији,  овлашћени  царински  службеник 
који  је  извршио  проверу  саставља  записник о контроли
прихваћене декларације.
У записнику се:

-наводе  све  околности  провере  као  и  име  лица,  које  је 

од  стране  декларанта  било  присутно  при  царинском 
прегледу. 
-прилажу све исправе, скице, изводи и друге исправе, на 
основу којих се утврђују другачији елементи за одређивање 
царинског дуга.
-  наводи  основ  за  обрачун  царинског  дуга  и  других 
дажбина, као и основ за примену других прописа којима се 
уређује царински поступак у који је роба стављена.
 Записник  потписује  овлашћени  ЦС  који  је  проверио 

односно  прегледао  робу  и  декларант  или  његов 

заступник, који је био присутан при прегледу. 
 У  записнику  мора  бити  наведено  да  декларант 
односно  његов  заступник  могу  у  року од 5 дана од 
дана  пријема  записника  изјавити  приговор на
записник.
 У  случају  када  декларант/заступник  изјављује 

приговор  (примедбе)  на  записник,  предмет  се 

прослеђује  одсеку за ЦУП ради  доношења 
одговарајућег  решења,  којим  се  утврђују  исправни 
подаци у декларацији.
У  случају  неслагања  нађеног  стања  робе  са 

подацима  из  декларације,  на  основу  комплетне 

документације контролор ће ценити да ли су испуњени 
услови за покретање  прекршајног поступка и ако има 
основа исти покренути.
Узимање узорака робе
Начин  узимања  узорака  робе  од  стране  царинског 
органа  је    прописан  Правилником о начину узимања
узорака робе од стране царинског органа.

Узорци робе и техничка документација о роби

узимају се ако у царински дозвољеним поступањима
треба извршити хемијско технолошко или друго
испитивање, ради утврђивања врсте и каквоће робе

 У  случају  узимања  узорака  робе,  о  томе  се  усмено 

обавештава декларант или његов заступник. 
 Узимање  узорака  робе  се  бележи  на  царинској 

декларацији, на начин да се у рубрику 31 ЈЦИ уноси ознака 
''А''.
 Записник о узимању узорака ЦС три примерка, где 
је  први  примерак  намењен  лабораторији  Управе  царина,   
други    царинској  испостави,  која  је  узела  узорке  и  трећи 
-декларанту/заступнику. 

Уместо  узимања  узорака  робе,  у  зависности  од  врсте 

конкретне  робе,  могу  се  узети  други  подаци  односно 

исправе  којима  се  роба  накнадно  несумњиво  може 
идентификовати,  као  нпр.  техничка документација, 
проспекти, фотографије, идентификациони број машине и 
сл. 

Узету  документацију  односно  фотографије  овлашћени 

ЦС  одређен  за  проверу  конкретне  декларације,  оверава 

потписом и факсимилом
  При  узимању  узорака  робе,  мора  се  навести 
назив конкретне робе која је узета за анализу.
   Записник  се  односи  само  на  један  трговачки 

назив робе.
  Записнику  се  прилажу  исправе  које 
појашњавају  врсту  робе,  њен  састав,  количину  и 
техничке карактеристике. 
 Ради осигуравање истоветности робе сваки

узети узорак мора на одговарајући начин

означити стављањем царинских обележја
(жига,пломбе или печата).
 Овлашћени  царински  службеник  узорке  узима 

у  количини  која  је  потребна  за  анализу  или 

детаљни  преглед,  укључујући  и  могућу  контролу 
анализе.
 Ако  одговарајућу  анализу  или  испитивање 
није  могуће  обавити  у  царинској  лабораторији, 
узорак се шаље одговарајућој стручној установи.
Овлашћени  царински  службеник  неће
самостално узимати узорке у следећим
случајевима:
-  код  прехрамбених  производа  који  су  у 
расутом стању или су паковани на велико,
-  код  робе  због  чије  природе  (опасне  ствари, 
стерилна  роба),  узорак  није  узет  при  прегледу 
него накнадно код декларанта.
  У  овим  случајевима  узимање  узорака  се 

обавља  под  непосредним  надзором  овлашћеног 

цар. службеника односно у у његовом присуству.
Поступања ЦО након узимања узорака

 Ако ЦА-ЦА узме узорке робе ради провере 
тачности и правилности података у прихваћеној 
декларацији,  може пустити робу декларанту 
пре завршетка анализе узорака, ако је
настали или могући царински дуг у вези с
том робом плаћен, односно чије је плаћање
обезбеђено.

Обрачун дуга извршиће се према тарифној
ознаци коју је декларант навео у
декларацији.
Поступак након обављене анализе

Царинска  лабораторија  доставља  ЛН ЦИ која  је 

послала робу на анализу.
Уколико  су  подаци  утврђени  анализом  истоветни  са 

подацима  исказаним  у  декларацији,  ЦИ  копију  налаза 

доставља  декларанту/заступнику,  а  налаз  прилаже  уз 
декларацију;  у  рубрику  31  ЈЦИ  ставља  заблешку: 
''резултати анализе идентични подацима у
декларацији'’
Уколико су резултати анализе различити од података у 

декларацији,  ЦИ  је  дужна  копију  ЛН  уручити  декларанту/ 

заступнику.
 На добијени ЛН декларант може да поднесе захтев за

спровођење суперанализе узорковане  робе  у  року  од  5

дана од дана пријема.
 Уколико декларант није захтевао супер анализу, ЦИ је 

дужна  оригинал  ЛН,  заједно  са  примерком  декларације 

проследити  одсеку  за  ЦУП  ради  доношења  решења, 
којим се утврђују подаци утврђени анализом.
  Решењем се утврђује и износ царине и других

увозних дажбина према прописима који важе на дан

прихватања декларације.

Узорци,  чија  је  вредност  већа  од  10

ЕУР-а,  се  после 
спроведене  анализе,  ако  нису  уништени,  утрошени  или 
нису  постали  неупотребљиви,  враћају  декларанту,  на 
његов захтев и трошак.
Уколико  декларант  не  захтева  њихово  враћање,  ЦО 

може  узорке  оставити  у  збирци  узорака  или  уништити,  а 

када се ради о узорцима који су опасни за околину или су 
отровни,  може  од декларанта  да  захтева  да  преузме  ове 
узорке и побрине се за њихово уништење. 
Поступак са робом за коју се захтева примена
преференцијалних тарифних мера

 Ако  декларант  захтева  примену  уговором  прописане 

стопе  царине  при  увозу  робе  пореклом  из  земаља  с 
којима  је  РС  склопила  уговоре,  на  основу  којих  се 
примењују преференцијалне тарифне мере, потребно је 
уз  декларацију,  попуњену  на  прописани  начин,  поднети 
оригинални доказ о пореклу робе.
 На  писани  захтев  декларанта,  може  се  прихватити  и 
копија,  под  условом  да  су  детаљи  на  копији  јасно 
видљиви,  а  документ    јасно  означен  као  копија  и  да  се 
повлашћена  стопа  царине  за  предметну  робу  не 
одобрава у режиму квота. 
 Оригинални доказ о пореклу робе мора се поднети у
року од 30 дана, при чему се тај рок може продужити
још 3 месеца
 О  покренутом  поступку  провере  поднетог  доказа  о 

пореклу  робе,    обавештава  се  декларант  на 

прописаном обрасцу.
Роба  се  може  пустити  декларанту  пре  завршетка 

провере,  а  обрачун дуга извршиће се према

подацима које је декларант навео у декларацији.
Након обављене провере доказа о пореклу робе  и 

ако  се  исти  прихвата,  царински  службеник  о  истоме 

саставља  напомену  у  рубрику  Д/Ј  ЈЦИ  и  обавештава 
декларанта . 
Ако  се,  након  обављене  провере  доказа  о  пореклу 

робе  исти  не прихвата,  предмет  се  прослеђује 

одсеку за ЦУП ради доношења решења. 
Oбрачун дажбина и пуштање робе

 Уколико  прихватањем  декларације  настаје 

царински  дуг  ЦС  који  је  вршио  преглед  робе 
или документације врши обрачун и уручење
обрачунатог  царинског  дуга,  односно  штампа 
рачун и доставља га декларанту или његовом 
заступнику. 
 Ако  је  вршена  и  ''документарна''  контрола  и 

физички  преглед  робе  обрачун  и  уручење 

царинског дуга врши прегледач. 
 Ако  је  прихватањем  ЈЦИ  настаоцарински дуг или 
би исти могао настати, роба се може пустити само ако је 
царински дуг плаћен или је његово плаћање обезбеђено. 

Пуштање робе подразумева  сваку  службену  радњу 

ЦО  која  дозвољава  декларанту  употребу робе  у  оквиру 
захтеваног поступка.
  ЦС  пушта  робу  декларанту  након провере (ако  је 

обавезна) и прихватања података у декларацији, ако су 

испуњени  услови  за  стављање  робе  у  одређени 
царински  поступак  и  ако  роба  није  предмет  мера 
ограничења или забрана.
ЦС  може  робу  пустити  и пре него  што  је  провера 

завршена  под  условом  да  није  нужно  да  роба  буде 

присутна ради провере.
 Уколико је за спровођење даљег поступка неопходно 
да  се  осигура  истоветност  робе  (извоз),  ЦС  који  је 
вршио преглед робе или документације пре пуштања 
робе  предузима  одговарајуће  мере  за  осигуравање 
истоветности  (стављање  пломби,  узимање 
фотографија,  проспеката,  узорака  робе  и  сл.)  и  о 
томе  ставља  забелешку  у  рубрику  Д/Ј  декларације, 
где се такође уписује и датум пуштања робе.

 Пре  пуштања  робе,  овлашћени  ЦС  који  пушта  робу 

дужан  је  да,  у  рубрику  Б  царинске  декларације, 
упише могућу клаузулу о ограничењу располагања 
с робом односно употребу за одређене намене.
 
Овлашћени ЦС на декларацију и приложена документа 

ставља  отисак  службеног  печата,  као  и  факсимил  и 

потпис    и  врши  раздвајање царинских  докумената  за 
архиву и за декларанта. 
Ако  не постоји царински дуг или  је исти обезбеђен

банкарском гаранцијом,  овлашћени  ЦС  окончава 

поступак  по  декларацији  кроз  ИСЦС  и  исту  доставља 
царинском надзорнику који је одређен да врши послове 
архивирања царинске документације.
Уколико  се  ради  о  плаћању  типа  ''А‘,  овлашћени  ЦС 

(надзорник)  врши  редовно  праћење  рокова  за  наплату, 

као и то да ли се роба налази под царинским надзором 
док се не изврши плаћање.
  По  извршеној  уплати  врши  евидентирање плаћања 

кроз  ИСЦС  и  у  рубрику  Д/Ј  уписује  датум  пуштања,  и 

врши раздвајање царинских докумената за архиву и за 
декларанта. 
Измена, допуна и поништавање
декларације
Измена и допуна декларације ( чл. 90. ЦЗ)

 После  прихватања  декларације,  декларант  може  на 

сопствени  захтев,  уз  одобрење  царинског  органа,  да 
измени  или  допуни  један  или  више  података  у 
декларацији, с тим да се измене и допуне односе само 
на  робу  за  коју  је  првобитно  била  поднесена  та 
декларација. 

 ЦО не одобрава измене и допуне декларације ако је 

захтев  за  измену,  односно  допуну  поднет  након што
је : 
1)  обавестио  декларанта  да  намерава  да  изврши 
преглед робе; 
2) утврдио да су подаци чија се измена тражи нетачни; 
3) пустио робу декларанту. 
Поништавање декларације ( чл. 91. ЦЗ)

 Након  прихватања  а  пре  пуштања  робе  декларант  може 

поднети захтев да се поништи прихваћена декларација.
 По  поднетом  захтеву  (у  писаној  форми),  ЦО  доноси 

решење  о  поништавању    декларације  под  условом  да  је   

декларант 
-доставио  доказе  да  је  роба  грешком  пријављена  за 
царински поступак обухваћен том декларацијом или
-да,  због  посебних  околности,  спровођење  царинског 
поступка за који је та роба пријављена није више оправдано.
  Ако је ЦО обавестио декларанта да ће да изврши преглед 

робе, захтев за поништење декларације ће бити прихваћен 
тек након извршеног прегледа робе. 
 Декларација  се  не  може  поништити  после  пуштања  робе 

декларанту, осим у случајевима прописаним Уредбом.
НИЖА, ЗАЈЕДНИЧКА И ЈЕДИНСТВЕНА
СТОПА ЦАРИНЕ
 Нижа стопа царине
 У  спровођењу  царинског  поступка  за  који  је 

роба  декларисана  примењују  се  прописи

који важе на дан прихватања декларације, 
ако није друкчије прописано (чл. 92. ЦЗ). 

 Уколико,  након датума прихватања

декларације, али пре пуштања робе у
слободан промет,  дође  до  смањења  стопе 
царине,  онда,  декларант  може  захтевати  да 
се  примени  повољнија стопа царине
(нижа),  осим  када  робу  није  било  могуће 
пустити  из  разлога  које  је  проузроковао 
декларант (члан 105. ЦЗ). 
Заједничка стопа царине (чл. 106. ЦЗ) 

 Ако  се  пошиљка  састоји  од  робе  која  се 

сврстава  у  више тарифних ознака,  при  чему 
би сачињавање декларације сврставањем сваке 
робе  појединачно,  изискивало  рад  и  трошкове 
несразмерне  обрачунатој  царини,  ЦО  орган 
може,  на захтев  декларанта,  дозволити  да  се 
царина  за  целу  пошиљку  обрачуна  на  основу 
сврставања у тарифну ознаку оне робе чија
је стопа царине највиша.
 Јединствена стопа царине (чл. 107 ЦЗ)

 Роба  намењена  за  коришћење  у  сопственом 

домаћинству  коју  физичка  лица  уносе  у 
путничком  промету  или  примају  из 
иностранства  у  поштанском  саобраћају, 
царини према стопи царине у висини од 10%.
 Услов за примену ЈСЦ је да вредност робе која 
се царини не прелази износ од  3.000 евра у 
динарској противвредности.
 Путник или прималац робе може да захтева да 
се роба царини према стопи која је прописана 
у ЦТ.
НАКНАДНА КОНТРОЛА ДЕКЛАРАЦИЈЕ
 ЦО може,  по службеној дужности или  на захтев
декларанта,  изменити  или  допунити  декларацију 
након што је роба пуштена декларанту(чл. 103
ЦЗ).

 ЦО може  ради  утврђивања  тачности  података 

наведених  у  декларацији,  након  пуштања  робе  да 
изврши  контролу  рачуноводствених  и 
комерцијалних исправа и података у вези са увозом 
или извозом те робе. 

 Контрола  може  да  се  обави  у  просторијама 

декларанта  или  било  ког  другог  лица  које  је 
непосредно  или  посредно  пословно  укључено  у 
поменуте радње или у просторијама било ког другог 
лица које поседује наведене исправе и податке. 
 Послови НК могу се обављати и у просторијама 

УЦ  уз  достављање  потребне  пословне 

документације од стране  контролисаног лица.
Ако је роба још увек доступна, ЦО може, да 

изврши преглед и узме узорке робе. 

ЦО орган може да направи копије исправа
које су предмет контроле и да захтева да му се 
доставе делови или копије тих исправа. 

Контролисано  лице  је  у  обавези  да  пружи 

царинском органу сву захтевану помоћ. 
 Ако  се  накнадном  контролом  декларације 
утврди  да  су  прописи  који  се  односе  на 
одређени  царински  поступак  примењени  на 
основу  нетачних  или  непотпуних  података,  ЦО 
предузима  неопходне  мере  и  доноси 
одговарајуће  одлуке  да  се  неправилности 
исправе  и  правно  стање  усклади  с 
новоутврђеним околностима
Надлежност за вршење послова НК

 Послове  НК  обављају    Одељење  за  накнадну 

контролу    и    Одсеци  за  накнадну  контролу  у 
оквиру истог одељења. 
 Самостално  одлучују  о  избору  привредних 

друштава  и  приоритетима  за  вршење  накнадне 

контроле , а на бази извршене анализе ризика и 
утврђеног плана рада за текућу годину.
  Иницијативу за вршење накнадне контроле могу 

дати    директор    УЦ,  помоћник  директора 

Сектора  за  тарифске  послове,  као  и  друге 
организационе јединице УЦ.
   Накнадна  контрола  се  може  вршити  и  по 

замолници других страних администрација.
 У случајевима намерног  кршења царинских и 
других прописа, када  чињења или нечињења 
од  стране  учесника  у  царинском  поступку 
имају  елементе  кривичног  дела,  послове 
накнадне  контроле  обавља    Одељење  за 
царинске истраге.
 
Поступак спровођења накнадне контроле

 Накнадну  контролу  обављају  тимови  за  вршење 

накнадне  контроле  на  основу  налога   
руководиоца организационе јединице. 
 О  извршеној  накнадној  контроли  сачињава  се 

записник, који се доставља контролисаном лицу, 
које на исти има право улагања примедби.

   По  истеку  рока  за  улагање  примедби,  односно 

након  разматрања  благовремено  уложених   
примедби  и  достављања  одговора  на  исте, 
записник  о  извршеној  контроли  са  компленом 
документацијом,    доставља  се    Одсеку  за  ЦУП 
надлежне царинарнице.
 Чињенично  стање  утврђено  записником  о 
накнадној  контроли  представља  основ  за 
доношење решења у управном поступку. 

 На  донето  решење,  лице  на  које  се  односи 

може уложити жалбу Комисији за жалбе Управе 
царина. Жалба не одлаже извршење  решења. 

 Против  другостепене  одлуке  може  се   

покренуту  управни  спор  подношењем  тужбе 
пред Управним судом.
Рок за вршење накнадне контроле
Одредбом  члана  256. ЦЗ прописано  је,  да  се  дужник неће
обавештавати о дугу након истека рока од три године од дана
када је дуг настао,  а  даном  када  је  дужник  обавештен  о  износу 
дуга сматра се и дан када му је достављено решење донето након 
спроведене накнадне контроле.

Рок за  спровођење  НК  је  три године од дана

прихватања царинске декларације. 

 Записником  о  накнадној  контроли  могу  бити  обухваћене  и 

декларације  за  које  је  протекао  наведени  рок,  али  се  евентуално 
утврђени дуг у поступку накнадне контроле, која је извршена након 
истека  рока  од  три  године  од  дана  када  је  дуг  настао,  више  се  не 
може наплатити јер се дужник о том дугу не може ни обавестити. 
СТАВЉАЊЕ РОБЕ У СЛОБОДАН ПРОМЕТ,
ГУБИТАК СТАТУСА ДОМАЋЕ РОБЕ
 Стављање робе у слободан промет, 
подразумева  примену  мера  трговинске 
политике,  испуњавање  осталих  формалности  у 
вези  са  увозом  робе  и  плаћање  свих 
прописаних  увозних  дажбина,  пореза,  акциза  и 
других  накнада  у  складу  с  царинским  и  другим 
прописима.
Роба  се  ставља  у  слободан  промет  када  је 

царински  дуг  плаћен  или  дато  обезбеђење  за 

плаћање царинског дуга.

Декларација-Ц4; шифра поступка „40“. 
(чл.108. ЦЗ) Роба која се ставља у слободан промет по 
сниженој  стопи  царине  или  без  плаћања  увозних 
дажбина,  због своје употребе у одређене сврхе, 
остаје под царинским надзором све:
  -  док постоје разлози  због  којих  је  одобрена  снижена 
стопа  царине  или  због  којих  увозне  дажбине  нису 
плаћене,
-док се роба не извезе или не уништи или док се не
дозволи њена употреба у другачије сврхе од оних које 
су прописане за примену снижене стопе царине, односно 
без плаћања увозних дажбина. 
За потребе  царинског  надзора  због  посебне  употребе 
потребно  је  писмено одобрење ЦО које  се  издаје  на 
захтев за издавање одобрења.

ЦО  може  одобрити  да  се 

подношење декларације за 
стављање  у  слободан  промет  сматра подношењем
захтева за издавање одобрења, под условима да:
1) захтев обухвата само један царински орган,

2)  да  је  захтевом  обухваћена  у  целости  роба  за  коју  је   

прописана посебна употреба и
3) да је осигурано правилно спровођење поступка.
 Стављањем робе у слободан промет, страна роба 
стиче царински статус домаће робе.

Роба  која  је  стављена  у  слободан  промет  губи

статус домаће робе (чл.109. ЦЗ) 
      1) ако је декларација за стављање робе у слободан 
промет поништена пошто је роба пуштена декларанту; 
            2)  ако  је  износ  увозних  дажбина  који  се  за  робу 
плаћа враћен или ако је дуг отпуштен: 
-у  поступку  активног  оплемењивања  уз  примену 
система повраћаја, 
-  зато  што  роба  има  недостатке,  или  не  одговара 
условима из уговора, или 
-  у  случајевима  када  је  повраћај  или  отпуст  дуга 
условљен  извозом  или  поновним  извозом  или 
стављањем  робе  у  неки  други  одговарајући  царински 
дозвољен поступак или употребу.
 Царинским  обележјем  се  обезбеђује
истоветност робе  од  њеног  приспећа  на 
царинско  подручје  до  окончања  царинског 
поступка,  односно  од  окончања  поступка 
извозног  царињења  до  напуштања  царинског 
подручја РС. 

 Царинско обележје су:  царинска  пломба  и 

отисци царинског жига или царинског печата. 

 Царинским  обележјима,  сматрају  се  и  опис

робе,  спискови  робе  и  колета,  фотографије, 
скице  или  цртежи  са  описом  робе,  ако  су 
оверени  од  стране  овлашћеног  царинског 
службеника. 
 Са  царинским пломбама задужују  се 
организационе  јединице  УЦ,  код  којих  се 
спроводи царински поступак. 

Евиденцију  о  царинским  пломбама  води 

Управа царина за царинарнице, а царинарница 
- за своје организационе јединице 

Подаци о броју царинске пломбе уносе се у 

царински документ који прати робу.
Карактеристике царинских обележја-пломби
(прилог 31 Уредбе)

 Основне карактеристике :
 
 1. да остану отпорна у редовној употреби; 
2. да буду таква да се лако проверавају и препознају
  3.  да  буду  тако  израђена  да  било  које  ломљење  или 
уклањање оставља трагове видљиве голим оком; 
4. да буду направљене за једнократну употребу или, ако 
су  намењене  за  вишеструку  употребу,  да  су 
направљене  на  начин  који  ће  дозволити  да  им  се  код 
сваког  поновног  коришћења  може  ставити  и  јасна 
појединачна идентификациона ознака; 
5. имати на себи идентификационе ознаке. 
 Техничке карактеристике:

1.  облик  и  димензије  обележја  могу  варирати,  али 

бити  такви  да  осигурају  лако  очитавање 
идентификационих ознака; 

2. да се идентификационе ознаке на пломби не могу 
фалсификовати  и  да  нису  једноставне  за  поновну 
израду (репродукцију); 

3.  употребљен  материјал  мора  да  буде  отпоран  на 

случајно  ломљење  и  такав  да  спречава  неопажено 
фалсификовање или поновну употребу. 
Царински жиг је жиг за восак или суви жиг. 
 Жиг  за  восак  је  од  месинга,  округлог  облика, 

пречника 35 мм. 
 Суви  жиг  је  од  челика,  округлог  облика, 

пречника 35 мм. 
 На  царинском  жигу  уписан  је  назив:  "Управа 

царина  Републике  Србије"  и  испод  њега 

назив царинског органа. 
 Царински печат је  од  гуме,  округлог  облика 
има истоветан садржај службених печата који 
користе царински органи. 

Царинска  пломба,  царински  жиг  и  царински 

печат  стављају  се,  односно  утискују  на 

најподесније  место  на  роби,  на  омоту  робе,  на 
превозном средству, просторији или простору, а 
констатација  о  томе  уноси  се  у  одговарајућу 
царинску исправу која прати робу. 
Стављање  царинских  обележја  се  обавља 

на  начин  којим  се  роба  неће  оштети  или  учини 

неупотребљивом за сврхе за које се увози. 
ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ ПО ВРСТАМА
САОБРАЋАЈА
 Посебни  поступци  по  врстама  саобраћаја 
(друмски,  железнички,  ваздушни,  речни)   
опредељени  су  према  врсти превозног
средства  којим  се  допрема  или  отпрема  цар. 
Роба  и  према  врсти пратећег транспортног
документа.
Посебан  поступак  у  поштанском 
међународном  саобраћају  опредељен  је  према 
врсти робе која се царини.
  Транспортна документа

 Исправе  којoм  се  возар  обавезује  да    ће  по 

налогу  пошиљаоца  превeсти  робу  до 
oдредишта.

  Транспортна документа према врсти 
превоза:

- ЦИМ (превоз желeзницом)
- ЦМР (друмски превоз)
- Конoсман (морски превоз)
- Ваздухопловни тов. лист- АWB
   - Речни товарни лист 
2
ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК У ДРУМСКОМ
САОБРАЋАЈУ
 Правила  друмском превозу регулисана су са  
више међународних конвенција:  конвенција о 
ЦМР, ТИР и АТА карнетима.
 Друмски  саобраћај  је  најзаступљенија  врста 
саобраћаја  –  овом  врстом  саобраћаја  могуће 
је  превожење  робе      "од  врата  до  врата",  од 
магацина пошиљаоца до магацина примаоца.
 Возар- правно лице регистровано за превоз.
 Возач –  физичко  лице  заослено  код    возара   

(одговара  за  садржину  терета-  присуствује 

утовару робе и мора знати коју робу вози).
 ЦМР-  Камионска  међународна  превозна 
(транспортна) исправа која без обзира на ком је 
језику написана садржи увек исте податке:
- о предузећу пошиљаоцу
- предузећу примаоцу, 
- превознику 
- детаљан опис робе (колето, врста, тежина)
- ознаке возила 
- списак докумената која прате товарни лист

   ЦМР издаје возар приликом пријема ствари на 
превоз,  а  податке  попуњавају  обе  уговорне 
стране; оверу врше и пошиљаоц и возар; издаје 
се у 3 оригинална примерка.
 Приликом  утовара терета  возар/возач  је увек 
дужан  да  провери  свако  утоварено  колето, 
види у каквом је стању пре него што потпише 
ЦМР.
   Од  момента  утовара,  за  време  превоза  све 

до  предаје,  за  све  радње  у  царинском 

поступку одговара возар/возач.
 Врсте камиона:  соло  камиони,  камиони  са 

приколицом,  камиони  са  полуприколицом, 

шлепери,  кипери,  цистерне  за  расуте  терете 
и  цемент,  хладњаче,  фургони,  камиони    за 
превоз контејнера итд.
ЦАРИНСКА КОНТРОЛА НА ГРАНИЧНИМ ПРЕЛАЗИМА

ЦС на граничним прелазима:
 - врши преглед и контролу робе која улази или напушта 

царинско подручје РС у робном и путничком промету,
 -  спроводи  и  примењује  царинске  прописе,  спречава 

кршење истих,
 - врши наплату царине, пореза и друмске таксе,

 -  спроводи  контролу  забрана  и  ограничења  промета 

робе,
 -  заштите  ауторских  права  и  других  сродних  права, 

права индустријске својине и сл.
 - спроводи царинску заштиту привреде РС.
ПОСТУПАК НА ГРАНИЧНИМ ПРЕЛАЗИМА У РОБНОМ ПРОМЕТУ

Улазна контрола
 Лице  које  уноси  робу  -  по  приспећу  пријављује 

ЦО пошиљку са свом потребном документацијом 
и  на  прописан  начин  ставља  у  одређени 
царински поступак.

1.Евиденција улаза и мерење превозних средстава

2. Поступак пријављивања царинске робе
3. Поступак прегледа царинске робе
4. Поступак иступа робе и возила са терминала
1.Евиденција улаза и мерење превозних средстава

 По  приспећу  возила,  исто  се  поставља  на  вагу  и  ЦС 

врши мерење истог.

 Возач  ЦС  предаје  сва  документа  о  роби  и  возилу  и 

усмено му пријављује садржину пошиљке. 

 ЦС  уноси  у  ИСЦС  наведене  податке,  штампа 

евиденциону картицу и  све  враћа  возачу  и  упућује 
га на одговарајуће паркинг место.

 Евиденциону картицу за празна возила ЦС обавезно 

оверава  и  својим  факсимилом  чиме  доказује  да  је 
извршио преглед
 ЦС може да изврши преглед возила (спољни 
изглед,  цираде,  сајле  и  пломбе  и  кабине)  и 
уколико утврди одређена неслагања дужан је 
да о томе сачини службену белешку 

 У  случају  да  уређај  за  мерење 

радиоактивности  измери  већу  дозу  од 
дозвољене, ЦС ангажује дежурног радиолога.

 ЦС води рачуна да ни једно возило не уђе на 
терминал  (камионски  паркинг)  без  издавања 
евиденционе  картице  и  извршеног  мерења 
(уколико постоји вага).
2. Поступак пријављивања царинске робе

-  непосредно  од  стране  возача  када  се  поступак 

спроводи на основу ТИР и АТА карнета, и 
-  посредно, посредством царинског заступника када се 
поступак спроводи на основу ЈЦИ документа. 

 Непосредно пријављивање:
 по  пријему  ТИР/АТА  карнета,  ЦС  проверава  његову 
исправност, валидност, националну припадност, као и 
робу коју уноси у царинско подручје РС.
   врши  упоређивање  евиденционе  картице  са 
карнетом  и  ако  нема  примедби  заводи  га  у  ИСЦС, 
тако што му додељује број, уписује рок предаје или 
иступа  робе  (за  АТА  карнет  рок  за  ПИР)  и  одређује 
одредишну царинску испоставу. 
 Посредно пријављивање:
 ЦС  прихвата ЈЦИ (електронски  поднету  или  ручно 
унету),  уписује  број,  датум  и  време  уноса  и  све  то 
оверава печатом, потписом и факсимилом.
 Податке из ЈЦИ сравњује са подацима из приложених 
исправа  (фактура,  ЦМР,  отпремница,  еведенциона 
картица,  експортни  документ  ...)  и  утврђује  њихову 
идентичност.
   Уз  ТИР  и  АТА  карнет  као  и  уз  ЈЦИ,  којом  је  роба 
пријављена  за  одговарајуће  царинско  поступање  или 
употребу,  морају  бити  приложена  сва документа
(дозволе, уверења инсп. органа) која су потребна,а која 
морају бити уписана у рубрику 44 ЈЦИ.
 Уколико нема примедби ЦС који прихвата ЈЦИ дужан је 
да,  ако  постоји  налог  рачунара  за  преглед  исти 
приложи  уз  ЈЦИ  и  комплетну  документацију  достави 
ЦС овлашћеном за преглед робе. 
 Уколико утврди одређена неслагања на ЦС полеђини 
документа  уноси  која  су  то  неслагања  и    враћа    их 
подносиоцу ради отклањања.
 Ако  се  ради  о  страном  превознику  који  подлеже 
режиму  дозвола  за  међународни  друмски  саобраћај 
(МДС), ЦС  проверава  исправност  дозволе,  оверава 
је печатом и уноси датум уласка.
  Ако страно возило подлеже плаћању друмске таксе 
врши обрачун и наплату друмске таксе. 
 Код прихватања и обраде докумената у шалтер сали 
ЦС  је  дужан  да  пази  на  приоритете према  врсти 
робе(  живе  животиње,  лако  кварљива  роба, 
експлозивне  и  опасне  материје,  дипломатске 
пошиљке,  хуманитарне  пошиљке,  ТИР  карнети, 
вангабаритни превоз).
 ЦС на захтев лица издаје потврду о уносу девиза.
3. Поступак прегледа царинске робе

 ЦС  овлашћен  за  послове  прегледа,  преузима  сва 

царинска  документа након прихватања  и проверава 
кроз  ИСЦС  да  ли  су  иста  регистрована,  о  којој  се 
роби ради, да ли постоји налог рачунара за преглед, 
као и стање и број пломби.
 За  преглед  робе  ЦС  може  да  се  одлучи  на  основу 
личних  запажања,  налога  рачунара  или  налога 
других  лица,  с  тим  што  је  налог  рачунара 
обавезујућег карактера који мора да изврши.
   По  окончаном  прегледу  дужан  је  да  сачини 
записник о селективном прегледу,  да  га  унесе  у 
ИСЦС .
 У  случају  откривања  неправилности  иницира 
одговарајући управни и прекршајни поступак. 
 Када  је  у  питању  ТИР карнет а  роба  није  ризична 
ЦС  може  да  изврши  визуелни  општи  преглед  спољног 
стања  и  изгледа  возила  и  пломбе,  па  ако  нема 
примедби  верификује  карнет,  одређује  рок  за  иступ, 
оверава га, задржава примерак за царину, враћа возачу 
његове  примерке  са  списима  и  упућује  га  на  паркинг 
место  за  прегледана  возила  или  директно  на  пункт  за 
иступ са терминала
Када  се  ради  о  АТА карнету поступак  контроле  је 

идентичан, с тим што је ЦС дужан да изврши детаљни
преглед и да сравни сву робу.
Ако  се  ради  о  роби  која  подлеже  инспекцијском 

прегледу,  ЦС  је  обавезан  да  му  присуствује  заједно  са 

инспектором и да на возило стави царинско обележје. 
 У  случају  да  је  по  ЈЦИ  за  робу  инициран  детаљан
преглед робе и документације,  возило  са  робом 
смешта се у објекат за детаљан преглед где ЦС врши 
контролу  робе,  (колетарно  и  комадно  сравњивање 
робе са приложеним исправама)

 Ако нема неслагања:

 враћа робу у возило и на исто ставља пломбу, 
 сачињава записник о селективном прегледу робе у 
који наводи да неслагања није било,
 верификује  царинску  исправу  и  одређује  рок 
пријављивања робе одредишној ЦИ.
 Ако постоје неслагања или непријава дела робе:

  пријављена роба се враћа у возило а непријављена 
задржава у магацину испоставе
   против  учиниоца  подноси  захтев  за  покретање 
прекршајног поступка,
  вредност робе која је предмет прекршаја се утврђује 
комисијски о чему се сачињава записник 
  возачу даје потврду о задржаној роби 
   ЦС  ставља  царинско  обележје  на  возило  са 
исправном робом,
   уноси исправу у ИСЦС и врши њену верификацију, 
   возачу враћа његове исправе и  упућује га на иступ 
са терминала. 
4. Поступак иступа робе и возила са терминала
 Овлашћени ЦС:

 преузима  од  возача  на  увид  исправе  о  извршеном  и 

окончаном прегледу, проверава у ИСЦС статус исправе и 
да ли је оверена од стране прегледача;
   Упоређује  регистарску  ознаку  возила  са  царинском 

исправом  и  евиденционом  картицом  и  ако  нема 

примедби  врши  верификацију  иступа  возила  са 
терминала и оверава их својим потписом и факсимилом;
 задржава  примерак  евиденционе  картице,  враћа  возачу 

све исправе и пушта возило да изађе са терминала.
 Када  је  возило празно поступак  је  исти  с  тим  што  тада 

сравњује  регистарску  ознаку  возила  са  подацима  из 

евиденционе картице, која треба да је оверена потписом 
и факсимилом ЦС на прегледу и да у њој стоји напомена 
да је возило празно. 
Излазна царинска контрола
 Овлашћени ЦС:

 врши мерење возила (уколико постоји вага)

   преузима  од  возача  царинске  исправе  са  пратећим 

документима и сравњује их са декларацијом
 позива  царинску  исправу  у  ИСЦС  и  утврђује  њену 

идентичност  са  приложеним  исправама  (регистарска 

ознака возила, рок иступа робе, одредишна ЦИ...)
 врши  преглед  царинских  обележја,  сајле,  цираде,  општи 

изглед возила а по потреби врши и физички преглед робе
   врши  потврду  иступа  робе  кроз  ИСЦС  (ако  нема 

неслагања)
 на  царинску  исправу  уписује  А бр./датум и  све  оверава 

печатом и факсимилом,
   штампа  ЦИЛ,  први  примерак  прилаже  уз  ЈЦИ  а  други 

предаје  возачу  са  његовим  примерком  ЈЦИ  и  пратећим 

документима. 
 ЦС  врши  контролу износа девизних и динарских
новчаних  средстава,  након  чега  пушта  возило  да  изађе  из 
земље и на пасошку контролу.
 Ако  ЦС  утврди  да  је  у  ЈЦИ  назначена  друга  излазна  ЦИ, 
враћа возачу исправе и упућује га одредишној ЦИ.
 Ако је рок иступа истекао, а разлог за то није оправдан, ЦС 
подноси захтев за покретање прекршајног поступка.
 Код  страних  превозника  чија  возила  подлежу  режиму 
дозвола за МДС проверава исправност дозволе 
 Ако подлежу плаћању, проверава да ли је плаћена друмска 
такса  и  ако  није  накнадно  обрачунава  и  исту  наплаћује, 
након чега пушта возило да изађе из царинског подручја.
 ЦС  је  дужан  да  провери  да  ли  за  дату  робу,  превозника, 
возило и возача постоји неко ограничење од стране других 
служби или органа.
 У случају сумње у неисправност ЦС врши рендген снимање 
и  преглед  робе  уз  асистенцију  полиције  или  службеника 
ОЗСК.
ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК У РЕЧНОМ
САОБРАЋАЈУ
 Царински поступак у међународном речном саобраћају 
обухвата  поступак  са  бродовима  (домаћим  и  страним) 
који  саобраћају  са  иностранством,  као  и  са  робом  и 
свим  пловним  објектима,  који  се  крећу  у  пограничном 
појасу на воденим путевима.

  Домаћи и страни  бродови који саобраћају на воденим 
путевима  са  иностранством,  могу  пристајати  само  у 
домаћим  пристанштима  и    лукама  отвореним  за 
међународни саобраћај. 

 Пристаниште –  луку  чине  њен  копнени  и  водени  део. 

На  копненом  делу  су  изграђени  објекти,  лучке 
капетаније, докови за привезивање бродова. 
 Царински гат - пристанишно место за упловљавање 
брода на међународним линијама, посебно одвојен и 
обележен  таблом  у  боји    државне  заставе  и  називом 
царинског органа. 
 Царински  гат  одређује  надлежна  капетанија  у 
сарадњи са пограничним органима.

 Сидриште – је изграђена платформа на пучини где су 
привезани  бродови  који  од  лучке  капетаније  чекају 
дозволу за упловљавање у луку.

 Долазак  међународних  бродова  мора  бити  најављен 

и  исти  могу  пристајати  уз  царински  гат  само по
одобрењу ЦО.
Бродски манифест
Бродови који плове на међународним пловним рекама, 

граничним  рекама  и  језерима  морају  имати  бродски

манифест.
 Бродски манифест је  документ  у  који  заповедник 
пловног  објекта  уписује  целокупан  терет  који  се  налази 
на броду.
 Као манифест  може се прихватити и друга исправа  која 
садржи податке прописане за манифест.
 Бродски  манифест,  у  зависности  од  тога  да  ли  је 
долазећи  или  одлазећи,  мора  да  садржи  следеће
податке:
-име и државну припадност брода,
-име и презиме заповедника брода (одлазећи), 
 -из које луке, односно престонице брод долази,
-одредишну луку, односно пристаниште у које се брод 
упућује,
-  број  и  врсту  колета,  односно  ознаке  и  бројеве  на 
колетима,
- количину и назив робе,
-бројеве  бродских  теретница  за  терет  који  треба 
истоварити/утоварити. 

 У манифест се морају посебно специфицирати:

-ствари које припадају посади брода,
-пртљаг путника предат броду на превоз,
-намирнице  и  потрошни  погонски  материјал  за 
снабдевање брода, посаде и путника.
Бродски манифест не морају имати :

   бродови  који  превозе  домаћу  или  страну 

неоцарињену  робу  за  коју  поседују  друге 
одговарајуће исправе
  бродови који вију војну и полицијску заставу
   бродови  који  суже  за  научне  сврхе,  спортске  сврхе 
који служе само за риболов
  пловила за рекреацију и разоноду 
  бродови само за  пољопривредне сврхе
 бродови  који  служе  личним  потребама  њихових 
власника
Царински поступак са бродом који долази из
иностранства

 Спроводи се одмах након санитарне, фитосанитарне 
и  ветеринарске  контроле  брода  и  пасошке  контроле 
посаде и путника.
 Заповедник брода је дужан да царинским радницима 
обезбеди долазак на брод и повратак са брода као и 
да омогући вршење царинског прегледа у нормалним 
условима.
 Преглед брода се врши у присуству овлашћеног
представника брода
 Царински преглед :
  прегледа манифеста, товарних листова и др. 
исправа и сравњења стања робе са подацима из 
исправа;
  прегледа посаде и путника;
  прегледа путничког пртљага предатог бродару;  
  прегледа свих бродских просторија; 
  сравњивања књиге надзора и опреме коју брод 
носи;
 сравњења књиге провијанта (садржи све 
податке о стању горива, мазива, намирница, 
пића, готовог новца).
 Преглед бродских просторија – претрес брода.  
 ЦО  о  намераваном  претресу  брода  претходно 
обавештава  амбасаду  или  конзулат  државе  чију 
заставу брод вије.
  Уколико брод државе вије заставу државе  која нема 
амбасаду/конзулат,  претрес  брода  се  врши  у 
присуству  представника  пристанишне  капетаније  и 
заповедника брода или његовог заменика.
 Приликом  прегледа  брода,  капетан  брода  мора  да 
покаже  робу  и  опрему  која  припада  броду,  а    чије 
стање  мора  да  се  сложи  са  евиденцијом  књиге 
надзора.
 Преглед  робе  се  врши  у  превозном  средству  -броду, 
а по потреби, врши се истовар робе на пристаништу 
или  доку.
 О  извршеном  прегледу  брода  сачињава  се 
записник, који  потпусују  овлашћени  ЦС  и 
заповедник брода.
 О  евентуалном  вишку  или  мањку  робе  ЦО  орган 
одлучује  накнадно  (да  се  врати  у  иностранство  или 
преда држави на располагање). 
 Допремљена  бродска  роба  која  је  намењена 
истовару- смешта се на царинско складиште  у луци.

 Ако  страни брод пристане  у  домаће  пристаниште 

ради снабдевања горивом или намирницама, или из 
других  разлога  а  не  ради  истовара  или  утовара 
робе,  не врши се царински преглед већ  се 
примењују  само  мере  царинског  надзора  и 
контроле.
 Претовар робе
 У случају претовара робе из једног у други брод, исти 
се  врши  на  основу  декларације  за  стављање  у 
поступак транзита, под царинским надзором.
 О  претовару  извршеном  у  случају  дејства  више  силе, 
надлежна  пристанишна  капетанија  подноси  потврду  о 
извршеном  претовару  најближем  ЦО,  а  подаци  о 
претовару  се  уносе  у  манифест  како  брода  из  којег  је 
роба  претоварена,  тако  и  у  менифест  брода  у  који  се 
роба претовара. 

 Царински  поступак  у  саобраћају  на  Дунаву  спроводи 

се  применом  одредби  Бечке конвенције о Дунаву,
коју су потписале све подунавске земаље.
 ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК У
ВАЗДУХОПЛОВНОМ САОБРАЋАЈУ
 Царински  поступак  у  ваздухопловном 
саобраћају  спроводи  се  на  аеродромској 
платформи и у транзитној сали.

 Аеродромска платформа је део аеродромског 
пристаништа  непосредно  уз  зграду 
аеродромске  управе  на  којој  се  заустављају 
долазећи  ваздухоплови,  односно  место  одакле 
полећу одлазећи ваздухоплови.
 Царински  надзор  и  контрола  на  аеродромској 

платформи  спроводе  се  над  ваздухопловима 

који  долазе  из  иностранства  непосредно  по
слетању,  а  над  одлазећим  30 минута пре 
полетања.
 Обавезе аеродромске управе:

   достави  ред  летења  ваздухоплова  у 

редовном  саобраћају,  најкасније  седам дана
пре почетка његовог важења;
     обавести    о  свим  променама  у  редовном 
лету летења ваздухоплова;
  обавести  о сваком закашњењу дужем од 30
минута;
 обавести  о  ванредним  летовима  и 
специјалним летовима.
 Транзитна сала –  сала  служи  за  надзор  путника  који 
долазе  из  иностранства,  односно  одлазе  у  иностранство 
и преглед њиховог пртљага.
 Улазак  –  излазак  путника  из  дела  који  је  на  аеродрому 
одређен  за  међународни  саобраћај  сматра  се 
преласком преко царинске линије.
 Поред  путника  који  имају  карту  за  авио  лет  и  чланова 
посаде  ваздухоплова,  у  транзитну  салу  могу  да  улазе 
само службена лица.
   Транзитне  сале  су  одвојене  паноима  ради  спречавања 
мешања одлазећих и долазећих путника.
 Царински  надзор  за  одлазеће  путнике  започиње  прво 
царинском  контролом  а  затим  полицијском,  пасошком 
контролом. 
 Царинска контрола подразумева контролу робе, путника, 
исправа, девизну контролу, спољно трговинске контроле.
Авионски манифест
 За  ваздухоплове  који  одлазе  у  иностранство, 

заповедник  ваздухоплова  је  дужан  да  ЦО 

поднесе  манифест  најкасније  30 минута пре 
полетања  авиона,  а  на  захтев  овлашћеног 
царинског  радника  да  поднесе  и  све  остале 
исправе о роби коју превози.
 За  ваздухоплове  који  долазе  из  иностранства 

признаје се страни манифест ако је преведен на 
српски  језик  или  састављен  на  енглеском, 
руском, француском или шпанском језику.
 Подаци о личном пртљагу путника који са собом 

носе, не уписују се у манифест.
 Поступак са извозном авио робом
 Извозно  оцарињена  роба  уноси  се,  утовара  у  авион  под 

надзором  и  у  присуству  ЦС  који  контролише  уношење  и 

изношење колета на основу царинске исправе за извоз –
Ц1 и авионског товарног листа (АWB) или манифеста.
Возар  је  дужан,  најмање  30 минута пре  полетања 

одлазећих  ваздухоплова,  да  преда  ЦО  манифест  са 

пратећим  исправама  на  основу  којих  је  извршено  извозно 
царињење. 
Утовар 
извозно  оцарињене  робе  врши  се  тек  након 
сравњења  стања  робе  по  количини  и  ознакама  колета  са 
подацима из манифеста; потом се оверава манифест и по 
полетању авиона раздужују извозне царинске исправе.
 Ако су утврђене неправиности, ЦС ставља забелешку  о 
томе  на  манифест  и  извозну  ЈЦИ,  по  потреби  задржава 
робу  и  о  томе  обавештава  ЦА-ЦУ  која  је  одобрила   
поступак извозног царињења.
Поступак са увозном авио робом
 Преглед ваздухоплова који  је  дошао  из 
иностранства се састоји у:
-сравњењу манифеста са стањем робе по количини 
и ознакама колета;
-прегледа пилотске и путничке кабине и
  -прегледа  опреме  и  робе  која  служи  за 
снабдевање ваздухоплова.
 Ако постоји  основана сумња да се у ваздухоплову 

налази скривена роба, овлашћени ЦС у присуству 
заповедника врши претрес авиона.
 О  резултатима  претреса  сачињава  записник  који 

потписују  царински  службеник  који  је  вршио 

претрес,  присутни  радници  и  присутан  представник 
возара.
 Роба  се  у  присуству  ЦС  и  лица  задуженог  за 
превоз  робе,  истоварује  на  место  одређено  за 
смештај робе
 ЦС  утврђује  стање  паковања  колета  и  сравњује 

податке о броју и ознакама колета из манифеста 
са подацима на колетима.
 Ако  стање  одговара,  то  потврђује на
манифесту; 
 Уколико  констатује  да  стање  робе  не  одговара 

пријављеном,  о  томе  сачињава  забелешку на 

манифесту,  а  лице  задужено  за  превоз  робе, 
сачињава  записник  који  потписују  то  лице  и 
овлашћени ЦС.
 Роба  допремљена  ваздухопловом  смешта се у 
аеродромско  складиште  на  основу  манифеста,  а 
сажета декларација се подноси у  року од 5 сати од 
истовара робе. 
 Уколико  се  роба  претовара  у  други  ваздухоплов 
ради  отпреме  на  друго  ваздухопловно  пристаниште, 
сажета се  не подноси,  већ се само уноси забелешка 
на манифесту.
 Ако  се  роба  отпрема  другој  царинарници  ради 
царињења,  али  на  другој  линији  од  оне на којој  вози 
ваздухоплов, подноси се транзитна декларација
 Утовар/истовар  колета  врши  се  директно  у  превозно 
средство – камион а затим у аеродромско складиште
Царински поступак и надзор над посадом и
путницима
 На иностраној линији и  путници  и  возно  особље 
подлежу  царинском  прегледу  и  надзору  на  првом
ваздухопловном пристанишу на којем је слетео авион;
 Мешовита линија – ако ваздухоплов слеће и на друго 
пристаниште  и  прима  путнике  у  локалном  саобраћају, 
царински преглед над путницима  и посадом се врши у 
првом наредном пристаништу где путници завршавају 
лет.
 Транзитне линије –  по  правилу  се  не  врши  царински 
преглед  посаде  и  путника,  ако  посада  и  путници  не 
напуштају  ваздзхоплов,  односно  задржавају  се  само  у 
транзитној сали.


   Путници  се  усмеравају  у  транзитну салу где 
аеродромско особље допрема њихов пртљаг.
 Царинска  роба  и  пртљаг  предат  возару  истовара 
се  под  контролом  царинског  службеника  који 
контролише изношење сваког колета према врсти 
и његовом броју. 

 Царинска  контрола  путника  –пролазак  кроз 

зелени и црвени контролни пролаз 

Царинска  контрола  путника  који  одлазе 

подразумева и девизну контролу и интервјуисање 
путника  који  путују  кроз  аеродром  према 
дестинацијама са повећаним ризиком.
Поступак са пртљагом који није пристигао са путником
 Возар  је  дужан  да  изгубљени  пртљаг  пријави  ЦО  и   

смести  у  посебну  просторију службе трагања,  која 

испуњава услове за спровођење мера царинског надзора 
и контроле.
 Ако  се  у  року  од  6 месеци,  не  пронађе  власник 

изгубљеног пртљага, формира се аеродромска комисија 
која о томе сачињава записник.
 По  истеку  овог  рока,  роба  се  мора  вратити  у 

иностранство или уступити царинарници.
 Ка  да  се  изгубљен  пртљаг  упућује  под  царинским 

надзором  другом  ЦО  ради  царињења  и  уручења 

власнику,  возар  подноси  царинарници  посебан
манифест пртљага приспелог одвојено од путника.
 O изгубљеном пртљагу води се посебна евиденција.

 Поступак са изгубљеним пртљагом је ХИТАН.
Снабдевање ваздухоплова у међународном саобраћају
 Снабдевање  ваздухоплова  на  међународним  линијама, 

страном  и  домаћом робом  врши  се  само  преко  лица 

регистрованог за ову услугу. 
 Снабдевање    робомсе  врши  се  из  царинског  складишта 

које се налази на ваздухопловном пристаништу, на основу 
Обрачунског листа (прилог 39. Уредбе).
 По  обављеном  лету  заповедник  ваздухоплова  закључује 

Обрачунски лист продаје и ЦА-ЦУ обавештава о продатој 
роби до петог у месецу за протекли месец.
 У случају да се ваздухоплови снабдевају домаћом робом, 

иста  се  упућује  на  ваздухоплов  на  основу  Листе

снабдевања ваздухоплова  на  међународним  линијама 
(прилог 40 Уредбе)
   За  сву  робу  издату  за  претходни  месец,  до  петог у

месецу подноси се извозна ЈЦИ. 
Снабдевање ваздухоплова горивом и
мазивом
 
  у присуству овлашћеног ЦС.

 Правно  лице  које  се  бави  снабдевањм  горива 

и  мазива  подноси  царинарници  отпремницу
за сваки ваздухоплов, који она  оверава.

   Продато  гориво  и  мазиво  се  мора  извозно 

оцаринити  до  петог  у  текућем  месецу  за 
претходни месец.
 
Снабдевање ваздухоплова резервним деловима 
 Домаћи  ваздухоплови  на  међународним  линијама 
могу  узимати  делове  на  позајмицу  из  посебних 
аеродромских магацина.
 По повратку  са лета  заповедник ваздухоплова  мора 
за  позајмљени  део  да  покаже  Листу позајмица
(прилог 41. Уредбе)
 У  року  од  90 дана (+ 30 дана) тај  позајмљени  део 
мора да се врати или да се оцарини.
 Авионски  делови  за  замену  упућују  се  уз  извозни 
поступак са декларацијом Ц-2 (привремени извоз).
 Ако  је  мотор  у  иностранству  купљен  и  уграђен  у 
домаћи авион, одмах по повратку заповедник авиона 
мора  да  поднесе  Ц-4  за  коначно  царињење  робе.

 
 Стокови–  врста  аеродромских  магацина  где 
се  држе  резервни  делови  ваздухоплова  ради 
издавања  позајмица  ваздухопловним 
компанијама. 
 Чување  и  издавање  тих  делова  је  под 

строгим  царинским  надзором  као  и  вођење 

евиденције о предузетим радњама, поднетим 
исправама, поднетим и одобреним захтевима 
и  о  свим  другим  активностима  у  вези  робе 
која се налази у тим магацинима.
Комбиновани превоз у авионском саобраћају

 Ваздухопловне  компаније  све  чешће  због 

природе,  количине  или  габарита  робе,  превоз   
врше друмским превозним средством.
   Превоз  такве  робе  обавља  се до  одредишта  где 
постоје редовне линије ваздухопловне компаније.
   О  увођењу  оваквих  линија,  ваздухопловна 
компанија је дужна да обавести царинарницу.
 Приликом  уласка  у  царинско  подручје  РС,  возар 
уз  транзитну  декларацију  или  карнет  ТИР,  поред 
товарног  листа  (ЦМР)  подноси  и    манифест  за 
одређену линију и примерак авио товарног листа 
за сву робу која се налази у превозном средству. 
 ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК У 
ПОШТАНСКОМ САОБРАЋАЈУ
 ОПШТЕ ОДРЕДБЕ И ПОЈМОВИ
 Преузимање  поштанских  пошиљака  из  иностранства, 
њихова  отпрема  у  иностранство,  пренос  пошиљака 
између ЦО и прималаца, као и свака друга радња која 
се  врши  у  оквиру  царинског  поступка  са  поштанским 
пошиљкама  у  међународном  поштанском  саобраћају, 
обавља се под царинским надзором уз примену мера 
царинске контроле, према одредбама :
 Царинског  закона  („Сл.  гласник  РС“  бр.  18/2010  и 
111/2012), 
 Уредбе  о  царински  дозвољеном  поступању  с  робом 
(„Сл. гласник РС“ бр. 93/2010),
   међународним  поштанским  и  царинским 
споразумима,  односно  актима  Светског  поштанског 
савеза, 
 другим прописима 
 Међународни поштански саобраћај –  промет 
поштанских  пошиљака  између  овлашћеног  поштанског 
оператора  једне  државе  и  овлашћеног  поштанског 
оператора друге државе; 
 У  међународном  поштанском  саобраћају  поштанске 
пошиљке  се  превозе  копненим,  воденим  и  ваздушним 
путем. 
  Све поштанске пошиљке које пристижу из иностранства, 
које  се  отпремају  у  иностранство  или  се  провозе  преко 
територије  РС,  подлежу  мерама царинског назора и
царинске контроле уколико  царинским  прописима  није 
другачије одређено.
 Поштанске  пошиљке  које  садрже  ефективни  новац, 
хартије од вредности и злато у прерађеном или кованом 
облику  подлежу  и  девизној контроли,  у  складу  са 
прописима који уређују девизно пословање. 
  Изменична пошта –  организациони  део  јавног  поштанског 
оператора  у  коме  се  обављају  послови  приспећа,
преузимања, сортирања и отпреме писмоносних,  ЕМС 
(еxpress  mail  service) и  пакетских  поштанских  закључака, 
између стране и домаће поште, као и послови посредовања за 
међународне закључаке у транзиту
 Организациони делови изменичне поште су 
1. Писмоносни изменични одељак и
2. Пакетски изменични одељак 
 Пошта царињења –  организациони  део  јавног  поштанског 
оператора  који  обавља  послове  подношења  поштанских 
пошиљака  у  међународном  поштанском  саобраћају  на 
царински преглед.
 Поштански закључак: пошт.  пошиљке  у  врећама, 
посудама, контејнерима, палетама и сл., за које се попуњавају 
поштанске  исправе;  може  садржавати  писмоносне,  пакетске  и 
ЕМС пошиљке.
 УВОЗ ПОШТАНСКИХ ПОШИЉКИ
Поступак у изменичној пошти
 Отпремање  поштанских  пошиљки  врши  се   
поштанским закључком  у  врећама, 
посудама, контејнерима, палетама и слично, за 
које  се  попуњавају  прописане  поштанске 
исправе.
   Закључак  може  бити  сачињен  од  једне  или 

више врећа са поштанским пошиљкама и може 
садржавати  писмоносне,  пакетске  и  ЕМС 
пошиљке;  
Пријављивање поштанских пошиљки:

 поштанске пакете који  су  преузети  од  стране 

поште  домаћа  пошта  пријављује граничном 
ЦО на основу Списка размене стране поште,

 вреће са писмоносним и ЕМС пошиљкама

пријављује  граничном  царинском  органу 
усмено
Преузимање поштанских закључака у 
надлежној  изменичној  пошти  се  обавља 
комисијски, под царинским надзором.
   Комисија  се  састоји  од  једног  поштанског 
радника и једног ЦС.
   Поштански  радник  је  дужан  да,  под 
царинским  надзором,  провери  исправност 
закључка,  врећа  и  њихово  затварање,  као  и 
да  упореди  податке  о  пореклу  и  одредишту 
поштанских  врећа  уписаних  у  Списку 
размене  са  подацима  назначеним  на 
врећама. 
Одвајање пошиљака у изменичној пошти :
Писмоносне пошиљке
 Ако  се  при  отварању  писмоносних  врећа  утврди  да  је 

пошиљка  која  садржи  ову  робу  видно  оштећена, 

изменична  пошта  ће  за  пошиљку  сачинити  Записник о
неисправности на обрасцу CN 24  (Акта  Светског 
поштанског  савеза  -  Пекинг  1999,  Берн  2009.),  који 
потписују  радник  поште  и  овлашћени  царински 
службеник. 
 Писмоносне  пошиљке  које  садрже  или  за  које  се 

претпоставља  да  садрже  робу  која  подлеже  царинском 

прегледу  из  изменичне  поште  отпремају  се  надлежним 
поштама царињења у закључцима. 
 Писмоносне  пошиљке  које  не  подлежу  царинском 

прегледу  -  сматра  да  су  декларисане  за  стављање  у 

слободан промет у тренутку уношења у царинско подручје 
РС  и  из  изменичне  поште  отпремају  се  одредишним 
поштама ради уручења примаоцима 
Пакетске пошиљке:

 За  сваки  пакетски  закључак  изменична  пошта 

сачињава  поштанско-царинску пропратницу,  у 
четири  примерка,  које  оверава  царински  орган  и  који 
задржава  први  примерак,  а  преостала  три  примерка 
враћа  изменичној  пошти,  која  задржава  један 
примерак  а  два  примерка  отпрема  надлежној  пошти 
царињења на коју закључак гласи. 

 У  случају  приспећа  видно  оштећене  или  неисправне 

пакетске  пошиљке,  изменична  пошта  у  присуству 
царинског  службеника  сачињава  записник о
неисправности на обрасцу CN 24.
ПОСТУПАК У ПОШТИ ЦАРИЊЕЊА

Преузимање закључака поштанских пошиљака:

 Преузимање  и  отварање  приспелих  закључака  врши 

комисија која  се  састоји  од  једног  поштанског  и  једног 

царинског службеника.
 Ако се приликом преузимања закључка установи видљиво 

спољно  оштећење  пошиљке  и  ако  се  код  писама  са 

означеном  вредношћу  установи  разлика  између  утврђене 
и  означене  масе,  сачињава  се  Записник на обрасцу
CN24
Овера поштанско-царинске пропратнице:
 За  приспели  пакетски  закључак  ЦО  оверава  оба 

примерка поштанско-царинске пропратнице и исту заводи
у Контролник за  поштанске  пошиљке  у  увозу.  Један 
примерак задржава а други враћа пошти царињења. 
Подношење поштанских пошиљки царинском органу
при пошти царињења:
 По приспећу у пошту царињења, ЦС одваја писмоносне 

пошиљке  које  подлежу  царинском  прегледу  од 

пошиљака  које  не  подлежу  том  прегледу,  а  које  нису 
одвојене у изменичној пошти.
   На  пошиљке  које  не  подлежу  царинском  прегледу 

радник  поште  ставља  налепницу  "Не подлеже

царинском прегледу" и отпрема их према одредишним 
поштама ради уручења. 
Поштанско-царинска пријава:
 Пошиљке  које  подлежу  царинском  прегледу  надлежна 

пошта  царињења  пријављује  ЦО  при  тој  пошти  на 

основу  поштанско-царинске пријаве,  коју  предаје  том 
органу заједно са пошиљком. 
 Поштанско-царинска  пријава  се,  по  правилу,  попуњава 

посебно за писмоносне пошиљке, а посебно за пакете и 
евидентира се у посебном контролнику.. 
Преглед:
 Радник  надлежне  поште  царињења  отвара 
поштанску  пошиљку  у  присуству  царинског 
службеника  који  обавља  царински  преглед,  односно 
царинску  проверу  пошиљке  и  поднете  царинске 
декларације.
 Царинском  прегледу  поштанске  пошиљке  може  да 

присуствује  и  прималац  пошиљке  или  његов 

овлашћени заступник.
 Ако  се  приликом  прегледа  утврди  да  је  садржина 

пошиљке  оштећена,  уништена  или  на  други  начин 

постала  неупотребљива,  саставља  се  записник,  на 
обрасцу  CN -24,  који  потписују  радник  поште  и 
овлашћени царински службеник. 
Пријављивање поштанских пошиљака које
примају физичка лица :

- Увозном поштанско царинском декларацијом –
УПЦД  за  физичко  лице  у  случајевима  када  су 
испуњени  услови  за  примену  јединствене 
царинске стопе;
- подношењем ЈЦИ у осталим случајевима. 
 Обрачун увозних дажбина за физичко лице:
 У скраћеном поступку,  на  Увозној поштанско-
царинској декларацији (УПЦД) у коју се уписују  подаци 
о  примаоцу,  броју  поштанско-царинске  пријаве  и  броју 
пошиљке,  тежина  пошиљке,  трговачки  назив  робе, 
вредност  робе,  врста  дажбине  која  се  обрачунава, 
основица  за  обрачун  дажбина  (царинска,  акцизна, 
пореска),  стопе  увозних  дажбина,  појединачни  износи 
дажбина и такси, и укупан царински дуг.
  Обрачун царинског дуга се врши применом јединствене 
стопе  царине  од  10%,  до  вредности  пошиљке  од 
3.000,00 евра у динарској противвредности.
   За  пошиљку  вредности  преко  3.000,00  евра,  царинској 
испостави  се  подноси  јединствена  царинска  исправа 
(ЈЦИ)  и  царињење  се  окончава  у  редовном  царинском 
поступку. 
Изузећа од доказивања порекла за физичка лица

 Сходно  Протоколу о пореклу робе(ЕУ, ЦЕФТА ,ЕФТА, 
Турска),  производи  које  физичка  лица  у  малим 
пакетима  шаљу  физичким  лицима,  признају  се  као 
производи  са  пореклом,  па  се  за  исте  не захтева
подношење доказа о пореклу, под условом :
-да се такви производи не увозе за трговачке сврхе;
-да  су  декларисани  као  производи  који  испуњавају 
услове из Протокола о пореклу робе,
-и кад нема сумње у истинитост такве изјаве. 
Поступање са пошиљкама чији су примаоци правна
лица

 Када  поштанску  пошиљку  из  иностранства  прима 

правно  лице  у  РС,  уз  царинску  декларацију  CN 22
или  CN 23 (међунар.  пошт  образац)  и  поштанско-
царинску пријаву,  подноси  се  ЈЦИ  за  захтевани 
царински поступак у који се роба ставља. 

 Изузетно,  ЦО  може  одобрити  спровођење  поступка 

подношењем  Изјаве декларанта,  нпр.  за  рекламни 
материјал  и  узорке,  ако  су  испуњени  прописни 
услови. 
 Подношење јединствене царинске исправе :
 За стављање поштанске пошиљке у захтевани царински 

поступак  подноси  се  ЈЦИ  у  случајевима  кад  се  за 

физичка лица не може спровести поступак по УПЦД као 
и за спровођење поступка кад су примаоци правна лица. 
 ЈЦИ  подноси  декларант  или  његов  овлашћени 

заступник.
  ЈЦИ мора бити потписана, мора садржати све податке и 

морају  бити  приложене  све  исправе,  потребне  за 

примену прописа везаних за царински поступак за који је 
роба декларисана. 
Поступање са робом за коју су прописани посебни
услови
 ЦО ће спровести захтевани царински поступак и пустити 

робу  декларанту  само  ако  су  испуњени  сви  прописани 

услови  (дозволе,  ветеринарска  или  санитарна  провера, 
провера квалитета и др)
Поступање са робом чији је увоз забрањен:
 ЦО  доноси  решење  којим  ће  наложити  пошти 

царињења да се та роба врати у иностранство у року 

који не може бити дужи од осам дана од дана пријема 
решења,  уз  напомену  да  ће  роба  бити  одузета  ако  у 
наведеном року не буде враћена у иностранство.
 Пошта  царињења  ове  пошиљке враћа  у  иностранство 

преко  Изменичне  поште  уз  сачињавање  Поштанско-

царинске пропратнице., 
Поступање са сакривеном робом ;
ЦО  сачињава  записник у  три  примерка,  који  потписују 
царински  службеник  и  радник  надлежне  поште 
царињења.  Два  примерка  записника,  заједно  са 
скривеном робом на коју се односи записник, остаје код 
надлежног ЦО ради даљег поступања, а трећи примерак 
задржава  пошта  царињења  и  у  напомени  поштанско-
царинске пријаве ставља забелешку. 
Рокови за спровођење царинског поступка;

 Царински  поступак  с  поштанским  пошиљкама  треба 

бити  завршен  најкасније  у  року  од  четири дана од 
дана њиховог подношења ЦО.
 Царински  поступак  са  ЕМС  и  хитним  пошиљкама, 
пошиљкама  које  садрже  живе  животиње,  лако 
кварљиву  робу  и  лекове  завршава  се  у  року  од  пет
радних сати од  када  су  наведене  пошиљке  поднете 
ЦО.
   За  приоритетне/авионске  пошиљке  треба  бити 
завршен  у  року  од  24 часа од  њиховог  подношења 
царинском органу. 
Затварање пошиљака

 Након  обављеног  царинског  прегледа  поштанске 

пошиљке,  радник  надлежне  поште  царињења  враћа 
садржај пошиљке у омот и пакује га на начин да се до 
садржаја  пошиљке  не  може  доћи  без  видљивог 
оштећења омота. 

 Након  затварања  поштанске  пошиљке,  надлежна 

пошта  царињења  на  омот  пошиљке  ставља  ознаку 
"Оцарињено", односно  налепницу "Ослобођено од
плаћања царине", у зависности од конкретног случаја. 
Поступање са неурученим пошиљкама;
 У случају када се поштанска пошиљка не може уручити 

примаоцу,  као  и  у  случају  у  којем  прималац  одбије 

пријем  пошиљке,  пошиљка  ће  се,  као  неуручена,  са 
пратећом  документацијом,  вратити  надлежној  пошти 
царињења. 
 ЦО  у  поновном  прегледу  утврђује  да  ли    је  садржина 

пошиљке непромењена и иста ће се одмах, а најкасније 
у року од 48 сати вратити пошиљаоцу у иностранство. 

Окончање поступка
 По  извршеном  царинском  прегледу  окончава  се 

поступак са пошиљкама у царинској испостави, а пошта 
царињења  отпрема  оцарињене  пошиљке  заједно  са 
припадајућом докумантацијом, одредишним поштама.
 ОТПРЕМАЊЕ ПОШТАНСКИХ ПОШИЉКИ У
ИНОСТРАНСТВО

Поступак у пошти царињења

 Поштанске  пошиљке  намењене  извозу,  односно  које 

се отпремају у иностранство, а за које постоји обавеза 
подношења  ЦО,  могу  се  предати  било  којој  пријемној 
пошти.
 Пријемна  пошта  примљене  пошиљке  отпрема 

надлежној  пошти  царињења,  при  чему  на  пошиљку 

ставља обележје „подлеже царинском прегледу“.  
 Поштанске  пошиљке  које  предају  правна лица уз 

ЈЦИ,  ради  спровођења  царинског  поступка,  примају 

се искључиво у поштама царињења. 
 Подношење поштанских пошиљака ЦИ
◦ Поштанске  пошиљке  које подлежу царинском
прегледу,  а  које  испуњавају  услове  за  отпрему  у 
иностранство,  предате  пријемној  пошти  или  пошти 
царињења,  радник  поште  царињења  подноси  на 
царински преглед царинском службенику.
Поштанско царинске декларације CN22 и CN23
 За поштанске пошиљке које подлежу царинском прегледу, 
пошиљалац  (правно  или  физичко  лице)  мора  да  попуни 
поштанско царинске декларације  CN22 (за писмоносне и 
EMS)  и/или  CN23,  за  које  потврђује  тачност  података 
потписом у одређеној рубрици.
 За  извоз  робе  у  поштанским  пошиљкама,  пошиљалац 
(правно лице) попуњава декларацију CP72.
 Поштанске  пошиљке  се  сматрају  декларисаним  за  извоз 
у  тренутку  подношења  царинској  исостави  поштанско 
царинске декларације CN22, CN23 и CP72.
Јединствена царинска исправа (ЈЦИ)

 За робу за коју се захтева повраћај увозних дажбина 
или  за  робу  која  је  предмет  ограничења,  забрана 
или других посебних формалности,
 За  пошиљке  које  садрже  робу  комерцијалне 
природе  чија  укупна  вредност  прелази  25  евра  у 
динарској противредности,
ЈЦИ  мора  бити  потписана,  мора  садржати  све 
податке  и  морају  бити  приложене  све  исправе 
потребне  за  примену  прописа  који  се  односе  на 
захтевани поступак. 
Правна  лица  могу  усмено декларисати извоз 
поштанских  пошиљки  које  садрже  робу  мањег 
економског значаја, у укупној вредности до 1.000,00
ЕУР-а .
 Царински преглед пошиљке;
 Пошиљке  које  испуњавају  услове  за  отпрему  у 

иностранство,  пошта  царињења  подноси  на  преглед 

царинској  испостави  истог  дана,  водећи  рачуна  о 
првенству подношења пошиљака. 
 Запослени  у  пошти  царињења  отвара  поштанску 

пошиљку коју подноси на преглед и њен  садржај ставља 
на увид овлашћеном ЦС.
   По  извршеном  царинском  прегледу,  поштански 

службеник  затвара  пошиљку,  са  ње  уклања  ознаку 

„Подлеже  царинском  прегледу“  и  ставља  ознаку 
„Оцарињено“.
 Предност при извозном царињењу имају: 

-писмоносне  пошиљке  и  писма  са  означеном  вредношћу  у 

односу на пакете
-ЕМС пошиљке 
 -пошиљке које садрже лако кварљиву робу и лекове.
 Отпрема пошиљака из поште царињења у
изменичну пошту;
Поштанске  пошиљке  оцарињене  за  извоз  пошта 

царињења  усмерава  у  изменичну  пошту  сачињавањем 

Поштанско-царинске пропратнице у  четири  примерка 
које оверава ЦИ.
Први  примерак  задржава  царинска  испостава,  а 
преостала  три  предаје  пошти  царињења.  Пошта 
царињења  један  примерак  задржава  за  себе,  а  два 
примерка  прилаже  уз  карту  закључка  и  отпрема 
изменичној пошти. 
 За  оцарињене  пошиљке  које  у  извозу  прати  ЈЦИ  у 
напомени  Поштанско  царинске  пропратнице  уписује  се 
број декларације и уз исту се прилажу  два примерка ЈЦИ. 
Поступак у изменичној пошти :
 По  приспећу  закључка  у  изменичну  пошту,  ЦИ  при 

изменичној  пошти  оверава  оба  примерка  Поштанско 

царинске  пропратнице,  заводи  исту  у  Контролник 
поштанских пошиљака у извозу.
 Један примерак задржава а други враћа изменичној пошти.

 Царински орган у изменичној пошти потврђује пријем ПЦП 

пошти царињења. 
 Све  поштинске  пошиљке  намењене  извозу  које  су 

приспеле  из  поште  царињења,  изменична  пошта  отпрема 

иностраним поштама у прописаним закључцима. 
 Писмоносни  и  ЕМС  закључци  се  пријављују  граничној 

царинској испостави усмено.
 Пакетске  пошиљке,  које  се  отпремају  у  пакетским 

закључцима се пријављују ЦИ предајом Списка размене и 
Поштанско царинске пропратнице. 

Поштанске пошиљке које при увозу и извозу не
подлежу прегледу
 -писмоносне пошиљке, искључиво с личним порукама, 
 - брајева писма (секограм),
  -штампане ствари које не подлеже плаћању дажбина  
 - све друге поштанске пошиљке (писмоносне и пакетне 
пошиљке)  за  које  у  складу  са  прописима  из  путничког, 
пограничног  и  поштанског  саобраћаја,  не  постоји 
обавеза допремања царинарници. 
За ове  поштанске  пошиљке  се  сматра  да  су 
пријављене  ЦО  за  стављање  у  слободан  промет  у 
тренутку  уноса  у  царинско  подручје,  односно    да  су 
пријављене  царинском  органу  за  извоз,  у  тренутку  када 
их  прихвате  поштански  оператори.
 ПОСЕБАН ПОСТУПАК СА
ЕКСПРЕСНИМ ПОШИЉКАМА
 Експресне  пошиљке  -  поштанске  пошиљке  које 
припадају  услугама  додатне  вредности 
(курирске, експресне, убрзане…)
 Поступак је хитан

 ЦО  може  на  захтев  поштанског  оператора 

одобрити  посебан  поступак  за  декларисање  тих 
пошиљака прописан одредбама чл. 519. до 523. 
Уредбе  о  царински  дозвољеном  поступању  с 
робом ("Сл. гласник РС", бр. 93/2010)
Критеријуми за одобрење посебног
поступка са експресним пошиљкама
 Да је основна делатност правног лица које је 
поднело захтев експресни пренос и уручење 
поштанских пошиљака (поштански оператор); 
 Да поседује сертификат за квалификовани 

електронски потпис 
 Да редовно измирује царински дуг, као и да 

нема  неизмирених  доспелих  обавеза  по 

основу царинског дуга 
 Да  није у поступку стечаја или
ликвидације; 
 Да поседује адекватно обезбеђење...
 Да  у  последње  две године није починио 
озбиљан или поновљен прекршај царинских
прописа
 Да је држалац јавног царинског складишта 
 Да  омогући  адекватне  мере  обезбеђења

просторија,  опреме,  возила,  докумената  и 

пошиљака 
 Да  омогући  адекватне  мере  заштите
електронских докумената
 Да ЦО за потребе контроле омогући физички 

и  електронски  приступ  до  своје  царинске 

документације и евиденције 
Подношење захтева и доношење
добрења
 Захтев  се  подноси  ЦА-ЦИ  којој  припада 
организациона  јединица  надлежна  за  обављање 
посебног поступка са експресним пошиљкама.
 По  пријему  захтева  ЦА-ЦА,  уколико  је  исти 

уредан,  врши  провере испуњености услова, 

као  и  да  ли  је  предложена  организациона 
јединица  кадровски  и  технички  оспособљена  за 
спровођење  поступка  са  експресним 
пошиљкама. 
 Ца-ца одлучује о захтеву  најкасније у року од 60

дана од дана пријема уредног захтева.
 Одобрење мора да садржи следеће податке: 
 податке  о  носиоцу  одобрења:  назив,  адресу, 
ПИБ и одговорно лице; 
 организациону  јединицу  надлежну  за 
обављање  посебног  поступка  са  експресним 
пошиљкама; 
 облик и начин полагања обезбеђења. 

 Носилац  Одобрења  је  обавезан  да  писмено 

обавести  ЦА-цу  која  је  донела  Одобрење  о 
свим  околностима  које  настану  након 
доношења  Одобрења,  а  које  утичу  на  његову 
измену, допуну или даљу примену. 
 Одобрење  се  може  поништити,  укинути  или 

изменити у складу са чл. 14. и 15. ЦЗ. 
Поступак са експресним пошиљкама
 Оператор  најављује  приспеће  пошиљке  сваког 
радног  дана  и  то  два часа пре  приспећа  превозног 
средства,  а  најкасније  два  часа  пре  завршетка 
редовног  радног  времена  организационе  јединице  из 
Одобрења  и  подноси  најавни манифест пошиљки
за робу која ће бити допремљена тог дана. 

 Садржај најавног  манифеста: број и датум лета, број 
главног  товарног  листа,  бројеве  кућних  товарних 
листова,  примаоце  робе,  трговачки  назив  робе,  број 
колета,  бруто  масу,  вредност  робе,  земљу  отпреме  и 
основ за царинско поступање. 
 пошиљке у манифесту су разврстане по следећем
распореду:
I група  су  пошиљке  које  садрже  предмете  које  служе 
личним потребама (лични  пртљаг),  пошиљке  мале
вредности које бесплатно примају  домаћи  и  страни 
држављани од физичких лица из иностранства, под условом 
да  те  пошиљке  нису комерцијалне природе,  пошиљке 
лекова  које  примају  из  иностранства  домаћи  и  страни 
држављани  за  личну  употребу,  пошиљке мале вредности, 
некомерцијалне  природе  на  које  се  не  плаћају  увозне 
дажбине; 
II група  су  пошиљке  које  садрже  рекламни материјал и
узорке који се бесплатно примају из иностранства; 
III група  су  пошиљке  за  које  може  настати  царински  дуг,  а 
које не подлежу мерамa комeрцијaлнe политикe; 
IV група  су  пошиљке  које  садрже  робу  која  подлеже
мерама комерцијалне политике  или  робу  која  се 
привремeно увози.
 Поступак пре уласка робе у царинско
подручје
 Пре  уласка  робе  у  царинско  подручје,  обавеза  је  носиоца 
Одобрења  да  електронски достави најавни манифест, 
са скенираним фактурама, надлежној ЦИ.
  ЦС врши верификацију најавног манифеста и по потреби 
забелешком  сугерише  поштанском  оператору  промену 
статуса  појединих  пошиљки,  евентуално  тражи  додатно 
објашњење о роби. 
 на  најавном  манифесту  означава  пошиљке  које  су 
одређене за физички преглед и то само за прве две групе
пошиљки.
 Верификовани  најавни  манифест  електронски се враћа
носиоцу Одобрења. 
 Подноси  се  сажета декларација,  с  тим  што  свака  од 
наведених група пошиљки представља једно наименовање 
сажете декларације. 
 За  пошиљке  из  треће  групе  може  се  одмах   
електронски  проследити  декларација  за 
спровођење  захтеваних  царинских  поступака  са 
робом из ове групе. 

 Пошиљке које нису означене за преглед, оператор 
ставља у слободан промет.

   Уколико  постоји  потреба  за  писаним  документом 

за  потребе  оператора  или  увозника,  оператор 
може  штампати  декларацију  из  свог 
информационог система. 
 Поступак са робом након уласка на царинско
подручје
 Поштански оператор врши пријем робе у царинско јавно
складиште и  на  основу  претходне  одлуке  ЦС  врши 
сортирање робе.
 Поштански  оператор  сачињава  списак роба које  су  биле 
на  најавном  манифесту,  а  нису  приспеле,  као  и  све  оне 
пошиљке  које  су  приспеле,  а  нису  биле  на  најавном 
манифесту. 
 ЦС прегледа списак ненајављених пошиљки и
сврстава их у IV групу.
 За  пошиљке  из I и II групе  подносе  се  захтеви за
ослобођење од плаћања увозних дажбина. 
 ЦС  врши  преглед  селектованих  пошиљки  и  доноси 
одговарајуће  решење  у  скраћеном  поступку,  забелешком
на самом захтеву. 
 Затим се врши раздужење сажете декларације. 
 Контрола  пошиљака  из  III  групе које  су  означене  на 
најавном манифесту врши се у складу са чланом 93. ЦЗ. 
 Над  робoм  из  IV групе спровoди  се  редован  царински 
поступак подношењeм декларaције са свим прописаним 
исправaма. 
 За  III  групу пошиљака, Оператор  је  дужан  да  истога 
дана  када  је  роба  приспела  на  царинско  подручје  и  то 
два часа пре  завршетка  редовног  радног  времена,  а 
најкасније следећи радни дан,  поднесе  допунску 
декларацију надлежној ЦИ. 
 Допунска декларација је  она  увозна  декларација  по 
којој  је  роба  већ  пуштена,  а  коју  оператор  доставља 
надлежној ЦИ.  
 ЦО  по  допунској  декларацији  издаје  један  обрачун 
увозних дажбина .
 ИЗВОЗ РОБЕ МАЊЕГ ЕКОНОМСКОГ ЗНАЧАЈА У
ПОШТАНСКОМ САОБРАЋАЈУ
 Предузетницима и привредним друштвима са седиштем 
у РС може се одобрити да усмено декларишу за извоз
поштанске пошиљке које садрже робу мањег економског 
значаја. 
 Усмено декларисање се односи на поштанске пошиљке 
(писмоносне  и  пакетне),  које  се  без  ограничења  у 
погледу учесталости, отпремају од стране предузетника 
и  привредних  друштава  ради  извоза  и  које  прати 
фактура у укупној вредности  до 1.000,00 ЕУР-а, или до 
исте прoтиввредности изражене у некој другој валути.
 Овим  поступком  не могу бити  обухваћене  поштанске 
пoшиљке  за  чији  извоз  су  потребне  претходне 
сагласности,  уколико  их  већ  не  поседују,  роба  чији  је 
извоз  забрањен,  као  и  пошиљке  које  у  извозу  прати 
доказ о пореклу робе. 
 ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК У
ЖЕЛЕЗНИЧКОМ САОБРАЋАЈУ
Правни основ

Царински закон

Уредба о царински дозвољеном поступању са робом

Међународне железничке конвенције које  се  примењују  у 

царинском поступку у железничком саобраћају:
-Бернски  савез  из  1890.  којим  су  изједначена  правила 
железничког сaобраћaја за све државе члaнице;
-OTIF,  међународна  организација  за  међународни  превоз  робе, 
која  jе  установила  једнобразни  правни  систем  зa  превоз  робе, 
путника и пртљага без претовара-преседања;
-INTERKONTAINER, уједначена поступања сa контејнеримa;
-RIV, међународна правила о коришћењу железничких колa.
. 
Царински поступак на граничном прелазу

 Железничка  превозна  средства  (возови)  која  улазе  у 

царинско  подручје  РС,  стављају  се  под  царински 
надзор  непосредно  по  доласку  у  граничну  ЖС 
стављањем на колосеке, који су за то намењени.
Од  царинске  линије  до  граничне  железничке  станице 

возови  се  не  могу  заустављати  осим  у  случају 

деловања  више  силе,  о  чему  без  одлагања  треба 
обавестити ЦО
Гранична  железничка  станица  је  дужна  да  одмах  по 
доласку  воза  из  иностранства  усмено  пријави  воз 
граничној  ЦИ,  а  у  року  од  5 часова од  часа  доласка 
воза, поднесе товарне листове. 
 Обавезе граничне железничке станице у
односу на ЦО на граничном прелазу:

 -достављање  реда  вожње  у  редовном 

железничком саобраћају  најкасније  7 дана пре 
почетка његовог важења;
 -обавештавање  о  увођењу  ванредних  возова  у 
међународном  саобраћају,  најкасније  24 сата
пре доласка, односно поласка воза;
 -обавештавање  о  отказивању  или  закашњењу 
редовних  и  ванредних  возовау  међ.  саобраћају 
дужем од 30 минута;
 -обавештавање  о  сваком  преласку  границе, 
локомотива, моторних кола и дресина. 
Царински поступак код путничких возова
Када путнички воз стигне из иностранства у граничну 

железничку  станицу,  овлашћени  ЦС  одмах  врше 

преглед локомотиве и возног особља.
 По  обављеном  прегледу  дозвољено  је  одвајање 
локомотиве, односно удаљавање возног особља.
 Воз  не  може  наставити  путовање  док  гранична 
царинарница  не  обави  царински  поступак  са 
путницима.
 Ако се поступак не може завршити за време редовног 

задржавања  воза  у  граничној  ЖС,  поступак  се  може 

спровести  за  време  кретања  воза  ка  унутрашњости 
земље.
Царински  преглед  робе  и  личног  пртљага  путника  по 

правилу се врши у колима у којима се путници налазе.
За  време  прегледа  воза,  робе  и  путника  забрањен  је 

приступ  на  перон  уз  који  стоји  воз,  свим  лицима  која 
нису службена.
Гранична  царинарница  о  завршеном  прегледу 
путничког воза одмах обавештава ЖС .
 Овлашћени  ЦС  уписује  у  железничку књигу за 
пријављивање  и  одјављивање  возова,  тачно  време 
завршетка прегледа и то потврђује својим потписом.
Царински поступак код теретних возова
 Одмах  по  приспећу  теретног  воза  у  граничну 
ЖС,теретни  воз  који  стиже  из  иностранства  ставља 
се под царински надзор.
 За  време  прегледа  теретног  воза  забрањен  је 
приступ  на  перон  уз  који  стоји  теретни  воз,  свим 
лицима која нису службена.
Пријављивање робе се  врши  тако  што  гранична  ЖС 
подноси  граничној  царинарници  сажету декларацију
заједно  са  железничким  превозним  исправама  и 
Пописном  књигом,  у  коју  се  уписује  време  њихове 
предаје.
ЦС  сравњује податке из  примљених  железничких 
исправа  са  подацима  из  списка  прелаза  стране 
железнице  и  кад  утврди  да  је  декларација  правилно 
попуњена потписује је и оверава печатом.
 Железничке  превозне  исправе  са  једним  примерком 
сажете  декларације  на  којем  је  потврђен  њен  пријем, 
враћа граничној ЖС.
Све радње око прегледа теретног воза
царинарница мора да изврши најдуже за два сата, а
код маршутног теретног воза за 30 минута, ако не
постоји оправдани разлог за задржавање.
ЦС  након  провере тачности података  унетих  у 
сажету декларацију, врши преглед воза, а по потреби и 
преглед робе у присуству железничког радника.
  Уколико  се  преглед  не  може  извршити  у  колима,  по 

налогу царинарнице гранична ЖС је дужна да у року од 
48 часова робу истовари на место које она одреди.
 Пре  истовара  и  предаје  робе  ЦО,  ЦС  и  железнички 
радник  заједнички  проверавају  исправност  пломби  на 
колима  и  о  нађеном  стању  стављају  забелешку  на 
сажету  декларацију,  као  о  дан  и  време  почетка 
истовара.
  Ако се царинским прегледом утврди да на затвореним 
колима  нема  пломби  или  су  оштећене,  гранична 
царинарница  заједно  са  граничном  ЖС,  комисијски 
утврђује стање и о томе саставља записник.
 Приликом  прегледа  денчаних пошиљки,  које  се  не 
пломбирају,  овлашћени  ЦС  утврђује  стање  паковања 
колета  и  сравњује  податке  из  сажете  декларације  са 
подацима на колетима. 
 ЦС  је  дужан  да  о  завршеном  царинском  прегледу   
теретног  воза,  одмах  обавести  граничну    ЖС,  на  тај 
начин  што  уписује  у  железничку  књигу  за 
пријављивање  и  одјављивање  возова,  тачно  време 
завршетка прегледа и то потврђује својим потписом.
Снабдевање вагон-ресторана и спаваћих кола
Пратилац  железничког  вагона  који  је  задужен  за 
намирнице,  пића  и  сличне  производе  који  служе  за 
потребе  путника,  је  у  обавези  да    пријави  ту  робу  са 
списком,  само    у  случају  да  поседује  веће  количине  од 
оних које су потребне за уобичајену потрошњу.
Списак  се  саставља  у  три  примерка  и  оверава  улазна 

ЦИ,  која  и  задржава  један  примерак  а  два  предаје 

пратиоцу  воза  који  један  примерак  предаје  излазној 
царинарници.
Роба  која  се  налази  у  списку  се  ставља  у  простор  који 

се може пломбирати (купе или други простор), и иста се 
може  скинути  тек  након  изласка  воза  са    царинског 
подручја.
Царински поступак код извоза
Царинарница  која  је  оцаринила  робу  која  се  извози 
железничким  транспортним  средствима,  на  железничке 
транспортне  исправе  ставља  штамбиљ  “оцарињено по
царинсккој декларацији бр.-----од ----------.“
 На  превозна  средства  са  робом  и  на  превозне  исправе 
ставља  налепнице  зелене  боје:  “Царинска роба.
Предати царинарници (назив излазне ЖС)“.
Уколико излазна  царинарница  утврди  неусаглашеност 
пратеће  документације  са  стварним  стањем  робе  и 
железничких кола, мањак или вишак робе, овлашћени ЦС, 
у  присуству  железничког  радника  саставља  записник  у 
три  примерка,  који  они  потписују(  ЦА-ЦИ    која  је  робу 
упутила, ЖС, ЦА-ЦИ која је саставила записник.
Излазна  царинарница  задржава  један 
примерак  извозне  царинске  декларације,  а 
један  примерак  заједно  са  железничким 
превозним  исправама  враћа  железничкој 
станици.
Она  такође,  на  основу  сажете  декларације 
потврђује излаз робе из  царинског  подручја 
РС,  царинарницама  које  су  упутиле  робу,  ради 
раздужења евиденције. 
Поједностављење у поступку превоза робе у железничком
саобраћају
Када  се  роба  превози  у  поступку  транзита,  одговарајуће 
формалности могу се уз одобрење ЦО поједноставити у складу 
са  одредбама  чл.  448  –  460  Уредбе,  ако  превоз  робе  обавља 
овлашћени  железнички  превозник  и  ако  се  превоз  робе  у 
поступку  транзита  обавља  на  основу  међународног  товарног 
листа ЦИМ. 
Товарни лист ЦИМ користи се за робу која се превози у
поступку транзита као декларација за поступак транзита.
Овлашћени  железнички  превозник  води  књиговодствену 
евиденцију у вези са транзитом робе, која се у циљу надзора и 
контроле транзита,  ставља на располагање ЦО.
 На  захтев  ЦО  овлашћени  железнички  превозник  учиниће 
доступним и пратеће превозне исправе.
Овлашћени железнички превозник, који прихвати робу за 

превоз коју прати товарни лист ЦИМ и који се користи као 
декларација за поступак транзита, је главни обвезник за 
тај поступак.   
Овлашћени  железнички  превозник  стара  се  за 
означавање пошиљака у поступку транзита с налепницом 
на  товарном  листу  ЦИМ,  чији  је  облик  и  садржина 
прописана (Прилог 38 Уредбе). 
Налепница се ставља на товарни лист ЦИМ и на вагон у 

случају  да  једна  пошиљка  попуњава  цео  вагон  у  којем  је 

терет; или у осталим случајевима на пакете.
 Налепница    се    може  се  заменити  отиском  печата  у 
зеленој боји са истим садржајем.
ПУТНИЧКИ ПРОМЕТ СА ИНОСТРАНСТВОМ
 Царињење робе у путничком промету са
иностранством
 Роба коју путник уноси из иностранства која нема

комерцијални карактер и  намењена  је 

коришћењу  за  сопствене  потребе,  односно 
потребе домаћинства, а чија вредност не прелази 
3.000 евра  може  се  царинити  у  тзв.  „скраћеном
поступку“,  на  граничном  прелазу,  уз  примену 
јединствене царинске стопе у висини од  10% 
(плус ПДВ). 
 Роба некомерцијалног карактера - је роба која 

се  повремено  увози,  а  намењена  је  искључиво 

сопственим  потребама  путника,  његове  породице 
или за поклоне, чији карактер и количина упућују да 
се не ради о роби која има комерцијални карактер.  
 Ради  царињења  у    „скраћеном поступку“ 
овлашћени  ЦС  попуњава  Обрачун увозних
дажбина (тзв. ЦПД)*. 
 Путник  се  изјашњава  да  ли  је  сагласан  са 
налазом  овлашћеног  ЦС  у  погледу  количине, 
врсте,  каквоће  робе  и  утврђене  царинске 
вредности робе, као и у погледу износа увозних 
дажбина.
 Ако  се  путник  сагласи  са  налазом  овлашћеног 
ЦС,  по  извршеном  плаћању  увозних  дажбина, 
овлашћени  ЦС  предаће  путнику  оверени 
примерак Обрачуна увозних дажбина и ставити 
му робу на располагање.
 Уколико  се  путник  не сагласи са  налазом 
овлашћеног  царинског  службеника  или  не плати
укупан  износ  увозних  дажбина,  дужан  је  да 
царинском органу поднесе декларацију за транзит 
робе до надлежне Ца-це код које ће се спровести 
редован царински поступак. 

 Путник  може  да  захтева  (без  обзира  на  вредност 

робе коју уноси) да се роба (или део робе) царини 
по  стопи  прописаној  ЦТ,  што  би  подразумевало 
спровођење  редовног царинског поступка
(подношење  царинске  декларације  и  окончање 
царинског поступка у надлежној царинарници).   
Преференцијални третман робе коју путници са
собом носе

У  складу  са  споразумима  о  слободној  трговини 

закљученим између наше земље и великог броја других 
земаља,  при  спровођењу  одговарајућег  царинског 
поступка  примењују  повлашћене  царинске  стопе  на 
робу са пореклом из тих земаља.

Код примене правила о преференцијалном пореклу, 

  роба  која  се  декларише  као  роба  са  пореклом  мора

бити правилно сврстана у одговарајући тарифни
број и за исту се мора поднети одговарајући доказ о
пореклу
 Ако физичка  лица  за  робу  коју  уносе  у 
путничком  промету  захтевају  спровођење 
царинског  поступка  уз  примену  одредаба 
одређеног  споразума  о  слободној  трговини, 
исти могу спровести искључиво у
редовном поступку, уз подношење
царинске декларације, уз коју су дужни да
приложе и захтевани доказ о пореклу
робе, у складу са одредбама конкретног
споразума.
Привремени унос/износ робе у путничком промету
са иностранством

 Путници  који  привремено  долазе  у  царинско 

подручје РС,где немају уобичајено боравиште, могу 
привремено унети,  а  путници  који  након 
привременог  боравка  напуштају  царинско  подручје 
РС,  где  немају  уобичајено  боравиште,  могу 
привремено изнети  из  наше  земље  предмете  за 
личне потребе који  су  им  потребни  за  време 
путовања  и  за спортске сврхе, као  и превозна
средства из члана 323.-328. Уредбе.

 За  ПУ/ПИ  ове  робе  предвиђена  је  могућност

усменог декларисања.
 Лични предмети- сви  предмети,  нови  или 
коришћени, који су путнику потребни за личну 
употребу  током  путовања,  узимајући  у  обзир 
све  околности  путовања(искључујући робу
комерцијалног карактера).
 Списак предмета за личне потребе и спортске 

сврхе  на  коју  се  може  одобрити  привремени 

увоз  уз  потпуно  ослобођење  од  плаћања 
увозних  дажбина,  прецизиран  је  Прилогом
Б.6 уз Анексе Конвенције о привременом
увозу.*
 Унос/износ  робе  за личне потребе и спортске
сврхе обавља  се  на  граничном  прелазу, усменим
декларисањем, без посебне царинске процедуре.
   Изузетно,  када  путник  захтева,  може  попунити
Образац за привремени увоз/извоз у  којем 
случају путник попуњава Образац у два примерка, 
ЦС  га  сравњује  са  робом,  оверава  потписом  и 
печатом,  један  примерак  враћа  путнику,  а  други 
примерак задржава у евиденцији.
 Приликом поновног уноса/износа робе по Обрасцу, 
путник је дужан исти презентовати  царинском 
раднику  како  би  се  утврдила  истоветност 
привремено унете/изнете робе.
 Уколико  путник  током  боравка  на  нашем  царинском 
подручју  жели  коначно  да  оцарини  све  или  део 
предмета за личну употребу и спортске сврхе, које је 
при  уласку  у  РС  пријавио  да  привремено  уноси  по 
Обрасцу, потребно је да се обрати надлежној ЦА-ЦИ 
ради  спровођења  царинског  поступка  стављања 
робе у слободан промет, са позивом на Образац.
   Ако  је  по  Обрасцу  оцарињен  само  део  привремено 
унетих  предмета  за  личне  потребе  и  спортске  сврхе, 
ЦС  ће  на  Образац  ставити  забелешку:  „Роба  под 
редним  бројем:.......оцарињена  по  ЈЦИ 
број:.........од..............године“,  затим  ће  потписом  и 
печатом  оверити  Образац,  један  примерак  вратити 
путнику  ради  раздужења  привремено  унетих  ствари 
код  граничне  царинске  испоставе  при  изласку  из 
земље, а копију ће задржати уз ЈЦИ.
 Превозна средства,  за  која  су    одредбама  Уредбе 
прописани  начин  и  услови  под  којима  се  могу 
привремено    увести  уз  потпуно  ослобођење  од 
плаћања  увозних  дажбина,  уз  могућност усменог
декларисања.
 За  моторна  возила  се  не попуњава Образац за 
привремени увоз/извоз.
 Страни  држављани  и  домаћи  држављани,  који  у 
иностранству  имају  одобрено  привремено  боравиште 
до  6 месеци,  могу  доћи  у  нашу  земљу  са  возилом 
регистрованим  у  иностранству  и  користити  га  у 
приватне  сврхе  за  време  док  трају  разлози  њиховог 
боравка у нашој земљи.
 Ова возила могу остати на нашој територији, са или
без прекида, шест месеци за сваки период од
дванаест месеци
Ослобођење од плаћања увозних дажбина у
путничком промету
 1. Лични пртљаг,  независно  од  тога  да  ли  лични 
пртљаг  носе  са  собом  или  су  га  дали  на  превоз 
возару.

 2. Предмети које  путници  уносе  из  иностранства 

(некомерцијалног  карактера),  намењених  употреби 
за  сопствене  потребе,  чланова  породице,  потреба 
домаћинства  и  сл.),  а  чија  вредност  не  прелази  100
евра у динарској противвредности.
 Роба  која  није  дељива  није  обухваћена  овом 
повластицом.  Такође,  не  може  се  сабирати 
повластица више путника при увозу једног предмета.
Лични пртљаг путника
 Лични пртљаг није дефинисан ЦЗ и цени се у 

сваком  кокретном  случају  у  зависности  од 

годишњег доба, занимања, сврхе путовања...
 Према  опште  усвојеној  пракси  лични  пртљаг, 

без обзира да ли га путник носи са собом или 
га  је  дао  на  превоз  возару,  чине предмети 
(некомерцијалног карактера) које  путник 
носи са собом, а служе му док је на путовању, 
(одећа,  обућа,  разни  технички  уређаји, 
спортски  реквизити,  предмети  за  одржавање 
личне  хигијене,  лек  за  уобичајену  терапију  и 
други предмети за личну употребу. 
 Као предмети личног пртљага сматрају се и:

   дуван и дувански производи - 200 

цигарета  или  50  цигара  или  100  цигарилоса   
или 250 гр дувана за пушење или укупно 250 
грама од свих ових производа;
 алкохол и алкохолна пића -1 литар жестоког 
алкохолног пића, 2 литре вина
 1 парфем и 1 тоалетна вода
 Лекови у количини за личну терапију
 Поступак за  признавање  повластице  на  лични 
пртљаг  који  путник  носи  са  собом  је 
поједностављен-окончава  се  у  току  царинског 
прегледа.
 Када је лични пртљаг дат на превоз возару, њен 
прималац  не  присуствује  царинском  прегледу  и 
на захтев ЦО корисник повластице мора пружити 
доказ да се ради о његовом личном пртљагу. 
   За робу која се превози у железничком саобраћају 
без  присуства  путника,  а  за  коју  је  прописана 
могућност  усменог  декларисања  употребљава  се 
царинска декларација за регистровани пртљаг
поднета  на  прописаном  обрасцу  (прилог  23 
Уредбе)*.
 Унос и износ хране у путничком промету
 У  разумној  количини  која  је  намењена  сопственим 
потребама  и  чланова  породице,  која  је  фабрички 
упакована и са декларацијом произвођача.

 Унос малих количина биља и биљних прозвода

за које није обавезан фитосанитарни преглед
(Правилник)
 Под условом да 

- су пореклом из европских земаља
-се  користе  у  неиндустријске  и  некомерцијалне 
сврхе и 
-нема опасности од ширења штетних организама
 Унос/износ  заштићених  биљних  врста-ЦИТЕС

дозвола
Некомерцијано кретање кућних љубимаца
(Правилник)

 Премештање  до  5  кућних  љубимаца,  који  нису 

намењени продаји, у пратњи власника.

 Н.  кретање  к.  љубимаца  (пси,мачке,  рибице, 

птице...)  -Уверење (сертификат)    о 
испуњености услова за нек. кретање.

 Н.  кретање  к.  љубимаца  дивљих  заштићених 

врста-  ЦИТЕС-дозвола  за  прекогранични 
промет животиња у личном власништву (ЦИТЕС 
конвенција)
Унос/износ оружја у путничком промету

 ФЛ  не  могу  уносити/износити  оружје  у/из  РС  осим 

када за то поседују дозволу надлежног министрства 
(МСТТ)

 Без  дозволе  могу  привремено унети/изнети оружје 

и  муницију  када  долазе  у  организовани  лов  у 
организацији  ЛСС,  односно  организације  у 
иностранству,  као  и  ради  учествовања  на  спортским 
манифестацијама под условом да:
-  попуне  Образац  за  ПУ/ПИ  (прилог  усменој 
декларацији за ПУ/ПИ робе)
-презентују  доказ  да  се  роба  привремено 
увози/извози у наведене сврхе
 Право на рефакцију ПДВ-а

 Захтев страног држављанина на обрасцу РЕФ-4;

 За купљена добра у  вредности  преко 150 евра
(укључујући ПДВ), у  динарској  противвредности  по 
средњем курсу НБС, која у пртљагу износе; 
 Купљена добра се морају изнети у року од  три месеца
од дана куповине,
 ЦС утврђује истоветност робе и оверава Образац  РЕФ-
4 и уписује датум изношења из РС.
 Оригинал  овереног  обрасца  и  рачун  задржава  странка, 
а копију ЦО
 Обавезо  уношење  броја  путне  исправе  од  стране 
продавца у Образац  РЕФ-4
ИСПРАВЕ У ЦАРИНСКОМ ПОСТУПКУ
У  царинском  поступку  користе  се  следеће  групе 
докумената:
 документа прописана Конвенцијом ТИР и АТА;
 стандардизована  међународна  документа:  ЈЦИ 
(јединствена  царинска  исправа),  ДЦВ 
(декларација  за  царинску  вредност),  списак 
наименовања,  транспортне  и  комерцијалне 
исправе  којe  могу  заменити  основна  царинска 
документа;
 стандардизовани  национални  документ-  СД 
(сажета декларација), који се користи у посебним 
случајевима  када  се  превозне  исправе  не  могу 
прихватити.   
 Царинске исправе,
   су  документи  који  се  користе  у  царинском 
поступку.
   Облик,  садржина  и  начин  подношења  и 

попуњавања  декларација  и  других  образаца 

који  се  користе  у  царинском  поступку 
прописани  су    Правилником о облику,
садржини, начину подношења и
попуњавања декларације и других
образаца у царинском поступку
Јединствена царинска исправа – ЈЦИ
је  прописан  образац  и  користи  се  као  писана 
царинска декларација. 
 ЈЦИ се подноси у сетовима који се састоје од 

листова  ЈЦИ  потребних  за  спровођење 

прописа за царински поступак у који се роба 
ставља. 
 Комплет ЈЦИ састоји се од:

-сета од 8 листова или
- двонаменског сета од 5 листова. 
Роба  над  којом  се  спроводи  редован 

поступак  царињења  мора  да  буде  обухваћена 

Јединственом царинском исправом.

 
   Обрасци  ЈЦИ  користе  се  за  транзит  робе, 
извоз,  поновни  извоз,  привремени  извоз,  за 
привремено  увезену  робу  ради  активног 
оплемењивања,  за  стављање  робе  у  слободан 
промет,  привремени  увоз,  поновни  увоз, 
поступак  царинског  складиштења,  прераду  под 
царинском  контролом  и  уништење  под 
царинском контролом. 
 Образац  декларације  може  бити  допуњен,  са 

једним  или  више  ЈЦИ БИС образаца  који  се 

користи се ако се једном ЈЦИ пријављује роба 
која  се  сврстава  у  више  од  једне  тарифне 
ознаке.
 Декларант  подноси  и  потписује  сет  образаца 
ЈЦИ,  ЈЦИ  БИС  и  одговоран  је,  за  тачност  и 
потпуност података уписаних у декларацији, за 
веродостојност  приложених  исправа  и  за   
прилагање  других  исправа  и  додатних 
информација ако је потребно. 

 Рубрике  ЈЦИ,  ограничене  цртом  и  означени 

називом,  бројем  или  великим  штампаним 
словима,  за  стављање  робе  у  одређени 
царински  поступак  се  попуњавају  на  начин 
прописан    Правилником,  а  шифре  које  се 
уписују  у  поједине  рубрике  садржане  су  у 
Кодексу шифара
 Рубрике  ЈЦИ  за  транзит попуњавају  се  тако  што 
се у трећу поделу рубрике 1 уписују одговарајуће 
шифре из Кодекса шифара (ТП,ТД,ТС,ТН).
   Рубрике  ЈЦИ  за  извоз,  попуњавају  се  тако  што 
се  у  прву  поделу  рубрике  1  уписује  »ИЗ« а  у 
другу поделу рубирике 1 уписује се шифра:1
   Рубрике  ЈЦИ  за  стављање  робе  у  слободан 
промет попуњавају се тако што се у  прву поделу 
рубрике 1 уписује »УВ« а у другу поделу рубрике 
1 уписује се шифра:4
 Рубрике ЈЦИ, којих има укупно 56, попуњавају се 
писаћом машином или штампачем.
   Подаци  у  ЈЦИ  и  ЈЦИ  БИС  не  могу  се 
прецртавати или исправљати. 
 ЈЦИ садржи нумеричке и словне рубрике.
 Изглед обрасца ЈЦИ/БИС
Образац  ЈЦИ  је  штампан  зеленом  бојом  на 

самокопирајућем  папиру  без  целулозе.  Папир 

мора бити непрозиран, тако да информације на 
једној  страни  не  утичу  на  читкост  информација 
на  другој  страни,  а  чврстоћа  папира  мора  бити 
таква да се приликом коришћења не може лако 
поцепати или изгужвати. 
Образац  ЈЦИ  мора  да  садржи  назив  и 

адресу  штампара  или  ознаку  која  омогућује 

његово идентификовање.
 Образац ЈЦИ одштампан је уз Правилник и 

чини његов саставни део.
Декларација о царинској вредности-ДЦВ

  Прописан образац на који се уносе подаци о 
вредности робе за  једну  пошиљку  ради 
наплате увозних дажбина.
  Овом исправом декларант потврђује тачност 
унетих  података  о  царинској  вредности,то 
јест  да  је  царинска  вредност  утврђена 
применом  примарног  метода  вредновања- 
метода трансакцијске вредности.
  ДЦВ представља потврду о томе да ли су да 
продавац и купац повезани.
  Ако  се  у  ДЦВ  уносе  подаци  за  робу  сврстану  у 

више од три тарифна става ЦТ, подноси се одређен 
број  додатних  листова  (ДЦВ БИС) потребних  да  се 
обухвате  сви  тарифни  ставови,  који  су  садржани  у 
ЈЦИ. 
 Образац  ДЦВ  И  ДЦВ  БИС  одштампани  су  уз 

Правилник и чине његов саставни део.
 ДЦВ се подноси у сету од два примерка, од којих 

један  задржава  царински  орган,  а  други  се  враћа 

подносиоцу.
 Ако  подносилац  ЈЦИ,  у  време  царињења  робе, 

из оправданих разлога није у могућности да поднесе 
ДЦВ,  царинарница  може  одобрити  да  се  ова 
исправа  поднесе  у  року  од  14 дана од  дана 
прихватања декларације. 
 ДЦВ  се  прилаже  уз  сваку  ЈЦИ  за  робу  која 
подлеже наплати увозних дажбина „ад валорем”, 
осим у следећим случајевима: 

1. ако  је  укупна  царинска  вредност  пошиљке  до

10.000 евра у динарској противвредности, 
2. ако увезена роба није комерцијалне природе; 
3. ако  се  увезена  роба  царини  по  поступку  из 
члана  101.  ЦЗ  по  поједностављеној
декларацији;
4. ако  се  царини  роба  на  основу  замене за
неисправну робу и ако се царини роба која се 
враћа  из  иностранства  као  неодговарајућа
или непродата; 
1. ако  се  привремено увози роба уз  потпуно 
ослобођење од плаћања увозних дажбина; 
2. За робу без плаћања противувредности чија 
је  царинска  вредност  пошиљке  до  1.000
евра, у динарској противвредности, 
3. ако  се  извози роба за  коју  се  не  плаћају 
царинске дажбине; 
4.   ако  се  обрачун  увозних  дажбина  врши  у 
смислу члана 178. став 1. Царинског закона 
(потпуно  или  делимично  особађање  од 
плаћања  увозних  дажбина  у  поступку 
пасивног оплемењивања).
Сажета декларација –СД
  je  прописан  образац  (увозна  сажета 
декларација,  извозна  сажета  декларација  и 
сажета  декларација  за  привремени  смештај) 
којим  се    обавештава    ЦО  да  ће  роба  бити 
унета  у/или  изнета  из  царинског  подручја  РС, 
односно  да  је  роба  на  дан  пријављивања  у 
привременом смештају. 

 СД се подноси чим се роба допреми

царинском органу, а најкасније до истека
првог радног дана после допреме робе.
 СД  се  подноси  на  прописаном  брасцу 
одштампаном уз Правилник. 
 Образац СД је одштампан на самокопирајућем 

папиру,  без  целулозе.  Папир  мора  бити 

непрозиран,  тако  да  информације  на  једној 
страни  не  утичу  на  читкост  информација  на 
другој  страни,  а  чврстоћа  папира  мора  бити 
таква да се приликом коришћења не може лако 
поцепати или изгужвати.
 Образац  СД  мора  да  садржи  назив  и  адресу 

штампара  или  ознаку  која  омогућује  његово 

идентификовање. 
 Сет  обрасца  СД  састоји  се  од  три  примерка 
од  којих  један  иде  царинарници,  један 
декларанту  и  један  лицу  које  управља 
простором  за  привремени  смештај  робе  (ако 
се  роба  у  току  привременог  смештаја 
истоварује  са  превозног  средства  у  простор 
за привремени смештај робе).

 Рубрике  СД  обележене  су  бројевима  и 

словима.  Рубрике  обележене  бројевима 
попуњава  одговорно  лице,  а  рубрике 
обележене словима - надлежна царинарница
 СД  се  попуњава  писаћом  машином, 
штампачем или ручно, у ком случају се подаци 
уписују  читким  штампаним  словима  хемијском 
оловком.  Подаци  се  не  могу  прецртавати  или 
исправљати. 
 Шифре  које  се  уписују  у  поједине  рубрике  су 

дате  у  Кодексу  шифара,  који  саставни  део   

Правилника.
 ЦО  може  одобрити  коришћење  комерцијалних 

и  транспортних  исправа  као  СД  (  фактура, 

товарни  лист),  под  условом  да  садрже  све 
податке неопходне за идентификацију робе
Списак пошиљке-СП 
је  исправа  која  поједностављује  поступак  упућивања  робе 
са  царинске  линије  у  унутрашњост  земље  или  поступак 
транзитирања робе преко царинског подручја. 
СП  je  прописани  образац  који  се  користи  као  описни

део ЈЦИ за транзит робе и чини њен саставни део.
 Ако се уз ЈЦИ за транзит робе подноси СП не може се 

поднети ЈЦИ БИС.
СП се подноси у истом броју примерака, као и образац 

на који се односи, а најмање у три примерка.
 СП има исти број као и ЈЦИ за транзит робе на коју се 

односи.  Уписивање  броја  оверава  овлашћени  царински 

службеник потписом и отиском службеног печата. 
 Образац  СП  мора  да  садржи  назив  и  адресу 

штампара  или  ознаку  која  омогућује  његово 

идентификовање.
  СП  се  попуњава  писаћом  машином,   
штампачем  или  ручно,  у  ком  случају  се  подаци 
уписују  читким  штампаним  словима  хемијском 
оловком.  Подаци  се  не  могу  прецртавати  или 
исправљати.
СП  је  прописани  образац  који  се  штампа  на 
самокопирајућем  папиру  без  целулозе.  Папир 
мора  бити  непрозиран,  тако  даинформације  на 
једној страни не утичу на читкост информација на 
другој страни, а чврстоћа папира мора бити таква 
да  се  приликом  коришћења  не  може  лако 
поцепати или изгужвати. 
ТРАНСПОРТНЕ ИСПРАВЕ  
Транспортне исправе
 представљају    документа  која  прате  робу  од  тренутка 
изласка  из  магацина  пошиљаоца  до    тренутка пријема 
у магацин примаоца.
 регулишу отпрему и транспорт робе и представљају за 
извозника доказ о извршеној продаји робе.
 приликом  царињења  робе  морају  се  ставити  на  увид 
царинским органима.
   То  су  товарни  листови  за  свако  превозно  средство 
посебно према врсти саобраћаја и то: 
a.  за друмски - ЦМР;
b.  за железнички – ЦИМ;
c.  за ваздушни - АВБ ;
d.  за бродски-теретница (коносман)и речни товарн лист 
ЦМР
 Међународни  друмски  товарни  лист  установљен 

Конвенцијом о уговору о међународном друмском

превозу робе.
 Представља    писмену  потврду  закљученог  уговора  о 

превозу и доказ да је возар примио робу на превоз. 
 На  основу  ЦМР-а,  друмски  превозник-возар  се 

обавезује  да  превезе  робу  од  места  отпреме  до  места 

опредељења  и  да  је   преда  примаоцу  или  другом 
овлашћеном лицу у истом стању у каквом је примио.
   За  извршену  услугу  превоза  пошиљалац  се  обавезује 

да плати превознину.
 Товарни лист садржи податке о: предузећу пошиљаоцу, 

предузећу  примаоцу,  превознику,  детаљан  опис  робе, 

клета и врсту амбалаже, бтто тежину робе, регистарске 
ознаке  возила,  списак  докумената  која  прате  товарни 
лист и евентуална упутства пошиљаоца.  
 ЦМР се издаје само за једно превозно средство 
и робу у њему;
   Ако  се  ради  о  пошиљкама  које  су  намењене 

разним  примаоцима,  издаје  се  увек  више 

товарних листова.
 Товарни  лист  издаје  возар  приликом  пријема 

ствари на превоз, а оверу унетих података врше 
и пошиљаоц и возар.
   Издаје  се  у  3  оригинална  примерка  од  којих  се 

први примерак предаје пошиљаоцу, други прати 
робу  и  предаје  се  примаоцу  на  потпис    по 
пријему робе , док трећи остаје код возара.
ЦИМ-међународни железнички товарни лист 

 Уговор  о  међународном  железничком  превозу  робе 

закључен  је  када  отправна  станица   прими  на  превоз 
робу  са  товарним  листом,  што  потврђује  стављањем 
жига    и  датума  пријема  отправне  станице  на  товарни 
лист-ЦИМ.
 ЦИМ служи  као  доказ  да  је  роба  примљена  на  превоз 

уз обавезу да се превезе и уредно преда примаоцу.
Товарни лист се саставља за сваку пошиљку;
Исти  товарни  лист  може  да  се  односи  само  на  товар  у 

једним колима.
Товарни лист чини сет од 5 примерака. 
ЦИМ  гласи  на  примаоца,  али  уговорне  стране  могу 

уговорити да превозилац изда преносиви товарни лист. 
АWB-ваздухопловни товарни лист

 Уговором о ваздушном превозу робе ваздухопловни 
превозник се обавезује да авионом превезе робу од 
једног  ваздухопловног  пристаништа  до  другог  и  да 
преда робу примаоцу или другом овлашћеном лицу 
у  онаквом  стању  у  каквом  је  примио,  без 
закашњења,  а  друга  уговорна  страна  се  обавезује 
да за то плати превознину.
 Приликом  закључења  уговора  о  превозу 
ваздухопловни  превозник  издаје  ваздухопловни 
товарни лист- АWB
 АWB  се  издаје  за  сваку  пошиљку  која  се  превози 
једним авионом
  АWB је документ који представља: 
 -писмени доказ о закључењу уговора о превозу,
 -потврду пријема робе на превоз,
 - рачун за возарину,
 - потврду о извршеном осигурању,
 - царински документ, 
  -  Упутство  и  инструкције  за  особље  које  рукује 
робом.

 По  правилу,  ваздухопловни  товарни  лист  је 

непреносив,  а  може  бити  преносив  ако  је  то  на 
њему изричито назначено.
Бродска теретница (коносман)
Исправа  која  се  користи  у  поморској  пловидби 
коју  попуњава  бродар  као  доказ  да  је   примио 
одређену  робу на брод ради превоза и предаје 
овлашћеном  примаоцу  теретнице,  под 
условима који су у њој наведени.
 Коносман има троструку функцију:
-њиме  се  потврђује  постојање  уговора  о 
поморском превозу;
-служи као доказ да је роба која је у коносману 
наведена, примљена ради превоза и 
-  потврђује  обавезу  бродара  да  ће  робу  по 
извршеном превозу уручити имаоцу коносмана.
 Коносман  је  хартија од вредности,  а  ово 
својство  омогућава  кориснику  превоза  да 
обавља низ правних радњи у вези са робом као 
што  је  продаја  робе,  њено  залагање,  иако  терет 
није стигао у место одредишта. 
 Коносман гласи на име примаоца, а може бити и 

преносива превозна исправа.
 Коносман  садржи  следеће  податке:  назив  и 

адресу  пошиљаоца  и  примаоца  робе,  називе 

лука  отпреме  и  опредељења,  назив  брода  који 
робу  превози,  запремину  робе  и  опште  услове 
превоза.
Речни товарни лист
представља  непреносиву  превозну  исправу 
којом  бродар  потврђује  да  је  примио  на  превоз 
робу наведену у њој и којом он преузима обавезу 
да  ће,  сагласно  условима  садржаним  у  тој 
исправи  извршити    превоз  и  предају  робе 
назначеном примаоцу.
 Основна  разлика  између  коносмана  и 
товарног листа је у томе што товарни лист нема 
својство хартије од вредности, што значи да није 
преносив.  Товарни  лист  се  издаје  у  једном 
оригиналу,  а  коносман  може  бити  издат  у  више 
оригиналних примерака.
ТИР КАРНЕТ
Основа  за  спровођење  система  ТИР  у 
царинском  поступку  је  "Царинска  Конвенција  о 
међународном  превозу  робе  на  основу  ТИР 
карнета"  -  прихваћена  1975.  године  у  Женеви- 
Конвенција ТИР.
ТИР карнет представља царински
транзитни документ и међународну важећу
гаранцију за робу која се превози на основу
њега.
 ТИР  карнет  је  оверен  печатима  и  потписима 

издавача:  Међународног  удружења  за  друмске 

превознике  (ИРУ)  из  Женеве  и  националног 
гарантног удружења. 
Национално  гарантно  Удружење  у  РС  је 
Привредна комора Србије, Удружење за
саобраћај и телекомуникације, коју  је  УЦ, 
сходно  одредбама  ТИР-Конвенције  овластила
да издаје и гарантује карнете на подручју РС.
Национално  гарантно  удуружење  мора  да 

одреди  рок  важности  ТИР  карнета  приликом 

његовог издавања.
Због  тога  на  сваком  ТИР  карнету  се  мора   

уписати до ког датума превозник може поднети 
царинарници  ТИР  карнет  ради  одобравања 
превоза.
 ТИР  Конвенција  је  донета  ради  убрзања  и 
поједностављења  царинске  формалности  у 
међународном транспорту робе. 

 Она  се  примењује  се  на  превоз  робе 

друмским  возилима,  комбинацијама  возила  и 
контејнера,  који  се  врши  без претовара
преко једне или више државних граница, под 
условом да се један део пута између почетка 
и завршетка операцијеТИР обавља друмом.
Предности ТИР система
• Смањење трошкова транспорта, смањење  формалности 
и кашњења у транзиту;
• Олакшње кретања у транзиту применом 
стандардизоване регулативе и документације;
• Кретање робе преко међународних граница са 
минималним ометањима и стајањима;
• Нема потребе за депозитом (гаранцијом) на границама 
транзитних држава;
-Гарантовано плаћање царинских и порезних дажбина у 
случају злоупотребе (до 60.000 ЕУР-а);
• коришћење ТИР карнета је дозвољено само провереним 
превозницима, чиме се повећава сигурност при 
транспорту;
• Смањена је потреба физичке контроле робе у транзиту;
• Систем олакшава царинску контролу и попратну 
документацију.
Уверење о одобрењу друмског возила за превоз робе
под царинским обележјем

 Да  би  се  роба  превозила  под  ТИР  обележјем 

возило/контејнер мора бити одобрено за   превоз робе под 
царинским обележјем, за шта се издаје посебно уверење.
 Издавање  ових  уверења,  као  и  спровођење  поступка  са 
карнетима ТИР врше само ЦА-ЦЕ/ЦИ које је овластила УЦ.

 Одобрење  за  међународни  превоз  робе  под  царинским 

обележјем  може  се  издати  само  за  возила  која  у  погледу 
конструкције  и  опремљености  задовољавају  одређене 
услове.
 Услови за издавање одобрења:
 да роба не може бити извађена или унешена 
у  затворени  део  возила  без  остављања 
видљивих  трагова  покушаја  или  без 
оштећења царинских обележја;
 да  се  на  њих  царинска  обележја  стављају   
лако и успешно;
   да  возило  не  садржи  скривени  простор  у 
којем би се роба могла сакрити;
 да  су  сви  простори  у  које  се  може  ставити 
роба  лако  приступачни  за  царински  преглед.
 Постоји пет основних принципа на којима је 
заснован ТИР стем: 

1. сигурна возила или контејнери којима се роба 
превози; 
2. да дажбине и таксе на име ризика за морају бити 
покривене међународно признатом гаранцијом; 
3.  да робу мора пратити ТИР карнет, као 
међународна царинска исправа; 
4. међусобно прихваћена царинска контрола у 
транзитним земљама и 
5. контролисани приступ за превознике, односно 
носиоце ТИР система.
Образац Тир карнета,
 састоји се од:
1. насловне стране, предње корице карнета 
јединствене жуте боје;
2. робног (жутог) манифеста, који се не користи 
за царинске потребе;
3. сета ваучера и контролних купона беле и 
зелене боје;
4. формулара за подношење службеног 
извештаја и
5. задње корице карнета јединствене жуте боје 
са идентификационом картицом.
 ТИР  карнет  је  штампан  на  француском 
језику,  осим  стране  1  корица  карнета  где  су 
ставке штампане и на енглеском језику.  

Листови ТИР карнета, осим корица и  другог 

листа су зелене и беле боје.

 Лист се састоји из купона и талона.

  Сви  листови  су  обележени  узастопним 

бројевима
  „КУПОН“ (voucher, volet) -  део  је  листа  и 
карнета  ТИР  који  се  одваја  из  комплета,  који  се 
састопји од белих и зелених листова.
 -  Бели  листови  служе  за  отварање  поступка 

ТИР  у  полазним  или  улазним  успутним 

царинарницама (означених непарним бројевима)
 Зелени  листови  служе  за  закључивање 

поступка ТИР у одредишној или излазној успутној 
царинарници (означених парним бројевима).
 ТАЛОН“ (souche, counterfoil) - део листа који 

трајно остаје у комплету ТИР.
   Купони  и  талони  међусобно  су  одвојени 

перфорацијом  тако  да  се  купон  лако  може 

одвојити од талона.
 Танак  жути  лист  испред  задњих  корица 
представља образац записника о налазу који се 
  користи  у  случају  кад  је  царинско  обележје 
оштећено у току путовања, ако је роба уништена 
или  оштећена,  а  да  обележје  није  оштећено  или 
када је потребно да се роба претовари или да се 
одмах истовари.
Идентификациона картица,  која  се  налази 

на  задњој  страни  корица,  служи  у  случају  када 

царински органи сумњају да се ради о превари. У 
том  случају,  ЦО  ће  отцепити  идентификациону 
картицу,  исту  оверити  и  дати  држаоцу  карнета 
ТИР  уместо  самог  карнета  ТИР  а  ТИР  карнет  ће 
задржати.
  На  полеђини  корица  налазе  се  правила  о 
употреби ТИР-а на француском језику као и упутства 
у случају инцидената или несрећа.
 ТИР  карнет  се  попуњава  на  језику  земље 

отпреме,  с  тим  што  царински  органи  транзитних 

земаља  имају  право  да  захтевају  превод  на 
национални језик. 
 Подаци се по правилу уносе писаћом машином, с 

тим да могу бити унети и ручно.
   Подаци  се  несмеју  брисати  нити  белити,  а  свака 

исправка  мора  бити  оверена  печатом  царинског 

органа и потписом овлашћеног лица.
 Тир карнет  мора имати онолико купона и ваучера 

колико је потребно да возило пређе све царинске 
линије.
 Сва  друмска  возила  која  превозе  по  ТИР  карнету 
морају  имати  видну  таблицу  на  предњој  и  задњој 
страни возила са натписом “ТИР”.
 Таблица  је  прописаних  димензија,  са  латиничним 

словима беле боје на плавој подлози.
Сваки  истовар  робе  и  пријава  већем  броју  ЦИ 

неопходно је да се евидентира у преосталим купонима, 
као и стављање нових обележја.
У  возилу  роба  мора  бити  спакована  према  првом 

истоварном месту. 
У  случају  повреде  или  оштећења  царинских 

обележја, морају  се одмах  обавестити  царински органи 

у  најближој  ЦИ,  као  и  у  случају  удеса  који  изискује 
претовар робе. 
 Рок важења ТИР карнета:
 Национално гарантно удружење (ПКС) мора да одреди 

рок  важности  карнета  ТИР  приликом  његовог 

издавања. 
 Овај датум се уписује на корицама карнета у рубрику 1.

 Рок  важења  ТИР  карнета  је  највише  60 дана од  дана 

издавања.
 По  истеку  овог  рока  карнет  ТИР  се  не  може  поднети 

полазној царинарници.
 Уколико  је  полазна  царинарница  прихватила  карнет 

ТИР  пре  истека  или  на  сам  дан  истека  рока,  карнет 
ТИР ће важити до окончања операције, а  најдуже још
60 дана.
Рок жности уверења о одобрењу друмског возила
за превоз робе под царинским обележјем
 Овим уверењем царинарница  констатује да друмско 

возило  испуњава  прописане  техничке  услове,  као  и 

да нема опасности за кријумчарење робе у товарном 
простору приколице или полуприколице.
 Уверење се издаје са роком важности од 2 године.

 Уверење мора бити важеће до краја транзита који

се одвија уз примену ТИР карнета и мора се

налазити у друмском возилу.
 Уколико  носиоц  ТИР  карнета  не  поседује  оригинал 

уверења  или  је  рок  важности  истог  протекао,  ТИР 

операција ће се прекинути. 


АТА КАРНЕТ
Opште одредбе
 Основа  за  примену  АТА  карнета  је 
Конвенција  о  карнету  АТА  за  привремени 
увоз  робе-  Конвенција АТА -  Истанбул, 26.
јуна 1990. године
 -одредбе чланова 118. и 125. ЦЗ 
 - одредбе чланова 346. до 350. и 352. до 354. 

Уредбе  

 АТА карнет је  једноставан  међународни 

царински  документ  који  се  користи  ради   
поједностављења привременог увоза и
извоза робе. 
Рок важења, издавање АТА карнета
Рок важења АТА карнета- до 1 године.
  Удружење  издавалац,  приликом  попуњавања  АТА 
карнета  одређује  рок  важења,  те  на  првој  страни  корице  и 
на  свим  купонима  у  карнету  уписује  крајњи  датум  важења 
ТИР  карнета.
У  РС  за  издавање  АТА  карнета  овлашћена  је 
Привредна комора Србије  која  је  уједно  и  удружење 
гарант.
АТА  карнет  се  издаје  за  робу  која  ће  се  привремено
извести из Србије, а затим поново увести у непромењеном 
стању, односно за робу која ће се након привременог увоза
У РС вратити у  непромењеном стању.
Ата  карнет  се  прихвата  и  за  транзит робе,  само  у 
оквиру  сврхе  привременог  увоза,  преко  царинског  подручја 
РС.
 Корисници Aта карнета:
 Носилац  АТА  карнета  може  бити  само  домаће 
правно или физичко лице. Носилац АТА карнета 
може имати свог заступника. 

 Заступник је особа прати робу  и која путује са 
карнетом. То може бити сам превозник или нека 
друга  особа  коју  носилац  овласти,  а  може  се 
навести и више особа.
Услови коришћења
Роба  помоћу  АТА  карнета  прелази  границу  брзо  и 
једноставно,  при  чему  се  морају  поштовати  одређена 
правила и услови:
      1. сва роба извезена/увезена по основу АТА карнета 
мора да буде у целости поново извезена/увезена у истом 
стању  у  којем  је  била  извезена/увезена  (није  намењена 
за  продају,  изнајмљивање,  комерцијално  одржавање, 
обраду, поправку, )
2.  сва  роба  извезена/увезена  по  основу  АТА  карнета 
мора  да  буде  лако  препознатљива  приликом 
извоза/увоза и поновног извоза/увоза; 
        3. вредност робе обухваћене АТА карнетом мора да 
представља  праву  комерцијалну  вредност  у  земљи 
издавања;
                  4.  Сви  носиоци  АТА  карнета  морају  да  поштују 
националне  законе  и  прописе  земље  поласка/земаља 
које се посећују/земаља у транзиту;
                  5.  Сва  роба  обухваћена  карнетом  је  подложна 
царинској  контроли  и  када  год  се  захтева  контроли  од 
стране ПКС;
         6. Рок важења АТА карнета одређује ПКС у складу 
са  роком  предвиђеним  Конвенцијом-  до 12 месеци од 
датума  издавања.    (царински  органи  земаља  чланица 
АТА ланца могу да утврде и краћи рок).
Образац карнета АТА
 Образац карнета АТА штампа  се на енглеском 
или француском језику, а може бити штампан и 
на језику земље поласка (привременог извоза). 
 Број  карнета  наведен  је  на  првој  страни 
предње  корице  у  рубрици  Га),  који  се  у  истој 
рубрици  налази  и  на  свим  купонима  и 
талонима и на задњој корици АТА карнета.
   Број  се  сатоји  од  два  латинична  слова 

(ознака земље издаваоца) и шест бројева.

 На унутрашњој страни задње корице карнета АТА 
одштампан је попис чланица гарантног удружења 
у којима се односни образац може користити.
 На спољашњој страни задње корице карнета АТА 
одштампано је упутство за употребу. 
 На  полеђини  предње  стране  корице  налази  се 
главни  попис  робе  у  коју  се  уносе  подаци  о  роби 
(робна  листа).  У  недостатку  овог  простора 
употребљава  се  додатни  лист.  Ради  закључења 
робне  листе  на  крају  се  уписује  збир  рубрика 
3(број комада и 5 (вредност);
 Листови  (купони  и  талони)  карнета  АТА,  у 
зависности  од  намене:  жуте  (за  извоз),  беле  боје 
(увоз)и плаве боје(за транзит) 
Попуњавање АТА карнета
 Карнет АТА треба попунити читко, на службеном језику 

земље  у  којој  се  издаје,  а  препоручује  се  и  превод  на 

енглески  језик  или  језик  земље  привременог 
увоза/извоза.
 Канет АТА садржи осенчене и неосенчене рубрике.

 Осенчене  рубрике  попуњава  ЦО,  а  неосенчене 

удружење  издавалац  АТА  карнета  и  носилац  карнета, 

односно његов заступник и то :
 Носилац карнета- попуњава  рубрике  А,  Б,  Ц,  а 

потписом у рубрици Ј потврђује пријем карнета и , као 
и податке унете у робну листу и додатни лист (уколико 
постоји).
 Удружење издавалац -рубрике  Га),  Гб)  и  Гц)  на  првој 

страни  предње  корице  карнета  АТА  и  рубрике  И  на 

првој страни предње корице карнета АТА, где потврђује 
потписом и печатом датум издавања. 
 Осенчене рубрике карнета  АТА  попуњава  ЦА-ЦА  која 
спроводи  одговарајући  царински  поступак  по  том  карнету 
(приликом  поласка,  односно  привременог  извоза,  транзита, 
привременог  увоза,  поновног  извоза  или  поновог  увоза),  на 
начин  како  је  то  прописано,  у  зависности  од  тога  који 
поступак се спроводи.
 Све купоне и талоне ЦС мора читко и правилно попунити и 
оверити.
 У овери купона и талона и овери рубрике Х, на првој страни 
предње корице карнета АТА (само при привременом извозу 
робе)  уноси  се  шифра  и  потпис  поступајућег  ЦС  и  отисак 
службеног печата  ЦА-ЦЕ у којој се поступак спроводи.
 По спроведеном царинском поступку, поступајући ЦС одваја 
купон  из  карнета  и  задржава  га  као  царинску  пријаву  за 
припадајући поступак.
 Попуњен и оверен талон увек остаје у карнету АТА, а карнет 
се након спроведеног поступка, враћа његовом носиоцу.
 Поступак  по  АТА-  карнету  се    по  правилу 
завршава тамо где и започиње (ЦИ која отвара 
карнет, она га и затвара).
Уколико  се  на  неком  сајму  или    изложби 
нека  роба  са  списка  прода,  односно  стави  у 
слободан  промет,  царински  орган  ће  то 
евидентирати  у  АТА  карнету,  а  копију  ће 
послати  ЦИ  која  је  отворила  карнет  ради 
раздужења. 
Врста робе
 АТА карнет се користи за следећу робу:
-робу  намењену  личној  или  професионалној 
употреби;
-стручну и научну опрему,
-  робу  намењену  излагању  или  употреби  на 
изложбама, сајмовима  и сличним приредбама;
-контејнере  палете,  амбалажу,  узорке  и  другу 
робу  у  вези  са  неком  комерцијалном 
операцијом;
-робу увезену у хуманитарне сврхе;
-резервне  делове  ради  поправке  превозних 
средстава  којима  је  већ  одобрен  привремени 
увоз.
 АТА карнет се не издаје за
-  прехрамбене  производе  (потрошну  и  кварљиву  робу, 
храну, пиће),
- робу намењену преради или поправци,
-рекламни материјал који ће бити подељен на сајмовима 
или изложбама;
-ако  је  роба  намењена  за  изложбу  организивану  у 
приватне  сврхе  у  трговинама  или  просторима  ради  продаје 
стране робе;
-за робу чији је увоз/извоз забрањен ;
-за пошиљке у поштанско промету.
Роба којој се јамчи привремени увоз не сме бити:
-  позајмљена  или  на  било  који  начин  употребљена  за 
изнајмљивање или стицање накнаде, 
-  премештена  с  места  на  којем  се  збива  одређена 
ТРГОВАЧКА И КОМЕРЦИЈАЛНА ДОКУМЕНТА
 Трговачка  документа  прате  робу  од  места 
отпреме до крајњег одредишта и најчешће се 
односе на опис робе.
   У  групу  трговачких  докумената  убрајају  се  : 

трговачка  фактура,  привремена  фактура, 

проформа  фактуре,  пакинг  листа, 
спецификација  робе,  сертификат  о  пореклу, 
отпремница.
 Трговачка фактура
 Рачун који издаје продавац на меморандуму предузећа
 Представља основну комерцијалну исправу коју издаје 
продавац  и  која  је    насловљена  на  купца,  који  је  у 
обавези  да  изврши  плаћање  за  испоручену 
робу/извршену услугу. 
 Она  је  документ  којим  се    доказује  да  је  обављена   
трансакција и исправа која прати робу на путу и којом 
се доказује власништво над робом.
 Свака  трговачка  фактура  треба  да  садржи  следеће 
податке: број и датум издавања, податке о врсти робе, 
количини,  јединичној  цени,  укупној вредности  у 
уговореној валути, податке о продавцу и купцу, паритет 
(место  примопредаје)  начин  и  рок  плаћања,  додатне 
трошкове, снижења цена (рабати) плаћања робе и др.
 Привремена фактура –. Ова врста фактуре садржи 
све податке као и трговачка фактура, али податак о 
вредности има привремени карактер.
   Испоставља  се  пре  испоруке  робе  у  случајевима 
када  је  предвиђено  квалитативно  и  квантитативно   
преузимање након испоруке робе.
 Коначна  фактура  се  испоставља  након  испоруке 
робе. 

 Проформа фактуре- је понуда издаваоца у облику 

фактуре  којом  се  захтева  прелиминарно  плаћање 
према  претходном  обрачуну  цене.  Када  се  сачини 
коначан  обрачун,  износ  плаћен  по  профактури  се 
одбија од износа фактуре.
. 
 Пакинг листа  -    документ  који  садржи  податке  о 
томе  како  је  роба  пакована-  попис  робе  која  чини 
једну  пошиљку  по  колетима  (сандуцима, 
контејнерима);  у  њој  се  наводе  ознаке  и  бројеви 
означени  на  колетима.  Не  садржи  податке  о  цени, 
прилаже се уз фактуру и ставља се уз колета.

  Спецификација робе- садржи детаљан опис свих 
позиција  испоручене  робе,  која  није  могла  бити 
обухваћена  на  тај  начин  у  трговачкој  фактури.  На 
основу  описа  робе  датог  у  овом  документу,  који 
издаје  продавац,  купац  утврђује  да  ли  је 
испоштован уговор у погледу карактеристика робе.
 Сертификат о пореклу  представља 
документ  од  који  потврдјује  да  је  роба 
назначена у уверењу стварно произведена у 
земљи извозника,  на  основу  чега  у  земљи 
увоза ужива преференцијални статус. 
 Отпремница  је  је  књиговодствени  документ 

којим се евидентира излаз робе из магацина. 
Потписује  је  магационер/возач/  купац. 
Отпремница  садржи  подате  о  купцу, 
регистарски  број  возила  у  које  је  роба 
утоварена,  име  возача,  те  подартке  о  роби.
Документа о осигурању
 Полиса о осигурању -исправа  на  основу  које  се 

закључује  уговор  о  осигурању  под  условима 

наведеним у полиси. 
 Садржи  следеће  податке:  уговорне  стране,  ознаку 

превозног  средства,  трајање  осигурања  и  период 

покрића,  премију,  датум  издавања  и  потписе 
уговорних страна.

 Потврда о осигурању -потврда  коју  издаје 

осигуравајуће  друштво  у  условима  када  постоји 
генерални уговор о осигурању.
 У  овом  случају  полиса  осигурања  се  не  издаје  за 
сваку  врсту  робе  која  се  отпрема  већ  се  издаје 
потврда  о  осигурању  која  садржи  исте  податке  као 
полиса.
 Уверења о роби
 Ветеринарско-санитарно уверење

 За  живе  животиње,  рибе,  месо  и  кланичне  производе,  млеко  и 

млечни прозводи, други производи жив. порекла, сточна храна
 Списак  робе  са  тарифним  ставовима  који  при  увозу  подлежу

ветеринарско-санитарној  контроли  (Портал  УЦ-расписи-Тарис-група 

за тарис-инспекцијске контроле).

 Фито-санитарно уверење
 За  живо  биље  и  његове  делове,  семе  и  садни  материјал,  биљне 
плодове,  влакна  текстилних  биљака,  земљу,  органска  ђубрива  и 
предмете  биљног  и  животињског  порекла  којима  се  могу  преносити 
биљне болести и штеточине
 Списак  роба  са  тарифним  ставовима  који  при  увозу  подлежу  фито-
санитарној контроли

 Фитобезбедносно уверење
 За увоз биљних јестивих производа
 Списак  роба  са  тарифним  ознакама  који  при  увозу  подлежу  фито-
санитарној контроли и Закону о безбедности хране
Здравствено-санитарно уверење о роби која се увози
 Издаје  се  за  животне  намирнице-  храну  и  пиће,  дијететске 

производе,  минералне  производе  који  се  користе  у 

прехрамбеној индустрији  и предмете опште употребе:
-посуђе  прибор,  постројења  уређаји  и  амбалажа  за 
намирнице,
-дечије играчке,
-средства  за  одржавањем  личне  хигијене,  за  негу  и 
улепшавање лица и тела и амбалажа за та средства
-средства за одржавање чистоће,
-дуван и дуванске прерађевине и прибор за пушење,
-одређени  предмети  који  непосредно  долазе  у  додир  са   
слузницом .
 Списак роба које подлежу санитарној контроли при увозу

   Уверења  издају  инспекцијске  службе  при  Министарству

пољопривреде и заштите животне средине
ПОЈЕДНОСТАВЉЕНИ ПОСТУПЦИ

45
4
 Опште одредбе

Сходно  одредби  члана 101. ЦЗ,  ЦО  у  циљу  поједностављења 

царинског поступка, уз испуњење услова прописаних Уредбом,  може 
одобрити да декларација не садржи неке од података или да се уз њу 
не  прилажу  неке  од  иначе  захтеваних  исправа  у  редовном  поступку 
(поједностављена  декларација)  као  и  да  комерцијална  или 
књиговодствена исправа могу заменити декларацију. 

Поједностављена  декларација,  трговачка  или  службена  исправа 

као и књиговодствена исправа морају имати све податке неопходне

за идентификацију робе. 

По прихватању поједностављене декларације, у прописаном року 

се  мора  поднети  и  допунска декларација,  која  може  бити  општа, 

периодична или збирна.

 Допунска декларација и поједностављена декларација чине

целину, на коју се примењују прописи који важе на дан
прихватања поједностављене декларације.
45
5
ПОЈЕДНОСТАВЉЕНИ ЦАРИНСКИ
ПОСТУПАК НА ОСНОВУ ФАКТУРЕ

45
6
 Поједностављени  царински  поступак  на  основу 
фактуре  је  поједностављено  декларисање 
одређене  робе  за  одобрени  царински  поступак 
подношењем  фактуре  која  садржи  све  податке 
потребне  за  стављање  робе  у  тај  поступак, 
уместо  редовне  царинске  декларације,  уз 
обавезу  накнадног подношења допунске
декларације надзорној царинској испостави.

   У  овом  поступку  фактура  је  поједностављена 

царинска  декларација  у  смислу  члана  101.  став 
1.  тачка  2.  Царинског  закона  на  основу  које  се 
роба пушта декларанту.  

45
7
ЗНАЧЕЊЕ ПОЈМОВА:
 гранична царинска испостава: ЦИ  на граничном  прелазу  која 

је  решењем  донетим  у  управном  поступку  одређена  за 

спровођење прегледа робе за коју је одобрен поједностављени 
царински поступак на основу фактуре; 

   надзорна царинска испостава:  ЦИ  у  саставу  царинарнице 

која  издаје  Одобрење  за  поједностављени  царински  поступак 
на  основу  фактуре  и  која  је  истим  Одобрењем  одређена  за 
надзорну царинску испоставу. Надзорној царинској испостави се 
подносе  декларације  и  она  је  надлежна  за  контролу 
спровођења поступка према издатом Одобрењу; 
   Одобрење:  решење  у  управном  поступку  којим  је  одобрен 
поједностављени царински поступак на основу фактуре; 
  Носилац Одобрења: лице на чије име је издато Одобрење за 
поједностављени царински поступак на основу фактуре. 

45
8
 Кад се одбрава поједностављени царински поступак
на основу фактуре : 

 Одобрава се само изузетно и то:

   лицима  која  редовно  пријављују  исту врсту робе за 

поступак за који се тражи наведено поједностављење
   уколико  се  ради  о  једноставној, истоврсној и лако

препознатљивој роби,  коју  је  могуће  једноставно 

прегледати  на  граничној  ЦИ  и  за  коју  није  потребно 
тражење додатне документације ради сврставања по ЦТ, 
утврђивања порекла и вредности робе
 за поступке:

- стављања робе у слободан промет
 -извоза робе,
-  колико  се  ради  о  амбалажи  може  се  одобрити  и 
привремени  увоз,  привремени  извоз,  поновни  увоз  и 
поновни извоз.  45
9
 Поједностављени царински поступак на основу
фактуре се не може одобрити за:

- увоз робе која подлеже плаћању акцизе; 
-  извоз  или  увоз  робе  која  подлеже  мерама 
комерцијалне политике; 
-  извоз  робе  која  подлеже  извозним  повраћајима  и 
другим мерама подстицаја; 
-  извоз  или  увоз  робе  која  подлеже  претходној 
сагласности,  односно  одобрењу  надлежних 
инспекцијских  и  других  органа,  осим  ако  поседују 
одговарајућу сагласност или одобрење; 
- робу која подлеже плаћању извозних дажбина; 
-  робу  за  коју  се  у  претходној  контроли  оцени  да  нису 
могуће  ефикасне  провере  код  граничне  царинске 
испоставе. 
46
0
 Уколико  је  предмет  поступка  роба  која  подлеже 
претходној сагласности  односно  дозволи 
надлежних  органа,  носилац  Одобрења  мора исте
сагласности  односно  дозволе  да  приложи уз
фактуру приликом  спровођења  поступка код
граничне царинске испоставе.

 У  поједностављеном  царинском  поступку  извоза 

робе на основу фактуре преференцијално порекло
робе  се  може  доказивати  изјавом  на  фактури,  под 
условом  да  вредност  робе  није већа од 6.000 EUR, 
односно  независно  од  вредности  робе  ако  носилац 
Одобрења има статус ''овлашћеног извозника''. 

46
1
 Садржина фактуре као поједностављене царинске
декларације :
 
Ради идентификације робе, ФАКТУРА мора да садржи 

и следеће: 
- број и датум фактуре; 
- податке о пошиљаоцу и примаоцу робе; 
-  трговачки  назив  и  потпуни  опис  робе  садржане  у 
пошиљци,  који  омогућавају  њену  идентификацију  и 
сврставање по ЦТ; 
-  број  и  врсту  колета  и  њихове  идентификационе 
ознаке; 
- тарифну ознаку из ЦТ за робу садржану у пошиљци; 
- бруто и нето масу робе; 

46
2
- количину робе у јединици мере; 
- вредност робе; 
- паритет испоруке; 
- врсту и регистарску ознаку превозног средства; 
- податке о банкарској гаранцији (ако се ради о извозу); 
 напомену ''Поједностављена царинска

декларација по Одобрењу број : __________ од

___________''

 Фактура која не испуњава наведене услове неће

бити прихваћена као поједностављена царинска
декларација.

46
3
Услови за одобравање поједностављеног царинског поступка на
основу фактуре:

Подносилац Захтева, поред општих прописаних услова који се односе 
на учеснике у редовном царинском поступку, треба да испуни следеће 
услове: 
 eкономска оправданост тј.  да  испуњава  услове  у  погледу  обима 

пословања, 
  да  редовно измирује царински дуг као  и  да  нема  неизмирених 

доспелих обавеза по основу царинског дуга; 
 да није у поступку стечаја односно ликвидације; 
  да  у  последње две године није починио озбиљан  или  поновљени 

прекршај царинских прописа; 

  да  поседује  важећу гаранцију за  обезбеђење  наплате  царинског 

дуга; 
  да  одреди  једно  или  више  одговорних лица за  спровођење 

поједностављених  поступака  на  основу  фактуре.  Одговорно  лице 

треба  да  познаје  царинске  и  друге  прописе  који  се  примењују  у 
царинском поступку

46
4
         да  обезбеди  да  фактура,  као  поједностављена 
царинска  декларација,  садржи  све  неопходне  податке 
предвиђене овим Објашњењем; 
        да  има  могућност  за  електронско подношење

докумената царинским органима; 
    да  његова евиденција о поједностављеном поступку на 

основу  фактуре  омогућава  вршење  ефикасних  контрола, 

посебно накнадних; 
          да  има  прихватљив  систем архивирања
документације; 
        да  успостави  систем контроле превозника које 

ангажује  у  погледу  стриктног  поштовања  прописа  који  се 

односе на транспортне дозволе; 
          да  царинским  органима  за потребе  контроле  омогући

физички и електронски приступ  до  својих  царинских  и 

транспортних докумената и евиденције. 

46
5
Подношење захтева и поступак издавања
одобрења

 Захтев се подноси на прописаном обрасцу, ЦА-
ЦИ  која  је  месно  надлежна  према  седишту  и 
главном књиговодству подносиоца Захтева.
  ЦА-ЦА  проверава  да  ли  је  Захтев  попуњен  на 
одговарајућем  обрасцу,  да  ли  су  наведени  сви 
потребни подаци, те да ли су уз исти приложене 
све неопходне исправе. 
 Уколико  Захтев  садржи  неки  од  формалних 
недостака  биће  враћен  подносиоцу  ради 
уређења истог. 

46
6
Уколико  је  Захтев  уредан,  ЦА-ЦА  врши  провере
испуњености услова за одобрење поднетог Захтева у 
погледу :
-економске оправданости,
- прекршајне одговорности подносиоца Захтева 
-  кадровске  и  техничке  подобности  предложене   
надзорне за спровођење поједностављеног поступка на 
основу фактуре. 

ЦА-ЦА  најкасније  у  року  од  10

дана од  дана  пријема 
уредног  Захтева,  писмени  извештај о  спроведеним 
проверама  са  свим  списима  предмета  доставити  УЦ  – 
Одељењу за НК, које у складу са  правилима којима је 
регулисан  поступак  претходне  контроле,  врши  даљу 
проверу испуњености прописаних услова.
 

46
7
Након  извршених  провера,  Одељење  за  НК 
даје  мишљење  о  испуњености  услова  и 
доставља га надлежној ЦА-ЦИ најкасније у року 
од 30 дана од дана пријема Захтева. 
ЦА-ЦА,након  добијања  списа  предмета  од 

Одељења за НК одлучује о Захтеву, најкасније у 
року  од  60 дана од  дана  пријема  уредног 
Захтева. 
ЦА-ЦА  Одобрење  уноси  у  ИСЦС  и  доставља 

га  подносиоцу  Захтева,  надзорној  ЦИ, 

граничним  ЦИ  наведеним  у  Одобрењу, 
Одељењу  за  накнадну  контролу,  Одељењу  за 
анализу и управљање ризиком. 

46
8
Спровођење поједностављеног царинског
поступка на основу фактуре
Поступак код граничне царинске испоставе

 Носилац одобрења  пре допремања робе шаље 
све податке из фактуре електронски  ИСЦС-у;
 По  допреми  робе, носилац  Одобрења  граничној 

ЦИ подноси фактуру у  три примерка, уз коју се 
прилажу  и  друга  документа  потребна  за 
спровођење  захтеваног  царинског  поступка,  као 
и  штампани  примерак  електронски  поднете 
фактуре. 

46
9
Овлашћени ЦС граничне ЦИ врши следеће радње: 

-  преузима  из  ИСЦС-а  електронски  поднет  документ,  којом  приликом 

документ добија број из бројача-контролника; 
-  упоређује  податке  из  електронског  документа  са  подацима  из 

приложене  фактуре  и  према  анализи  ризика  обавља  преглед 

докумената и робе; 
-  кроз  ИСЦС  означава  да  је  поједностављена  декларација  у  статусу 

окончаног  пуштања  робе  по  основу  фактуре  (код  извоза  и  у  статусу 

потврде иступа), 
-  на  сва  три  примерка  фактуре  уписује  број,  датум  и  време 

прихватања  документа  и  потписом  и  службеним  печатом  врши  оверу 

фактуре. 
Овлашћени  ЦС  задржава  један  примерак  фактуре,  а  осталу 

приложену  документацију  враћа  њеном  подносиоцу  и  робу  пушта 

декларанту.
 Од два враћена примерка фактуре носилац Одобрења један прилаже 

уз допунску декларацију, а други враћа превознику. 


47
0
Поступак код надзорне царинске испоставе
Подношење допунске декларације
Носилац  Одобрења  дужан  је  да,  у  року  одређеном  у 

Одобрењу, надзорној ЦИ поднесе допунску декларацију, 

посебно  за  сваки  поступак  и  за  сваку  граничну  царинску 
испоставу.
Рок -  за  поступак  стављања  робе  у  слободан  промет  је 

први радни дан у  недељи  за  све  поједностављене 

декларације  из  претходне  недеље,  односно  у  осталим 
поступцима, рок који је дефинисан у Одобрењу. 
Подношењем  допунске  декларације  врши  се  раздужење 

поједностављених декларација које иста обухвата. 
Уз допунску декларацију прилажу се: 

-  све  фактуре,  оверене  од  стране  граничне  царинске 

испоставе, за које се подноси допунска декларација; 
остале  исправе  потребне  за  стављање  робе  у  одобрени 

царински поступак. 
47
1
 Попуњавање допунске декларације
Допунска  декларација  се  попуњава  у  складу  са 
Правилником  о  попуњавању  декларације  и  других 
образаца у царинском поступку, с тим што се 
 -у трећу поделу рубрике 1 уписује шифра за допунску 
декларацију „FP“;
-у  рубрику  7  после  идентификационих  података  о 
пошиљци  уписује  се  датум за примену прописа за 
утврђивање  износа  царине  и  других  увозних  дажбина 
(датум прихватања прве пој. декларације); 
 -у  рубрику  40  уписује  се  “Спецификација”,  а  у  ИСЦС 
се  уписују  подаци  о  свим  поједностављеним 
декларацијама које се раздужују; 
-рубрику  44  уписује  се  –  идентификација (број)
Одобрења


47
2
Обрачун и наплата царинског дуга  

Царински  дуг  настаје  у  месту  где  је  поднета  допунска 

декларација,  то  се  истом  утврђује  износ  увозних 

дажбина које треба платити 
  Обрачун  царинског  дуга  се  утврђује  према

прописима који важе на дан прихватања

поједностављене декларације

47
3
 СПРОВОЂЕЊЕ ПОЈЕДНОСТАВЉЕНОГ
УВОЗНОГ ПОСТУПКА У ПРОСТОРУ ПРИМАОЦА

47
4
Ради поједностављења царинских поступака
-стављања робе у слободан промет,
-активног оплемењивања,
-привременог увоза,
- прераде под царинском контролом
- поновног увоза и 
-царинског складиштења,
  ЦО  може  одобрити  да  се  роба,  уз  испуњење  услова 
прописаних  Уредбом,  стави  у  одређени  поступак  на 
основу  књиговодствене исправе сходно  члану  101.
став 1. тачка 3. ЦЗ.
На  тај  начин  ЦО  одобрава  правном  лицу  да  у  својим 
просторијама  или  на  неком  другом  одобреном  месту 
прима  робу  стављену  у  транзитни  поступак,  без
показивања те робе и пратећег транзитног документа
одредишној царинарници.
47
5
Дефиниције и појмови

- Одобрење:  решење  у  управном  поступку 

којим  је  одобрен  статус  овлашћеног  примаоца 
као  и  стављање  робе  у  одређени  поступак  на 
основу књиговодствене исправе;
-  књиговодствена исправа је  царинска 
декларација  поднета  електронским  путем  од 
стране  носиоца  Одобрења  која  садржи  све 
податке  који  су  неопходни  за  одобравање 
захтеваног  поступка,  а  посебно  податке 
неопходне за идентификацију робе;

47
6
надзорна царинарница:  царинарница  на  чијем  се 
подручју води главна књиговодствена евиденција или јој 
је  применом  информационих  технологија  и 
компјутерских  мрежа  могућ  приступ  и  где  се  обавља 
бар један део активности које треба да буду обухваћене 
Одобрењем;
-одредишна царинска испостава:  царинска 
испостава  у  оквиру  надзорне  царинарнице  која  је 
Одобрењем  одређена  за  царинску  испоставу  којој  се 
подносе електронски поднета и допунска декларација и 
која је надлежна за контролу спровођења поступка;
-  гранична царинска испостава:  царинска  испостава 

на  граничном  прелазу  која  је  Одобрењем  одређена  за 

место  уноса  робе  у  царинско  подручје  Републике 
Србије.

47
7
Услови које треба да испуни подносилац
захтева
 Да има регистровано седиште на царинском подручју 

РС;
  Да  редовно  пријављује  робу  за  поступак  увоза  и  да 

постоји  економска  оправданост  за  доношење 

Одобрења;
  Да  он  или  од  њега  овлашћено  електронски  подноси 

исправе  за  царињење  и  електронски  води 

књиговодствену евиденцију о роби. 
 Да су испуњени услови и критеријуми из члана 27., 28. 

, 29.  и 424 Уредбе;
Да  успостави  систем  контроле  ангажованих 
превозника у смислу стриктног поштовања прописа;

47
8
 Да у свом интерном упутству тачно дефинише место 
у оквиру својих просторија на којем ће бити постављено 
превозно  средство  на  којем  се  налази  роба 
декларисана за конкретан поједностављени поступак. 
 
Да  се  писмено  сагласи  да  ће  сносити  евентуалне 

трошкове  настале  по  основу  превоза,  изласка  ради 

царињења ван места, односно просторија и простора у 
којима  се  редовно  врши  царињење  и  прековременог 
рада царинског службеника при спровођењу захтеваног 
поступка.

47
9
Подношење захтева и поступак издавања
одобрења
Подношење захтева
Захтев  се  подноси  надзорној  ЦА-ЦИ  на 

прописаном обрасцу и мора садржати податке:
-о  одговорним  лицима  за  спровођење 
поједностављеног  поступка  (морају  имати 
положен испит за царинског агента);
- о одредишној царинској испостави;
-  о  роби  која  ће  бити  обухваћена  сваким 
поједностављеним поступком.
Подносилац  захтева  уз  захтев  прилаже 
одговарајућу банкарску гаранцију или други вид 
обезбеђења.
48
0
Поступак по захтеву

По пријему захтева ЦА-ЦА проверава:

  -да  ли  је  захтев  попуњен  на  одговарајућем 

обрасцу, 
-да ли су наведени сви потребни подаци,
  -да  ли  су  уз  исти  приложене  све  неопходне 
исправе.
 
У  случају  формалних  неисправности, 
подносиоцу захтева налаже да исти уреди.

48
1
Уколико  је  захтев  уредан,  ЦА-ЦА  врши 
провере испуњености услова  за  одобрење 
конкретног захтева у погледу:
- економске оправданости,
- прекршајне одговорности подносиоца захтева,
-као  и  у  погледу  техничке  и  кадровске 
подобности  предложене  одредишне  царинске 
испоставе. 

48
2
Након спроведеног поступка, ЦА-ЦА најкасније 

у  року од 10 радних дана од  дана  пријема 

уредног  захтева,  писмени  извештај  о 
спроведеним  проверама  са  свим  списима 
предмета  доставља  Радној  групи  у  УЦ,  ради 
добијања обавезујућег мишљења.
Ради  процене  поузданости  пословања 
подносиоца  захтева  Радна  група  ће  затражити 
мишљење  осталих  организационих  јединица 
УЦ.
Након  извршене  процене  УЦ  доставља  свој 

став  царинарници  којој  је  поднет  захтев,  ради 

поступања по њему.
 
48
3
Доношење Одобрења
Надзорна  царинарница  одлучује  о  захтеву 

најкасније  у  року  од  три месеца од  дана 

пријема уредног захтева. 

Доноси  једно  Одобрење  за  све  одобрене 

увозне поступке, као и за све просторе погодне 
за допрему царинске робе којим се одобрава:
- статус овлашћеног примаоца;
-  да  се  роба  стави  у  одређени  поступак  на 

основу  књиговодствене  исправе,  при  чему  се 

декларант ослобађа обавезе допремања робе.

48
4
Измене, допуне, суспендовање и укидање
Одобрења
 Носилац Одобрења је обавезан да писмено обавести 
надзорну царинарницу о свим околностима које настану 
након  доношења  Одобрења,  а  које  утичу  на  његову 
измену, допуну или даљу примену
Одобрење  се  може  суспендовати,  поништити,  укинути 

или изменити у складу са одредбама ЦЗ.
Носилац  Одобрења  може  накнадно  поднети  захтев  за 

измену  или  допуну  списка  роба  који  је  саставни  део 

Одобрења, те уколико се захтев усвоји, неће се вршити 
измена  самог  Одобрења  већ  ће  се  само  ажурирати 
списак  роба  који  ће  бити  означен  новим  подбројем 
основног броја Одобрења. 

48
5
 Поступак код граничне царинарнице  У 
Транзитни  поступак  се  одвија  по  правилима 
редовног  поступка,  с  тим  што  се  у  рубрику  44 
декларације  обавезно  уноси  шифра  и  број 
Одобрења.
Царински  службеник  у  граничној  царинској 

испостави  обрађује  транзитну  декларацију  у 

ИСЦС-у, одређује одговарајући рок за окончање 
транзитног  поступка,  оверава  сву  потребну 
документацију и поступа сходно правилима која 
важе и у редовном поступку.

48
6
Спровођење поступка код носиоца одобрења
Носилац  Одобрења  је  дужан  да  по  приспећу  робе 

писмено  обавести  одредишну  ЦИ  о  било  каквим 

инцидентима који су се догодили у току превоза.

Уколико  је  нетакнута  роба  у  прописаном  року 

допремљена  носиоцу  Одобрења,  носилац  Одобрења 
возару  издаје  потврду  којом  потврђује  да  је  примио 
транзитну декларацију и робу.

Носиоц  Одобрења,  након  приспећа  пошиљке, 

превозно  средство  поставља  на  место  дефинисано  у 
Одобрењу и у року одређеном за окончање транзитног 
поступка,  врши  декларисање  робе  на  основу 
књиговодствене исправе.

48
7
 Поступак код одредишне царинске испоставе
ИСЦС  врши  контролу  електронски  прослеђене 
декларације

Уколико  се  утврде  неправилности  повратном  поруком 

декларанта обавештава о грешкама.

Ако таквих  неправилности  нема,  електронски  подаци 

стижу  до  одредишне  ЦИ  и  сматра  се  да  је 
поједностављена  декларација  прихваћена у  том 
тренутку.
 
ИСЦС аутоматски декларанту шаље повратну поруку

о пријему електронских  података,  врши  потврду 

пријема  транзитне  исправе  и  аутоматски прихвата
декларацију за један од одобрених поступака.
48
8
Уколико  ЦС  не  одлучи  да  изврши  контролу 
декларације или преглед робе, у року од  15 минута од 
тренутка  слања  повратне  поруке,  истеком  наведеног 
времена  ИСЦС  окончава  поступак  и  прослеђује 
декларанту  информацију  о  броју  декларације, након 
чега  му  омогућава  да  штампа  декларацију  и  истовари 
робу.
Уколико  се  одлучи  за  физички  преглед  декларисане 

робе,  исти  се    врши  у  просторијама  одређеним 

Одобрењем, у складу са чл. 94. Царинског закона.
 У случају најављеног прегледа, носилац Одобрења је 

у обавези да обезбеди превоз царинских службеника.
О  налазу  контроле  прихваћене  поједностављене 

декларације  ЦС  сачињава  записник  и  окончава 

поступак.

48
9
 Накнадно утврђене неправилности
Уколико  се  при  истовару  робе  утврди  да 

стварно  стање  није  у  складу  са  декларисаним, 

носилац  Одобрења  мора  одмах  прекинути 
истовар и о нађеним неправилностима писмено 
известити одредишну ЦИ. 
По  пријему  обавештења,  одредишна  ЦИ  ће 

обавестити  носиоца  Одобрења  о  времену  када 

ће послати ЦС изврши преглед робе.
Уколико  се  истовар  врши  ван  радног  времена 

одредишне  ЦИ,  биће  обустављен  до 

отпочињања рада испоставе.

49
0
Допрема робе ван редовног радног времена
одредишне ЦИ
Уколико  се  допрема  робе  планира  ван  радног 

времена  одредишне  ЦИ,  носилац  Одобрења  је 

обавезан  да  допрему  пошиљке  најави 
најкасније 30 минута пре краја радног времена 
одредишнеЦИ. 
Најава  дата  мора  бити  у  писаном  облику  на 

прописаном  обрасцу  и    доставља  се  путем  е-

маил или факса наведеног у Одобрењу.
  Одредишна  ЦИ  на  исти  начин  враћа 

обавештење  да  је  најаву  примила  и  доставља 

свој одговор.

49
1
Подношење и контрола допунске декларације

Носилац  Одобрења  је  дужан  да  у  року  одређеном  у 

Одобрењу  одредишној  ЦИ  поднесе  допунску 
декларацију уз коју се прилажу сви документи наведени 
у рубрици 40 и 44 и остали потребни документи.

 Допунска  декларација  је  она  увозна  декларација  по 

којој  је  роба  већ  пуштена,  а  коју  носилац  Одобрења 
само  физички  доставља  одредишној  царинској 
испостави.

Контрола  допунске  декларације  подразумева  контролу 

истоветности  података  из  допунске  декларације  и 

података из декларације поднете електронским путем.

49
2
Уколико  не утврди постојање неправилности,  ЦС  у 
ИСЦС-у  означава  завршетак  поступка  и  носиоцу 
Одобрења  враћа  оверене  примерке  ЈЦИ  који  му 
припадају,  укључујући  и  потврђену  транзитну 
декларацију.

Када  се  контролом  допунске  декларације  и  исправа 

приложених  уз  њу  утврде одређене неправилности, 
царински  службеник  надлежан  за  контролу  допунске 
декларације  обавезан  је  да  о  томе  обавести  шефа 
царинске  испоставе  или  службеника  који  га  замењује. 
По  потреби  надзорна  царинарница  покреће  поступак 
укидања Одобрења.

49
3
Допрема робе по тир карнету

 У  случајевима  када  носиоцу  Одобрења  роба  буде 

допремњена  по  ТИР  карнету,  обавезан  је  да  у 
књиговодствену  исправу  унесе  број  ТИР  карнета,  а 
након  истовара  робе  да  ТИР  карнет  поднесе 
одредишној царинској испостави на оверу. 
 Носилац  Одобрења  је  дужан  да  уз  допунску 
декларацију  поднесе  и  одговарајући  купон  ТИР 
карнета (зелени лист) при чему ЦС попуњава купон и 
у  одговарајуће  поље  уписује  ознаку  књиговодствене 
исправе „КИ“, број и датум књиговодствене исправе.

49
4
Евиденција одредишне царинске испоставе

Обавеза вођења евиденција о :
 
донетим Одобрењима;
  обавештењима  која  доставља  носилац 
Одобрења и припадајућим одговорима;
  обавештењима  о  изласку  на  преглед  робе  и 

записницима;
 поднетим допунским декларацијама.

49
5
СПРОВОЂЕЊЕ ПОЈЕДНОСТАВЉЕНОГ
УВОЗНОГ ПОСТУПКА У ПРОСТОРУ
ПОШИЉАОЦА

49
6
Ради поједностављења
- извозног царинског поступка,
- поступка привременог извоза,
- поступка поновног извоза и
- поступка пасивног оплемењивања,
  ЦО  може  одобрити  да  се,  уз  испуњење  услова 
прописаних    Уредбом,  роба  стави  у  одређени  поступак 
на основу књиговодствене исправе сходно  члану 
101. став 1. тачка 3. ЦЗ, у  складу  са  којим  царински 
орган одобрава да се роба намењена извозу превезе у 
поступку транзита:
- без допремања робе отпремној царинској
испостави и
-без подношења декларације за поступак транзита.

49
7
 Дефиниције и појмови

 Услови које треба да испуни подносилац

захтева

Подношење захтева и поступак издавања

одобрења

49
8
Спровођење поступка код носиоца
одобрења

Носилац Одобрења  је  дужан  да  утоварено 

превозно  средство  постави  на  место 
дефинисано  у  Одобрењу  и  да  изврши 
декларисање  робе  на  основу  књиговодствене 
исправе.

49
9
Поступак код отпремне царинске испоставе
ИСЦС  врши  контролу  електронски  прослеђене 
декларације  и  уколико  се  утврде  неправилности 
повратном поруком декларанта обавештава о грешкама.
Ако  нема  неправилности,  електронски  подаци  стижу  до 

отпремне  ЦИ  и  сматра  се  да  је  поједностављена 

декларација прихваћена у том тренутку. 
ИСЦС  аутоматски  декларанту  шаље  повратну поруку о

пријему електронских података и  аутоматски  прихвата 

декларацију за један од одобрених поступака.
Уколико  ЦС  у  року  од  15 минута од  тренутка  слања 

повратне  поруке,  не  одлучи  да  изврши  контролу 

декларације  или  преглед  робе,  истеком  наведеног 
времена  ИСЦС  окончава  поступак  и  прослеђује 
декларанту информацију о броју декларације и тек тада 
му  омогућава  да  штампа  декларацију,  по  потреби  стави 
одговарајућа царинска обележја и отпреми робу.
50
0
О  својој  намери  да  изврши  преглед  ЦС  обавештава   

декларанта  слањем  поруке  путем  е-маил  или  факса 

или врши ненајављен преглед.

 Физички  преглед  декларисане  робе  се  по  правилу 

врши  у  просторима  одређеним  Одобрењем,  а  у  складу 
са  чл.  94.  Царинског  закона.  О  налазу  контроле 
прихваћене  поједностављене  декларације  царински 
службеник  сачињава  записник  у  ИСЦС-у  и  окончава 
поступак.

Уколико  носилац  Одобрења  користи  услуге 

овлашћеног  заступника  у  складу  са  чланом  7.  ЦЗ, 
одговорност за све утврђене неправилности и пропусте 
у вези коришћења Одобрења, сноси носилац Одобрења 
и одговорна лица наведена у Одобрењу.
50
1
Отпрема робе ван редовног радног времена
отпремне царинске испоставе
Носилац  Одобрења  је  обавезан  да  отпрему 

пошиљке ван радног времена, најави најкасније 
30 минута пре  краја  радног  времена  отпремне 
ЦИ.
  Најава  се  даје  у  писаном  облику  и  доставља 

путем е-маил или факса наведеног у Одобрењу.
  Отпремна  ЦИ  на  исти  начин  и  на  истом 

обрасцу  враћа  обавештење  да  је  најаву 

примила  и  одобрила  отпрему  робе  ван  радног 
времена отпремне царинске испоставе.

50
2
Поступак код граничне царинарнице

Oтпрема робе се врши по правилима редовног 

поступка.
  Граничној  царинској  испостави  возар  подноси 

примерак  поједностављене  декларације  са 

припадајућом документацијом.
Царински  службеник  у  граничној  ЦИ  поступа 

сходно правилима редовног поступка- потврђује 
пријем  и  иступ  робе  у  ИСЦС-у  и  оверава  сву 
потребну документацију.

50
3
Отпрема робе по тир карнету

У случајевима  када  робу  отпрема  по  ТИР  карнету, 

носилац  Одобрења  је  обавезан  је  да  у  књиговодствену 
исправу  унесе  идентификацију  ТИР  карнета,  а  карнет 
попуни на прописан начин.
 
Након допреме робе граничној ЦИ, возар уз прописане 

примерке  поједностављене  декларације  и  прилоге, 

доставља и неоверени ТИР карнет.

Царински  службеник  у  граничној  царинској  испостави 

након потврде пријема поједностављене декларације, у 
ИСЦС-у  обрађује  поднети  ТИР  карнет  и  потврђује 
иступ.

50
4
Подношење и контрола допунске декларације
Носилац  Одобрења  је  дужан  да  у  року  одређеном  у 

Одобрењу  отпремној  царинској  испостави  поднесе 

допунску декларацију уз коју се прилажу сви документи 
наведени  у  рубрици  40  и  44  и  остали  потребни 
документи. 

Допунска  декларација  је  она  извозна  декларација  по 

којој је роба већ отпремљена, а коју носилац Одобрења 
само  физички  доставља  отпремној  царинској 
испостави.

Контрола допунске декларације подразумева контролу 

истоветности  података  из  допунске  декларације  и 

података из декларације поднете електронским путем.

50
5
Уколико не  утврди  постојање  неправилности, 
царински  службеник  у  ИСЦС-у  означава 
завршетак  поступка,  а  носиоцу  Одобрења 
враћа оверене примерке ЈЦИ који му припадају.

Уколико  се  контролом  допунске  декларације  и 

исправа  приложених  уз  њу  утврде одређене

неправилности,  ЦС  је  обавезан  је  да  о  томе 
обавести  шефа  царинске  испоставе  или 
службеника који га замењује.
  По  потреби  надзорна  царинарница  покреће 

поступак укидања Одобрења.

50
6
Евиденција отпремне царинске испоставе

Обавезу вођења евиденције о :
-  донетим  Одобрењима  за  поједностављење 

извозног царинског поступка;
-задуженим  и  раздуженим  царинским 
обележјима;
-обавештењима  која  доставља  носилац 
Одобрења и припадајућим одговорима;
-  обавештењима  о  изласку  на  преглед  робе  и 

записницима;
- поднетим допунским декларацијама.

50
7
ЦАРИНСКИ ПОСТУПЦИ СА ОДЛАГАЊЕМ И
ЦАРИНСКИ ПОСТУПЦИ СА ЕКОНОМСКИМ
ДЕЈСТВОМ

50
8
 Царински поступак са одлагањем је поступак:
 - транзита; 

 - царинског складиштења; 

  -активног оплемењивања уз примену система 

одлагања; 
  -прераде под царинском контролом; 

 - привременог увоза.

Царински поступак са економским дејством је

поступак:
 - царинског складиштења; 

 - активног оплемењивања; 

 - прераде под царинском контролом; 

 - привременог увоза; 

 - пасивног оплемењивања . 

50
9
Заједничке карактеристике поступака са економским
дејством:
 -представљају  облике  царински  дозвољеног 
поступања;
   -обављају  се  на  основу  одобрења  које  издаје 

царински орган, по претходно поднетом захтеву; 
 - за одобрење поступка са економским дејством морају 

бити испуњени услови:
а)  одобрава  се  само  ако  су  пружене  потребне 
гаранције  за  правилно  спровођење  поступка  (банкарска 
гаранција или други вид обезбеђења)
б)  да  ЦО  има  могућност  надзора  и  контроле  над 
царинском одобреним поступком;
-одређивање  рока  за  спровођење  поступка  на  основу 

одобрења (са могућим продужењем);
-обавеза  да  се  за  робу,  по  окончању,  одреди  нови 

царински дозвољени поступак или употреба.  51
0
СПРОВОЂЕЊЕ ТРАНЗИТНОГ ПОСТУПКА

51
1
Правни основ

 Одредбе чл. 79, 80 и 118 до 127. ЦЗ
  чл. 386-485. Уредбе о царински дозвољеном 

поступању с робом и ,
   чл. 6. и 23. Правилника о облику, садржини, 

начину  подношења  и  попуњавања 

декларација  и  других  образаца  у  царинском 
поступку

51
2
 Поступак  транзита  је  кретање  робе  између  два 
места унутар царинског подручја Републике Србије. 

Поступак  спољног транзита  је  кретање  робе 

између два места унутар царинског подручја РС и то: 
- стране робе, без наплате увозних и других дажбина 

и примене мера трговинске политике, и 
-  домаће и стране робе,  када  је  то  неопходно  ради 

правилне  примене  одредаба  које  се  односе  на 

повраћај, односно отпуст царинског дуга. 

Поступак  унутрашњег транзита  је  кретање 

домаће  робе  од  једног  до  другог  места  унутар 
царинског  подручја  РС  без  промене  њеног  царинског 
статуса при пролазу кроз територију треће државе. 

51
3
 Кретање робе у оквиру поступка
спољног транзита може бити: 

- на основу јединствене царинске исправе (ЈЦИ) 
 
- на основу ТИР карнета, 
- на основу АТА карнета, 
-  у  оквиру  поштанског  саобраћаја,  у  складу  са 
актима Светског поштанског савеза. 

51
4
Завршетак поступка спољног транзита

 Предајом робе и транзитних докумената 
одредишној ЦА-ЦИ
 Царински орган поступак окончава када 

поређењем података код улазне и одредишне 
ЦА-ЦЕ утврди да је поступак окончан на 
прописан начин

51
5
Обезбеђење у транзитном поступку,
     Ради  спровођења  транзитног  поступка 

неопходно  је  полагање  обезбеђења  за 

плаћање  царинског  дуга  или  других  дажбина 
које би могле настати у вези са робом. 
 Обезбеђење  може  бити  појединачно(за  један 

транзитни  поступак)  или  генерално  (уз 

одобрење УЦ за више транзитних поступака)

Обезбеђење се не полаже  у случају: 

1) превоза ваздушним саобраћајем, 
2) преноса цевоводом или далеководом и 
3) превоза који врши домаћа железница. 
51
6
 До овог слајда предавати транзит

51
7
Транзитна декларација и превозно средство

 За  робу  која  се  превози  у  поступку  транзита 

подноси  се декларација  за  поступак транзита 
на  обрасцу  ЈЦИ,  у  складу  са  Правилником  о 
облику,  садржини  и  начину  подношења  и 
попуњавања декларације и других образаца у 
царинском поступку.
 Декларација за поступак транзита може да се 

допуни  са  једним  или  више  допунских 

образаца,  или  списком  пошиљки,  који  тиме 
постају саставни део декларације. 

51
8
 Једна  декларација  за  поступак  транзита  се  односи 

само  на  робу  која  је  утоварена  или  која  ће  бити 
утоварена  на  једно превозно средство у једној
отпремној царинарници до једне одредишне
царинарнице.
Једно  превозно  средство  може  се  употребљавати  за 
утовар  робе  у  неколико  отпремних  царинарница  и  за 
истовар робе у неколико одредишних царинарница.

Једно  превозно  средство,  под  условом  да  се  роба 

отпрема заједно,  може бити:
- друмско превозно средство заједно са једном или више 
приколица или полуприколица, 
- компoзиција железничких кола или вагона, 
- потиснице и тегљенице који чине композицију, 
-  контејнери  који  су  били  утоварени  на  једно  од 
наведених превозних средстава. 
51
9
Формалности у отпремној царинарници :

   Отпремна  ЦА-ЦА  прихвата  и  евидентира 

декларацију за поступак транзита. 
 Роба  у  транзитном  поступку  превози  се  до 

одредишне царинарнице економски оправданим 
путним правцем.
   Отпремна  ЦА-ЦА  одређује  рок  у  коме  роба 

мора  бити  предата  одредишној  царинарници, 

водећи рачуна о путном правцу. 
Рок  за  допремање  робе  одредишној  ЦА-ЦИ 

који одреди отпремна ЦА-ЦА, обавезује друге ЦА-
ЦА и оне га не могу мењати. 
52
0
 Роба  која  се  превози  у  транзитном  поступку  пушта  се 
након  осигурања  њене  истоветности,  односно  након 
стављања царинских обележја. 
 Царинска  обележја  кја  се  могу  користити:  царинска 
пломба,  отисци  царинског  жига  или  царинског  печата, 
налепница;  ако  се  на  царинску  робу  не  могу  ставити 
царинска обележја, као царинско обележје сматраће се 
и опис робе оверен од ЦО. 
 Отпремна  ЦА-ЦА  неће  стављати  царинска  обележја, 
ако  је  истоветност  робе  могуће  осигурати  на  основу 
описа у  декларацији  за  поступак  транзита  или  у 
приложеним исправама.
 Сматра  се  да  опис  робе  омогућава  утврђивање 
истоветности робе ако је довољно прецизан да омогући 
лако  утврђивање  количине  и  врсте  робе  (рибрика  Д-
контрола отпремне ЦА-ЦЕ-“ОСЛОБОЂЕНО“)
52
1
Формалности у току пута
 Робу  у  превозу  морају  пратити  примерци  4  и  5 
декларације,  које  отпремна  ЦА-ЦА  предаје  главном 
обвезнику или његовом заступнику. 
 Уколико  током  поступка  транзита  постоји  потреба  за 
претоваром робе у  друго  превозно  средство,  роба 
се  може  претоварити  на  друго  превозно  средство 
искључиво под надзором надлежног ЦО.
   ЦО  ставља  нова  царинска  обележја  и  уноси  у 
декларацију  за  поступак  транзита  одговарајуће 
измене. 
 Ако  се  у  току  превоза  ненамерно  оштете  царинска 
обележја,  превозник  мора  о  томе  да  обавести 
најближу  ЦИ,  која  о  томе  саставља  записник  и 
ставља нова царинска обележја. 
52
2
 У  случају  непосредне опасности  због  које  је 
потребно  одмах  истоварити  целокупни  терет  или 
један  његов  део,  превозник  може  предузети  радње 
на сопствену одговорност.
   Обавеза  превозника  да  у  декларацији  за  поступак 
транзита  наведе  податке  о  предузетим  радњама,  а 
најближа ЦИ ће саставити записник о томе и ставити 
нова царинска обележја. 

 У случају несреће, оштећења или уништења робе, 

превозник је дужан да о томе обавести најближу ЦИ, 
или  полицијску  станицу.  О  утврђеном  чињеничком 
стању  обавезно  се  саставља  записник,  који  се 
прилаже уз декларацију за поступак транзита

52
3
Формалности у одредишној царинарници

 Одредишној  ЦА-ЦИ  подноси  се  роба  и  примерци  4  и  5 

декларације за поступак транзита.
 Одредишна  ЦА-ЦА  уписује датум подношења у 
примерке  4  и  5  декларације  за  транзит,  у  примерак  5 
уписује и податке о евентуално извршеним контролама и 
без одлагања шаље га отпремној ЦА-ЦИ. 
 Примерак  4  декларације  за  транзит  задржава 
одредишна ЦА-ЦА.
 На захтев главног обвезника ради доказивања окончања 
транзитног  поступка,  одредишна  ЦА-ЦА  оверава 
додатни  примерак  5  или  копију  примерка  5  декларације 
за  транзит  и  означава  га  назнаком  „Алтернативни 
доказ“.
52
4
 Поступак провере и доказивања завршетка
транзитног поступка
У  случају  да  у  одеђеном  року  не  добије  доказ  о 

завршетку  транзитног  поступка,  отпремна  ЦИ, 

предузима  радње  у  циљу  прикупљања  података  о 
окончању  поступка  и  утврђивања    да  ли  је  настао 
царински дуг. 
Уколико  отпремна  ЦИ  у  ИСЦС-у  нема  потврду  да  је 
поступак  транзита  на  основу  транзитне  декларације 
завршен,  најкасније  у  року  од  осам дана од  дана 
прихватања транзитне декларације, односно  15 дана за 
робу која се превози у железничком и речном саобраћају, 
отпремна  ЦИ  ће  послати  одредишној ЦИ захтев за
потврду иступа.

52
5
 Захтев  се  може  послати  електронски  путем  ИСЦС-а, 
или писмено на прописаном обрасцу . 

 Одредишна  ЦИ  без  одлагања,  а  најкасније  у  року  од 

три дана од  пријема  захтева,    одговара  да  ли  је 
предметна пошиљка предата одредишној ЦИ. 

   Уколико  је  одговор  позитиван,  одредишна  царинска 

испостава одговор доставља путем ИСЦС-а, а уколико 
је одговор негативан -писменим путем.

 Уколико  у  року  од  осам дана од  дана  слања  захтева 

не прими одговор одредишне ЦИ, отпремна ЦИ шаље 
други  захтев,  на руке управника одредишне
царинарнице.
52
6
 У  случају  да  одредишна  ЦИ  обавести 
отпремну  ЦИ  да  поступак  транзита  није 
завршен,  односно  да  пошиљка  није  предата 
одредишној  ЦИ,  отпремна  ЦИ  обавестиће 
главног обвезника и затражити од њега да у 
року од 15 дана поднесе доказ да  је 
поступак транзита правилно завршен. 

 На  захтев  главног  обвезника,  отпремна  ЦИ 

може продужити рок за достављање доказа.

52
7
Докази који се могу прихватити као потврда о
правилном завршетку поступка транзита у отпремној
ЦИ:
Главни обвезник може доставити један од следећих доказа:
 -царинска  или  комерцијална  докумената  потврђена  од 

стране одредишне ЦИ, који садрже податке неопходне за 
идентификацију  робе  и  из  којих  је  видљиво  да  је  роба 
била  допремљена  одредишној  ЦИ  или  овлашћеном 
примаоцу робе;
  - царинска исправа, издате у другој држави, у којој је роба 

стављена у царински дозвољено поступање или употребу; 
 -исправа,  издата  у  другој  држави,  потврђена  од  стране 

царинских органа те државе на основу које се сматра да је 
та роба стављена у слободан промет у тој држави,
 -„Алтернативни доказ“ (печатом оверен додатни примерак 

5 ЈЦИ или копија примерка 5 ЈЦИ). 
  52
8
Поступање када су отпремној ЦИ достављени докази о
завршетку транзитног поступка
 Да би докази могли бити прихваћени потребно је да се

из њих може утврдити истоветност робе и чињеница

да је роба напустила царинско подручје РС. 
 У  случајевима  када  отпремна  ЦИ  сумња у  исправност 

поднетих  исправа,  исте  се  заједно  са  овереном  копијом 

транзитне  декларације  прослеђују  УЦ,  Одељењу  за 
царинске  истраге,  ради  провере  веродостојности 
наведених исправа. 
 Након  завршених  провера,  уколико  је  потврђена 
веродостојност  достављених  исправа,  отпремна  ЦИ  у
ИСЦС врши раздужење транзитне декларације.
 У случају када се као резултат провере утврди да царинске 

исправе  нису  веродостојне,  отпремна  ЦИ  код  надлежних 

одсека  покреће  прекршајни поступак и поступак
наплате царинског дуга.
52
9
Поступање када отпремној ЦИ нису достављени
докази о завршетку транзитног поступка

 У случају када главни обвезник, у року наведеном у 
обавештењу  отпремне  ЦИ,  не  достави  доказе  о 
завршетку  транзитног  поступка,  сматраће се да
транзитни поступак није окончан, а декларација
за поступак транзита нераздужена.

 Отпремна  ЦИ  код  надлежних  одсека  покреће   

прекшајни  поступак  и  поступак  наплате  царинског 
дуга. 

53
0
 Настанак царинског дуга у поступку транзита: 
 1.  незаконитим  изузимањем  робе  испод  царинског 

надзора, или 
 2. због неиспуњавања обавеза или услова за стављање 

робе у одговарајући царински поступак. 
Незаконито изузимање подразумева:
-  неподношење  робе  одредишној  ЦИ  или  овлашћеном 
примаоцу, 
- да је сва роба или део робе украден или нестао у току 
превоза, 
-  да  доказ  о  предаји  робе  одредишној  ЦИ  није 
веродостојан, 
-  да  је  сва  или  део  пријављене  робе  у  транзитној 
декларацији замењен другом робом. 
 
53
1
 У случајевима изузимања робе испод царинског
надзора дужник је лице које је: 

1. Изузело робу испод царинског надзора; 
2.  Учествовало  у  изузимању  робе  испод  царинског 
надзора  иако  је  знало  или  је  могло  да  зна  да  је  роба 
изузета испод царинског надзора; 
3. Стекло или задржало робу изузету испод царинског 
надзора, ако је у тренутку стицања односно пријема робе 
знало или је могло да зна да се ради о таквој роби; 
4.  Било  дужно  да  се  придржава  обавеза  које 
произилазе  из  царинског  поступка  у  који  је  роба 
стављена; 

53
2
 У случају када је царински дуг настао
неиспуњавањем обавеза или услова за
стављање робе у транзитни поступак
дужник је: 
1.  главни  обвезник  из  рубрике  50.  транзитне 
декларације као и 
  2.  друга  лица  која  су    дужна  да  испуне 
обавезе  и  услове  приликом  стављања  робе  у 
поступак транзита- возар и прималац робе. 
Настали  дуг  Одсек  за  ЦУП  отпремне 

царинарнице обрачунава на основу података о 
роби  из  декларације  за  транзитни  поступак  и 
приложених докумената. 
53
3
Превоз домаће робе преко страног
царинског подручја (унутрашњи транзит)
Декларација за наведени поступак транзита 

подноси  се  отпремној  ЦА-ЦИ  код  које  роба 

привремено улази у другу државу
У  рубрику  44  ЈЦИ  уноси  се  забелешка: 

„Превоз домаће робе преко страног

царинског подручја“.
Одредишна  ЦА-ЦА  при  поновном  уласку  у 

РС  робу  ставља  у  слободан  промет  на  основу 

транзитне декларације. 
Обезбеђење  за  превоз  наведене  робе  није 

потребно. 

53
4
Поступак транзита деривата нафте на које се
приликом увоза и стављања у промет плаћа акциза

У  поступку  транзита деривата  нафте  на  које  се 

приликом  увоза  и  стављања  у  промет  плаћа  акциза,  које 
се превозе у друмском и железничком саобраћају, 

-у прву поделу рубрике 33 уписује се првих осам цифара 
тарифне ознаке Царинске тарифе у које се роба сврстава
-  у  другу  поделу  уписују  се  последње  две  цифре  те 
тарифне  ознаке  и  две  последње  цифре  одговарајуће 
шифре прописане јединице мере из кодекса шифара.
 

53
5
Поједностављења транзитног поступка :

а) Употреба генералног обезбеђења или ослобођења од 
полагања обезбеђења 
б) Употреба посебне врсте пломби 
в) Изузеће од обавезе коришћења прописаног путног 
правца 
г) Статус овлашћеног пошиљаоца и примаоца
ђ) Примена поједностављених поступака специфичних за 
робу: 
- која се превози железницом или великим контејнерима, 
- која се превози ваздухопловом, 
- која се превози рекама, 
- која се превози цевоводом и електричним водовима, 
е) Употребу других поједностављених поступака у складу 
са чланом 124. став 2. Царинског закона.  53
6
Поступак транзита робе уз употребу карнета ТИР

 Поступак  транзита  робе  из  употребу  карнета  ТИР 

регулисан  је  Царинском  конвенцијом  о  међународном 
превозу робе на основу карнета ТИР – Конвенција ТИР 
 
 Поступак  транзита  уз  подношење  карнета  ТИР 
примењује  се  само  за  превоз  робе,  без претовара, у 
друмским возилима,  скупу  возила  или  контејнерима, 
преко  једне  или  више  граница,  између  царинарница 
поласка  једне  стране  уговорнице  и  царинарица 
одредишта  друге  или  исте  стране  уговорнице,  под 
условом да се један део пута, од почетка до окончања 
операције ТИР, обавља друмом. 

53
7
 У  случају  када  се  код  отпремне/полазне  ЦИ  отвара  карнет 
ТИР,  превозник  је  дужан  да  возило  и/или  приколицу  које  има 
важећу  исправу  о  одобрењу  за  превоз  робе  под  царинским 
надзором  (Уверење  о  одобрењу)  поднети  на  увид  отпремној 
царинској испостави. 
Полазној/отпремној ЦИ превозник подноси исправно попуњен 

крнет  ТИР    и  друге  исправе  (фактуру,  товарни  лист-ЦМР,  извозну 

царинску декларацију итд.) које овлашћени ЦС прегледа и оверава 
ТИР карнет. 
Полазне/отпремне  ЦИ  на  којима  се  отвара  карнет  ТИР  могу 

бити само ЦИ овлашћене за поступак са карнетима ТИР. 
Отпремна ЦИ попуњава купон и талон бр. 1 белог листа на 

прописан начин.
Након попуњавања и овере , отпремна ЦИ купон број 1 одваја 

и архивира. 
Одредишна ЦИ попуњава  купон и талон бр. 2 зеленог

листа на прописани начин.
Након    попуњавања  и  овере  одредишна  ЦИ  купон  број  2 

одваја и архивира. 
 
53
8
Поступак транзита робе уз употребу АТА
карнета

 Поступак транзита и привременог увоза робе 
уз  употребу  АТА  карнета  регулисани  су   
Царинском  конвенцијом  о  карнету  АТА  за 
привремени  увоз  робе  и  Конвенцијом  о 
привременом  увозу  (Истанбулском 
Конвенцијом).

53
9
 У  случају  када  се  карнет  АТА  користи  као 
исправа  у  транзитном  поступку,  попуњава  се 
транзитни купон и талон плаве боје.

Ако  карнет  нема  потребан  број  плавих 

листова  мора  се  поднети  транзитна 
декларација.

 Листови АТА карнета за транзит попуњавају 

се  у  два  примерка  (оригинал  и  фотокопија),  за 

почетну и завршну ЦИ.

54
0
 Отпремна ЦИ проверава  да  ли  АТА  карнет 
важећи и да ли су попуњене  све рубрике, за које 
је  прописано  да  их  попуњава  удружење  гарант, 
односно  носилац АТА карнета.
 Након  извршених  провера,  овлашћени  ЦС 

отпремне ЦИ на прописан начин попуњава горњи 
део  рубрике  Х(ха)  на  корицама  АТА  карнета  и 
врши оверу печатом  и потписом.
 Оригинал купона  задржава  за потребе  отпремне 

ЦИ,  а  копија  купона  остаје  у  карнету  за 

одредишну ЦИ.
 Отпремна  ЦИ  такође,  на  прописан  начин 

попуњава  горњи  део  талона  АТА  карнета  за 

транзит(осенчен).
54
1
 Одредишна ЦИ попуњава  доњи  део 
осенчене  рубрике  H  провозног  купона,  односно 
рубрику  Х(ха)  под  г),  на  начин  да  упише  назив 
царинске  испоставе,  датум  и  овери  потписом  и 
печатом. 

Такође,  одредишна  царинска  испостава 

попуњава  и доњи део талона за транзит. 

54
2
ПОСТУПАК ЦАРИНСКОГ СКЛАДИШТЕЊА

54
3
Правни основ

 Поступак царинског складиштења прописан је: 
а)  одредбама  чланова  110.-117.  и  128.-142. 
Царинског  закона  („Сл.гласник  Републике 
Србије“, бр.18/10), 
б) одредбe чланова 263.- 299. Уредбе o царински 
дозвољеном  поступању  с  робом  („Сл.гласник 
Републике Србије“, бр.93/10). 

54
4
Простор царинског складишта

 Царинско  складиште  (ЦС)  је  простор,  просторија  који  се 

налази под царинским надзором. 
 ЦС може бити зграда, једна или више просторија унутар 
зграде  функционално  одвојен  од  других  просторија, 
ограђени  отворени  простор,  силос,  базен  или  други 
слични објекти за смештај робе. 
 ЦО  не  може  одобрити  да  се  исти простор за  пословање 
користи  за  више  ЦС  истовремено,  али  се  у  истој  згради 
може одобрити држање више ЦС, која морају бити јасно 
одвојена. 
 Просторије  и  простори  одобрени  као  ЦС  морају  јасно 
бити  обележени  као  царинско  складиште,  са  називом 
држаоца складишта, типом ЦС и радним временом.

54
5
Роба која се смешта у царинско складиште

 У ЦС се може смештати : 

-страна роба, која за време примене овог поступка не
подлеже обавези плаћања увозних дажбина и
мерама трговинске политике;

-домаћа роба намењене извозу , која смештајем у 

царинско складиште подлеже примени мера које се
примењују на извоз те робе. 

54
6
 ЦО  може одобрити,  када  постоје  оправдани 
економски  разлози  и  под  условом  да  може 
несметано спроводити царински надзор, :
1. смештај домаће робе која није намењена извозу, 
2.  прераду  стране  робе  у  простору  царинског 
складишта  у  оквиру  поступка  активног 
оплемењивања,  у  складу  са  условима  за 
спровођење тог поступка, 
3.  прераду  стране  робе  у  просторима  царинског 
складишта,  у  оквиру  поступка  прераде  под 
царинском  контролом  у  складу  са  условима  за 
спровођење тог поступка. 
У  овим  случајевима  над  робом  се  не спроводи
поступак царинског складиштења.
54
7
Врсте царинског складишта

а) јавно складиште-  царинско  складиште  које 

може да користи свако лице ради складиштења 
робе  коју  прихвати  држалац  царинског 
складишта.  Приликом  смештаја  робе  у 
складиште, корисник складишта мора доказати 
да је држалац прихватио робу. 

б) приватно складиште- царинско  складиште 

намењено  складиштењу  робе  држаоца 
складишта.  У  приватним  ЦС  одговорност
сноси власник складишта који је
истовремено и корисник
54
8
Типови јавних ЦС

 тип А -  одговорност  сноси  држалац 

царинског складишта који мора обезбедити да 
се  роба  не  изузима  испод  царинског  надзора 
док  се  налази  у  поступку  царинског 
складиштења.
 Овај  тип  царинског  складишта  је  доступан 

свакоме  ко  жели  да  смести  робу  која  је  под 

царинским надзором. 
 Држалац ЦС типа А је одговоран 
 -за све обавезе које произилазе из поступка 
складиштења и одобрења и
-за  вођење  пословних  евиденција  о  роби  на 
залихама.  54
9
 тип Б - сваки поједини корисник одговоран :
-да  се  роба  не  изузима  испод  царинског  надзора 
док се налази у поступку ЦС
-за све обавезе које произилазе из тог поступка и 
одобрења.
 Уместо  евиденције  робе  на  залихама, 
надзорни ЦО задржава и чува царинске
декларације о стављању робе у поступак ЦС, 
као и декларације којима се раздужује исти.
 За разлику од ЦС типа А, ЦС типа Б се не може

одобрити  за  смештај  и  чување  животних

намирница за снабдевање бродова и
ваздухоплова у међународном промету

55
0
 тип Ф
 Управља ЦО
 Код  овог  типа  ЦС  за  све  обавезе  одговоран је

корисник,  а  ЦО  су  једино  одговорни  за 

оштећење  или  губитак  робе  насталог  услед 
немара.
 Уместо  евиденције  робе  на  залихама,  надзорни 

ЦО  води  евиденцију  у  складу  са  царинским 

прописима,
   ЦС  типа  Ф  се  не може одобрити  за  смештај  и 

чување  животних  намирница  за  снабдевање 

бродова  и  ваздухоплова  у  међународном 
промету и платформи за бушење и налаз нафте 
у међународним водама. 
55
1
Типови приватних царинских складишта

 ТИП Д-  је  приватно  ЦС  код  кога  се  роба  ставља  у 
слободан  промет  на основу књиговодствених
исправа, 
 За  одобравање  држања  овог  типа  ЦС  потребно  је  да 
подносилац  захтева  претходно  прибави  одобрење  за 
спровођење  поједностављеног поступка стављања
робе у слободан промет на основу књиговодствене
исправе, робе која ће бити предмет складиштења.
   У  тренутку  смештаја  робе  морају  се  знати  врста,  тип 
робе, тарифни број и порекло робе, јер су то одлучујуће 
чињенице  за  пуштање  робе  у  слободан  промет  на 
основу књиговодствене исправе.
 У  овом  ЦС  за  вођење  пословних  евиденција  о  роби  на 
залихама одговоран је држалац складишта.
55
2
 ТИП Е
   за  потребе  складиштења  робе  која  по  својој 
врсти  (нпр.живе  животиње),  осетљивости 
(нпр. лекови) и  габариту се не може смештати 
у  одобрена  ЦС  или  захтева  посебне  услове 
смештаја.
   Отвара  се  за  потребе  смештаја  конкретне 
пошиљке  и  поступак отварања овог типа
складишта је хитан.
 У овом ЦС  за вођење пословних евиденција о 
роби  на  залихама  одговоран  је  држалац
складишта.

55
3
 тип Ц
 Приватно  царинско  складиште  код  кога  се  не 
могу  применити  одредбе  које  се  односе  на 
складишта типа Д и Е.
 У овом типу  приватног држалац складишта је  
истовремено  и  корисник  складишта  (али  не 
мора обавезно бити и власник робе).
 У  овом  царинском  складишту  за  вођење 
пословних  евиденција  о  роби  на  залихама 
одговоран је држалац складишта.
 Може одобрити за смештај и чување животних 
намирница  за  снабдевање  бродова  и 
ваздухоплова у међународном промету. 

55
4
Услови и поступак одобравања држања
царинског складишта (ЦС):

 Писмени захтев за држање ЦС са прилагањем 
потребне документације
 Економска оправданост држања ЦС
 Банкарска гаранција
 Вођење евиденције робе
 Одобрење за отварање ЦС

55
5
Писмени захтев за држање ЦС

Писмени  захтев  се  подноси  ЦА-ЦИ 

надлежној  према  месту  у  којем  ће  се  налазити 
просторије  царинског  складишта  или  где  се 
води главно књиговодство подносиоца захтева.

Захтев  се подноси са подацима потребним 

за  добијање  одобрења,  уз  образложење 

економске оправданости држања  царинског 
складишта. 

55
6
Уз писмени захтев, подноси се:

1) доказ о регистрацији у регистру привредних субјеката; 
2) доказ о ПИБ-у и бројевима рачуна код пословне банке; 
3)  доказ  о  праву  својине  или  другом  правном  основу  за 
коришћење просторија за ЦС (закуп и сл.); 
4) скица и технички опис просторија/простора намењених 
за ЦС; 
5) употребну дозволу за коришћење просторија; 
6) акт надлежног органа о испуњености посебних услова, 
ако  су  за  складиштење  одређене  робе  прописани  ти 
услови; 
7)  изјава  о  испуњености  техничких  услова  ЦС  за 
спровођење  мера  царинског  надзора  и  царинске 
контроле  (рампа  за  преглед,  рефлектори,  вага  и  друга 
одговарајућа опрема и пратећи објекти); 

55
7
8)  изјава  да  су  обезбеђене  просторије  и  инвентар 
неопходан за рад овлашћеног царинског службеника; 

9) изјава да је подносилац захтева у стању да испуни и 
посебне услове за држање царинског складишта, ако је 
то, неопходно ради контроле стања залиха робе у  која 
је  у  течном  или  расутом  стању  (поседовање  мерног 
проточног инструмента, ваге или другог инструмента за 
мерење количине или тежине робе). 

10) предложени облик и садржај евиденције; 

11) гаранција банке као облик обезбеђења. 

55
8
Економска оправданост држања ЦС
 Зависи од 

-предвиђеног обима промета,
 врсте и  вредност робе која се намерава смештати,
-величине  смештајног  простора  наспрам  врсте  и 
карактеристика робе која се намерава складиштити,
 -колико често се раздужује поступак ЦС,
-узимају  се  у  обзир  и  физичке  могућности  и  трошкови 
надлежног ЦО за спровођење мера царинског надзора. 

 У случају држања малих количина робе дужи период (три 
месеца и више) или већих количина само повремено, ЦО 
ће сматрати да нема економске оправданости .

55
9
Банкарска гаранција
 Испуњеност  услова  за  одобравање  држања  ЦС  и 

утврђивање  износа  гаранције  као  облика  обезбеђења 

утврђује  трочлана Комисија ЦА-ЦЕ. 
 О свом налазу Комисија сачињава записиник. 

 Комисија:

- врши  анализу  пословања  складишта  у  претходном 

периоду
-  сачињава  посебан  предлог потребне висине
гаранције,  (на  основу  износа  царинских  дажбина  којима 
би  страна  роба  смештена  у  ЦС  могла  подлегати  у 
просечном  временском  периоду  задржавања  робе 
утврђеног  на  основу  уобичајених  залиха  робе  и  њене 
процењене  вредности). 

56
0
 Након  утврђивања  висине  банкарске  гаранције, 
подносилац  захтева,  подноси  гаранцију  надлежној 
служби УЦ ради њеног евидентирања и уноса у ИСЦС и 
службено доставља Комисији.
 Комисија комплетан предмет доставља Одсеку за ЦУП у 
ЦА-ЦИ ради доношења одлуке.

 Ослобађање од обавезе полагања банкарске

гаранције: уколико  Комисија  утврди  да  је  пословање  у 
претходном  периоду  (две  године  од  дана  подношења 
захтева)  било  у  потпуности  у  складу  са  царинским  и 
другим прописима. 

Ималац одобрења је у обавези да пре истека рока

важења гаранције да достави нову гаранцију или да
поднесе надзорном органу продужење раније
гаранције. 56
1
Евиденција робе
За робу смештену у ЦС води се магацинска књига или 

картотека са подацима из магацинске књиге (може вршити 
и методом електронске обраде података).
 Евиденцију робе на залихама води: 

- у царинском складишту типа А, Ц, Д и Е- држалац ЦС; 

-  у  јавном  ЦС  типа  Ф  -  уместо  евиденције  робе  на 
залихама,  царински орган одређен  за  царински  надзор 
над  тим  складиштем  води  евиденцију  у  складу  са 
царинским прописима.
-  У  јавном  ЦС  типа  Б,  уместо евиденције робе на
залихама, надзорни ЦО задржава и чува царинске
декларације  о  стављању  робе  у  поступак  ЦС 
складиштења,  као  и  декларације  којима  се  раздужује 
поступак ЦС.
Роба  која  се  налази  у  поступку  ЦС  мора  се 

евидентирати чим се унесе у царинско складиште. 
56
2
 Евиденција мора да садржи најмање следеће
податке: 
а) податке из декларација којима се роба ставља у царински 
поступак; 
б) податке из декларација којима се роби одређује царински 
дозвољено  поступање  или  употреба  ради  завршетка 
поступка; 
в)  датум  и  одговарајуће  податке  о  другим  царинским 
исправама  и  свим  другим  исправама  које  се  односе  на 
почетак и завршетак поступка; 
г)  врсту  производних  радњи,  врсту  руковања  или 
привремене употребе;
д) податке који омогућавају праћење робе,( податке о месту 
где се налази и податке о било којем премештању); 
ђ)  трговачки  или  технички  опис  потребан  за  утврђивање 
истоветности робе. 
56
3
 ЦО орган који издаје одобрење за држање ЦС 

 може као евиденцију прихватити и евиденцију из 
постојећег  књиговодства држаоца ЦО,  ако  на 
основу такве  евиденција ЦО може вршити надзор 
и контролу поступка царинског складиштења. 

Евиденција  се  мора  водити  на  начин  који  у 

сваком тренутку  омогућује  јасан увид у стварно
стање робе у поступку царинског складиштења.

На  захтев  надзорног  ЦО,  држалац  ЦС  је  у 

обавези  да  у    року  који  он  одреди,  достави 
пописом утврђено стварно стање робе. 
56
4
 ЦО  може,  у  било  које  време,  извршити 
ненајављену контролу ЦС, која  врши 
најмање два пута годишње. 

 Ако  је  у  ЦС  одобрен и привремени смештај

робе,  држалац  ЦО  евиденцију  о  роби  у 
привременом  смештају  мора  водити  одвојено 
од евиденције за робу у поступку ЦС.

 ЦО  може    од  држаоца  ЦС  затражити 

одговарајуће  измене и допуне евиденције, 
уколико  иста  није  довољна  за  надзор  и 
контролу ЦС.
56
5
Одобрење за управљање ЦС

За  управљањем  складиштем  потребно  одобрење 

ЦО,  осим  у  случају  када  складиштем  управља  ЦО  (ЦС 
типа Ф). 
За складиштење робе у ЦС типа Ф није потребно

одобрење, већ одлуку о његовом отварању доноси

директор УЦ.
Одобрење се може издати само лицима са седиштем 

у Републици Србији. 
У одобрењу за управљање складиштем не
одређује се рок важења одобрења.

56
6
 Одобрење или образложена одлука о одбијању захтева 

за  издавање  одобрења  доставља  се  подносиоцу  захтева  у

року од 60 дана,  рачунајући  од  дана  када  је  захтев  био 
поднет.
У  одобрењу  ЦО  одређује просторије или  друга  места 

која  су  технички  оспособљена,  односно  имају  употребну 

дозволу да се користе као ЦС јавно  или приватно типа А, 
Б, Ц, Д и Е.
Када  се  складишти  роба  која  је  по  својој  намени 

опасна,  ЦО  у  одобрењу  наводи  да  се  таква  роба  може   

складишти само у посебно опремљеним просторијама.
У  одобрењу  за  држање  ЦС,  односно  у  одлуци  (за    ЦС 

типа Ф, одређује се идентификациони број ЦС.
  ЦО  може  да  дозволи  употребу  складишта  и  за 

привремени смештај робе под условом  да је тај део ЦС 

физички  одвојен  од  простора  у  који  се  смешта  роба  у 
поступку ЦС и да држалац ЦС  води одвојено евиденцију. 
56
7
 Одобрење  за  поступак  ЦС  може  да  се  изда  ради 
спровођења    поступака  АО  или  прераде  под  царинском 
контролом,  само  ако  уобичајени  поступци  руковања 
робом која се прерађује не преовлађују у односу на ЦС.

ЦО  неће  издати  Одобрење  ако  се  објекти  ЦС  или   

складишни  простори  користе  за  продају робе на мало,

осим у изузетним случајевима (а) путницима  у 
путничком  промету  са  иностранством;  б) дипломатском 
или  конзуларном  особљу  које  према  међународним 
споразумима  има  право  на  ослобођење  од  плаћања 
царине;  в) члановима  међународних  организација;  г)
војсци

56
8
 Уколико  исто  лице  поднесе  захтев  за  отварање 
простора за привремени смештај робе и за држање ЦС, 
решењем ће се одобрити један идентификациони број 
за оба простора.
У  решењу  морају  бити  наведени  подаци  да  су  у 

питању  два  простора,  као  и  подаци  о  површини  сваког 

простора. 
ЦС мора бити видно обележено таблом са

натписом: "ЦАРИНСКО СКЛАДИШТЕ", називом

држаоца складишта, ознаком складишта и радним
временом.

Носилац  одобрења  мора  да  обавести  ЦО  о  свим 

чињеницама  које  настану  после  издавања  одобрења  и 
утичу на његову даљу примену или садржину. 

56
9
Укидање и поништавање одобрења

Уколико  се  у  поступку  контроле  рада 

отвореног  царинског  складишта  утврди 
постојање  једног  од  услова  из  члана    14.  и  15. 
ЦЗ,  одобрење  о  држању  ЦС  може  бити 
поништено  односно  укинуто  у  смислу  одредби 
ових чланова. 

57
0
Рок складиштења робе

Роба може у поступку царинског

складиштења бити неограничено време.

У изузетним случајевима царински орган може 

одредити  рок  лежања  робе  (узимајући  у  обзир 

врсту  робе  и  посебне  услове  њеног 
складиштења-лекови,  лако  кварљива  роба, 
прехрамбени производи са роком употребе...). 

57
1
Царинска вредност складиштене робе
У  случају  настанка  царинског  дуга  за  увозну  робу  у 
поступку  ЦС,  трошкови  складиштења  и  одржавања  робе 
настали  за  време  складиштења  неће се  урачунати  у 
царинску  вредност  робе,  уколико  су  исказани  одвојено  од 
стварно плаћене цене (коју треба платити за ту робу). 
Ако  је  увозна  роба  била  предмет  уобичајених  радњи 

прписаних  Уредбом  (прилог  24  Уредбе),  уколико  то 

декларант  захтева  прихватиће  се  врста,  царинска 
вредност и количина робе, као да роба није била предмет 
тих радњи). 
Ако се увозна роба ставља у слободан промет на основу 

књиговодствене  исправе,  приликом  утврђивања  увозних 

дажбина  прихватиће  се  врста,  царинска  вредност  и 
количина  робе  каква  је  била  у  тренутку  стављања  робе  у 
поступак ЦС. 
57
2
Стављање робе у поступак царинског складиштења

 У  ЦС  дозвољено  је  складиштење  само  оне  робе  која  је 

наведена у Одобрењу.

 Страна роба пријављује  се  за  поступак  царинског 

складиштења  подношењем  царинске  декларације  Ц7 
надзорном ЦО органу наведеном у одобрењу.

 ЈЦИ  се  попуњава  у  складу  са  одредбама  Правилника  о 

облику,  садржини,  начину  подношења  и  попуњавања 
декларације и других образаца у царинском поступку

 Надзорни  ЦО  у  зависности  од  анализе  ризика,  у  сваком 

конкретном  случају  предузима  мере  контроле  потребне 
ради  идентификације  робе  и  правилности  спровођења 
поступка. 57
3
Исправе  које  се  прилажу  уз  царинску  декларацију  Ц7  за 
смештај стране робе:
 За  ЦС  типа Д- фактура  и  остале  трговачке  исправе  на 

основу којих је пријављена царинска вредност робе, као и 
ако  је  прописано  декларација  о  царинској  вредности 
робе; 
  За остале типове складишта које није типа Д:
 -није  потребно  прилагати  никаква  документа  (ЦО  може 
захтевати  прилагање  превозне  исправе  или  исправе  у 
вези  са  претходним  царинским  поступком-фактура,ЦМР, 
профактура и сл.)
 Када  корисник  није  истовремено  и  држалац  тог 

складишта (ЦС типа А), - сагласност држаоца складишта 
о прихватању смештаја робе и обезбеђењу дуга
 У  случају  смештаја  стране  робе  која  је  власништво 

страног  лица  (ЦС типа Ц)-  обавезно је подношење

уговора о заступању.
57
4
Смештај домаће робе (која  није  намењена 
извозу)  у  ЦС  (без  обзира  на  тип)  врши  се  на 
основу:

-комерцијалног документа (отпремнице, 

фактуре ) или
-евиденције коју води држалац ЦС,
 а који омогућавају царински надзор над робом.

  Домаћа роба бити мора бити означена као

дамаћа ( путем налепнице ''домаћа роба''). 

57
5
Попуњавање царинске декларације Ц7

Рубрика 8(прималац)  –  лице  за  чији  рачун  се  подноси 

декларација и које је у време порихватања власник робе-
за  поступак  царинског  складиштења  у  јавна  царинска 
складиштa  у  ово  поље  уписују  се  подаци  о  кориснику 
робе;  за  смештај  стране  робе  у  ЦС  типа  Ц  уписују  се 
подаци о носиоцу одобрења за држање тог складишта. 

Рубрика 31 (паковање и наименовање робе) опис робе

у рубрици- мора садржавати све податке о роби који
омогућавају њену идентификацију  у  зависности  од 
робе:  тип,  модел,  серијски  број  када  је  у  питању  опрема 
или техничка роба, врсту и састав материјала, димензије, 
стање  робе  (нова,  употребљавана,  оштећена  ),  врсту  и 
тежину паковања...

57
6
Подаци  у рубрици 31-  подаци  морају  бити  јасни и
потпуни  јер  су  основ  за    правилно  сврставање  робе 
по  ЦТ  и  примену  мера  трговинске  политике  и  других 
важећих прописа при стављању односне робе у друго 
царински одобрено поступање или употребу 

У случају  да  царинска  декларација  Ц7  има  више

наименовања, у рубрику 31. се уносе подаци о ширем 
асортиману  истоврсне робе која има исту мерну
јединицу, а који омогућавају њену идентификацију. 

57
7
Раздужење поступка ЦС - када  се  страној 
роби  одреди  неко  друго  дозвољено  поступање 
или употреба, као што су: 
 
-пуштање робе у слободан промет, 
-стављање  робе  у  поступак  са  економским 
дејством, 
-смештај  у  слободну  зону  или  слободно 
складиште, 
-уништење робе под цар. надзором, 
-уступање робе царинском органу, 
-поновни извоз робе 
-транзитни поступак. 

57
8
Завођење робе у евиденцију

Сва  роба  стављена  у  поступак  царинског 

складиштења,  осим  у  царинском  складишту 
типа Б, заводи се у евиденцију одмах по њеном 
уношењу у царинско складиште. 

Завођење  у  евиденцију  података  у  вези 

раздуживања  поступка  царинског 
складиштења  (или  привременог  смештаја) 
врши  се  најкасније  приликом  напуштања  робе 
из ЦС. 
57
9
Уобичајени поступци употребе/руковања са
робом (прилог 24 Уредбе)

Страна  роба  стављена  у  поступак  ЦС  може 

бити  предмет  уобичајене  употребе  неопходне 
за  очување  робе,  побољшање  њеног  изгледа 
или  квалитета,  односно  припреме  за  тржиште 
или  даљу  продају,  под  условом  да  се  тим 
радњама не мења природа робе.
Ово  поступање  не  може  бити  преовлађујуће  у 

односу  на  сâм  поступак  царинског 

складиштења. 

58
0
Привремено изношење робе из ЦС

 Може најдуже за  период од 3 месеца.
 ЦО    може  продужити  овај  рок  у  случајевима 

када  то  захтевају  посебне  околности 

(испитивања, излагања на сајмовима,  изложбе, 
демонстрација), 

 Захтев  за  одобрење  уобичајене  употребе  или 

привременог изношења робе из ЦС се подноси 
надзорном царинском органу у писаном облику 
и посебно за сваки случај. 

58
1
Премештај робе из једног у друго царинско
складиште  
ЦО  може  одобрити  да  се  роба  која  је  стављена  у 

поступак  ЦС  пренесе  из  једног  царинског  складишта  у 

друго. 
Премештање није могуће ако је место отпреме или

допреме робе царинско складиште типа »Б«. 

Приликом  раздужења  царинског  складиштења   

стављањем  стране  робе  у  исти  поступак  у  друго 

царинско  складиште  од  стране  истог  корисника,    могу 
се разликовати следеће ситуације:
a) у  случајевима  када  је  исти  надзорни  ЦО  за  оба  ЦС 
(складиште у које је роба смештена и ЦС у које се роба 
премешта)  подноси  се  нова  царинска декларација  Ц7 
на истог корисника (шифра поступка 7171), у којој се, у 
рубрику 44,  уносе и подаци  о идентификационом  броју 
ЦС из којег се роба премешта. 
58
2
 б)  у  случајевима  када  су  надзорни  ЦО  за  ЦС  које  се 
раздужује  и  ЦС  у  које  се  роба  премешта  различити, 
код  надзорног  ЦО  за  царинско  складиште  које  се 
раздужује  подноси  транзитна (ТР) декларација  по 
којој  се  роба,  по  поступку  транзита,  упућује  код 
надзорног ЦО за ЦС у које ће бити смештена. 
 Прихватањем  ТР  декларације  завршава  се  поступак 
царинског  складиштења  за  ЦС  из  којег  се  роба 
премешта.
   По  приспећу  робе  по  ТР  декларацији  код  надзорног 
царинског  органа  за  царинско  складиште  у  које  се 
роба  премешта  подноси  се  нова  Ц7  царинска 
декларација на истог корисника. 
 У  рубрику  44  ТР  декларације  и  нове  Ц7  декларације, 
уносе  се  и  подаци  о  идентификационом  броју 
царинског складишта из којег се роба премешта 
58
3
При премештању робе из једног у друго
царинско складиште не сме се мењати
власник робе.

 Власник робе остаје исти, а поступак

царинског складиштења се наставља са
истим подацима о роби и кориснику само у
другом складишту.

58
4
Заједнички смештај
Када постоје оправдани економски разлози, а 

нема  сметњи  за  спровођење  царинског  надзора, 

ЦО  може  одобрити  да  се,  осим  домаће  робе 
намењена извозу, у простору ЦС смести и домаћа 
роба.
Домаћа  роба  (која  није  намењена  извозу)    и 

страна роба која се ставља у поступак ЦС могу се 
смештати  у  исти складишни простор,  под 
условом  да  за  то  постоји  економска  оправданост 
и да је у сваком моменту могуће идентификовати 
царински статус сваке врсте робе. 
Заједничко  смештање  мора  бити  одобрено  у 

одобрењу  и  држалац  ЦС  мора  одвојено  водити 

евиденцију за страну и домаћу робу. 58
5
 Заједнички  смештај  домаће  робе  и  стране 
робе  у  ЦС  може  се  дозволити  чак  и  ако  није 
могуће  у  сваком  тренутку  утврдити  царински 
статус  сваке  врсте  робе,  под  условом  да  роба 
која се заједнички складишти има исту тарифну 
ознаку и иста комерцијална својства и  техничке 
карактеристике

Заједничко  складиштење  под  оваквим 

условима, ЦО неће одобрити  када су у питању 
домаћи пољопривредни производи.

58
6
Контрола царинског складишта

Надзорни  ЦО  спроводи  царински  надзор 

преко  евиденције  царинских  декларација  у 
ИСЦС, као и вршењем контрола у складишту. 
 Контрола у ЦС подразумева: 

a) да ли су све царинске декларације или друга 
царинска  документа  за  улазак  робе  у  поступак 
ЦС  и  раздужење  тог  поступка  унете у 
евиденцију,
б)  да  ли  су  за  сва  раздужења робе  из  ЦС 
наведена у евиденцији, сачињене декларације 
ц) да ли се подаци о роби унесени у евиденцију 
слажу  са  подацима  из  царинских  декларација 
или других докумената ,  58
7
д)  да  ли  се  стање залиха робе  утврђене  током 
пописа,  односно  контроле  слаже  са  залихама 
унесеним у евиденцију и подацима из царинских 
декларација, 
е) да ли је износ гаранције довољан, с обзиром 
на  залихе  укладиштене  робе  и  кретање  тих 
залиха током држања царинског складишта, 
ф) испуњеност и поштовање других услова од 

којих  зависи  држање  ЦС  и  правилност 

спровођења поступка.
О  контроли  ЦС  сачињава  се  записник  којег, 

поред  ЦС  који  су  вршили  контролу,  потписује  и 

држалац  ЦС  или  његов  овлашћени  представник 
у чијем присуству се врши контрола. 
  58
8
 Домаћа роба намењена извозу

  Домаћа  роба  намењена  извозу  која  је 

заштићена мерама пољопривредне политике, а 
стављена је у поступак ЦС мора бити:
- извезена или
-  се  за  њу  мора  одредити  неки  други 
поступак  или  употреба  која  је  предвиђена 
посебним прописом. 

58
9
Промет робе која се налази у поступку ЦС

Над  робом  која  се  налази  у  поступку  царинског 

складиштења  може се извшити пренос права
својине, односно права  и  обавезе  носиоца  поступка 
царинског  складиштења  могу  се,  под  условима  које 
утврди  ЦО,  пренети  на  друга  лица  која  испуњавају 
услове за одговарајући поступак (члан 117. ЦЗ).
Нови  власник  робе  је  слободан  у  располагању  са 

робом,  те  може  захтевати  спровођење  другог  царински 

дозвољеног поступка.
  Уколико  након  промета  робе  у  поступку 

складиштења  лице  које  је  купило  робу  од  лица  које  је 
носилац  поступка  царинског  складиштења  жели  да 
предметна  роба  и  даље  остане  у  поступку  царинског 
складиштења  потребно  је  да  поднесе  нову  ЈЦИ  за 
поступак царинског складиштења (Ц7).
59
0
 Уколико  се  након  извршеног  промета  роба  ставља  у 

неки  други  царински  поступак  подноси  се  царинска 

декларација за тај поступак. 

Приликом  декларисања  робе  за  одговарајући 

царински  поступак,  декларант  је  дужан  да  ЦО  поднесе 
доказе о власништву над робом или доказе о постојању 
сличног  права  располагања  над  робом  (нпр.  уговор  о 
купопродаји, анекси уговора, судска одлука и сл.).

  На  основу  те  документације  декларант,  пред 

царинским  органима,  доказује  оправданост  свог  захтева 
за стављање робе у одговарајући царински поступак. 

59
1
ПОСТУПАК АКТИВНОГ ОПЛЕМЕЊИВАЊА

59
2
 Правни основ
Поступак  активног  олемењивања  је 
регулисан: 
a)  одредбама  чл.  143.  -  156.  Царинског 

закона (''Службени гласник РС'', број 18/10), 
б)  одредбама  чл.  263.  -  288.  и  300.  -  317. 

Уредбе  о  царински  дозвољеном  поступању  с 

робом (''Службени гласник РС'', број 93/10). 

59
3
Поступак активног оплемењивања

поступак са увозном робом, над којом се

врше радње којима се мења њен првобитан
изглед и каквоћа, према  упутствима  и  за 
рачун  налогодаваца  са  седиштем  у  трећој 
држави  при  чему  плаћања  обично  обухватају 
само трошкове производње. 

59
4
(1)  Поступак  АО  по  систему одлагања - на 
страну робу  се  не  плаћа  царина  ако  је 
намењена  поновном  ивозу  у  облику  добијених 
производа не плаћа царина (Ц5), или 

(2) Поступак АО по систему повраћаја- страна
роба  се  ставља  у  слободан  промет  уз
плаћање дажбина,  а  носилац  одобрења  по 
овом  систему  остварује  право  на  повраћај 
царинског  дуга  или  отпуст  царине,  ако  се  роба 
извезе  из  царинског  подручја  у  облику 
добијених производа (Ц4).

59
5
Добијени производи (сви  производи  који  се 
добију као резултат оплемењивања):
Главни добијени производи –  производи 

ради којих је поступак и одобрен.
Споредни добијени производи -    
производи  који  се,  уз  главне  добијене 
производе  наводе  у  одобрењу  и  који 
неопходно настају у поступку производње.
  Губитак је  потпуно  уништење  или 
неповратан  губитак  робе,  због  саме  природе 
робе, незгоде, више силе или уз одобрење ЦО.

59
6
Производне радње у поступку АО :
а)  обрада производа,  укључујући  монтажу,  склапање  и 
уградњу у други производ, 
б) прерада производа, 
в)  поправка робе,  укључујући  њену  рестаурацију  и 
довођење у исправно стање, или 
г)  употреба одређене робе,  која  није  садржана  у 
добијеним  производима,  али  која  омогућава  или 
олакшава  производњу  тих  производа,  чак  и  ако  је  у 
потпуности  или  делимично  искоришћена  у  производњи, 
осим : 
- горива и других извора енергије(осим нужних), 
-других  мазива  (осим  оних  која  су  потребна  за 
испитивање,  подешавање  и  враћање  добијених 
производа), 
- опрема и алат. 
59
7
Еквивалентна роба
је домаћа роба која се користи уместо увозне робе у
производњи добијених производа.

На  захтев  носиоца  одобрења  и  уз  испуњење 

прописаних услова, ЦО може одобрити у одобрењу за АО 
употребу  еквивалентне  робе  у  производњи  добијених 
производа, уместо увозне робе. 

Еквивалентна роба мора имати иста трговачка и

техничка својства, исту тарифну ознаку као увозна
роба. 

59
8
 ЦО  може  дозволити  да  се  добијени производи
прозведени од еквивалентне  робе  могу  извести  из 
царинског  подручја  РС  пре увоза  увозне  робе 
(претходни извоз),  уз  одређивање  рока  у  којем  се 
треба обавити накнадни увоз робе.
 Овај рок не сме бити дужи од : 

-  три месеца (рачунајући  од  дана  прихватања 

извозне  декларације  за  добијене  производе  израђене 
од  еквивалентне  робе)  за  робу  на  коју  се  примењују 
мере трговинске политике, 
-  шест месеци за осталу робу 
 Када  за  то  постоје  оправдани  разлози,тај    рок  се 

може  продужити,  чак  и  ако  је  првобитно  утврђени 

рок већ истекао. 

59
9
 У  поступку  АО,  еквивалентна  роба  и  из  ње  добијени 
производи  сматрају  се  страном  робом  (у  тренутку 
прихватања извозне декларације Ц3), а увозна роба - 
домаћом  робом  (у  тренутку  њеног  стављања  у 
одговарајући  поступак)  и  на  исту  се  не наплаћују
увозне дажбине.
 Код претходног извоза добијеног производа у рубрику 
44  извозне  ЈЦИ  ставља  се  напомена:  ''АО -
претходни извоз'',  а  у  рубрику  37(поступак)  извозне 
ЈЦИ Ц-3 уписује се шифра поступка 3151.
 За  увозну  робу  која  се  увози  (Ц5)  након  претходног 
извоза, шифра поступка у рубрици 37 ЈЦИ Ц-5 је ''51'’. 
У  рубрику  44  уноси  се  напомена:  ''АО - Накнадни
увоз'’.

60
0
 Најчешћи случајеви коришћења претходног извоза су 

 ситуације када носилац одобрења добије хитан налог за 
извоз  добијених  производа,  а  нема  на  залихама  робе 
увезене  по  поступку  АО.  Тада  носилац  одобрења  може 
израдити  добијени  производ  користећи  еквивалентну 
робу и обавити претходни извоз, након чега може увести 
увозну  робу  коју  ће  користити  без  плаћања  увозних 
дажбина. 
Претходни извоз се не може користити у случају

активног оплемењивања по систему повраћаја.

Од  поступка  АО  уз  употребу  еквивалентне  робе 

треба  разликовати  случајеве  када  се  у  процесу  израде 

добијених  производа  може  користи  и  домаћа роба, што 
носилац одобрења мора  посебно нагласити у захтеву за 
одобрење поступка АО. 

60
1
Норматив и начин обрачуна
Норматив  је  количина  или  проценат 
производа  који  се  добија  оплемењивањем  дате 
количине увозне робе. 
Норматив  утврђује  ЦО  (по  потреби  и  начин 
утврђивања норматива) у одобрењу за поступак 
АО  или  у  тренутку  стављања  предметне  робе  у 
поступак.
ЦО  може  утврђени  норматив  или  методу  за 

одређивање норматива проверавати  и накнадно.
  Нормативи  се  утврђују  на  основу  података  о 

производним радњама које треба обавити, или на 
основу  података  који  се  односе  на  истоврсне 
производне радње. 
60
2
 Стандардни норматив- ЦО  може  одредити    кад 
се  АО  обавља  уз  јасно  одређене  техничке  услове  с 
робом  истих  својстава,  а  добијени  производи  су 
уједначеног квалитета. 
 Предложени (привремени) норматив- у 
случајевима  када  у  производњи  није  могуће  на 
почетку  АО  прецизно  утврдити  норматив  утрошка 
материјала, што треба бити назначено у одобрењу.
 У  случају  привременог  норматива,  носилац 
одобрења  је  дужан  да    пре  првог  извоза  или 
поновног  извоза  доставити  надзорном  ЦО  стварни
норматив утрошка  материјала,  на  основу  којег  се 
врши раздужење.
 Министар  надлежан  за  послове  финансија  може, 

када је потребно, да пропише паушалне нормативе
употребе за одређену робу у поступку АО. 
60
3
 Сврха норматива ( одређивања  удела 
увозне робе уграђене у добијени производ) је : 
-  утврђивање  увозних  дажбина  које  се  морају 
платити, 
-  утврђивање  износа  који  се  одбија  при 
настанку царинског дуга или 
- примена мера трговинске политике. 

60
4
Методе (начин) обрачуна код утврђивања
норматива
Количински метод обрачуна  спроводи  се  у 

следећим ситуацијама: 
а)  када  се  производи  само  једна врста
добијених производа и 
б)  када  се  производним  радњама  добије 
неколико врста добијених производа  и  у 
сваком  од  тих  производа  су садржани сви
саставни делови увезене робе.
Вредносни метод - када две или више врста

добијених  производа  настају  као  резултат  радњи 

обраде,  а  у  сваком  од  добијених  производа  нису 
присутни сви елементи увозне робе. 
60
5
 ЗАХТЕВ И ОДОБРЕЊЕ
-захтев у писаном облику или 
-подношењем декларације као захтева. 
Подношење захтева у писаном облику
Захтев  за  издавање  одобрења  за  спровођење 

поступка  активног  оплемењивања  подноси  се  у  писаној 

форми на прописаном обрасцу, који се попуњава према 
прописаном упутству. 
У случају да носилац одобрења захтева продужење

или измену одобрења,  ЦО  може  одобрити  подношење 

захтева,  уместо  на  прописаном  обрасцу,  у  облику 
уобичајеног писаног захтева.
Захтев  за  одобрење  поступка  АО,  са  потребном 

документацијом    подноси  се  у  два  примерка,  ЦО 

надлежном према месту у којем ће се роба производити 
или прерађивати. 
60
6
 Подносилац  захтева  мора  навести  све  податке 
који  су  потребни  за  доношење  одобрења;  наведени 
подаци морају бити детаљни, разумљиви и тачни, како 
би  надлежни  ЦО  могао  донети  одлуку  о  захтеву, 
односно  оценити  да  ли  су  испуњени  сви  прописани 
услови за одобравање поступка АО. 
Ако  ЦО  оцени  да  подаци  дати  у  захтеву  нису 

потпуни  или  довољни  за  доношење  одобрења,  може 

затражити од подносиоца захтева додатне податке или 
обавештења. 
Захтев  треба  поднети  најмање  30 дана пре

планираног увоза робе (Е01-претходно одобрење).

 Роба за поступак АО не може увести пре

издавања одобрења

60
7
Поступак доношења јединственог одобрења
 У  поступцима  АО  у  чијем  спровођењу  учествује  више

царинских органа, захтеви  за  издавање  одобрења 

подносе  се  ЦО  надлежном  према  месту  где  се  води 
главно  књиговодство  подносиоца  захтева  и  где  се 
обавља било који део производних радњи обухваћених 
одобрењем.
   За  издавање  јединственог  одобрења  потребна  је 

претходна  сагласност  ЦО  надлежних  за  почетак  и/или 

завршетак поступка.
 Надлежни  ЦО,  коме  је  поднет  захтев,  шаље  захтев  и 

предлог одобрења  другим  ЦО  који  потврђују  датум 

пријема  у  року  од  15 дана;  своје  примедбе
саопштавају надлежном ЦО у року од 30 дана од дана 
пријема предлога одобрења.

60
8
 Ако  у  наведеном  року  стигну  примедбе  и  није 
постигнута  сагласност,  ЦО  ће  донети  образложену 
одлуку о одбијању захтева.
 Уколико  не  прими  никакве  примедбе  на  предлог 
одобрења  у  року  од  30 дана, ЦО  може  издати 
јединствено одобрење. 

 У  случајевима  када  су  општи  критеријуми  и  услови 

за  доношење  јединственог  одобрења  раније   
договорени  између  два  или  више  ЦО,  уместо 
претходне  сагласности  шаље  се  обично 
обавештење.  На  овај  начин  се  поступа  када  се 
јединствено одобрење обнавља, незнатно мења или 
допуњава, поништава или укида. 

60
9
Декларација као захтев (Е02) 
 ЦО  може  дозволити  да  се  одобрење  захтева 
подношењем  декларације  у  писаној  форми  или 
коришћењем  електронског  система  размене  података 
по уобичајеном поступку.
 Декларација  као  захтев  не може се одобрити када
подносилац захтева употребу еквивалентне робе.
 Декларација  као  захтев  најчешће  се  подноси  у 
случајевима  када  се  врши  поправка робе или
једноставне производне операције.
   У  овом  случају  се  подношење декларације сматра
подношењем захтева, а прихватање декларације
од царинског органа одобрењем
 Декларација  се  подноси  ЦО  надлежном  према  месту 
где  треба да се обави активно оплемењивање.
61
0
 ЦО  може  захтевати,  да  се  уз  захтев  приложи 
посебна исправа,  коју  подноси  декларант  и  која, 
садржи следеће податке: 
1)  назив/име  и  адреса  подносиоца  захтева/  декларанта 
2) врста производних радњи или употребе робе 
3)  технички  опис  робе,  оплемењених  или  прерађених 
производа  и  методе  за  утврђивање  њихове 
истоветности 
4) прописану шифру економских услова 
5)  предвиђени  норматив  или  методе  за  њихово 
одређивање 
6) предвиђени рок за завршетак поступка 
7) предложен царински орган завршетка поступка 
8)  место  спровођења  производних  радњи,  прераде  или 
употребе и   
9) предложене формалности за премештај робе.  61
1
Доношење одобрења

ЦО даје одобрење на писмени захтев- лицу 

које  организује  извођење  поступка  обраде,  а   

које  не  учествује  у  производним  поступцима 
или лицу  које  делимично  или  у  целости 
обавља поступке оплемењивања.

61
2
Услови за издавање Одобрења:
-  лицима  са седиштем или пребивалиштем у
царинском подручју РС,  а  лицима  са  седиштем  ван 
царинског  подручја  РС,  ако  врше  увоз  робе 
нетрговинске природе;
-  ако  се  увозна  роба  може препознати у добијеном
производу,  осим  у  случају  употребе  робе  која  омогућава 
производњу а није саставни део добијеног производа; 
-ако  се  поступком  АО  постижу  повољнији  услови  за 
извоз  или  поновни  извоз  добијених  производа,  под 
условом да нису угрожени основни интереси домаћих
произвођача.
-лицима  која  пруже  све  потребне  гаранције  да  ће 
правилно спроводити поступак; 
-  ако  ЦО  има  могућност  надзора  и  контроле  над 
одобреним поступком. 
61
  3
ЦО одобрење издаје на следећи начин: 
1)  код  захтева  на  обрасцу,  на  прописаном 
обрасцу (претходно одобрење-Е01) , 
  2)  кад  декларација  служи  као  захтев, 
прихватањем декларације (Е02), или 
3)  код  захтева  за  продужење  или  измену 
одобрења, белешком на захтеву.

61
4
 ЦО  донето  одобрење  или  образложена 
одлука  о  одбијању  захтева  за  издавање 
одобрења,  доставља  подносиоцу  захтева  у 
року  од  30 дана,  рачунајући  од  дана  када  је 
захтев  био  поднет  или  од  дана  када  је 
царински  орган  утврдио  да  су  му  достављени 
захтевани  додатни  подаци  или  подаци  који  су 
недостајали. 
Овај  рок  се  не  примењује  у  случају 

јединственог одобрења.

61
5
 У одобрењу за поступак АО морају бити наведени:
- услови под којима се спроводи тај поступак 
- надзорни ЦО
- ЦО почетка поступка
 -ЦО завршетка поступка 

 Надзорни ЦО - орган  који  је  надлежан  за  место  где  се 

обрада  врши,  или  ако  се  обрада  врши  у  више  места  - 
ЦО према месту де се обавља претежни део обраде или 
завршна фаза обраде,
 ЦО почетка поступка- коме  се  подноси  декларација  за 
почетак поступка оплемењивања 
  -ЦО завршетка поступка- коме се подноси декларација 
за извоз, односно поновни извоз или други поступак.

61
6
 У  одобрењу  се  носиоцу  одређује  и  обавеза 
подношења  обрасца за завршетак
поступка.
Носилац  одобрења  је  у  обавези  да 

обавести ЦО о  свим чињеницама које настану 
после издавања одобрења; 
На захтев носиоца одобрења,  уз навођење 

оправданих  разлога  и  прилагање  потребне 

документације,  ЦО  може  изменити или
допунити одобрење за АО.
  Одобрење ступа на снагу даном
издавања или било којег каснијег датума
наведеног у одобрењу.
  61
7
Економски услови
За  одобравање  поступка  АО,  ЦО  мора  извршити  проверу 
испуњености економских услова. 
За  робу  из  Главе  1 до 24 ЦТ  сматра се да су економски

услови испуњени под условом да: 
1) се захтев за поступак активног оплемењивања односи на:
- производне радње у вези с робом некомерцијалне природе, 
- производњу на основу уговора о оплемењивању, 
-производњу  добијених  производа,  који  су  добијени  у 
производњи  по  ранијем  одобрењу,  при  чијем  су  доношењу 
проверени економски услови, 
- уобичајене облике употребе из члана 295. Уредбе, или 
- оправку; 
2) укупна вредност увезене робе према осмоцифреној тарифној
ознаци  по  подносиоцу  захтева  и  календарској  години  не  прелази 
износ од 200.000 динара

61
8
 Осим 
у  овим  случајевима,  када  се  сматра  да  су 
испуњени  економски  услови,  CO  не  може  издати 
одобрење без претходне провере економских услова. 
ЦO  проверу  економских  услова  врши  у  сарадњи  са 

Привредном коморoм Србије-ПКС
Претпоставка испуњености екон. услова-ПКС није 

указала  на  тренутно  постојање  драстичних  поремећаја 

на  домаћем  тржишту  који  би  евентуално  довели  у 
питање  испуњеност  економских  услова  за  одобравање 
поступка АО. 
Оборивост претпоставке - у  случају  када  се 

заинтересовано  лице  обрати  ЦО  доводећи  у  сумњу 

испуњеност  економских  услова  (угрожавање    основних 
интереси  домаћих  произвођача),    ЦО  обраћа  ПКС  у 
циљу провере испуњености економских услова. 
 . 61
9
 Истоветност робе(идентификација)
Један  од  услова  за  доношење  одобрења  за  поступак 
АО  је  могућност  препознавања  увозног  производа  у 
добијеном производу, ради чега се у одобрењу  наводе
средства и начин препознавања увозне робе
уграђене у добијене производе:
 - навођење серијског или произвођачког броја, 
 -стављање  пломби,  печата  или  других 
потребних ознака, 
 -узимање узорака, илустрација или техничких и 
других описа робе,
 - извођење анализа.
 У  зависности  од  начина  утврђивања  истоветности 

робе  у  одређену  рубрику  Одобрења  уписује  се 

одговарајућа шифра прописана Правилником. 
62
0
Рок важења одобрења

Одобрење  почиње  да  важи  од  дана  доношења 

одобрења или од дана назначеног у одобрењу.
  У  одобрењу  се,  у  зависности  од  конкретних 

околности у којима се обавља АО, одобрава рок важења 
одобрења.
 Рок важења одобрења је највише  три године, од 
дана  ступања  на  снагу  одобрења,  осим  у  посебно 
оправданим и образложеним случајевима. 
У  случају  издавања  одобрења  за  производњу  или 

прераду одређених млечних производа, период важења 
одобрења не може бити дужи од три месеца.
Роба на коју се односи одобрење може се

пријавити за АО само у року важења одобрења.

62
1
Рок за извоз или поновни извоз робе

ЦО  у  одобрењу  одређује  рок  у  коме  се  добијени 

производи  морају  извести  или  се  морају  поновно 
извести,  односно  у  коме  се  мора  захтевати  други 
царински дозвољен поступак или употреба.
При одређивању рока ЦО  узима у обзир време које 

је  потребно  да  се изврше производне радње  у поступку 

АО  за  дату  количину  увозне  робе,  израду  и  отпремање 
добијених производа. 
Рок за извоз или поновни извоз може бити дужи

од рока важења одобрења.

Рок за извоз или поновни извоз надлежни ЦО уноси  

у  рубрику  44  ЈЦИ  (Ц5/Ц4)  којом  је  роба  пријављена  за 

поступак АО.
62
2
Продужење рока за извоз / поновни извоз.
На  основу  благовременог  и  оправданог  захтева 

носиоца одобрења који садржи
- оправдане разлоге за продужење рока 
- период продужења 
-количину  увезене  робе  која  је  преостала  за 
раздуживање 
- податке о гаранцији за обезбеђење царинског дуга 
за  дати  поступак,  која  мора  покривати  период 
продужења 

 Надлежни ЦО доноси одлуку о одобравању захтева 
за  продужење  рока  у  скраћеном  поступку,  у  виду 
забелешке на захтеву. 
62
3
 Рок  за  завршетак  поступка  несме  да  се  прекорачи 
за  следеће  добијене  производе  или  робу  у 
непромењеном стању: 
1)  четири месеца за  млеко  и  млечне  производе 
сврстане у тарифне бројеве 0401 до 0406 ЦТ, 
2)  два месеца код  клања  нетовљених  животиња  из 
поглавља 1 ЦТ, 
3)  три месеца за  товљене  животиње  из  тар.  бројева 
0104 и 0105 ЦТ, 
4)  шест месеци за  товљење  других  животиња  из 
поглавља 1 ЦТ, и 
5) шест месеци у случају прераде меса. 
 У  овим  случајевима,  ЦО  може  на  захтев  корисника 
одобрења,  продужити  рок,  при  чему  укупни  период  не 
сме бити дужи од 12 месеци.
62
4
 Рок  за  извоз  или  поновни  извоз  почиње тећи од
дана прихватања царинске декларације по  којој  је 
страна  роба  стављена  у  поступак  активног 
оплемењивања ПРИМЕР:
Предузеће  ''А''  је  добило  одобрење  за  активно 

оплемењивање  по  којем  врши  увоз  репроматеријала 

(РМ1 и РМ2) за производњу добијеног призвода (ДП), по 
којем  је  одобрен  рок за понован извоз од 4 месеца. 
Увоз је извшен и то: 
- по Ц5 од 01.03.2014. увезен је РМ1, 
- по Ц5 од 01.04.2014. увезен је РМ2. 
Активно  оплемењивање  по  царинској  декларацији 

Ц5  од  01.03.2014.  године  се  треба  раздужити  до 

01.07.2014.  године,  а  по  декларацији  Ц5  од  01.04.2014. 
године до 01.08.2014. године. 

62
5
Обједињавање рокова
По захтеву носиоца  одобрења,  ЦО  може 

одредити  да  се  рок  за  завршетак  поступка  који 

почиње  у  току  календарског  месеца  или 
квартала  завршава  последњег дана наредног
календарског месеца или квартала.
Ово  поједностављење  се  одобрава  у 

случајевима  континуиране производње када

се увози више различитих врста
репроматеријала које се користе у
производњи више добијених производа,  а 
производња се одвија у правилним циклусима. 

62
6
 Месечно обједињавање рокова-сви 
рокови  за  поновни  извоз  који  почињу  тећи  у 
одређеном  месецу,  истећи  ће  задњег дана
наредног календарског месеца

  ПРИМЕР:  роба  је  пријављена  за  активно 

оплемењивање  10.,  15.  и  25.03.2014.  године-
рок  поновног  извоза  за  сву  ту  робу  истиче 
30.04.2014.). 

62
7
 Квартално обједињавање рокова-сви 
рокови  за  поновни  извоз  који  почињу  тећи  у 
одређеном  кварталу,  истећи  ће  задњег  дана 
наредног квартала.

ПРИМЕР:  роба  је  пријављена  за  активно 

оплемењивање  05.,  20.  и  30.01.2014.;  затим 
10., 19. и 27.02.2014. и 05., 15. и 28.03.2014., -  
рок  поновног  извоза  за  сву  ту  робу  истиче 
30.06.2014.). 

62
8
Одобрење са ретроактивним дејством

ЦО  може  да  изда  одобрење  са 

ретроактивним  дејством,  али  то  одобрење 
ступа  на  снагу  најраније  на  дан  подношења 
захтева. 
Ако  се  захтев  односи  на  обнову
одобрења за  исту  врсту  поступка  и  робе, 
одобрење  се  може  издати  са  ретроактивним 
дејством од дана када је првобитно одобрење 
престало да важи. 

62
9
Вођење евиденције
Носиоци одобрења дужни су да воде евиденцију о 

роби стављеној у поступак АО. 
ЦО  може  одобрити  да  се  за  потребе  евиденције 

користи  постојеће  књиговодство  корисника  одобрења, 

ако садржи све потребне податке. 
Надзорни  ЦО  може  да  захтева  да  се  спроведе 

попис  за  сву  или  за  део  робе  стављене  у  поступак 

активног оплемењивања. 
 Подносилац захтева за издавање одобрења наводи 
место где ће водити евиденцију и уз захтев прилаже 
изглед и садржај евиденције,
  У одобрењу се носиоцу одређује обавеза и начин 
вођења евиденције о роби стављеној у поступак АО.

63
0
 Ради омогућавања надзора над поступком,
евиденција о роби треба да садржи следеће :

-  податке  из  декларација  којима  се  роба  ставља  у 

царински поступак, 
-  податке  из  декларација  којима  се  роби  одређује 
царински  дозвољено  поступање  или  употреба  ради 
завршетка поступка, 
-  датум  и  одговарајуће  податке  о  другим  царинским 
исправама и свим другим исправама које се односе на 
почетак и завршетак поступка, 
-  врсту  производних  радњи,  врсту  руковања  или 
привремене употребе, 
- норматив употребе... 

63
1
 -податке о премештању робе,
-трговачки или технички опис потребан за утврђивање 
истоветности робе и 
-податке  који    омогућавају  праћење  кретања  и 
употребу еквивалентне робе. 
 Надзорном  ЦО  мора  бити  доступна  евиденција ради 

праћења и вршења контроле правилности спровођења 
активног оплемењивања.
   Ако  се  обрада  обавља  код  различитих  корисника,  у 

евиденцији морају бити подаци о стварном стању робе 
у поступку АО код сваког корисника.
   У  евиденцији  носиоца  одобрења  морају  се  налазити 

све  царинске  декларације  о  уласку  у  поступак  и 

раздужењу АО.

63
2
Полагање обезбеђења

У  поступку  АО  уз  систем  одлагања  носилац 

одобрења  је  дужан  да  положи обезбеђење за 
наплату царинског дуга који би могао настати у вези с 
том  робом,  односно  у  случају  пуштања  у  слободан 
промет  добијених  производа  или  робе  у 
непромењеном стању.
Ако у поступку претходног извоза (извоз пре увоза) 

из  РС  добијени  производи  произведени  од 

еквивалентне робе подлежу  плаћању  извозне
царине,  носилац  одобрења  је  дужан  да  положи 
обезбеђење  за  плаћање  извозне  царине,  која  би  се 
наплатила  ако  се  не  би  увезла  увозна  роба  у 
прописаном року. 
  
63
3
Премештање
ЦО  у  одобрењу  одлучује  да  ли  се  и  под  којим 

условима  роба  или  производи  у  поступку  АО  могу 

премештати  између  различитих  просторија  истог 
корисника  или  између  просторија  различитих 
корисника одобрења без завршетка поступка.
У  случају  премештања  робе  између  два,  у истом

одобрењу назначена места, поступак се спроводи без
царинских формалности – роба  се  без    прекидања 
АО  премешта  из  погона  једног  произвођача  у  погон 
другог  произвођача,  при  чему  се  подаци  о  преносу 
морају унети у евиденцију. 
Премештање  робе  од  ЦО  почетка  поступка  до 

корисникових или извођачевих простора или до места 
њене употребе, може се обавити истом декларацијом
којом је стављена у поступак. 
63
4
 У  случају  премештања  робе  с једног носиоца
одобрења на другог,  АО  се  за  носиоца  првог 
одобрења  завршава  преносом  на  носиоца  другог 
одобрења.
Носилац првог одобрења одговоран је за робу све 

док  се  не  прихвати  декларација  носиоца  другог 

одобрења.
Пре  премештања,  корисник  првог  одобрења 

обавештава  о  томе  надзорни  ЦО  ради  вршења 

провера које тај ЦО  сматра потребним.

63
5
 Стављање робе у поступак АО по редовној ЈЦИ
Роба се пријављује за поступак АО подношењем ЈЦИ: 

-Ц5 по систему одлагања

-Ц4 по систему повраћаја
Носилац  одобрења  за  поступак  АО  робу  пријављује 

ЦО  почетка  поступка  наведеном  у  одобрењу,  у  року 

важења одобрења.
Ако су ЦО почетка поступка и надзорни ЦО различити 

органи,  ЦО  почетка  поступка  је  обавезан  да  достави 

надзорном  ЦО  органу  копију  ЈЦИ  о  стављању  робе  у 
поступак АО.
   ЦО  почетка  поступка  проверава  да  ли  је  прималац 

робе  уједно  и  носилац  одобрења  за  АО,  усаглашеност 

података  о  роби  из  одобрења  са  подацима  у  ЈЦИ  и 
приложеним  докуменатима  и  предузима  мере  у  циљу 
идентификације робе.
63
6
Примена поједностављених поступака у
активном оплемењивању

Поступак АО може се извршити и

-подношењем  непотпуне ЈЦИ у  складу  са 

одредбама члана 229. Уредбе или
-поједностављеним  декларисањем  на 
основу књиговодствених исправа у складу са 
чланом 230. Уредбе. 

63
7
Завршетак поступка АО
Поступак АО окончаће се када се за робу која је
била стављена у тај поступак, или за добијене или
прерађене производе одреди нови царински
дозвољени поступак или употреба и када је поднет
образац за завршетак поступка.
Нови царински дозвољени поступак или употреба робе 

морају бити одређени у року наведеном у ЈЦИ - Ц5 или Ц4.
У  случају  претходног  извоза  производа  добијених  од 

еквивалентне робе,  поступак  се  завршава  када ЦО

прихвати декларацију за страну робу.
У  случају  да  се  увозној  роби  у  непромењеном  стању 

или добијеним производима, у одобреном року раздужења, 
не  одреди  неки  други  царински  дозвољени  поступак  или 
употреба,  настаје царински дуг,  у  ком  случају  надзорни 
ЦО предузима све потребне радње ради наплате истог као 
и компензаторне камате.  63
8
 Ако је за робу у поступку активног оплемењивања 

започет  поступак  на  основу  једног одобрења,  али  с

две или више декларација:
1)у случају поступка са одлагањем, сматра се да је 
одређивањем  новог  царински  дозвољеног  поступања 
или  употребе  за  робу  или  добијене  производе 
завршен царински поступак у који је била
стављена по најраније поднетој декларацији;
2)  у  случају  поступка  активног  оплемењивања 
(систем  повраћаја)  сматра  се  да  су  добијени 
производи  произведени  из одговарајуће увезене  робе, 
која је по најраније поднетој декларацији била
стављена у поступак.

63
9
Документа која се прилажу и контрола ЈЦИ за
раздуживање
Уз  ЈЦИ  за  раздуживање  АО  прилажу  се:  рачун,  ДЦВ, 

исправе  о  утврђивању  преф.  порекла,  друге  исправе  .  ЦО 

може захтевати прилагање превозне исправе или исправе у 
вези са претходним ц. поступком (члан 170. Уредбе). 
Контрола декларације којом  се  раздужује  АО  -  ЦО 

проверава да ли се у декларацији наведени опис добијених
производа  или  робе у непромењеном стању слаже  са 
подацима  из  одобрења,  да  ли  декларација  садржи  све 
податке  и  да  ли  су  уз  исту  приложена  сва  документа 
потребна за завршетак поступка 
Надзорни ЦО у току трајања АО, може да врши преглед 

робе,  преглед  евиденције,  проверу  норматива,  као  и  да 

предузима  и  друге  мере  контроле  примерене  датој 
ситуацији. 
64
0
Извоз изван царинског подручја Републике Србије

 Сврха  одобравања  АО  је  поновни  извоз  или  извоз   

добијених производа изван царинског подручја РС.
 Поступак  АО  се  може  раздужити  и  поновним
извозом робе у непромењеном стању,  што  је 
изузетак  од  општег  правила  раздужења  активног 
оплемењивања. 
 У поступању по ЈЦИ  за поновни извоз (Ц3) или извоз 
(Ц1)  добијених  производа  или  робе  у  непромењеном 
стању,  ЦО    примењује  уобичајене  прописе  који  се 
односе  на  извозне  декларације,  имајући  у  виду  и 
специфичности за активно оплемењивање.

64
1
 Раздуживање АО кроз поступак царинског
складиштења или смештај у слободну зону

а)  У  случајевима  када  су  ЦО  завршетка  поступка  за 

АО  и  ЦО  почетка  поступка  за  царинско  складиште  исти
орган -  подноси  се  декларација  Ц7  у  име  лица  које  је 
корисник  поступка  царинског  складиштења  (шифра 
поступка у рубрици „37“ - 7151), 
б) када су ЦО завршетка поступка за АО и ЦО почетка 
поступка за царинско складиштење  различити органи – 
царинском  органу  за  завршетак  поступка  за  АО  подноси 
се транзитна ЈЦИ по којој се добијени производ или роба 
у непромењеном стању, упућује у ЦО почетка поступка за 
царинско  складиште  у  које  ће  та  роба  бити  смештена. 
Прихватањем транзитне ЈЦИ завршава се поступак АО а 
по приспећу робе подноси се ЈЦИ-Ц7,  
64
2
 в)  раздужење  АО  смештајем  добијених  производа  или 
робе у непромењеном стању у слободну зону: роба се 
у  слободну  зону  упућује  транзитном декларацијом
којом се раздужује АО, а по приспећу робе подноси се 
одговарајућа декларација Ц7. 

Носилац  одобрења  за  АО  у  својој  евиденцији  мора 

имати  ЈЦИ,  односно  копију  ЈЦИ  о  раздужењу  активног 

оплемењивања.

64
3
Раздуживање поступка АО другим поступком АО

Случајеви  када  постоје  два засебна уговорна 

односа  закључена  између  страног  налогодавца  и 
домаћих  носилаца  одобрења  -  тада  сваки  носилац 
одобрења  засебно  подноси  захтев  за  одобравање 
поступка  АО  и  сваки  мора  имати  одобрење  од 
царинских  органа  у  којем  је  он  означен  као  носилац 
одобрења. 
ЦО може дозволити да се добијени производи првог 

носиоца  одобрења  не  морају  физички  извозити  из 

царинског подручја РС, већ да други носилац одобрења 
подносе ЈЦИ-Ц5 за поступак АО.

64
4
 У рубрику  31. ЈЦИ-Ц5, као наименовање наводи се 
добијени  производ  који  је  добијен  у  процесу 
претходног  активног  оплемењивања  (који  је  требао 
бити  извезен),  док  се  у  рубрици  37  наводи 
одговарајућа  шифра  (5151  која  означава  поступак 
АО  по  систему  одлагања  након  поступка  АО  по 
систему одлагања), 
 Прихватањем  ове  ЈЦИ-Ц5 од стране ЦО, сматра се 
да  је  поступак  АО  за  првог  носиоца  одобрења  и 
стварно извршен.
 Носилац  првог  одобрења  дужан  да  у  року  од  30
дана поднесе  и  образац  за  завршетак  поступка 
ради  коначног  раздужења  поступка  АО  везаног  за 
његово одобрење.

64
5
 Ради  обављања  процеса  појединих  фаза  обраде 
или за комплетну обраду, носилац  одобрења може да 
ангажује домаће произвођаче, који тада имају статус
учесника у поступку активног оплемењивања.

У таквим  случајевима  у  одобрењу  морају  бити 

наведени  сви  учесници  у  поступку  АО,  са  тачним 
описом  послова  које  обављају  и  назначењем 
временских рокова неопходних за обраду.

64
6
 Раздуживање АО кроз поступак прераде под
царинском контролом

Поступак  AO  се  такође  раздужује  када  се 

добијени  производи  или  роба  у  непромењеном 
стању  ставе  у  царински  поступак  прераде  под 
царинском  контролом  (Ц9),  при  чему  се  могу 
разликовати ситуације у којима су ЦО завршетка 
поступка  за  АО  и  ЦО  почетка  поступка  за 
прераду  под  царинском  контролом  исти  или 
различити органи. 

64
7
Раздуживање активног оплемењивања
уништењем

Поступак АО по систему одлагања се може 

раздужити  у  случајевима  када  се  добијени 

производи или роба у непромењеном стању, уз 
одобрење  надзорног  царинског  органа  и  под 
његовим  надзором  уништава.  Поступак 
уништења  се  спроводи  у  складу  са  чланом 
569. Уредбе и другим прописима којима је ово 
питање регулисано. 

64
8
Стављање у слободан промет без подношења
ЈЦИ
Носилац  одобрења  може  ставити  у  слободан  промет 

одређену  количину  добијеног  производа  или  робе  у 

непромењеном  стању  без  подношења  ЈЦИ  ако му је
одобрењем за АО одобрено стављање у слободни
промет без подношења декларације.
Роба ће се сматрати стављеном у слободан
промет у тренутку истека рока за завршетак поступка,
ако  пре  тога  није  одређено  царински  дозвољено 
поступање или употреба. 
Носилац одобрења је дужан да поднесе ЈЦИ за робу 

коју  је  пустио  у  слободан  промет  до  10-ог у  месецу  који 

следи  месец  у  ком  је  роба  стварно  пуштена  у  слободан 
промет. 

64
9
 По  поднетој  декларацији  царински  дуг  се 
обрачунава без обрачуна компензаторне
камате.
Стављање  у  слободан  промет  добијених 
производа  или  робе  у  непромењеном  стању 
без ЈЦИ, може се одобрити имаоцу одобрења 
који  у  свему  поштује  правила  активног 
оплемењивања, али највише до 20% увозне
робе која је стављена у поступак активног
оплемењивања.

65
0
Стављање у слободан промет подношењем
ЈЦИ
За  стављање  у  слободан  промет  добијеног 
производа  или  робе  у  непромењеном  стању  носилац 
одобрења је у обавези да  надзорном ЦО поднесе ЈЦИ - 
Ц4.
Уз  ЈЦИ-Ц4  прилажу  се  сва  документа  потребна  за 

спровођење  захтеваног  поступка  и  за  доношење  одлуке 

ЦО.
Прихватањем  ЈЦИ  сматра  се  да  је  ЦО  одобрио 

стављање робе у слободан промет.
Уколико  носилац  одобрења,  до  истека  рока  за 

завршетак поступка, не поднесе ЈЦИ - Ц4, сматра се да је 
настао  царински  дуг  у  вези  с  којим    надзорни  ЦО 
предузима радње ради наплате истог.
65
1
Образац за завршетак поступка
Образац  за  завршетак  поступка  АО  (по  систему 
одлагања) се подноси у року од 30 дана од истека рока
за поновни извоз, односно,  у  случајевима   
обједињавања  рокова  од  истека  рока  за  поновни  извоз 
за сваки месец или квартал.
Образац  за  завршетак  поступка  се  подноси  ЦА-ЦИ 

која  је наведена у одобрењу, на прописаном обрасцу, и 
исти (287. став 3. Уредбе).
 Надзорни ЦО врши проверу обрасца  за завршетак 

поступка,  односно  контролу  декларација  о  уласку  у 

поступак  АО  и  раздужењу  АО  на  које  се  односи 
образац за завршетак поступка.
ЦО врши и проверу да ли је за сваку декларацију за 

поновни  извоз  (Ц3),  која  је  обухваћена  обрасцем  за 

завршетак поступка извршена потврда пријема. 
65
2
 Као  образац  за  завршетак  поступка  АО  може  се 
прихватити и евиденција активног оплемењивања коју 
води  носилац  одобрења,  уколико  иста  пружа  ЦО  све 
потребне податке за контролу одвијања и завршетка АО.
Ако носилац одобрења у року од 30 дана од истека 

рока за поновни извоз не поднесе образац за завршетак 
поступка,  надзорни  ЦО  му  шаље  позив  ради 
подношења обрасца у којем одређује примерен  рок (до
8 дана) за доставу обрасца. 
Ако  носилац  одобрења  не  поступи  по  примљеном 

позиву, сматраће се да није испунио обавезе из поступка 
АО, а за  нераздужену робу настаје царински дуг.
Надзорни  ЦО  ће  обрачунати  и  наплатити  царински 

дуг на основу података којима располаже, укуључујући и 
наплату компензаторне камате.

65
3
Начин одређивања царинског дуга
 Висина царинског дуга насталог у поступку
АО утврђује се на основу елемената за
одређивање увозних дажбина утврђених
сходно прописима, који су важили за увозну
робу на дан прихватања декларације по којој
је она стављена у поступак AO (чл. 149. ЦЗ)
 У  случају  стављања  у  слободан  промет 

добијених  производа,  подаци  у  рубрикама 

декларације  Ц4  који  се  односе  на  земљу 
отпреме,  земљу  порекла,  допунску  јединицу  и 
цену робе, односе се на увозну робу садржану у 
добијеним  производима  који  се  стављају  у 
слободан промет.
65
4
 Уколико  је  у  моменту  прихватања  декларације  за 
стављање  робе  у  поступак  АО  увозна  роба  испуњавала 
услове  за  примену  преференцијалног царинског 
режима,  та  роба    ће  испуњавати  услове  за  примену 
преференцијалног  царинског  режима  и  у  тренутку 
прихватања  декларације  за  стављање  те  робе  у 
слободан промет. 
 У  рубрику 7  декларације  за  стављање  робе  у  слободан 
промет-Ц4,  уписује  се  датум  за  примену  прописа  када  је 
прихваћена декларација за почетак поступка АО, уколико 
се  тај  датум  разликује  од  датума  од  датума  прихватања 
ЈЦИ Ц4.
 Уколико  има  више  декларација  за  почетак  поступка  АО 
уписује се датум прихватања прве декларације, при чему 
је период ограничен важењем једне курсне листе. 

65
5
 Обрачун компензаторне камате
Компензаторна камата се наплаћује на обрачунати

царински дуг који је настао стављањем у слободан

промет добијених производа или робе у
непромењеном стању.
Компензаторна  камата  се  плаћа  у  висини  и  на  начин 

прописан за затезну камату. 
Компензаторна  камата  се  обрачунава  месечно,  и  то 

од првог дана следећег месеца у коме је увезена роба, 

за  коју  настаје  царински  дуг,  први  пут  стављена  у 
одобрени  царински  поступак,  па  до последњег дана у
месецу у којем је царински дуг настао. 
Ако  је  у  оквиру  поступка  АО  (систем  повраћаја)  роба 

стављена  у  слободан  промет  период  за  који  се 

обрачунава  компензаторна  камата  почиње  тећи  првог
дана у месецу након месеца у коме је извршен
повраћај или отпуст царинског дуга.
65
6
 Компензаторна  камата  се  неће наплаћивати  у 
следећим случајевима (чл. 285. Уредбе): 

-  ако  се  компензаторна  камата  мора  обрачунати  за 

период краћи од месец дана, 
-  ако  по  једном  насталом  царинском  дугу  износ 
обрачунате  компензаторне  камате  не  прелази  20 евра у 
динарској противвредности, 
- ако царински дуг настане због тога да би се при увозу 
робе у ту државу, омогућило плаћање повољније царине,
-  при  стављању  у  слободан  промет  отпадака  и 
остатака насталих уништењем робе,
 

65
7
   -при  стављању  у  слободан  промет  споредних
добијених производа, 
  -  ако  је  у  оквиру    АО са системом повраћаја
настао  царински  дуг,  а  за  дуговани  износ  још  није 
извршен повраћај или отпуст царинског дуга, 
-  ако  корисник  одобрења  пружи  доказ  да  због 
посебних  околности,  које  нису  последица  његове 
немарности  ,  није  могао  да  обави  поновни  извоз  под 
условима које је захтевао, 
-  када  је  за  настали  царински  дуг  било  положено
обезбеђење.

65
8
Систем повраћаја

 ЦО може одобрити да се увезена роба стави у 
слободан  промет  уз  плаћање  царинског  дуга, 
с  тим  што  се  након  њеног  извоза  у  облику 
добијених  производа  носиоцу  одобрења 
осигурава  право  на  повраћај (или отпуст)
царинског дуга.
У декларацију за стављање робе у слободан 

промет  Ц4  уноси  се  напомена  да  се  примењује 

систем повраћаја и услови из датог одобрења.
У  систему  повраћаја  не примењују се

одредбе које се односе на еквивалентну робу.

65
9
Услови и начин повраћаја или отпуста увозних
дажбина
Ако носилац одобрења докаже ЦО да је увезена роба 

која  је  била  стављена  у  слободан  промет  у  оквиру 

система  повраћаја,  у облику добијених производа или
робе у непромењеном стању: 
1) извезена, или 
2)  стављена, у намери да се поновно извезе,  у 
транзитни  поступак,  поступак  царинског  складиштења, 
поступак  привременог  увоза  или  поступак  активног 
оплемењивања у систему одлагања, или у слободну зону, 
ако су испуњени остали прописани услови за стављање у 
робе у предметни поступак. 
Ако се добијени производи или роба у непромењеном 

стању,  стављају у слободан промет,  износ  увозних 

дажбина који је враћен односно за који је извршен отпуст, 
сматраће се износом царинског дуга.  66
0
 Захтев за поврат увозних дажбина,    носилац 
одобрења  на    прописаном  обрасцу,  подноси 
надзорном  ЦО  након  извршеног  извоза  добијених 
производа или робе у непромењеном стању, у року од 
6 месеци од  истека  рока  за  завршетак  поступка 
оплемењивања. 
Након  провере  података  у  поднетом  захтеву  и 

уколико  је  сагласан  са  истим,  надзорни  ЦО  оверава 

захтев. 
У случају неслагања са поднетим захтевом, ЦО на 

полеђини  захтева  констатује  разлоге  неприхватања 

захтева.
Надзорни  ЦО  захтев,  заједно  са  свом  потребном 

документацијом  доставља  царинарници  на  решавање 

у редовном управном поступку. 

66
1
Оплемењивање ван царинског подручја РС
Добијени  производи  или  роба  у  непромењеном 

стању, делимично или у целини, уз одобрење ЦО могу се 
привремено  извозити  ради  даљег  оплемењивања  ван 
царинског подручја РС.
Поступак  производње  изван  царинског  подручја  РС 

одвијаће се према прописима који се односе на поступак
пасивног оплемењивања,  те  је  за  спровођење  тог 
поступка  потребно  и  одобрење  за  поступак  пасивног 
оплемењивања.
Одобрење  за  поступак  пасивног  оплемењивања 

може  бити  посебно  одобрење  с  позивом  на  одобрење 

поступка активног оплемењивања за предметну робу, или 
се  пасивно  оплемењивање  може  одобрити  допуном 
постојећег одобрења за активно оплемењивање. 

66
2
 Приликом  привременог  извоза  робе 
подноси  се  декларација  Ц2,  у  којој  се  у 
рубрици  44  наводи  број  и  датум  одобрења  за 
активно  оплемењивање  и  одобрења  за 
пасивно  оплемењивање  (ако  одобрењем  за 
АО  није  већ  одобрен  поступак  пасивног 
оплемењивања). 
Ако  ће  се  роба  након  поновног  увоза  у 

царинско  подручје  РС  ставити  у  поступак  АО 

или  неки  други  поступак  с  одлагањем,  при 
поновном увозу не настаје царински дуг. 

66
3
 Ако  се  код  поновног  увоза  након  пасивног 

оплемењивања  роба  ставља  у  слободан 

промет у РС, наплатиће се:
1)  увозне  дажбине  за  добијене производе
или робу у непромењеном стању, и 
2)  увозне  дажбине  за  производе  поново
увезене,  након  оплемењивања  извршеног  ван 
царинског  подручја  РС,  чији  ће  износ  бити 
обрачунат  у  складу  са  одредбама  које  уређују 
поступак пасивног оплемењивања.

66
4
ПОСТУПАК ПАСИВНОГ ОПЛЕМЕЊИВАЊА

66
5
Опште одредбе

Поступак пасивног оплемењивања је прописан: 
a)  одредбама  члана  110.  до  117.,  151.  и  172.  до  187. 
Царинског закона  и 
б) одредбама члана 263. до 288. и 358. до 365. Уредбе 
о царински дозвољеном поступању с робом

Царински поступак пасивног оплемењивања (ПО) је 

поступак  са  економским  дејством,  који  омогућава 

привремени извоз домаће робе из  царинског 
подручја  РС  у  сврху  подвргавања  процесима  обраде  и 
након  тога  поновни увоз у  царинско  подручје  РС 
добијених  производа  насталих  у  тим  процесима,  уз
потпуно или делимично ослобађање од плаћања
увозних дажбина.
66
6
Евиденција о роби
Корисници  одобрења  за  поступак  ПО  дужни  су  да 

воде евиденцију о роби, осим у случају када ЦО оцени 
да није потребно да се води евиденција. 
Евиденције  о  роби  стављеној  у  поступак  ПО  мора 

се  водити  на  начин  који  омогућава  надзор  над 

спровођењем  поступка;  мора  да  садржи  следеће 
податке:
1)  податке  из  декларација  којима  се  роба  ставља  у 
царински поступак, 
2)  податке  из  декларација  којима  се  роби  одређује 
царински  дозвољено  поступање  или  употреба  ради 
завршетка поступка, 
3) датум и одговарајуће податке о другим царинским 
исправама  и  свим  другим  исправама  које  се  односе  на 
почетак и завршетак поступка, 
 
66
7
 4) врсту производних радњи
5) норматив употребе или, по потреби, методу за његов 
обрачун, 
6)  податке  који  омогућавају  праћење  робе,  укључујући 
место где се налази и податке о било којем премештању, 
7) трговачки или технички опис потребан за 
утврђивање истоветности робе

ЦО  може  одобрити  да  се  за  потребе  евиденције 

користи  постојеће    књиговодство  корисника  одобрења  , 
под  условом  да  садржи  све  потребне  податке  који  ЦО 
омогућавају надзор и контролу поступка ПО. 

66
8
Захтев и одобрење

1. Подношење захтева у писаном облику  

 Захтев  за  издавање  одобрења  за  поступак  ПО 

подноси  се  надлежној  царинарници  према  месту  у  којем 

се  налази  роба  која  ће  бити  декларисана  за  привремени 
извоз,  у  писаној  форми  и  у  складу  са  прописаним 
обрасцем. 
Подаци у захтеву морају бити довољни, разумљиви и 

тачни,  посебно  у  погледу  робе  за  привремени  извоз, 

добијених  производа  и  норматива  производње,  како  би 
ЦО могао проверити да ли су испуњени прописани услови 
за одобравање поступка пасивног оплемењивања. 
Уз  захтев  се  прилаже    документација  потребна  за 

доношење  одобрења:  уговор,  норматив  производње  и 

други документи о подацима који су наведени у захтеву.

66
9
2.Царинска декларација као захтев и
одобрење
Када се производна радња односи на

поправку, ЦО може дозволити да се одобрење  
захтева  подношењем  декларације  у  писаној 
форми. 
У  наведеном  случају  подношење  царинске 

декларације  сматра  се  подношењем  захтева,  а 

прихватање  царинске  декларације  од  стране 
царинског органа одобрењем .

67
0
   Царинска  декларација  подноси  се  ЦО 
надлежном према месту где се налази роба коју 
треба  декларисати  за  привремени  извоз  ради 
поправке  у  оквиру  поступка  пасивног 
оплемењивања. 
ЦО  може  захтевати  да  уз  царинску 

декларацију, која служи као захтев за издавање 
одобрења,  декларант  приложи  исправа,  која, 
осим  ако  подаци  нису  потребни  или  су  већ 
унети  у  образац  декларације,  садржи  следеће 
податке: 

67
1
 1)  назив/име  и  адреса  подносиоца  захтева, 
декларанта и других учесника поступка, 
2) врста производних радњи или употребе робе,
3)  технички  опис  робе,  оплемењених  или 
прерађених производа и методе за утврђивање њихове 
истоветности, 
4) прописану шифру економских услова, 
5)  предвиђени  нормативи  или  методе  за  њихово 
одређивање, 
6) предвиђени рок за завршетак поступка, 
7) предложен царински орган завршетка поступка, 
8)  место  спровођења  производних  радњи,  прераде 
или употребе. 

67
2
Услови за одобравање поступка пасивног
оплемењивања

 Поступак  ПО  може  се  одобрити  лицу које

организује пасивно оплемењивање
Одобрење за пасивно оплемењивање даје : 

a) лицима која су регистрована у РС 
б)  ако  је  могуће  утврдити  да  су  добијени 
производи  произведени  од  привремено  извезене 
робе  
ц)  када  су  испуњени  економски  услови  - 
одобрење  за  коришћење  поступка  ПО  не  штети 
озбиљније  основним  интересима  произвођача  из 
РС. 
  67
3
Идентификација робе (истоветност робе)

Поступак  пасивног  оплемењивања  може  се 

одобрити  само  уколико  надлежни  царински 

орган,  у  сваком  конкретном  случају,  оцени  да 
постоји  могућност надзора и провере
поступка пасивног оплемењивања. 
У  сврху  идентификације  у  одобрењу  се 

одређују  средства  и  методе  којима  ће  се 

утврдити  да  ли  су  добијени  производи 
произведени од привремено извезене робе. 

67
4
 У сврхе идентификације робе, могу се користити
следеће мере:
a)  навођење  или  опис  посебних  ознака  или 
серијских бројева, 
б) стављање пломби, печата, налепница или других 
посебних ознака препознавања, 
ц)  узимање  узорака,  проспеката,  фотографија, 
илустрација или техничког описа робе, 
д) вршење анализе, 
е) провера књиговодствене евиденције,
ф)  провера  пратеће  документације  у  вези  са 
одобреним  поступком  пасивног  оплемењивања 
(уговори,  преписке,  предрачуни,  фактура  и  др.),  која 
јасно  показује  да  добијени  производи  треба  да  буду 
произведени од привремено извезене робе. 

67
5
Провера економских услова
Претпоставка испуњености економских услова  све 
док  не  дође  до  драстичних  поремећаја  на  домаћем 
тржишту 

Оборивост претпоставке -  када  се  заинтересовано 

лице обрати ЦО тврдећи да се одобравањем поступка ПО  
за  одређену  робу  угрожавају  основни  интереси  домаћих 
произвођача,  ЦО  ће  од  ПКС  тражити  потврду  о 
испуњености економских услова. 

67
6
Доношење одобрења

1)  код  захтева  који  је  поднет  у  писаној  форми-  на

прописаном обрасцу (претходно одобрење-Е05)
2)  кад  се  одобрење  захтева  подношењем  декларације, 

прихватањем декларације (Е06), или 

3)  код  захтева  за  продужење  или  измену  одобрења, 

белешком на захтеву.

 Одобрење  за  поступак  ПО  издаје  надлежни  царински 

орган  на  прописаном  обрасцу,  у  року од 30 дана од 
дана подношења захтева. 
 Одобрење за поступак пасивног оплемењивања
ступа на снагу даном доношења или било којег
каснијег датума наведеног у одобрењу.

67
7
  У Одобрењу се наводе:
-ЦО почетка поступка 
-ЦО завршетка поступка 
-и надзорни царински орган
- назив  носиоца одобрења
- опис робе која се привремено извози 
-и опис добијених производа
- планиране поступке ПО
- норматив 
-мере идентификације
- рок важења одобрења
- рок за раздуживање поступка ПО 
-други  подацике  неопходне  за  спровођење 
поступка ПО
67
8
Случајеви у којима се не дозвољава пасивно
оплемењивање
Поступак ПО се не може одобрити за следећу домаћу

робу:
a)  чијим извозом се стиче право на повраћај или
отпуст увозних дажбина (роба за коју су враћене увозне 
дажбине  или  се  одустало  од  њихове  наплате  губи 
царински статус домаће робе); 
б)  која  је  пре  извоза,  била стављена у слободан
промет уз потпуно ослобађање од плаћања увозних
дажбина, све док се примењују услови за одобравање тог 
ослобођења,  осим  ако  се  процес  оплемењивања  односи 
на поправку,
в)  чији  извоз  даје  право  на  доделу  извозних накнада
или  других  финансијских погодности  у  оквиру  мера 
пољопривредне политике. 
 
67
9
Рок важења одобрења
У одобрењу  за  поступак  пасивног  оплемењивања 
одређује  се  рок  важења  одобрења,  који  не може бити
дужи од три године.

У  случају  издавања  одобрења  за  производњу  или 

прераду  млечних производа из  тарифних бр. од 0401 

до  0406  ЦТ,  период  важења  одобрења  не  може  бити 
дужи од три месеца.

  Рок се рачуна од дана ступања на снагу одобрења 

или било којег каснијег датума наведеног у одобрењу

68
0
Рок за раздуживање поступка ПО
 ЦО  у  Одобрењу одређује рок за раздуживање поступка 

ПО,  у  којем  би  добијени  производи  требало  да  буду 

поновно увезени и стављени у слободан промет.
 Рок  се  одређује  узимајући  у  обзир  време  потребно  за 

окончање  процеса  обраде,  количину  привремено 

извезене  робе,  време  потребно  за  транспорт 
привремено извезене робе и добијених производа.
Рок  за  раздуживање  почиње тећи од дана
прихватања царинске декларације по којој је роба
стављена у поступак ПО.
 Рок за раздуживање може бити дужи од рока важења 

одобрења. 
ЦО почетка поступка, одређени рок уноси у рубрику 44 

царинске декларације Ц2, којом је роба пријављена за ПО. 

68
1
Продужење рока за раздуживање ПО

На  захтев  носиоца  одобрења,  ЦО  може  продужити 

рок за раздужење ПО
 Уз  захтев  се  прилаже  царинска  декларација по  којој 

је роба стављена у поступак ПО и исти  треба да садржи: 
a)  оправдане  разлоге  за  продужење  рока,  уз  прилагање 
доказа, 
б) период продужења, 
ц)  количину  привремено  извезене  робе  која  је  преостала 
за раздуживање.

 Надзорни  ЦО  доноси  одлуку  о  одобравању  захтева  за 

продужење  рока,  у  скраћеном  поступку,  у  виду 
забелешке на захтеву.

68
2
Норматив производње и метод за израчунавање

 ЦО у одобрењу одређује норматив производње
 Норматив се израчунава се уз примену количинског
или  вредносног метода  или  било  којим  другим 
методом која даје исте или одговарајуће резултате.

  Норматив се одређује на основу стварних података о 
производним  радњама  које  се  обављају  или  би 
требало  да  се  обављају  на  привремено  извезеној 
роби,  а  ако  такви  подаци  нису  доступни,  на  основу 
података  који  се  односе  на  истоврсне  производне 
радње

68
3
 Предложени (привремени) норматив
 Ако на  почетку  поступка  пасивног  оплемењивања  није 
могуће  прецизно  утврдити  норматив  утрошка 
материјала,    у  одобрењу  ће  се  назначити  привремени 
норматив.
 У  том  случају,  носилац  одобрења  је  обавезан,  код 
одређивања  новог  царински  дозвољеног  поступања 
или  употребе,  односно  пре  првог  поновног  увоза 
добијених  производа,  доставити  надзорном  царинском 
органу стварни норматив утрошка материјала.
   На  основу  стварног  норматива  врши  се  обрачун 
увозних  дажбина  код  стављања  у  слободан  промет 
добијених производа.

68
4
Циљ утврђивања норматива, 
 1)  утврђивања  износа  увозних  дажбина, 

које се морају платити, 
2)  утврђивања  износа  који  се  одбија  при 
настанку царинског дуга или 
3) примене мера трговинске политике. 

68
5
Стављање робе у поступак пасивног
оплемењивања
 Роба  се  пријављује  за  поступак  ПО 
подношењем  царинске  декларације  Ц2 
царинском органу почетка поступка наведеном у 
одобрењу, у року важења одобрења.

  Ако су ЦО поступка и надзорни царински орган 
различити  органи,  царински  орган  почетка 
поступка  је  обавезан  да  достави  надзорном 
царинском  органу  копију  царинске  декларације 
о привременом извозу робе на ПО. 

68
6
Попуњавање рубрике 44 ЈЦИ (Ц2) :
А) одобрење донето на прописаном обрасцу:
- шифра приложене исправе: Е05 (врста одобрења), 
- ознака ''S'' - да се односи на сва наименовања, 
-  шифра  организационе  јединице  која  је  донела 
одобрење, 
- врста исправе: ''PO'' (одобрење за PO-stupak из рубрике 
37/1), 
- број одобрења, 
- година одобрења, 
- датум за завршетак поступка по ЈЦИ.
Пример: . 
Е05 S 11029 PO 333/ 2012 15/06/2013
 Рубрика 44 се попуњава се само у првом наименовању

68
7
Б) ЈЦИ као захтев односно одобрење (код поправке):
- шифра приложене исправе: Е06 (врста одобрења), 
- врста исправе: ''PO'' (одобрење за PO-stupak из рубрике 
37/1), 
- датум за завршетак поступка по ЈЦИ. 
Пример:
Е06 S PO 20/01/2013
 Рубрика 44 се попуњава се само у првом наименовању

 Идентикацијом  ових  одобрења  сматра  се 

идентификација  ЈЦИ  у  којој  је  наведено  одобрење  за 
ПОЧЕТАК поступка . 

68
8
Раздуживање ПО поновним увозом и стављањем у
слободан промет добијених производа

Поступак  ПО  се  раздужује  поновним увозом

добијених производа или робе у непромењеном стању  
уз истовремено стављање у слободан промет (ЈЦИ-
Ц6), у  року  раздуживања  одређеном  у  царинској 
декларацији која се раздужује. 

Ако су ЦО орган завршетка поступка и надзорни ЦО 

различити органи, у том случају ЦО завршетка поступка 
је  обавезан  да  надзорном  ЦО  достави  копију  царинске 
декларације о раздуживању поступка ПО.
 

68
9
Попуњавање рубрике 44 ЈЦИ (Ц6) :

А) одобрење донето на прописаном обрасцу:

- шифра приложене исправе: Е05 (врста одобрења), 
-  шифра  организационе  јединице  која  је  донела 
одобрење, 
- врста исправе: ''PR'' (одобрење за PR-ethodni поступак 
из рубрике 37/2), 
- број одобрења, 
- година одобрења. 
Пример:
Попуњава се у одговарајућем наименовању.
Идентификација приложене исправе 
Е05 11029 PR 333/2012

69
0
Попуњавање рубрике 44 ЈЦИ (Ц6) :
Б) ЈЦИ као захтев односно одобрење (код поправке):
- шифра приложене исправе: Е06 (врста одобрења), 
-  шифра  ЦИ  код  које  је  почео  поступак  дефинисан  у 
рубрици 37/2, 
- врста исправе: Ц2 (по којој је започет поступак из рубрике 
37/2), 
- број ЈЦИ (по којој је започет поступак из рубрике 37/2), 
- година ЈЦИ (по којој је започет поступак из рубрике 37/2), 
-  редни  број  наименовања  робе  (ЈЦИ  по  којој  је  започет 
поступак из рубрике 37/2). 
Пример:
Идентификација приложене исправе 
Е06 11029 Ц2 1111/2012 1

69
1
 Када је поступак ПО одобрен на прописаном
обрасцу,  уз  декларацију  којом  се  раздужује 
поступак  пасивног  оплемењивања  (Ц6), 
декларант је дужан да поднесе и исправу са
обрачуном количине привремено извезене
робе која  је,  према  прихваћеном  нормативу 
производње,  садржана  у  добијеним 
производима.

   У  замену  за  ову  исправу  може  се  користи  и 

образац за завршетак поступка  који  је 
прописан  за  поступак  активног 
оплемењивања
69
2
Поступак за невраћену робу

 Када се роба која је привремено извезена у поступку ПО, 
не  врати  у  РС  у  одобреном  року  за  раздуживање 
поступка ПО, било у облику добијених производа, било у 
непромењеном стању, декларант ЦО почетка поступка, у 
року  прописаном  за  окончање  поступка,  подноси   
царинска декларацију за  поступак коначног извоза Ц1
(рубрика 37 -''1021'').

 Уз  декларацију  за  поступак коначног извоза Ц1 треба 

приложити  копију  примерка  царинске  декларације  Ц2 
овереног  од  излазне  граничне  испоставе,  преко  које  је   
невраћена  роба  са  ПО  иступила  из  царинског  подручја 
РС.

69
3
 Након  окончања  поступка  по  царинској  декларацији 
за  коначни  извоз,  царински  орган  завршетка 
поступка,  у  свим  примерцима  извозне  царинске 
декларације,  у рубрици Б,  уноси  напомену: 
"Коначни извоз невраћене робе са пасивног
оплемењивања„
 Примерак    извозне  царинске  декларације  Ц1  враћа 
носиоцу одобрења, ради доказивања надлежном ЦО 
да је роба трајно извезена.
 Пошто  је  роба  за  коју  се  подноси  извозна 
декларација  већ  у  иностранству,  за  исту  се  не  врши 
овера физичког иступа робе из РС.
 У  рубрици  44  Ц1  декларације    уносе  се  подаци  о 
одобрењу за поступак пасивног оплемењивања.

69
4
 Утврђивање потпуног или делимичног
ослобођења од плаћања увозних дажбина
(чл.178. ЦЗ) 

Када се добијени производи пријављују за

стављање у слободан промет и  ако  су   
испуњени прописани услови и обавезе везане за 
спровођење поступка ПО, ЦО одобрава  потпуно 
или делимично ослобађање од плаћања увозних 
дажбину

69
5
 Потпуно  или  делимично  ослобађање  од 
плаћања  увозних  дажбина  утврђује  се  тако 
што  се  од  износа  увозних  дажбина  које  се 
примењују  на  добијене производе  који  се 
стављају  у  слободан  промет  одузима износ 
увозних  дажбина  које  би  биле  обрачунате  на
исти дан за привремено извезену робу ако 
би  се  она  увозила  у  РС  из  државе  у  којој  је 
била предмет оплемењивања.

69
6
Код  делимичног ослобађања од  плаћања 
увозних  дажбина,  износ  увозних  дажбина 
представља  позитивну разлику  између  износа 
увозних  дажбина  за  добијене  производе  и 
износа  увозних  дажбина  за  привремено 
извезену робу.

Код  потпуног ослобађања од  плаћања 

увозних  дажбина,  износ  увозних  дажбина  за 
привремено  извезену  робу  већи  од  износа 
увозних  дажбина  за  добијене  производе, 
односно рзлика је негативна.

69
7
 Обрачун  царинског  дуга  врши  се  на 
прописаном  обрасцу  који  подноси  носилац 
одобрења. 
Укупно  обрачунати  износ  царинског  дуга  за 

плаћање  мора бити уписан у рубрику 47

(четврта подела) царинске декларације Ц6.

 Ако  се  роба  привремено  извезена  на  ПО 

враћа  у  царинско  подручје  РС  у 
непромењеном  стању,  на  захтев носиоца 
одобрења,  одобрава  се  ослобађање  од 
плаћања  увозних  дажбина  ако  су  испуњени 
услови  прописани  а  одредбама  члана  221.  и 
222. ЦЗ.
69
8
Царинска вредност привремено извезене
робе
Износ  увозних  дажбина  за  привремено 

извезену робу обрачунава се на основу
 -количине и врсте предметне робе на дан

прихватања  царинске  декларације  за  њено 

стављање у поступак ПО (Ц2) и на основу
-  других елемената за  обрачун  дажбина 

који  важе  за  ту  робу  на  дан  прихватања 

декларације за стављање добијених производа 
у слободан промет(Ц6).

69
9
Царинска вредност добијених производа

Царинска  вредност  добијених  производа  укључује 

укупну вредност која  се  плаћа  извршиоцу  процеса 
оплемењивања  у  иностранству  увећану  за  вредност 
материјала,  компоненти  и  делова    садржаних  у 
добијеном  производу  или  употребљених  у  процесу 
производње,  а  које  је  испоручио  лице  које  је 
привремено извезло робу на оплемењивање).
 Такође,  у  царинску  вредност  добијеног  производа 

треба  урачунати  и  друге  трошкове  из  члана  46.  ЦЗ 

уколико су настали, а нису урачунати у вредност робе. 
ПРИМЕР 

70
0
Трошкови оплемењивања као основица за
обрачун делимичног ослобођења

Изузетно од одредбе члана 178. ЦЗ, Влада може да 

пропише  случајеве  и  посебне  услове  под  којима  се 

трошкови оплемењивања  примењују као основица 
за  обрачун  царинског  дуга  при  стављању  робе  у 
слободан промет након поступка ПО. 
Одредбом  члана  364.  Уредбе  прописано  да  ЦО 

одобрава  делимично  ослобођење  од  плаћања  увознх 

дажбина,  узимајући  трошкове  оплемењивања  као 
основицу  за  обрачун  дажбина  (у које се не укључује
вредност привремено извезене робе)-само на захтев
декларанта .
У  овом  случају  фактура  инопошиљаоца 
представља  основицу  за  обрачун  дажбина,  уколико 
иста одговара трансакцијској вредности.  70
1
Поправка робе у оквиру поступка ПО  
 Поступак  ПО  се  може  одобрити  ради  поправке 
привремено  извезене  робе  која  се,  након  обављене 
поправке, поновно увози у РС. 
 ЦО ће одобрити ПО у сврху поправке робе само ако је
роба која се привремено извози подобна за
поправку.
 ЦО  на  основу  докумената  приложених  уз  царинску 
декларацију  Ц2  (уговор,  понуде,  обавештења), 
проверава  ри  да  ли  је  могућа  поправка  робе  која  је 
декларисане за привремени извоз ради поправке.

ЦОнеће одобрити поступак ПО уколико утврди

да се исти захтева у сврху побољшања техничких
карактеристика робе.

70
2
 Одобрење  за  поступак  ПО  ради  поправке  може  се 

односити на поправку робе: 
a)  привремено  извезене,  која  ће  бити  поновно 
увезена, 
б)  у  систему  стандардне  замене,  када  се  увози 
производ за замену у замену за извезену робу, 
ц)  у  систему  стандардне  замене,  уз  претходни  увоз 
производа за замену. 

У  зависности  од  тога  да  ли  је  поправка  обављена 

са или без плаћања, привремено извезена роба за коју 
је  одобрен  поступак  ПО  ради  поправке  може  бити 
стављена у слободан промет уз потпуно или делимично 
ослобађање од плаћања увозних дажбина, 

70
3
1. Поправка привремено извезене робе која ће бити
поновно увезена

ЦО  може  одобрити  поступак  ПО  ради  поправке  робе 

(само  ако  је  могућа)  које  се  привремено  извози  и  која 
се, након обављене поправке поново увози у РС

Потпуно ослобађање од плаћања увозних дажбина

код поправке робе
1. ако је роба  поправљена бесплатно (због 
уговорене  или  обавезе  која  произилази  из  гаранције) 
или 
2.  због  производне мане која,  у  време  кад  је 
предметна  роба  првобитно  стављена  у  слободан 
промет,  није узета у обзир  код  утврђивања  царинске 
вредности. 

70
4
 Ради  доказивања  испуњености  наведених  услова, 
корисник  одобрења  дужан  је  да  приложи  следеће
документе:
a)  исправу  о  гарантном  року,  изјаву  или  другу  исправу 
на  основу  које  се  може  утвдити  да  се  ради  о  бесплатној 
поправци у гарантном року, 
б)  царинску  декларацију  са  приложеном 
документацијом, ради провере да ли је у време стављања 
у  слободан  промет  производна  мана  узета  у  обзир 
приликом утврђивања царинске вредности. 
У  случају  стављања  у  слободан  промет  уз  потпуно

ослобођење од  плаћања  увозних  дажбина,  у  царинској 

декларацији  - Ц6 за  стављање  у  слободан  промет,  у 
рубрику  36  (Повластица)  потребно  је  уписати  шифру 
''17910'',  док  у  рубрици  ''Б'' треба  да  стоји  напомена: 
''Бесплатна поправка - потпуно ослобађање". 

70
5
Делимично ослобађање од плаћања увозних
дажбина код поправке робе

Делимично  ослобађање  од  плаћања  увозних 

дажбина  одобрава  се  за  робу  чија  је  поправка 
обављена уз накнаду.
У  наведеном  случају  основицу  за  обрачун  увозних 

дажбина чине трошкови поправке. 
Износ  увозних  дажбина  утврђује  се  на  основу 

елемената за обрачун који важе за добијене производе 
на дан прихватања декларације (Ц6) за стављање у
слободан промет тих производа.
У  рубрику  ‘'Б''  царинске  декларације  (Ц6)  за 

стављање  у  слободан  промет  уписује  се  напомена: 

''Поправка уз накнаду". 


70
6
2. Поправка робе у систему стандардне замене без
претходног увоза

Систем  стандардне  замене  подразумева  да  се, 

уместо добијеног производа, увезе други увозни
производ (производ за замену).

Услови:  производ за замену мора имати исту

тарифну ознаку, исти квалитет и исте техничке
карактеристике као привремено извезена роба када би
на њој била обављена поправка.

Уколико  је  привремено  извезена  роба  била 

коришћена  пре  извоза,  производ  за  замену,  такође  мора
бити коришћен.

70
7
 Ако  се    производ  за  замену  испоручује 
бесплатно  на  основу  уговорене  или  законске 
гарантне  обавезе  или  због  производног 
недостатка  робе,  ЦО  може одобрити увоз
новог производа за  замену,  иако  је 
привремено извезени производ био коришћен. 

У  зависности  од  тога  да  ли  је  поправка  са 

плаћањем  или  без  плаћања  на производе за

замену,  ЦО  утврђује  потпуно  или  делимично 
ослобађање  од  плаћања  увозних  дажбина, 
сходно одредбама члана 178. или 179. ЦЗ. 

70
8
 Потпуно  или  делимично  ослобађање  од 
плаћања  увозних  дажбина,  утврђује  се  сходно 
члану 178. ЦЗ,  тако  што  се  од  износа  увозних 
дажбина  обрачунатих  за производ за замену, 
који се ставља у слободан промет одузме износ 
увозних  дажбина  који  би  се  обрачунао  истог 
дана  за  привремено извезену робу,  када  би 
се  она  увозила  у  РС  из  земље  у  којој  је  била 
предметоплемењивања. 
Обрачун  царинског  дуга  врши  се  на 

прописаном  обрасцу који чини  саставни је  део 

царинске декларације Ц6. 

70
9
 У  примени  система стандардне замене
(без претходног увоза)  при  отпреми  домаће 
робе  која  се  привремено  извози,  царинском 
органу  се  подноси  ЈЦИ-  Ц2,    са  шифром 
поступка у рубрици 37 декларације - ''21'’;
  При    допремању  производа  за  замену  ЦО 

се    подноси  царинска  декларација- Ц6 за 

стављање  у  слободан  промет  производа  за 
замену,  са  шифром  поступака  у  рубрици  37 
декларације-''6121'’
У  рубрици  ''Б''  царинских  декларација  Ц2  и 

Ц6  уписује  се  напомена:  "Систем стандардне

замене без претходног увоза". 
71
0
 Ако се производ за замену даје без накнаде

било  због  уговорене  или  законске  обавезе  која 

произилази  из  гаранције  или  због  грешке  у 
производњи,  потпуно ослобађање од
плаћања увозних дажбина утврђује се у
складу са чланом 179. Закона.
  У  наведеном  случају  у  царинској 
декларацији  -  Ц6  за  стављање  у  слободан 
промет,  у  рубрику  36  (Повластица)  уписује  се 
шифра ''17910'’.

71
1
3. Систем стандардне замене уз претходни
увоз
Код претходног увоза производа за замену, ЦО може 

одобрити  да  се,  под  одређеним  условима,  производ  за 

замену  увезе  пре него што се извезе роба за коју је
одобрен поступак. 
Код  примене  система  стандардне  замене  уз 

претходни  увоз  производа  за  замену,  домаћа роба се 

мора извести у року  два месеца од дана прихватања 
царинске  декларације  (Ц6)  за  стављање  у  слободан 
промет производа за замену.
Корисник  овог  система  замене  мора положити

обезбеђење ради  намирења  евентуалног  царинског 

дуга  за  производ  за  замену,  који  би  могао  настати  у 
случају  да  домаћа  роба  за  извоз  не  буде  извезена  у 
прописаном року.  71
2
Потпуно или делимично ослобађање од увозних
дажбина код система стандардне замене уз
претходни увоз
Код  примене  овог  система  у  ППО,  подноси  се  Ц6- 

царинску  декларацију  за  стављање  у  слободан  промет 

производа  за  замену,  са  шифром  поступка  ''6121'' у 
рубрици 37.
У  тренутку  стављања  у  слободан  промет  производа  за 

замену,  по  царинској  декларацији  Ц6,  ЦО  не врши

обрачун и наплату царинског дуга на исти.
У случају  да домаћа роба не буде извезена у прописаном 

року,  настаје  царински  дуг  који  се  обрачунава  на  производ 

за замену као да се редовно увози.
За  извоз  домаће  робе  носилац  одобрења  подноси    ЈЦИ-

Ц2, са шифром поступка „21“ у рубрици 37.

71
3
 Након  извршеног  извоза  домаће  робе,  ЦА-ЦА 
доноси Решење којим утврђује потпуно или делимично 
ослобађање  од  плаћања  увозних  дажбина,  сходно 
члану 178. ЦЗ, тако што се од износа увозних дажбина 
обрачунатих  за  производ за замену који  се  ставља  у 
слободан промет одузме износ увозних дажбина који би 
био  обрачунат  истог  дана  за  привремено извезену
робу,  када  би  се  она  увозила  у  РС  из  земље  у  којој  је 
била предмет оплемењивања. 
Ако  се  производ  за  замену  даје  без накнаде било 

због  уговорене  или  законом  прописане  гарантне 

обавезе или због грешке у производњи, тада се утврђује 
потпуно  ослобађање  од  плаћања  увозних  дажбина  у 
складу са чланом 179. ЦЗ. 

71
4
 Обрачун  царинског  дуга  утврђује  се  решењем 
надлежног органа (ЦИ/ЦУП).
Надлежни оган који доноси решење:

-  у  декларацију  по  којој  су  производи  за  замену 

стављени  у  слободан  промет  (Ц6)  врши  измену 
података  тако  што  у  рубрику  47  уписује  обрачунати 
износ царинског дуга;
-  у  рубрику  ''Б''  Ц6  царинске  декларације  уноси 
податке о броју и датуму Ц2 царинске декларације. 
-У рубрику ''Б'' Ц6 и Ц2 царинске декларације уноси 
се  напомена:  "Систем стандардне замене уз
претходни увоз". 

71
5
Обрачун царинског дуга на производ за замену када
није извезена домаћа роба
У  случајевима  у  којима  корисник  система  стандардне 

замене  уз  претходни  увоз  производа  за  замену,    домаћу 

робу  не  извезе  у  року  од  два  месеца,  стављањем  у 
слободан  промет  производа  за  замену  настаје  царински 
дуг. 
  У  том  случају  ЦО  за  производ  за  замену  стављен  у 

слободан промет по Ц6, доноси решење којим:
-  утврђује    укупан  износ  царинског  дуга  за  плаћање  (на 
основу  елемената  за  обрачун  утврђених  у  Ц6  царинској 
декларацији) и 
 - врши измену царинске декларацију Ц6.
  На  обрачунати  износ  царинског  дуга  обрачунава  се 

камата.

71
6
ПОСТУПАК ПРЕРАДЕ ПОД ЦАРИНСКОМ
КОНТРОЛОМ

71
7
Правни основ
Поступак  прераде  под  царинском 
контролом је регулисан (ППЦК) : 
-  одредбама  чл.  110.  –  117.  и  157.  –  163. 
Царинског закона (''Службени гласник РС'', бр. 
18/2010 и 111/2012), и 
-  одредбама  чл.  263.  –  284.,  286.,  287., 
318.  и  319.  Уредбе  о  царински  дозвољеном 
поступању  с  робом  (''Службени  гласник  РС'', 
бр. 93/2010 и 63/2013).

71
8
 Поступак  прераде  под  царинском  контролом 
предтавља  царински  дозвољен  поступак  у   
оквиру  којег  се  увози  страна  роба,  без 
плаћања  увозних  дажбина,  ради  њене 
прераде,  дораде,  обраде,  након  чега  се 
ставља  у  слободан  промет  по  стопама 
предвиђеним  за  добијене  (прерађене) 
производе.

71
9
 У поступку прераде под царинском контролом, ЦО 

одобрава употребу стране робе, чијом прерадом се

мења њена природа или стање.
У поступку ППЦК  не врши се обрачун и

плаћање увозних дажбина и не примењју се мере

трговинске политике.
  Прерађени производи (производи  који  се 
добијају  у  ППЦК)  се  могу  ставити  у  слободан  промет 
уз  обрачун  увозних  дажбина  по  стопи  која  је  за  њих 
прописана. 
Када  се  прерађени  производи  ставе  у  слободан 

промет, на исте се примењују трговинске мере, које се 
примењују на истоврсну увозну робу. 

72
0
 Подношење захтева (писана форма, декларација
као захтев)
Подношење захтева у писаној форми
Захтев  за  издавање  одобрења  подноси  лице  које 

обавља или организује прераду, у писаној форми, на

прописаном обрасцу, у два примерка .
Захтев  за  издавање  одобрења  се  подноси 

царинском  органу  надлежном  према  месту  у  којем  ће 

се роба производити или прерађивати.
У захтеву морају бити наведени сви подаци који су 

неопходни за доношење одобрења.
У  случају  да  су  подаци  дати  у  захтеву  непотпуни 

или  недовољни  за  доношење  одобрења,  ЦО  може 

затражити од подносиоца захтева додатне податке или 
обавештења. 
72
1
Подношење царинске декларације као захтева
 За све врсте роба и поступке прераде из Прилога 25

Уредбе  за  коеје  се  сматра  да  су  испуњени

економски услови за  стављање    робе  у  ППЦК, 
захтев за прераду под царинском контролом се може 
поднети и помоћу царинске декларације.

 Када  се  издавање  одобрења  захтева  подношењем 

декларације,  ЦО  може  захтевати  прилагање 
исправе,  која  треба  да  садржи  следеће  податке: 

72
2
 1)  назив/име  и  адреса  подносиоца  захтева, 
декларанта  и  других  учесника  поступка,  2) 
врста  производних  радњи  или  употребе  робе,  3) 
технички  опис  робе,  прерађених  производа  и  методе 
за утврђивање њихове истоветности,  4) прописану 
шифру  економских  услова,  5)  предвиђени 
нормативи или методе за њихово одређивање,
6)  предвиђени  рок  за  завршетак  поступка,  7) 
предложен  царински  орган  завршетка  поступка,  8) 
место  спровођења  прераде  и  9) 
предложене формалности за премештај робе. 

72
3
Услови за доношење одобрења
ЦО одобрава ППЦК:

  -лицу  које  намерава  да  врши прераду  или 

лицу  која  ће  организовати  прераду  стране 
робе;
-  која  пруже  све  потребне  гаранције  да  ће 
правилно спроводити поступак, и 
-уколико  царински  орган  има  могућност 
надзора и  контроле над  одобреним 
поступком.

72
4
Одобрење  за  прераду  под  царинском 
контролом даје се:
1)  лицима  која  имају  седиште  у  Републици 
Србији; 
2)  ако  се  увозна  роба  може  препознати  у 
прерађеним  производима;  3)  ако 
враћање  прерађених  производа  у  првобитно 
стање  није  економски  оправдано;    3)  ако  се 
прерадом  под  царинском  контролом  не 
избегава  примена  правила  о  утврђивању 
порекла  робе  или  количинска  ограничења  која 
се  односе  на  увозну  робу  и  5)  ако  су 
испуњени економски услови. 
72
5
Провера економских услова
 У  Прилогу 25. Уредбе  наведене  су  врсте 

роба  и  поступци  прераде  за  које  се  сматра   

да су економски услови испуњени.
 За  друге  врсте  роба  и  друге  поступке 

прераде, ЦО у сарадњи са ПКС проверава да 
ли  су  испуњени  економски  услови  за 
спровођење поступка.
 Проверавањем  се  утврђује  да  ли  употреба

стране робе омогућава  да  се  односна 

прерађивачка делатност развија или одржи у 
Републици Србији.

72
6
Доношење одобрења
1)  код  захтева    на  прописаном  обрасцу  -на  самом 
обрасцу, 
2)  кад  декларација  представља  захтев, 
прихватањем декларације, или 
3)  код  захтева  за  продужење  или  измену  одобрења, 
белешком на захтеву. 
 ЦО  проверава  да  ли  су  уз    поднети  захтев  достављене 

све  исправе  и  подаци,  као  и  да  ли  су  испуњени  сви 

прописани услови за одобравање поступка. 
 ЦО  је  у  обавези  да  у  року  од  30 дана од  дана 

подношења захтева или  од дана када је ЦО утврдио да 
су  му  достављени  подаци  који  су  недостајали,  донесе 
одобрење  или  образложену  одлуку  о  одбијању  захтева 
за издавање одобрења . 
 
72
7
Норматив употребе
 Норматив  употребе  или  метод  за  одређивање  норматива 
утврђује  се  у  одобрењу  или  у  тренутку  када  се  роба 
пријављује  за  поступак  прераде  под  царинском 
контролом.
 Норматив  се  утврђује  на  основу  стварних  околности  у 

којима  се  врши  или  треба  да  се  врши  прерада  под 
царинском контролом. 
 Кад се ППЦК обавља уз јасно одређене техничке услове с 

робом  истих  својстава,  а  прерађени  производи  су 

уједначеног  квалитета,  ЦО  може  одредити  стандардне
нормативе.
ЦО  може  донети  одобрење  на  основу  процењеног

норматива,  с  тим  да  је  ималац  одобрења  обавезан,  пре 

одређивања  новог  царински  дозвољеног  поступања  или 
употребе  прерађеним  производима,  надзорном  ЦО 
доставити стварни норматив. 
72
8
Рок важења одобрења
Рок важења одобрења не може бити дужи од  три
године од дана ступања на снагу одобрења.
 У случају издавања одобрења за производњу или 

прераду млечних производа из тарифних бр. од 0401 

до  0406  Царинске  тарифе,  период  важења  одобрења 
не може бити дужи од три месеца. 
Одобрење  за  поступак  прераде  под  царинском 

контролом  почиње  да  важи  од дана доношења

одобрења или од дана назначеног у одобрењу. 
 У  року  важења  одобрења,  роба  наведена  у 

одобрењу се може пријавити за поступак прераде под 
царинском контролом. 

72
9
Рок за завршетак поступка
 ЦО  у  одобрењу  одређује  рок за завршетак поступка 
до  ког  се  увозној  роби  у  непромењеном  стању  или 
прерађеним  производима  мора  одредити  ново 
царински дозвољено поступање или употреба.
 Приликом одређивања рока, ЦО узима у обзир време  

које  је  потребно  за  обављање  поступка  прераде  под 

царинском  контролом  и  отпремање  добијених 
производа.
   Рок  почиње  тећи  од дана прихватања царинске

декларације  за  улазак  робе  у  поступак  прераде  под 

царинском контролом - Ц9
Надлежни  ЦО  у    рубрику  44  царинске  декларације 

(Ц9) уноси рок завршетка поступка. 

73
0
Захтев за продужење рока за завршетак поступка
 На  образложени  захтев  носиоца  одобрења,  надзорни 

ЦО  може,  продужити  одобрени  рок,  чак и ако је

првобитни рок истекао.
 Уз  захтев  за  продужење  рока,  прилаже    се  царинска 

декларација Ц9, и исти треба да садржи: 
- оправдане разлоге за продужење рока, 
- период продужења, 
-количину увезене робе која је остала нераздужена, 
- податке о гаранцији за обезбеђење царинског дуга, 
која мора покривати период продужења. 
 Одлуку  о  одобравању  захтева  за  продужење  рока 

надзорни  ЦО  доноси  у  скраћеном  поступку,  у  виду 

забелешке на захтеву.

73
1
Евиденција о роби
 Носилац одобрења је у обавези да  води евиденцију
о  роби  стављеној  у  поступак  прераде  под  царинском 
контролом,
 ЦО може одобрти да се за потребе евиденције користи 

постојеће  књиговодство  носиоца  одобрења  (под 

условом да садржи све потребне податке). 
 Евиденција  мора  бити  доступна  надзорном  ЦО  ради   

праћења и контроле спровођења поступка. 
Ако  се  прерада  врши  у  више  места,  носилац 

одобрења  у  евиденцији  мора  осигурати  податке  о 

стварном  стању  робе  у  поступку  у  сваком  месту  где  се 
врши прерада. 

73
2
 Евиденција о роби стављеној у ППЦК мора да садржи
следеће податке: 
1)  податке  из  декларација  којима  се  роба  ставља  у 
царински  поступак,  2)  податке  из 
декларација  којима  се  роби  одређује  царински 
дозвољено  поступање  или  употреба  ради  завршетка 
поступка, 
3)  податке  о  другим  царинским  исправама  и  свим 
другим исправама које се односе на почетак и завршетак 
поступка, 
4)  врсту  производних  радњи,  5) 
норматив употребе или методу за његов обрачун,
6)  податке  који  омогућавају  праћење  робе,  место  где 
се налази и податке о премештању, 
7)  трговачки  или  технички  опис  потребан  за 
утврђивање истоветности робе. 
73
3
Стављање робе у поступак ПЦК

 Роба се пријављује за поступак прераде под царинском 
контролом  подношењем  царинске  декларације  Ц9,  ЦО 
почетка поступка, у року важења одобрења.
   Ако  су  ЦО  почетка  поступка  и  надзорни  ЦО  различити 
органи,  царински  орган  почетка  поступка    је  у  обавези 
да  достави  надзорном  царинском  органу  копију 
царинске декларације Ц9.
   Уз  царинску  декларацију  се  прилажу  сва  документа 
потребна за спровођење поступка:фактура, декларација 
о  царинској  вредности,  писмено  одобрење  за  поступак 
прераде под царинском контролом и др. 

73
4
Стављање робе у поступак применом
поједностављених поступака
Пријављивање  робе  за  поступак  прераде 

под царинском контролом може се извршити и 
подношењем  непотпуне  декларације,  или 
поједностављене  декларације  на  основу 
књиговодствене исправе. 
Полагање обезбеђења
За  робу  која  је  у  поступку  прераде  под 

царинском  контролом,  царински  орган  може 

захтевати  да  се  положи  обезбеђење  ради   
наплате царинског дуга који би могао настати у 
вези с том робом. 

73
5
Рздуживање поступка
 Поступак  прераде  под  царинском  контролом  се 
окончава  када  се  увозној  роби  у  непромењеном 
стању  или  прерађеним  производима  одреди ново
царински дозвољено поступање или употреба.
 Декларација  којом  се  раздужује  поступак  прераде 
под  царинском  контролом  подноси  се  ЦО  завршетка 
поступка наведеном у одобрењу.
   Ако  су  ЦО  завршетка  поступка  и  надзорни  ЦО 
различити  органи,  ЦО  завршетка  поступка  у  обавези 
да  надзорном  царинском  органу  достави  копију 
царинске декларације о раздужењу поступка прераде 
под царинском контролом. 


73
6
 Поступак  ПЦК  се  раздужује  за  количину  увозне  робе 
која  је,  према    прихваћеном  нормативу  производње 
утрошена  у  производњи  добијеног  производа  или  за 
количину  увозне    робе  у  непромењеном  стању 
(необрађеној) која  је  пријављена  за  нови  царински 
дозвољени поступак или употребу.
 Уз  царинску  декларацију  за  раздуживање  поступка 
прилажу  се  документа  неопходна  за  стављање 
робе/обрађених  производа  у  захтевано  царински 
дозвољено поступање или употребу.
 Ако  се  ППЦК  раздужује  стављањем  прерађених 
производа  у  поступак  са  одлагањем  или  смештајем  у 
слободну  зону  или  слободно  складиште,  на  исправама 
се ставља забелешка: "У-И роба".
 Уколико  поменута  роба  подлеже  и  примени  посебних 
трговинских мера, поред наведене забелешке додаје се 
и забелешка: "Трговинске мере". 73
7
Раздуживање поступка стављањем у
слободан промет
Поступак  прераде  под  царинском 
контролом  се  може  разужити  подношењем 
царинске  декларације  за  стављање  у 
слободан промет робе у непромењеном стању 
или прерађених производа (Ц4).
Царинска  декларација,  попуњена  у  складу 

са  Правилником  о  облику,  садржини,  начину 

подношења  и  попуњавања  декларације, 
подноси се ЦО завршетка поступка наведеном 
у  одобрењу.


73
8
Обрачун царинског дуга
 Уколио  у  ППЦК  настане  царински  дуг  исти  се 
обрачунава  на  прерађене производе према 
стопи  царине  важеће  на  дан  прихватања 
царинске  декларације Ц4, а која  треба  бити 
нижа од оне која је прописана за увезену робу. 
 Царинска вредност прерађених  производа 

који  се  стављају  у  слободан  промет  одређује 

се  по  избору    декларанта  -  на  основу  једне  од 
метода  вредновања  из  члана  40.  41.  и  43.  ЦЗ 
или тако што ће се царинској вредности увозне 
робе  додати  трошкови  прераде(укључујући  и 
вредност  домаће  робе  ако  је  коришћена  у 
преради).
73
9
 Када  царински  дуг  настане  за  робу 
стављену  у  поступак  прераде  под  царинском 
контролом  која  је  остала  у  непромењеном
стању, износ тог царинског дуга утврђује се на 
основу  прописа  за  одређивање  износа  увозних 
дажбина  који  су  за  увозну робу важили  у 
време  прихватања  декларације  којом  је  роба 
стављена  у  поступак  прераде  под  царинском 
контролом-Ц9. 

74
0
Раздуживање извозом изван царинског
подручја РС
Ако  се  поступак  прераде  под  царинском 

контролом  раздужује  извозом  робе  у 

непромењеном стању или извозом прерађених 
производа,  подноси  се  извозна  царинска 
декларација за поновни извоз - Ц3.
  Ако  носилац  одобрења,  уз  извозну 

декларацију  захтева  издавање  сертификата 

ЕUR-1 о домаћем пореклу робе , ЦО ће ценити 
испуњеност  услова  у  складу  са  одредбама 
Споразума о слободној трговини. 

74
1
Образац за завршетак поступка
 Ради  завршетка  поступка  прераде  под  царинском 
контролом,  корисник  одобрења  је  у  обавези  да  у    року 
од  30 дана по  истеку  рока  за  завршетак  поступка, 
поднесе образац за завршетак поступка.
 Образац  за  завршетак  поступка  подноси  се,  на   

прописаном  обрасцу  ЦО  за  окончање  поступка 

наведеном у одобрењу и исти треба да садржи следеће 
податке:
а) идентификационе податке о одобрењу за поступак, 
б)  количину  сваке  врсте  робе  за  коју  се  завршава 
поступак, 
в) тарифну ознаку увозне робе, 
г)  стопу  царине  за  увозну  робу,  а  по  потреби  и  њену 
царинску вредност, 
74
2
 д) податке о декларацијама на основу којих је роба 
стављена  у  поступак  прераде  под  царинском 
контролом, 
ђ) врсту и количину прерађених производа или робе 
у  непромењеном  стању,  као  и  царински  дозвољено 
поступање или употребу који су им одређени, 
е)  вредност  прерађених  производа,  ако  се  код 
обрачуна производних поступака примењује вредносни 
метод, 
ж) норматив употребе робе, 
з) износ увозних дажбина које треба платити, 
и) тарифну ознаку прерађених производа и податке 
неопходне за одређивање царинске вредности.

74
3
 Надзорни  ЦО  врши  контролу  декларација  о 
стављању  у  поступак  прераде  под  царинском 
контролом  и  раздужењу  тог  поступка  на  основу 
одобреног  норматива  производње,  на  које  се 
односи поднети образац за завршетак поступка.
   Резултате  провере    уноси  у  образац  за 

завршетак  поступка  и  исте  оверава  својим 

потписом и службеним печатом.
 На  основу  обрасца  за  завршетак  поступка,  ЦО 

утврђује  да  ли  је  сва  роба  подвргнута  царински 

дозвољеном  поступању  или  употреби  у  року 
важења  декларације  Ц9  којом  је  роба 
пријављена  за  поступак  прераде  под  царинском 
контролом. 
74
4
 У случају да корисник одобрења 30 дана након 
протека  рока  за  завршетак  поступка  не
поднесе образац  за  завршетак  поступка, 
надлежни  ЦО  ће  га,  позвати  да  га  поднесе  у 
примереном року.
 У  случајевима  када  корисник  одобрења  за 

поступак прераде под царинском контролом ни 
након позива царинарнице не поднесе образац 
за завршетак поступка, настаје царински дуг, 
   Дуг  настаје  у  тренутку  када  су  се  престале 

испуњавати  обавезе  због  чијег  је  неиспуњења 

дуг и настао, а најкасније на дан протека рока 
за завршетак поступка. 
 
74
5
ПОСТУПАК ПРИВРЕМЕНОГ УВОЗА

74
6
 Опште одредбе
Поступак  привременог  увоза  са делимичним
ослобођењем је  прописан  одредбама  чл.  111.-117.  и 
164.-171. ЦЗи члановима 264.-288. и 320-321. Уредбе.
У  поступку  привременог  увоза,  ЦО  одобрава 

употребу  стране робе  у  царинском  подручју  РС,  која  је   

намењена поновном извозу у непромењеном стању, уз 
потпуно  или  делимично ослобођење од  плаћања 
увозних  дажбина  и  без примене мера комерцијалне
политике.
Роба,  која  је  стављена  у  ППУ,  мора остати у

непромењеном стању,  осим  уобичајеног  смањења 

вредности због употребе.
У  оквиру  ППУ  дозвољена  је  поправка  и  одржавање 

увозне  робе,  укључујући  и  мере  потребне  за  очување 

робе  или  осигурање  техничких  услова  потребних  за 
употребу исте.  74
7
Услови за одобрење поступка
 На захтев лица које употребљава робу или лица које 
организује  њену  употребу,  ЦО  издаје  Одобрење  за 
привремени увоз.
  Одобрење за спровођење поступка ПУ надлежни ЦО 
може  издати  лицу  које  пружи  потребне  гаранције за
правилну примену  одобреног  поступка  и  у 
случајевима  ако  ЦО  има  могућност  надзора и
контроле над одобреним поступком. 
 ЦО  ће  одобрити  поступак  ПУ  ако  је могуће утврдити 
истоветност увезене робе.
 Изузетно,  ЦО  ће  одобрити  поступак  ПУ  иако  није 
могуће  утврдити  истоветност  робе,  ако  процени  с 
обзиром на  врсту робе  да нису могуће злоупотребе 
поступка. 

74
8
 Захтев  за  издавање  одобрења  за  спровођење 
поступка ПУ  са делимичним ослобођењем подноси се 
у  писменој форми  на  прописаном  обрасцу,  ЦО
надлежном  према  месту  у  коме  ће  се  роба 
употребљавати (надзорни царински орган). 
 Захтев се подноси ЦО најмање 30 дана пре планираног 
привременог увоза робе.
 Роба која се привремено увози са делимичним
ослобођењем не може бити увезена пре издавања
одобрења.
 Подаци  који  су  потребни  за  доношење  одобрења 
морају  бити  детаљни,  разумљиви  и  тачни,  како  би 
надлежни  ЦО  могао  донети  одлуку  о  захтеву,  односно 
оценити  да  ли  су  испуњени  сви  прописани  услови  за 
одобравање  поступка  ПУ  са  делимичним 
ослобођењем. 
74
9
Одобрење може бити донето: 
1) код захтева- на прописаном обрасцу и, 
2)  код  захтева  за  продужење  или  измену 
одобрења- белешком на захтеву. 

 Одобрење  или  образложена  одлука  о 

одбијању  захтева  за  издавање  одобрења 
доставља се подносиоцу захтева у року од 30
дана,  рачунајући  од  дана  када  је  захтев  био 
поднет или од дана када је ЦО утврдио да су 
му достављени подаци који су недостајали. 


75
0
 У  одобрењу  за  поступак  привременог  увоза  са 
делимичним  ослобођењем  морају бити наведени
услови под којима се спроводи тај поступак.
 ЦО  мора  да  одреди рок у коме се привремено

увезена робе мора поновно извести,  узимајући  у   

обзир  време  потребно  за  постизање  сврхе 
привременог увоза. 
 Роба  може  остати  у  поступку  привременог  увоза 

најдуже 24 месеца.
   Царински  орган  може,  у  складу  са  околностима  и  у 

договору  са  носиоцем  одобрења,  одредити  и  краћи 

рок. 
Изузетно,  на  захтев  корисника  поступка,  може  се 

одобрити продужење рока за поновни извоз робе. 


75
1
 Одобрење  почиње  да  важи  од  дана 
доношења одобрења или од дана назначеног 
у одобрењу. 
 У  Одобрењу  мора  бити  одређен  период 

његовог важења.
 Носилац  одобрења  мора  да  обавести 

царински  орган  о  свим  чињеницама  које 

настану после издавања одобрења и утичу на 
његову даљу примену или садржину. 
 На  захтев  носиоца  одобрења,уколико  за  то 

постоје  оправдануи  разлози,  ЦО  може 

одобрити измену или допуну Одобрења

75
2
Јединствено одобрење
 Када  је  поднет  захтев  за  одобрење  поступка 

привременог  увоза  у    чијем  спровођењу  учествује 

више царинских органа надлежних  према  местима 
употребе  робе  у  царинском  подручју,  ЦО  може  донети 
јединствено одобрење.
 Захтев  се  подноси  ЦО  надлежном  према  првом  месту 

употребе  или  према  месту  где  се  води  главно 

књиговодство подносиоца.
 Надлежни  ЦО,  коме  је  поднет  захтев,  шаље  захтев  и 

предлог одобрења  другим  ЦО  који  потврђују  датум 

пријема  у  року  од  15 дана, и  саопштавају  своје 
примедбе  надлежном  ЦО  у  року  од  30 дана од  дана 
пријема предлога одобрења.
  

75
3
 Ако  примедбе  пристигну  у  року  од  30  дана  и 
није  постигнута  сагласност,  ЦО  доноси 
решење(са  образложењем)  о  одбијању 
захтева.   
   Услучају  да  у  року  од  30  дана  не  стигну 

примедбе,  надзорни  ЦО  издаје  Одобрење,  а 

копију договореног одобрења шаље свим ЦО 
који учествују у спровођењу поступка. 
 У случајевима када се јединствено одобрење 

обнавља,  незнатно  мења  или  допуњава, 

поништава  или  укида,  уместо,  претходне 
сагласности,  шаље  се  обично  обавештење.

75
4
Стављање робе у поступак привременог
увоза
 Декларант  подноси  ЈЦИ  Ц5,  у  којој  се    се  у 

рубрику 37 (поступак) уписује шифра, односно 
ознака за привремени увоз (''53''), а у рубрику 
44  (приложене  исправе  и  додатне 
информације),  уписује  се  рок  привременог 
увоза  ,односно  рок  у  коме  се  привремено 
увезена  роба  мора  извести  или  захтевати 
други  царински  дозвољен  поступак  или 
употреба,  као  и  податак  о    одобрењу  за 
поступак привременог увоза (Е07).

75
5
 Полагање обезбеђења
За  робу  која  је  у  поступку  привременог  увоза  са 

делимичним ослобођењем мора  бити  положено 

обезбеђење  за  наплату  царинског  дуга  који  би  могао 
настати у вези с том робом. 

Евиденција
Ради  лакше  контроле  над  поступком  привременог 

увоза,  ЦО  може  захтевати  вођење  евиденције,  при 

чему  може  одобрити  да  се  за  потребе  евиденције 
користи  постојеће  књиговодство  корисника  одобрења, 
ако садржи све потребне податке. 

75
6
 Евиденција мора да садржи следеће податке: 

1)  податке  из  декларација  којима  се  роба  ставља  у 

царински поступак, 
2)  податке  из  декларација  којима  се  роби  одређује 
царински  дозвољено  поступање  или  употреба  ради 
завршетка поступка, 
3)  одговарајуће  податке  о  другим  исправама  које  се 
односе на почетак и завршетак поступка, 
4)  врсту  производних  радњи,  врсту  руковања  или 
привремене употребе, 
5)  податке  који  омогућавају  праћење  робе,  укључујући 
место где се налази и податке о било којем премештању, 
6) трговачки или технички опис потребан за утврђивање 
истоветности робе. 
75
7
Исправе које се прилажу уз ЈЦИ- Ц5
Уз  ЈЦИ  Ц5  са  делимичним  ослобођењем  од 

плаћања  увозних  дажбина  обавезно  се  прилажу

следеће  исправе: 
1)  рачун  (фактура)  и  остале  трговачке  исправе  на 
основу којих је пријављена царинска вредност робе, 
2)  ДЦВ,  ако  је  Уредбом  прописано  њено 
подношење,
3)  писмено  одобрење  за  захтевани  царински 
поступак 
 На  захтев  ЦО,  при  подношењу  декларације  Ц5, 

декларнт  ће  приложити  превозне  исправе  или 

исправе  у  вези  с  претходним  царинским  поступком.

75
8
Утврђивање царинске вредности привремено
увезене робе на коју се врши обрачун и наплата
увозних дажбина
 Одредбом става 1. члана 49. ЦЗ је, прописано је да 
се  царинска  вредност    привремено  увезене  робе 
утврђује се у складу са одредбама чл. 40. до 45. тог 
закона. 
 С обзиром на то да роба која је предмет привременог 
увоза  остаје  власништво иностране фирме-
испоручиоца  и  да  уступање  те  робе  на  употребу  , 
коришћење  или  друго  располагање  не  представља 
продају  па  се  вредност за привремено увезену
робу, не може утврдити на основу трансакцијске
вредности те робе ( члан 39. ЦЗ). 

75
9
 Према  прописаном  редоследу  метода  царинског  вредновања, 
царинска  вредност  привремено  увезене  робе  утврђује  се  на 
основу: 
1. трансакцијске вредности истоветне робе продате за извоз 
у  Србију  и  извезене  у  исто  или  приближно  исто  време  као  и  роба 
која се вреднује (члан 40. ЦЗ); 
2.  трансакцијске вредности  сличне робе продате  за  извоз  у 
Србију и извезене у исто или приближно исто време као и роба која 
се вреднује (члан 41. ЦЗ); 
3.  цене по којој се истоветна или слична увезена роба
продаје у Србији,  умањене  за  трошкове  и  издатке  који  настају  у 
Србији после увоза (члан 43. ЦЗ);
4.  обрачунате вредности која  представља  збир  трошкова 
насталих у иностранству ( члан 44. ЦЗ),и 
5.  расположивих података о ценама истоветне или сличне
робе, уз примену предходно наведених метода уз мања одступања 
(члан 45. ЦЗ). 

76
0
 За робу која се увози по основу закупа или
оперативног лизинга,  за  коју  царинска 
вредност  не  може  да  се  утврди  на  један  од   
наведених  начина,  иста  се  утврђује  на  основу 
закупнине  односно  оперативног лизинга по 
потреби усклађеног са одредбама члама 46. и 
47.Царинског закона (став 2. члана 49. ЦЗ)

76
1
Обрачун делимичног ослобођења од
плаћања увозних дажбина
 Одредбом  члана  члана 170.  ЦЗ  прописано  је 
да се износ увозних дажбина које се наплаћују 
за  робу  у  поступку  привременог  увоза  са 
делимичним  ослобођењем  од  плаћања 
увозних дажбина одређује за сваки месец или
део месеца у којем се роба налазила у
поступку у висини од 3% од износа увозних
дажбина које  би  требало  платити  за  робу  кад 
би  она  била  стављена  у  слободан  промет,  на
дан прихватања декларације за стављање
робе у поступак привременог увоза(Ц5).
76
2
 Износ увозних дажбина у висини од 3% плаћа 
се  на  износ  увозних  дажбина  утврђених  на
царинску вредност робе утврђену према
методама вредновања одредбама чланова
40-45 ЦЗ или на основу закупа.
 За  робу  која  је  била  привремено  увезена  на 

период  краћи  од  месец  дана,  дажбине  је 

потребно обрачунати за цео месец. 
 Укупан износ увозних дажбина не може

бити виши од износа који би био плаћен ако

би се роба ставила у слободан промет на
дан кад је стављена у поступак
привременог увоза.

76
3
 Лице  које  је  дужно  да  плати  овај  износ   
подноси  царинском  органу  ЈЦИ  за  обрачун 
дажбина  пре  подношења  ЈЦИ  за  поновни 
извоз,  или  одређивања  другог  царински 
дозвољеног поступања и то :
-сваког месеца или
-  пре  подношења  ЈЦИ  за  поновни  извоз 
робе , за обрачун дажбина за период у коме је 
роба била у поступку привременог увоза 

76
4
Компензаторна камата
Уколико  се  роба  која  је  стављена  у  поступак 

привременог  увоза  ставља  у  слободан  промет,  тада  за 

ит робу настаје царински дуг.
У том случају, носилац одобрења за ППУ, на износ 

утврђеног  царинског  дуга  дужан  је  да  плати 

компензаторну камату за период од дана прихватања 
декларације  за  привремени  увоз  до  дана  стављања  у 
слободан промет. 
Компензаторна камата плаћа се у висини и на

начин прописан за затезну камату.

76
5
Компензаторна камата се неће обрачунавати  у 
следећим  случајевима:  1)  ако  се  мора 
обрачунати за период краћи од месец дана, 
 2)  ако  износ  обрачунате  компензаторне  камате  по 

једном  насталом  царинском  дугу  не  прелази  20  евра  у 

динарској противвредности,
3)  ако  царински  дуг  настане  због  тога  да  би  се, 
омогућило плаћање повољније царине, 
4)  при  стављању  у  слободан  промет  отпадака  и 
остатака  насталих  уништењем  робе,  5)  ако 
корисник  одобрења  захтева  стављање  робе  у  слободан 
промет  због  посебних  околности,  које  нису  последица 
његове  немарности  или  преварних  радњи,  услед  којих 
није  могао  да  обави  поновни  извоз  под  условима  које  је 
захтевао,  

76
6
 6)  када  је  настао  царински  дуг  за  који  је 
било положено обезбеђење, 
7) ако је царински дуг настао за ПУ робу са 
делимичним  ослобођењем  од  плаћања  или 
стављањем  у  слободан  промет  претходно 
привремено  увезене  робе  за  коју  је  то 
прописано  Уредбом  (превозна  средства, 
палете, контејнере, предмете за личне потребе 
и  спортске  сврхе,  материјале  за  ублажавање 
последица  несреће,  носаче  звука,  слика  или 
података, робу за рекламне сврхе и тестирање 
и  робу за изложбу или продају). 

76
7
 Завршетак поступка
Поступак привременог увоза окончава се:

-  када  се  роба,  за  коју  је  одобрен  привремени  увоз, 

поново извезе (подношењем ЈЦИ Ц3) или
-одобравањем  новог  царински  дозвољеног 
поступања или употребе те робе. 

Привремени извоз
За робу која се привремено извози са намером да се 

поново  увезе  у  непромењеном  стању,  сходно  се 

примењују  одредбе  ЦЗ  којим  је  уређен  поступак 
привременог увоза.

76
8
ПОСТУПАК ПРИВРЕМЕНОГ УВОЗА СА
ПОТПУНИМ ОСЛОБОЂЕЊЕМ ОД ПЛАЋАЊА
УВОЗНИХ ДАЖБИНА

76
9
Правни основ
Поступак  привременог  увоза  са  потпуним 
ослобођењем регулисан је :
-Конвенцијом о привременом увозу
(„Службени  гласник  –  Међународни  уговори, 
број 1/2010),
  -члановима  322-357  Уредбе о царински
дозвољеном поступању с робом („Сл. 
гласник РС“ бр. 93/2010) и 
- члановима  164-171 Царинског закона („Сл. 
гласник РС“ бр. 18/2010).

77
0
 Одредбама  члана  164. ЦЗ, прописано  је  да  ЦО 
одобрава  употребу  у  царинском  подручју  РС  стране 
робе  намењене  поновном  извозу  у  неизмењеном 
стању,  осим  уобичајеног  смањења  вредности  због 
употребе,  уз  потпуно  или  делимично  ослобођење  од 
плаћања  увозних  дажбина  и  без  примене  мера 
трговинске политике. 
 Поступак  привременог  увоза  уз потпуно ослобођење 
од плаћања увозних дажбина одобрава се у складу са 
одредбама  Конвенције  о  привременом  увозу  и 
одредбама 322.-346. Уредбе.
 За  робу  која  се  привремено  увози,  а  која  је  намењена 
поновном  извозу  у  непромењеном  стању,  дозвољена 
поправка  и  одржавање,  укључујући  ремонт, 
подешавање  и  предузимање  мера  потребних  за  њено 
очување. 
77
1
Врсте робе за које се може одобрити ПУ са
потпуним ослобођењем од плаћања
1.Превозна средства
 Цо  одобрава  потпуно  ослобођење  за  привремени  увоз 
друмских, железничких, ваздухопловних превозних
средстава и пловила унутрашње пловидбе за
приватну употребу у случајевима:  
1)  ако су  регистрована ван  царинског  подручја  РС  на 
име лица основаног ван царинског подручја РС или  ако су 
у  власништву  лица  са  седиштем  ван  царинског  подручја 
РС, 
2)  ако  их  употребљава  лице  са  седиштем  ван 
царинског подручја РС, и 
3)  ако  се,  у  случају  комерцијалне  употребе,  осим 
железничких  превозних  средстава,  употребљавају 
искључиво  за  превоз који почиње или завршава ван
царинског подручја,  77
2
 Правна лица са седиштем у царинском подручју РС 
имају  право  на  привремени  увоз  са  потпуним 
ослобођењем  од  плаћања  увозних  дажбина: 
1)  железничких превозних средства  која  су  дата  на 
располагање  тим  лицима  у  складу  с  уговором,  на 
основу  којег  свака  железничка  мрежа  може 
употребљавати  шинска  возила  друге  железничке 
мреже  као  сопствене,  2)  приколице 
које  су  прикључене  на  друмско  превозно  средство 
регистровано на царинском подручју РС, 
3)  превозна средства која  се  користе  у  хитним
случајевима и нису у употреби дуже од пет дана, и  4) 
превозна средства која  употребљавају  лица 
регистрована  за изнајмљивање,  с  обавезом  поновног 
извоза у року од пет дана. 

77
3
 Домаћа физичка лица са  пребивалиштем  у 
царинском  подручју  РС,  имају  право  на  потпуно 
ослобођење  од  плаћања  увозних  дажбина  за 
приватну  употребу  превозних средстава
регистрованих у иностранству,  уколико  имају 
одобрено  привремено боравиште у иностранству
до шест месеци, ако возило користе у периоду док
бораве на царинском подручју РС (годишњи 
одмор, посете породици и сл.).
  Приликом напуштања  царинског подручја РС, дужна 
су да то возило извезу. 
 Чланови  уже  породице  поменутог  лица  могу 
користити возило само док се поменуто лице налази 
на  царинском  подручју  Републике  Србије. 

77
4
 На основу  закљученог  писаног  уговора,  домаћа 
физичка  лица  имају  право  на  потпуно  ослобођење  од 
плаћања  увозних  дажбина  за  приватну  употребу 
изнајмљених превозних средстава,  и  то: 1) 
за повратак у место пребивалишта у РС и
2) ради напуштања царинског подручје РС 
 Изнајмљено  превозно  средство  мора  се  поново 
извести  или  вратити  лицу  регистрованом  за 
изнајмљивање  са  седиштем  у  царинском  подручју 
Републике  Србије  у року: 1)  од  пет
дана  од  дана  закључења  уговора  за  повратак  у 
место пребивалишта у РС, 
2)  од  два дана  од  дана  закључења  уговора  ради   
напуштања царинско подручје РС. 

77
5
 Када  је  превозно  средство  потребно  привремено
регистровати у царинском подручју РС, ЦО  ће 
одобрити привремени  увоз  уз  потпуно  ослобођење  од 
плаћања увозних дажбина :
1) правном лицу које је у РС регистровано као страна 
информативна  установа  или  је  представник  страних 
средстава  информисања,  а  које  намерава  да  поново 
извезе то превозно средство или 
2)  физичком  лицу  са  пребивалиштем  у  царинском 
подручју  РС,  које  се  сели  ван  царинског  подручја  РС,  у 
којем случају превозно средство мора извести у року од 
три месеца од дана привременог увоза.

77
6
Рок за завршетак поступка привременог увоза је:
1) за железничка превозна средства: 12 месеци, 
2)  за  комерцијалну  употребу  превозних  средстава,  осим 
железничких превозних средстава- период потребан за обављање 
превоза, 
3) за друмска превозна средства која приватно употребљавају: 
(1)  студенти-  период  у  коме  студенти  остају  у  царинском 
подручју РС, искључиво ради студирања, 
(2)  лица,  које  обављају  послове  у  одређеном  временском 
трајању- период потребан за обављање тог посла, 
(3) у осталим случајевима, укључујући животиње за јахање или 
вучу и возила која она вуку- 6 месеци
4)  за  ваздухопловна  превозна  средства  за  приватну  употребу: 
6 месеци (у дванаестомесечном периоду),
5)  за  пловила  унутрашње  пловидбе  за  приватну  употребу:  18
месеци.

77
7
2.Материјали за ублажавање последица
несреће

 У  случају  елементарних непогода или сличних

катастрофа, у царинском подручју РС, ЦО ће одобрити 
привремени  увоз  уз  потпуно  ослобођење  од  плаћања 
увозних  дажбина  за  пошиљке  помоћи  које  су  намењене 
су  државним органима  или  службама  одобреним  од 
стране надлежних органа. 
 Услови:

-  увезена  роба  мора  бити  власништво лица које  има 

седиште или пребивалиште изван РС и 
-мора бити уступљена бесплатно.
 Рок  за  поновни  извоз  је  најмање  12 месеци  од  дана 

привременог увоза
77
8
3. Медицинска, хируршка и лабораторијска
опрема
 која  се  позајмљује  на  захтев  болнице или друге
медицинске институције,  којој  је  неопходна  таква 
опрема  и  када  је  намењена  у  дијагностичке  или 
терапеутске сврхе. 
 Услови:

-наведена  опрема  мора  бити  намењена  за  употребу  у 

болницама  и  другим  здравственим  установама  којима  је 
хитно потребна због ванредних услова у  којима  се 
налазе, 
-ако  ту  опрему  није могуће набавити у  довољним 
количинама на територији РС. 
Рок  за  поновни  извоз  одредиће  се  у  складу  са

потребама. 
77
9
3. Животиње и опрема за употребу у
пограничном подручју

 За животиње, које су у власништву лица са седиштем/ 

пребивалиштем  ван  царинског  подручја  РС,  ЦО  ће 
одобрити  привремени  увоз  уз  потпуно  ослобођење  од 
плаћања увозних дажбина
 Сврхе  због  којих  се  животиње  могу  користити  у 
различите  сврхе:  дресирање,  тренинг,  ветеринарски 
преглед,  учешће  на  приредбама,  изложбама, 
такмичењима,  надметањима  или  демонстрацијама, 
циркуске  животиње,  кућни  љубимци,  ради  обука,  за 
обављање радова или превоз и слично.

 Рок за поновни извоз животиња је најмање 12 месеци од 
дана привременог увоза. 
78
0
За  опрему  намењену за обављање делатности
специфичних за погранично подручје,  ЦО  одобрава 
привремени  увоз  уз  потпуно  ослобођење  од  плаћања 
увозних дажбина ако је:
1)  опрема  у  власништву  лица  са  седиштем/ 
пребивалиштем  у  пограничном  подручју,  уз  погранично 
подручје  РС,  и  коју  користи  лице  са 
седиштем/пребивалиштем  у  суседном  пограничном 
подручју, и 
2)  роба  намењена  градњи,  поправци  или  одржавању 
инфраструктуре у пограничном подручју

 Рок  за  поновни  извоз  робе  увезене  у  пограничном 

промету  је  најмање  12 месеци  од  дана  привременог 
увоза. 

78
1
4. Носачи тона, звука, слике или података,
штампани материјали

1) носаче звука, слике или података, који се 
увозе у циљу презентације пре продаје, ако су 
послати  бесплатно,  или  су  намењени  за 
преснимавање  тона,  синхронизацију  или 
репродукцију, или 

2)  робу  која  се  користи  искључиво  за 

рекламне сврхе.

Рок за поновни извоз је 12 месеци.
78
2
5. Професионална опрема
1.  опрема  за  штампу, радио или телевизију која  је 
неопходна  представницима  штампе,  радиодифузије  или 
телевизијских  организација,  који  посећују  другу  земљу 
ради извештавања или у циљу преношења или снимања 
материјала за одређене програме. 
2.  кинематографска опрема неопходна  лицу  које 
посећује  територију  друге  земље  ради  снимања 
одређеног филма или филмова
3.  сва  друга опрема која  је  потребна  за  обављање 
занимања,  заната  или  вршење  професије  лица  које 
посећује  територију  друге  земље  да  би  остварило 
одређени задатак
4. помоћни апарати и прибор за наведену опрему. 

78
3
 Услови:  да  би  се  одобрио  привремени  увоз  уз 
потпуно  ослобођење  од  плаћања  увозних  дажбина 
професионална опрема мора бити:
(а)  у  власништву  лица  са  седиштем,  односно 
пребивалиштем ван царинског подручја РС, 
(б)  привремено  увезена  од  лица  са  седиштем/ 
пребивалиштем  ван  царинског  подручја  РС,  или  од  лица 
са  пребивалиштем  у  царинском  подручју  РС  запосленог 
од  стране  власника  који  има  седиште/  пребивалиште  ван 
царинског подручја РС и 
(ц)  коришћена  искључиво  од  стране  увозника  или  под   
његовим надзором, 

78
4
 За  одобрење  поступка  привременог  увоза  опреме за
радио и телевизијску продукцију и емитовање,  као  и 
возила која су посебно опремљена за радио и
телевизијско емитовање,  укључујући  и  њихову  опрему, 
захтев  за  одобрење  поступка  ПУ,  може  се  поднети 
усменом декларацијом за привремени увоз.
 Уз  усмену  декларацију  за  привремени  увоз  може  се 

поднети и исправа - образац за привремени увоз робе.

 ЦО може може  захтевати  подношење  списка
предметне  опреме  заједно  са  писмено  преузетом 
обавезом да се поново извезе. 
Рок за поновни извоз:

-професионалне  опреме  је  најмање  12 месеци од  дана 

привременог увоза,
-  возила  у  зависности  од  сврхе  и  планиране  дужине 
боравка на територији привременог увоза. 
78
5
6. Педагошки материјал и научна опрема

              1)  која  је  у  власништву  лица  са  седиштем/ 

пребивалиштем ван царинског подручја РС, 
2)  која  је  привремено  увезена  од  стране  јавних  или 
приватних  научних  и  педагошких  установа  или  установа 
за стручно оспособљавање, које су непрофитне, и служе 
искључиво за подучавање, стручно оспособљавање или 
научна истраживања под њиховом одговорношћу, 
3)  која  је  привремено  увезена  у  одговарајућој 
количини, у складу са сврхом привременог увоза, и 
4) која се неће користити за комерцијалне сврхе. 
Рок  за  поновни  извоз  робе  увезене  за  потребе 

образовања,  науке  или  културе  је  12 месеци  од  дана 

када је извршен привремени увоз. 
78
6
 7.1. За моделе, матрице, калупе, цртеже,
скице, мерне, контролне и регулационе
уређаје

 1)  који  су  власништво лица са седиштем/ 

пребивалиштем ван царинског подручја РС,
2)  које  у  производњи  употребљава  лице са
седиштем,  односно  пребивалиштем  у
царинском подручју РС,
3)  ако  се  најмање  75% производа,  који  се 
производе њиховим коришћењем, извози из РС. 

78
7
7.2. Специјални алат и инструменти  

1)  у  власништву лица са  седиштем/ 

пребивалиштем ван царинског подручја РС, и 
2) бесплатно дати на располагање лицу са 

седиштем  односно  пребивалиштем  у

царинском подручју РС,  за  производњу  робе, 
која се у потпуности извози. 

78
8
7.3. Роба намењена тестирању
1) на којој је потребно обавити тестирање, 
експерименте или демонстрирање, 
2)  на  којој  се  мора обавити тестирање   
када  је  обавезно  тестирање  предвиђено
купопродајним уговором 
3)  која  се  употребљава  ради  обављања 
тестирања, експеримената или представљања 
без финансијске накнаде.

78
9
7.4. За узорке робе
  -  власништво лица  које  име  седиште  или 
пребивалиште  изван  територије  привременог 
увоза и 
-  Да  се  увозе  искључиво  за  потребе  приказивања 
или  демонстрације  на територији РС ради
прикупљања поруџбина за  робу  која  ће  бити 
увезена.
   Не смеју  се  продавати  и  користити  у  друге 

сврхе осим у сврхе демонстрације, нити се смеју 
изнајмљивати или давати уз надокнаду док су на 
територији привременог увоза. 
 Рок за раздужење је шест месеци.
79
0
8.Резервни делови за замену
 Када  добављач  или  сервисер  привремено  ставља  на 
располагање  кориснику  резервне  делове  за замену, 
ЦО одобрава привремени увоз уз потпуно ослобођење 
од плаћања увозних дажбина до испоруке или оправке
сличне робе.
 Услови: 

-средства  која  се  достављају  у  замену  за  средства 

која  се  користе  у  производњи  морају  се  доставити 
благовремено и бесплатно лицу  са  седиштем/ 
пребивалиштем на територији привременог увоза,
-  од  стране  или  преко  снабдевача  који  доставља 
средства за производњу чија испорука касни или морају 
да се поправе.
 Рок за раздужење је шест месеци.

79
1
9. Роба намењена излагању или коришћењу на
јавној манифестацији,
  која није искључиво организована ради комерцијалне
продаје робе. 
 (а) роба намењена за приказивање или демонстрацију 
на  некој  манифестацији,  заједно  са  материјалима 
наведеним  у  прилозима  Споразума  о  увозу  предмета 
просветног, научног и културног карактера; 
б)  роба  која  је  неопходна  ради  демонстрирања  рада 
изложених иностраних машина или апарата, материјали за 
конструкцију  и  декорацију,  рекламни  и  демонстрациони 
материјал  (звучни  и  визуелни  записи,  филмови  и 
дијапозитиви, као и апарати за њихову употребу); 
(ц)  опрема  и  апарати  за  снимање  звука  и  слике  и 
филмова  просветног,  научног  или  културног  карактера 
намењене  за  употребу  на  међународним  састанцима, 
конференцијама,конгресима  79
2
 За примену ове повластице број или количина сваког 
производа  мора  бити  у  разумној  мери,  имајући  у  виду 
сврху привременог увоза. 
Роба  за  коју  је  одобрен  привремени  увоз, не може, 

док  је  предмет  одобрених  олакшица  да се позајмљује,

даје у зајам или за награду, или пренесе са места где 
се одржава манифестација. 

Рок за завршетак поступка је:

-  2 месеца уколико  се  роба  привремено  увози  по 

нациналном документу;
-  6  месеци  уколико  се  привремено  увози  по  АТА
карнету. 

79
3
Стављање у слободан промет без плаћања
увозних дажбина
ЦО  може  за  робу  стављену  у  поступак  ПУ  са 
потпуним  ослобођењем  од  плаћања  увозних  дажбина, 
да  одобри  стављање  у  слободан  промет  без увозних
дажбина и пореза и без примене увозних забрана и
ограничења:
(а) мали узорци иностране робе изложене  на 
манифестацији, под условом: 
-да су добијени бесплатно из иностранства, да би се 
бесплатно делили посетиоцима манифестације за личну
употребу,
- да се могу идентификовати као рекламни узорци 
и да су појединачно мале вредности; 

79
4
 -  да  су  неприкладни за комерцијалне сврхе,  што  се 
види из начина паковања,
  -  да  се  узорци  хране  и  пића,  који  нису  подељени  у 
одговарајућем паковању, утроше на манифестацији; и 
-  да,  имајући  у  виду  природу  манифестације,  укупна
вредност и количина робе буду у умереном износу; 
б) роба увезена искључиво ради демонстрације
рада  иностране  машине  или  апарата  који  су  изложени  на 
манифестацији, која је употребљена или уништена у току 
такве демонстрације;
(ц) производи мале вредности који  се  користе  за 
прављење,  опремање  или  декорисање  привремених 
штандова  иностраних  излагача  на  манифестацији  (боја, 
лак, зидне тапете); 

79
5
 (д) штампани материјал, каталози, проспекти,
ценовници, пропагандних плакати, календари, 
фотографије,  који  су  демонстрационо пропагандни
материјал за инострану робу изложену на манифестацији, 
под условом:
- да су добијени бесплатно из иностранства, да би се 
искључиво бесплатно делили посетиоцима манифестације; 
-  да  укупна вредност и  количина  такве  робе  буду  у 
умереном износу;
е) фасцикле, материјал, обрасци и друга документа
који су у вези са међународним манифестацијама,
конференцијама и конгресима.

 Ово ослобођење се неће примењивати на

алкохолна пића, дуван и горива.

79
6
Друга роба

за  другу  робу  или  робу,  која  не  испуњава  услове 

прописане  одредбама  Уредбе,  ЦО  ће  одобрити 

привремени  увоз  уз  потпуно  ослобођење  од  плаћања 
увозних  дажбина  под  условом  да  се  привремено 
увозе: 
1) повремено и не дуже од три месеца, или 
2) у посебним ситуацијама без економског дејства. 

79
7
Одобрење за поступак привременог увоза
Захтев  за  одобрење  поступак  ПУ  са  потпуним 
ослобађањем од плаћања може се поднети у форми:
- писменог захтева,
- подношењем декларације и  
- применом АТА- карнета.
 1. На писмени захтев лица  које  употребљава  робу 

или  лица  које  организује  њену  употребу  ЦО  даје 

одобрење  за  привремени  увоз  на  самом  обрасцу 
захтева.
 Ако  није могуће утврдити истоветност увезене робе, 

ЦО неће одобрити поступак привременог увоза, осим 
у    случајевима  када,  с  обзиром  на  врсту  робе  или 
њену  предвиђену  употребу  нису  могуће  злоупотребе 
поступка. 
 79
8
 2. Захтев,  у форми декларације у  писаној  форми  или 
коришћењем  електронског  система  размене  података, 
подноси  се  ЦО  надлежном  према  месту  у  коме  ће  се 
роба употребљавати. 
 ЦО одобрење издаје прихватањем декларације.
 Декларант  је  у  обавези  да  уз  декларацију  за  поступак 
привременог  увоза  са  потпуним  ослобођењем  од 
плаћања  увозних  дажбина  приложи  све    исправе 
потребне  за  утврђивање  царинске  вредности,  као  и   
исправе  потребне  за  утврђивање  преференцијалног 
порекла  робе  или  других  мера  којима  се  одступа  од 
важећих прописа за декларисану робу. 
 3. АТА карнет примењује  се само код привременог
увоза са потпуним ослобођењем од плаћања увозних
дажбина, осим превозних средстава и не  може  се 
користити  код  привременог  увоза  уз  делимично 
ослобођење од плаћања увозних дажбина.   79
9
Рок за раздужење ППУ
 ЦО  одређује  рок  у  коме  се  увезена  роба  мора  поново 

извести или се мора одобрити ново царински дозвољено 
поступање или употреба те робе. 
 Дужина  рока  се  одређује  у  зависности  од  сврхе 

привременог увоза.
 Укупан  период  у  коме  се  роба  налази  у  поступку 

привременог  увоза  код  истог  корисника  поступка,  не

може бити дужи од 24 месеца.
 Изузетно  на  захтев  корисника  може  се  одобрити 

продужење рока.
Ако  је  привремено  увезена  роба  уз  подношење  АТА 

карнета,  рок  за  поновни  извоз  не  сме  прећи  рок  важења 
АТА карнета. 
 Рубрика 44 ЈЦИ- уписује се шифра Е09, број одобрења и 
  рок  односно  датум  до  кога  се  одобрава  привремени 
увоз.  80
0
Завршетак поступка:
1. Поновним извозом-ЈЦИ- Ц3 у датом року
2.Одређивањем  другог царински дозвољеног
поступања или употребе те робе
 Уколико  се  привремено  увезена  роба  ставља у

слободан промет, настали царински дуг се одређује 

на основу елемената за обрачун који се примењује на
дан прихватања декларације за стављање робе у
поступак привременог увоза (Ц5).
 Када се  ради о роби која је за изложбу или продају

износ  дуга  утврђује  на  основу  елемената  за  обрачун 

који  важе  на  дан  прихватања декларације за
слободан промет (Ц4).
 За  робу  за  коју  је  настао  царински  дуг,  а  за  коју  је  то 

прописано  одредбама  Уредбе,  стављањем  у 

нслободан  промет  компезаторна  камата  се  не 
наплаћује 80
1
Усмено декларисање за привремени увоз и
извоз амбалаже и контејнера
Усмено декларисање амбалаже
 Поступак усменог декларисања прописан је одредбама 

Уредбе и Конвенције о привременом увозу.
 Под  амбалажом  се  подразумевају  сви  предмети  и 

материјали  који  се  могу  користити  у  стању  у  којем  су 

привремено  увезени,  за  паковање,  заштиту  или 
смештај  робе.  Ова  амбалажа  мора  бити  намењена 
вишекратној употреби. 
 Приликом привременог увоза амбалаже која се усмено 

декларише  за  овај  поступак  не подноси се

обезбеђење за покриће евентуалног царинског дуга.
 ЦО може захтевати од декларанта да уместо царинског 

документа  и  обезбеђења  поднесе  писмену изјаву о 

обавези поновног извоза.,
80
 2
Услови:
 При ПУ амбалаже, иста се може декларисати усмено 

ако је:
-увезена  пуна  и  намењена  је  поновном  извозу 
празна или пуна и 
-која је означена  трајним и неизбрисивим ознакама 
лица са седиштем ван цар. подручја РС.

 Само  под  овим  условима  код  амбалаже  се  може 

утврдити  да  се  ради  о  ПУ  у  вези  са  комерцијалном 
операцијом,  а  не  о  увозу  који  сам  по  себи 
представља комерцијалну операцију.

80
3
Усмено декларисање контејнера
   У  складу  са  Конвенцијом  о  привременом  увозу, 

контејнер  се  дефинише  као  транспортни  уређај 

(покретни  контејнер,  покретна  цистерна  или  др. 
слична структура).
 Приликом  усменог  декларисања  контејнера  за 

поступак  ПУ  не захтева се царински документ и

обезбеђење.
Услови:
 ЦО одобрава ПУ контејнера усменим декларисањем, 

ако  су  исти  трајно  означени  на  видљивом  месту  са 

подацима о власнику контејнера, идентификационим 
ознакама  и  броју  контејнера  у  складу  са 
међународним стандардима.

80
4
Поступак код усменог декларисања
 Пријављивање  се  врши  усменим  путем,  подношењем 

одговарајуће  исправе  (профактура,  изјава)  у  два 

примерка.
 Одговарајућа  исправа  мора  да  садржи  најмање  следеће 

податке: назив подносиоца захтева, технички опис робе и 
податке  за  утврђивање  истоветности  робе,  рок  за 
завршетак  поступка,  ЦО  завршетка  поступка,  место 
употребе,  вредност  и,  када  се  ради  о  амбалажи, 
количину.
 ЦО,  након  сравњивања  података  из  приложене  исправе 

са  стањем  робе,  на  оба  примерка  ставља  белешку 

“Привремени увоз“, датум  и  оверава  потписом  и  сл. 
печатом. 
 Усмена  пријава  се  сматра  захтевом,  а  овера  исправе 

одобрењем за привр. увоз амбалаже оносно контејнера.
80
5
 Поновни  извоз  се  по  правилу  врши  код  исте  царинске 
испоставе,  подношењем  две  копије  исправе  којом  је 
одобрен привремени увоз.
 Овлашени  царински  службеник,  након  сравњивања 
података  из  поднете  копије  са  стањем  робе,  на  обе 
копије  уписује  датум  и  оверава  својим  потписом  и 
службеним печатом.
 Једну  копију  задржава  и  прилаже  уз  оригинал  исправе 
која  је  задржана  приликом  привременог  увоза,  а  другу 
копију враћа декларанту, односно његовом заступнику.
 Декларант  је  у  обавези  да  води  евиденцију  о  усмено 
декларисаној  амбалажи  и  контејнерима  за  поступак  ПУ, 
да    прати  одобрене  рокове  и  стара  се  о  њиховом 
благовременом раздужењу.
 У поступку привременог извоза амбалаже и контејнера 
који  се  за  исти  декларишу  усмено,  сходно  се  примењују 
одредбе којима је уређен поступак ПУ.  80
6
КОНАЧАН ИЗВОЗ

80
7
Правни основ
Поступак извоза је регулисан: 

а)  одредбама  чланова  188.  и  189.  Царинског 

закона Републике Србије
б) одредбама чланова. 366. до 385. Уредбе о 

царински дозвољеном поступању с робом и 
в)  одредбама  чл.  4.,  6.-10.  Правилника  о 

облику,  садржини,  начину  подношења  и 

попуњавања  декларације  и  других  образаца  у 
царинском поступку

80
8
Појам
Поступак  извоза  је  царински  поступак  у  коjем  ЦО 

одобрава  изношење домаће робе из  царинског 

подручја РС, при чему се примењују трговинске мере и 
обрачунава  извозна царина, ако је прописана. 
Изношење  домаће  робе  из  царинског  подручја  РС 
одвија се стављањем исте у извозни поступак, осим у 
случају изношења робе стављене у поступак пасивног 
оплемењивања  или  у  поступак  транзита  домаће  робе 
која  се,  немењајући  свој  статус,  креће    од  једног  до 
другог  места  унутар  царинског  подручја  РС,  преко 
стране територије. 
ЦО  ће  одобрити  извоз  робе  под  условом  да  се 

роба  извози  у  стању  у  којем  је  била  у  тренутку 

прихватања декларације за извоз 

80
9
Домаћа роба је
-  роба  у  целини  добијена  или  произведена 
на царинском подручју РС, која не садржи робу 
увезену  из  држава  или  с  територија  ван 
царинског подручја РС, 
-  роба  увезена  из  држава  или  с  територија 
ван  царинског  подручја  РС  која  је  стављена  у 
слободан промет, и
-  роба  добијена  или  произведена  на 
царинском  подручју  РС,  од  напред  наведених 
роба.

81
0
Спровођење поступка коначног извоза

Домаћа  роба  намењена  извозу  ставља  се  у 

извозни поступак подношењем ЈЦИ- Ц1.
Извозник  је  лице  у  чије  име  је  поднета 

декларација  и  које  је  у  тренутку  њеног  прихватања 

власник  робе  или  има  слична  права  располагања  са 
предметном робом. 
Царинска  декларација  за  спровођење  поступка 

извоза подноси се царинском органу надлежном према 
седишту  или  пребивалишту  извозника  или  према 
месту у којем се роба пакује или утовара за извоз. 

81
1
 Извозни царински поступак из оправданих разлога 

може започети  и код било ког другог ЦО у царинском 
подручју РС:
-првог успутног ЦО на  путном  правцу  према 
излазном    органу,  када  је  то  економичније  за 
извозника,  као  и  у  случају      хитног  извоза  када  је 
уобичајени орган извоза је затворен;
-излазног ЦО или  царинског  органа  који  је 
најближи  излазном  царинском  органу  -  када  излазни 
царински  орган  утврди  да  постоји  вишак  или  да  је 
показана друга врста робе од пријављене; 
 -када се роба за извоз утовара на више различитих 
места  надлежан  је  онај  орган  који  је  надлежан  према 
месту задњег утовара робе. 
. 
81
2
Поступак код извозног (отпремног) царинског органа
Пријављивање робе  за  поступак коначног извоза врши 

се  подношењем  надлежном  извозном  царинском  органу 

извозне  царинске  декларације  на  образцу  ЈЦИ  –  Ц1  а 
користе се примерци 1, 2 и 3. 
Након  прихватања  у  рубрику  "А"  ЈЦИ,  царински 

службеник    уписује  број  декларације,  датум  и  време 

прихватања  исте;  својим  потписом  и  факсимилом  врши 
оверу.
Приликом вршења провера царинске декларације, иста 

  обухвата  проверу  царинске  декларације,  проверу 

приложених исправа, преглед робе и узорковање робе. 
Ако  се  врши  провера  царинске  декларације  подаци  о 

прегледу исправа или робе уписују се у први ред рубрике    
“Д“, ако контрола није вршена први ред се не попуњава. 

81
3
 Уз  ЈЦИ  Ц1    прилажу  се  сва  документа  потребна  за 
исправну  примену  прописа  и  стављање  конкретне 
робе  у  поступак  извоза  као  што  је:  фактура, 
отпремница,  спецификација  или  пак  листа,  товарни 
лист  или  друга  транспортна  документа,  рачун  за 
превоз  робе,  полиса  осигурања,  уверења 
инспекцијских  органа,  потврде,  решења/дозволе 
надлежних  органа  за  робу  која  подлеже  прибављању 
истих, доказ о пореклу робе и др. 

 Ради  осигурања истоветности робе,  отпремни  ЦО   

ставља  царинска  обележја  (царинска  пломба,  отисци 
царинског  жига  или  царинског  печата  и  налепница, 
опис робе, оверен од царинског органа).

81
4
 У  случају  да  отпремни  ЦО  одобри  ослобођење  од 
обавезе  пломбирања,  у  рубрику  ''Д''  декларације  поред 
ознаке  "Стављене  пломбе"  уноси  се  напомена 
"ОСЛОБОЂЕНО". 
Декларант  у  рубрику  53  Ц1  декларације  означава  ЦО 

на  граничном  прелазу  преко  којег  ће  робу  извести  из 

царинског подручја РС. 

У  поступку  коначног  извоза  робе  не подноси се

обезбеђење,  односно  банкарска  гаранција,  јер  за  робу 
која се коначно извози нису прописане извозне царине или 
друге извозне дажбине.

81
5
Спровођење поступка извоза збирних пошиљки
У  случајевима  извозног  царињења  збирних  пошиљки  по 

редовним  извозним  декларацијама,  поступак  се  спроводи  код 

отпремног органа на уобичајени начин за коначан извоз. 
У  случају  кад  се  у  збирној  пошиљци  налази  роба  над 

којом  је  спроведен  поступак  коначног  извоза,  али  и 

привременог  извоза,  пасивног  оплемењивања,  поновног 
извоза  или  транзита  при  чему  је  сам  поступак  спроведен  код 
различитих  отпремних  царинских  органа,  поступак  се 
спроводи тако што се :
-  за  поступак  коначног  извоза  и  привременог  извоза  и 
пасивног  оплемењивања,  царинском  органу  код  којег  се 
спроводи  царински  поступак,  подноси  сет  ЈЦИ  којег  чине 
примерци 1, 2 и 3, а 
-за поступак  поновног извоза и  транзита подноси сет ЈЦИ 
којег  чине  примерци  1,2,3,4  и  5.  и  у којим случајевима се
подноси обезбеђење, односно банкарска гаранција.
У  рубрику  53  ЈЦИ  уноси  се  шифра  царинског  органа  код 

ког се сакупљају пошиљке.
81
6
 ЦО  код  којег  су  се  сакупиле  све  пошиљке  је  ЦО  код  ког  се 

врши  последњи  утовар  робе    и  код  којег  започиње  поступак 

транзита.
По  формирању  збирне  пошиљке,  ЦО  врши  потврду  пријема 

свих  ЈЦИ    (коначни  извоз,  привремени  извоз,  пасивно 

оплемењивање,  поновни  извоз  или  транзит),  а  за  све  пошиљке 
подноси  се  једана  транзитна ЈЦИ за поступак спољног
транзита или ТИР карнет.
 Уз  царинску  декларацију  за  транзит  подноси  се  спецификација 
претходних  исправа,    при  чему  се  у    рубрику  Р-40  уписује 
„спецификација“.
 Отпремни  ЦО  оверава  све  примерке  транзитне  ЈЦИ,  задржава 
лист  1,  а  листове  4  и  5,  заједно  са  робом,  упућује  одредишном 
царинском  органу,  односно  након  попуњавања    и  овере  ТИР 
карнета исту упућује по том документу.
 После  пријема  робе,  одредишни  ЦО  оверава  примерке  ЈЦИ, 
лист  3  даје  извознику,  задржава  лист  4,  а  листом  5  потврђује 
пријем робе отпремном ЦО.

81
7
Доказ о пореклу робе
 У  случају  да  у  поступку  извоза  извозник  захтева   
издавање  доказа  о  домаћем  пореклу,  извозни  ЦО    у 
зависности  од  Споразума  о  слободној  трговини  који 
је у питању, проверава  да ли су испуњени прописани 
услови  за  стицање  порекла  и  да  ли  је  доказ  о 
пореклу правилно попуњен.
 ЦО,  у  циљу  провере  порекла  производа  и  других 
података  у  доказу  о  пореклу  и  приложеној 
документацији,  може  захтевати  достављање  било 
којих доказа или спровести било какву проверу, како 
би се утврдило да ли су испуњени услови за стицање 
српског порекла

81
8
 На захтев извозника ЦО ће накнадно  издати доказ 
о пореклу робе која је извезена, под условом да је:
-  роба  у  тренутку  прихватања  извозне  царинске 
декларације  испуњавала  прописане  услове  за  стицање 
порекла, као и
-  ако  је  на  основу  расположивих  података  могуће 
установити да опис робе на потврди (доказу) о пореклу 
одговара опису робе у тренутку царињења. 
 На  захтев  извозника,  УЦ  може  издати  одобрење  за 

поједностављени поступак доказивања порекла робе, 
односно  стицање  статуса  "овлашћеног извозника",
након чега то лице може само на рачуну дати изјаву о 
пореклу робе, без обзира на њену вредност. 

81
9
Поступак код излазног (одредишног) ЦО  

 Излазни  царински  орган  је  последњи ЦО пре  него 

што роба напусти царинско подручје. 
 У  случају  извоза  робе  која  се  износи  из  РС  у 
железничком,  поштанском,  ваздушном    или  речном 
саобраћају, излазни ЦО је ЦО надлежан према месту
где је роба преузета  на  основу  уговора  о  превозу 
закључених са превозником. 
 У  случајевима  извоза  робе  путем  цевовода  и  извоза 
електричне  енергије,  излазни  царински  орган  је 
надлежни  царински орган према седишту
извозника.

82
0
  Излазни ЦО, којем се подноси роба и  примерaк 3 ЈЦИ, 
проверава  царинска  обележја  ако  постоје,    да  ли 
допремљена роба одговара роби која је пријављена за 
извозни  царински  поступак  и  врши  надзор  њеног 
физичког иступа из царинског подручја РС.
   Царински  службеник  излазног  ЦО  потврђује  физички 
иступ  робе  из  царинског  подручја  Републике  Србије,   
оверава примерак 3 ЈЦИ, уносећи у рубрику Ц  датум и 
време  предаје  робе  и  службени  број,  свој  потпис  и 
факсимил, као и отисак печата одредишног ЦО.
 Оверени  примерак  3  ЈЦИ  враћа  се  извознику, 
декларанту или возару. 
 За  робу  извезену  цевоводима  или  електричним 
водовима, иступ робе се не потврђује.

82
1
Поступање са робом код излазног ЦО у случају вишка
робе
 У  случају  да    излазни  ЦО  орган  утврди  вишак  робе  у 
односу на пријављену количину , неће дозволити иступ 
док  се  не  обави  извозни царински поступак за сву
робу.
 За  нађени  вишак  робе,  излазни  ЦО  сачињава  службену
белешку.
   Белешку  потписују  царински  службеник  и  извозник,  који 
се  на  истој  изјашњава  да  ли  вишак  робе  жели  извести 
или не.
   Један  примерак  службене  белешке  задржава  царински 
службеник  за  службену  евиденцију,  један  предаје 
извознику,  а  један  доставља  извозном  ЦО  из  извозне 
декларације која се односи на наведену робу. 

82
2
 У  случају  да  извозник  нађени  вишак  робе 

не  жели  извести,  излазни  ЦО  исту  ставља  на 

располагање извознику ради враћања у  РС. 

 У  случају  да  извозник  жели  извести 

нађени  вишак  робе,  тада  код  најближег 
извозног  ЦО  подноси  извозну  декларацију  за 
утврђени вишак робе. 

У  вези  са  нађеним  вишком  робе,  ЦО  ће 

предузети одговарајуће радње ради покретања 
прекршајног  поступка  у  складу  са  важећим 
прописима.
82
3
Поступање са робом код излазног ЦО у случају мањка
робе
У  случајевима  када  излазни  ЦО  утврди  да  постоји 

мањак  робе  у  односу  на  количину  која  је  пријављена  за 

извоз, то ће забележити као примедбу у рубрику ''Д'' ЈЦИ 
при потврђивању иступа и сачинити записник о утврђеном 
чињеничном стању.
  ЦО  дозвољава иступ робе и  предузима  радње  у 

погледу  покретања  прекршајног  поступка  у  складу  са 

важећим прописима. 
Излазни ЦО о утврђеном мањку  обавештава царински 

орган  извозног  царињења,  достављањем  примерка 

записнка.
 Излазни  ЦО  врши  измену  декларације  ради  њеног 

усклађивања  са  стварним  стањем  робе  која  је,  према 

налазу излазног ЦО, иступила из царинског подручја РС. 
82
4
Поступање са робом код излазног ЦО у случају
показивања друге врсте робе

Уколико  излазни  царински  орган  утврди  да  је 

показана  друга  врста  робе  од  оне  која  је  пријављена 
за  извоз,  неће дозволити иступ о  чему  сачињава 
записник.
О  утврђеном  неслагању  хитно  обавештава 

извозни ЦО, слањем примерка записника и предузима 
прописане  радње  и  мере  потребне  за  укидање 
предметне декларације.
Извозни  ЦО  након  пријема  записника,  предузима 

мере  и  радње  ради  обављања  извозног  поступка  за 

праву врсту робе.

82
5
Завршетак и доказивање завршетка
поступка извоза
Извоз робе је завршен
- када се роба и исправе на основу којих је 
роба  стављена  у  поступак  извоза  поднесу
одредишном ЦО и
-  након  што  роба,  у  стању  у  којем  је 
напустила отпремни царински орган, иступи из 
царинског подручја Републике Србије.

 Извоз је окончан када роба стварно напусти
царинско подручје Републике Србије

82
6
Ситуације у којима није обављен извоз робе
 У  неким  ситуацијама  (квар  возила,  прималац  из 
иностранства  одбија  да  прими  робу  и  сл.),  дешава  се  да 
извозно оцарињена роба, не напусти царинско подручје РС, 
када се сматра да извоз није завршен. 
Уколико  се  утврди  да  роба  није  напустила  царинско 

подручје,  приликом  поступања  са  нераздуженим  извозним 

царинским  декларацијама  могу  се  разликовати  две 
ситуације: 
1.  Када  је  извозник,  сам обавестио извозни  ЦО  који  је 

прихватио царинску декларацију за извоз о томе да роба није 
напустила  царинско  подручје  РС,  и  вратио  истом  све 
примерке извозне декларације са свим другим документима. 
2. Случајеви у којима декларант није известио ЦО којем 

је  поднео  извозну  царинску  декларацију,  да  роба  није 

напустила  царинско  подручје  РС,  већ  је  царинарница  то 
установила  увидом  у  евиденцију  нераздужених  извозних 
82
ЈЦИ.  7
1. Поступање у случају кад је извозник сам обавестио
извозни ЦО да роба није извезена
 У случају да роба која је била декларисана за извоз не 

напусти царинско подручје РС извозник је дужан:
-да о томе одмах обавести извозни ЦО и врати му све 
примерке  Ц1  декларације  са  припадајућом 
документацијом  коју  му  је  извозни  ЦО  предао  након 
прихватања декларације.
-да поднесе захтев за укидање декларације. 
 Рок  за  подношење  захтева  за  укидање  прихваћене 

извозне  декларације  је  60 дана од  дана  прихватања 

декларација за извоз робе.
   Извозни  ЦО  предузима  радње  и  мере  потребне  за 

укидање  извозне  декларације,  односно  за  доношење   

решења о укидању ЈЦИ. 

82
8
 Решење о укидању декларације доноси  ЦО  надлежан 
за вођење првостепеног ЦУП-а у царинарници. 
 Након доставе решења о укидању декларанту, надлежни 
ЦО у рубрику Е извозне декларације ставља забелешку о 
њеном  укидању,  уносећи  разлоге  и  правни  основ  за 
укидање, а на извозној декларацији, великим штампаним 
словима унеси забелешку: ''УКИНУТО''.
 Поступак  у  вези  с  укидањем  извозне  декларације 
завршава  се  укидањем  извозне  декларације  и  у 
царинској евиденцији. 
 Уколико  је  уз  извозну  декларацију  подент  доказ о
пореклу робе  који  је  оверен  од  стане  ЦО,  декларант, 
односно извозник мора вратити и доказ о пореклу , те се 
решењем  о  укидању  декларације  укида и доказ о
пореклу.

82
9
2. Поступак у случајевима када декларант није
обавестио ЦО да роба није напустила царинско
подручје РС
 Извозни ЦО код  ког  је  започет  поступак  извоза  и 
запримљена  ЈЦИ,  увидом  у  евиденцију,  утврђује    да 
роба није иступила из царинског подручја РС, о чему  
извозник  исти није обавестио;
 Након  истека  рока  од  60 дана од  дана  прихватања 
извозне  ЈЦИ,  позива  извозника  да  (у  року  од  најмање 
15 дана)  достави  доказе  о  томе  да  је  роба  стварно 
напустила царинско подручје РС.
 Уколико  извозник  поднесе доказе,  извозни  ЦО  може 
исте  проследити  са  примерком  1  извозне  ЈЦИ  одсеку 
за  ЦУП-у  или  ће  сам  надаље  спроводити  поступак 
доказивања окончања поступка извоза.
  
83
0
Доказивање стварног иступа робе из ц. подручја РС

  1.  документ  одредишног  ЦО,  који  садржи  податке 

неопходне за идентификацију робе и из којих је видљиво 
да је роба била допремљена одредишном ЦО.
  2. оригинал  царинска исправа (или оверене копије) 
земље  увознице  у  којој  је  роба  стављена  у  царински 
дозвољено  поступање  или  употребу  или  исправе  издате 
у  другој  држави,  потврђене  од  стране  ЦО  те  државе  на 
основу које се сматра да је та роба стављена у слободан 
промет у тој држави. 
 Наведени  документи  се  могу  прихватити  под  условом 

да  садрже  податке  из  којих  се  несумњиво  може 

утврдити истоветност робе. 

83
1
 А. Поступање ЦО када прихвата поднете доказе
 Ако  надлежни  ЦО  на  основу  приложених  доказа 

несумњиво  утврди  да  се  поступак  извоза  правилно 

завршио,    и  да  је  роба  стављена  у  поступак  извоза 
стварно  напустила  царинско  подручје  РС,  о  томе  ће  у 
рубрици Е извозне ЈЦИ саставити службену бeлешку.
 Службена  белешка  са  садржајем: ''Увидом у
приложене исправе....(бр/датум) утврђено је да је
роба напустила царинско подручје Републике
Србије'’
   Након  стављања  службене  забелешке,  оверене 
потписом  и  печатом,  надлежни  ЦО  писмено
обавештава извозника  о  прихватању  поднетих  доказа 
и    доставља  му  копију    извозне  декларације  са 
службеном белешком.
83
2
Б. Поступање ЦО када не прихвата поднете доказе
 Ако надлежни ЦО, на основу поднетих доказа, не може 
утврдити  да  је  роба  напустила  царинско  подручје  РС 
или    не  може  утврдити  истоветност  робе,  донеће 
решење о укидању извозне на основу члана 15. ЦЗ. 

 Ако  је  по  прихваћеној  декларацији  био  издат  доказ  о 

домаћем пореклу, доноси се решење којим се  укида и 
декларација  и  доказ о пореклу робе,  а  од  извозника 
ће затражити да врати оригинал.
  Уколико извозник не врати оригинал доказа уверења о 
пореклу  робе,  о  томе  се  обавештава  Управа  царина, 
која  ће  предузети  мере  ради  обавештавања  земље 
увознице наведене у доказу о пореклу.   

83
3
 Поступање ЦО у случају недостављања доказа
У  случају  да  извозник,  на  позив  ЦО  не  поднесе 

доказе о иступу робе из царинског подручја РС или их не 
достави у остављеном року, извозна декларација по којој 
је роба пуштена у поступак извоза остаје нераздужена. 
Надлежни  ЦО  доноси  решење о укидању извозне 

царинске декларације на основу члана 15. ЦЗ. 
У случајевима доношења решења о укидању извозне 

декларације  извознику  на  декларацији,  косом  цртом  и 

великим  штампаним  словима,  уноси  се  ознака   
„УКИНУТО“ .
Након  поништења  извозне  декларације,  ЦО  исту 

евидентира  као  укинуту  у  царинској  царинској 

евиденцији.

83
4
Накнадно подношење извозне декларације

Уколико  је  роба  напустила  царинско  подручје  РС 

без извозне декларације, ЦО може изузетно одобрити 
извознику  да    надлежном  царинском  органу  поднесе 
извозну  декларацију  за  ту  робу  само  уколико  поднесе 
задовољавајуће  доказе  о  врсти  и  количини  робе  и   
оправданим разлозима због којих је та роба напустила 
царинско подручје РС.
 Царински  орган  који  прихвата  накнадно  поднету   

извозну  декларацију,  потврђује  и  примерак  3  ЈЦИ  и  у   

рубрику 44 ЈЦИ уписује напомену „накнадно издата“.
 Примена  ове  одредбе  не  искључује  примену 

казнених мера. 

83
5
КУПОВИНА РОБЕ У ИНОСТРАНСТВУ РАДИ
ЊЕНЕ ПРОДАЈЕ У ИНОСТРАНСТВУ
(РЕЕКСПОРТ)

83
6
Правни основ
 Одредбама  члана  39.  Закона о
спољнотрговинском пословању  прописано 
је  да  домаће  лице  робу  купљену  у  другој 
држави  или  царинској  територији  не  мора  да 
увезе,  ако  се  та  роба,  на  основу  уговора, 
непосредно  испоручује  у  другу  државу  или 
царинску територију.
 Ако  се  након  спроведеног  одговарајућег 

царинског  поступка,  ова  роба  отпрема  са 

територије РС, иста се не ставља у слободан 
промет, 

83
7
 Куповина и продаја робе која не прелази
преко царинског подручја Републике Србије
 
У случају када се роба непосредно испоручује 

у другу државу или царинску територију, а роба 
не  прелази  преко  царинског  подручја 
Републике  Србије,  нема спровођења
царинског поступка.

83
8
Куповина и продаја робе која прелази преко царинског
подручја Републике Србије

 У  случајевима  када  домаће  лице  робу  купује  у  другој 

држави  или  царинској  територији  и  иста  се  на  основу 
уговора  испоручује  у  другу  државу  или  царинску 
територију  преласком  преко  царинског  подручјаРС, 
спроводи  се  царински поступак транзита у  складу  са 
одредбама ЦЗ. 
 Поступак  транзита    је  ТП-прави  транзит,  који  омогућава 
кретање  стране  робе  од  једног  до  другог  места  унутар 
царинског  подручја  РС,  која  при  томе  не  подлеже 
плаћању  увозних  и  других  дажбина  или  мерама 
трговинске политике. 

83
9
 При  попуњавању  декларација  (ЈЦИ)  за  спровођење  царинског 

поступка  транзита  попуњава  посебно  треба  обратити  пажњу  на 

попуњавање следећих рубрика:
У трећу поделу рубрике 1 (декларација) уписује се шифра ''ТП'' 

за транзит од царинарнице уласка до царинарнице изласка, 
-  У  рубрику  8  (прималац)  уписују  се  подаци  о  инопримаоцу  из 

фактуре коју издаје домаће лице,-“Ф01“

-  У  рубрику  22  (валута  и  укупан  износ  из  фактуре)  уписује  се 

валута и износ из фактуре коју домаће лице издаје инопримаоцу 

из рубрике 8 -“Ф01“ , 
-  У  рубрику  44  (приложене  исправе  и  додатне  информације), 

поред  шифре  ''Ф01'' за  фактуру  домаћег  лица  по  којој  се  роба 
продаје  инопримаоцу  уписује  се  и  шифра  ''Ф93''  (друге  фактуре  из 
послова посредовања у спољнотрговинском промету) - број фактуре 
коју  издаје  инопошиљалац  домаћем  лицу,  као  и  шифра  ''И93''за 
изјаву  коју  даје  домаће  лице  да  се  ради  о  преласку  стране  робе 
преко цар. подручја РС. 

84
0
Стављање у поступак царинског складиштења робе
купљене у другој држави или царинској територији ради
отпреме са територије Републике Србије
 Ако се роба купљена у другој држави или царинској територији 
уноси у царинско подручје РС ради смештаја након чега би се 
отпремала  купцима  у  другој  држави  или  царинској  територији 
спроводи се поступак царинског складиштења. 
 Приликом  попуњавања  ЈЦИ  за  поступак  царинског 
складиштења  –Ц7  треба  обратити  пажњу  на  попуњавање 
следећих рубрика:
 -  24  ЈЦИ  (врста  спољнотрговинског  посла)  у  коју  се  уписује 
шифра ''11'' (купопродаја). 
 -  попуњава  се  и  трећа  подела  рубрике  33  у  коју  се  уноси   
прописане јединица мере из Кодекса шифара,
   као  и  рубрика  41  (допунска  јединица)  у  коју  се  уписује 
количина робе у јединици мере.

84
1
Страна  роба  стављена  у  поступак  царинског 
складиштења  може  бити  предмет  уобичајеног 
поступања које се обавља ради очувања робе, 
побољшања њеног изгледа или квалитета, ка о 
за  припрему  за  тржиште  или  даљу  продају. 
(радње прописане у Прилогу 24 Уредбе). 
Приликом  отпреме  робе  са  територије 
Републике Србије подноси се ЈЦИ за поновни
извоз-Ц3. 

84
2
Реекспортна дорада
 У  случају  када  се  роба  уноси  ради  њене  употребе  у 
процесу  производње  и  затим  њеног  поновног  извоза 
спроводи  се  поступак  стављања  робе  у  поступак 
активног  оплемењивања  уз  примену  система 
одлагања (Ц5).
   Ради  добијања  одобрења  за    овакав  поступак 
потребно  је  да  се  поднесе  захтев  надлежној 
царинарници,  уз  прилагање  одговарајућег  доказа 
(нпр.  уговор  о  извозу  робе)  којим  се  доказује  да  ће 
добијени  производ  након  завршетка  производних 
операција бити отпремљен са територије РС. 
 На  основу  приложене  документације  надлежна  ЦА-
ЦА доноси  одговарајућу одлуку.

84
3
 Приликом  попуњавања  царинске  декларације  Ц5  за 
стављање  робе  у  поступак  АО  у  рубрику  24 ЈЦИ,  као 
врста  спољнотрговинског  посла  уписујсе  се  шифра  се 
''11'' (купопродаја).
 Носилац  одобрења    је  дужан  да  обавести  ЦО  о  свим 
чињеницама  које  настану  после  издавања  одобрења, 
а  које утичу на његову даљу примену или садржину. 
 У  случају  да  дође  до  промене  купца  наведеног  у 
одобрењу  за  поступак  АО,  надлежна  царинарница  ће 
на  основу  поднетог  захтева  и  приложене 
документације,  уколико  су  испуњени  прописани 
услови,  извршити  измену  одобрења  којим  је  одобрен 
поступак активног оплемењивања. 
 Поступак  активног  оплемењивања  се  окончава 
стављањем  робе  у  поступак  поновног  извоза 
подношењем ЈЦИ Ц3 за поновни извоз
84
4
ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК У СЛОБОДНИМ
ЗОНАМА

84
5
Правни основ
 Унос робе у  слободну  зону  и  поступање са робом која 
се  смешта  у  слободну  зону  и  слободна  складишта 
регулисано је:
 -одредбама  члана  191.  до  206.  ЦЗ  ("Службени  гласник 
РС", бр. 18/10), 
 -одредбама  члана  524.  до  560.  Уредбе  о  царински 
дозвољеном поступању с робом (''Службени гласник РС'', 
бр. 93/10), и
     -одредбама  Закона о слободним зонама (''Службени 
гласник РС'', број 62/06)
 Законом  о  слободним  зонама  утврђени  су  услови  за 
одређивање  подручја  и  рад  слободне  зоне,  делатности 
које  се  могу  обављати  у  слободној  зони,  услови  за 
обављање  тих  делатности  и  услови  за  престанак  рада 
слободне  зоне,  као  и  оснивање,  правни  статус  и 
надлежност Управе за слободне зоне. 84
6
 Слободна  зона  и  слободно  складиште  је  део 
царинског  подручја  РС  или  су  то  простори  који  се 
налазе на том подручју и одвојени су од осталог дела 
царинског подручја (физички одвојени и означени).
  У слободној зони (СЗ) и слободним складиштима се:

а)  са  аспекта  наплате  увозних  дажбина  и  примене 

мера  трговинске  политике,  за  страну робу  сматра да
није у царинском подручју РС,  под  условом  да  роба 
није стављена у слободан промет или у други царински 
поступак  или  да  се  не  користи  или  троши  у  СЗ  под 
другим  условима,  а  не  под  условима  који  су  утврђени 
царинским прописима;
б)  за  домаћу робу намењену извозу, сматра  да   
смештајем у СЗ испуњава услове предвиђене посебним 
прописима  и  на  коју  се  примењују мере које  се 
примењују код извоза робе.
84
7
Примена мера трговинске политике
 Мере трговинске политике се  не примењују:

-На робу која се уноси у слободну зону или док се роба 
налази  у  слободној  зони,  осим  ако  се  та  роба  у 
слободној зони ставља у слободан промет.
 Мере трговинске политике се примењују:

-приликом  уношења  стране  робе  у  царинско 

подручје, ради смештаја у слободну зону и  
 -када се домаћа роба из слободне зоне извози из 

царинског подручја Републике Србије. 

Смештај робе  у  слободној  зони  или  слободном 

складишту није временски ограничен.

84
8
Царински надзор у слободним зонама

 Подручје  СЗ  мора  бити  ограђено  у  складу  са 

упутствима ЦО, на начин који  омогућава спровођење 
царинског  надзора  и  спречава  непрописно  уношење 
у  слободну  зону и изношење  из  слободне зоне било 
какве робе.
 За  спровођење  царинског  надзора  над  слободном 
зоном  и  робом  смештеној  у  слободној  зони,  месно  је 
надлежан  ЦО  на  чијој  територији  се  налази  налази 
СЗ. 
 Царинском надзору подлеже:  подручје  СЗ  и 
непосредан  приступ  тим  просторима  (улазни  и 
излазни  простор),  као  и  роба,  превозна  средства  и 
лица која улазе или напуштају то подручје.

84
9
 ЦО  има  надзор  и  над  простором  непосредно  изван 
ограде, којем се може приступити само уз сагласност 
надзорног царинског органа.

 Царински  орган  спроводи  царинску контролу

уношења или изношења робе повремено, у складу са 
критеријумима  анализе  ризика    или  у  случајевима 
када  посумња  да  се  не  поштују  царински  прописи  о 
пословању у слободној зони.

85
0
Корисник слободне зоне
 Корисник СЗ може бити:
- оснивач зоне
- привредно друштво за управљање зоном
-друга домаћа и страна правна и физичка лица, која 
обављају  привредну  делатност  у  слободној  зони  на 
основу  уговора  о  коришћењу  слободне  зоне, 
закљученог са оснивачем слободне зоне.
 За  изградњу  објекта  у  СЗ  потребно  је  претходно 

одобрење царинског органа. 
 Страно  лице  које  је  корисник  зоне  мора  имати 

посредног  пред  царинским  органима,  обављати 

царинске  радње  и  поступке  предвиђене  царинским 
прописима у вези са робом која се смешта у слободну 
зону.
85
1
 Оснивач слободне зоне дужан је да обавести надзорни 
ЦО  о  закљученим  уговорима  о  коришћењу  слободне 
зоне, као и о раскиду сваког уговора. 
 Обавештење  мора  садржати  :  назив  слободне  зоне, 
број  и  датум  закљученог  уговора,  назив  и    делатност 
корисника зоне и његов идентификациони број. 
 Оснивач СЗ је дужан да води евиденцију свих уговора 
о корисницима у слободној зони.
 Корисник  у  слободној  зони  може  обављати  производну 
и  услужну  делатност  у  складу  са  прописима,  при  чему 
се  тим  радњама  не  сме  угрожавати  животна  средина, 
здравље  људи,  материјална  добра  и  безбедност 
земље.
   У  зону  се  не може увозити, нити  се  из  зоне  може 
извозити роба чији је увоз, односно извоз забрањен.

85
2
 Корисник зоне који престаје са пословањем у 
слободној  зони  или  обављањем  поједине 
делатности  у  слободној  зони,  мора   
обавестити  надзорни  царински  орган  и 
поднети  му  коначне  податке  о  евиденцији 
робе  ради  утврђивања  царински  дозвољеног 
поступања    и  употребе  за  преостале  залихе 
робе.

85
3
Евиденција о роби
Корисник  зоне  мора  на  прописан  начин  да  води 

евиденцију  о  уносу  робе  у  слободну  зону  и  изношењу 

робе из слободне зоне, као и о употреби и променама 
на роби.
 Подаци  о  роби  уносе  се  у  евиденцију  чим  роба 

уђе у просторије тих лица.
 Евиденција мора да омогући царинском органу да 

идентификује  робу  и  мора  да  садржи  податке  о 

кретању робе.
У  случају  да  се  претовар  робе  обавља  унутар 

слободне зоне, документа у вези са претоваром морају 
се дати на увид царинском органу.

85
4
Захтев за одобравање евиденције о роби у СЗ

 Пре почетка обављања делатности у слободној зони, 
корисник  зоне  је  дужан  да  надлежној  царинарници 
поднесе  захтев  за  одобравање  облика  и  садржаја 
евиденције  о страној роби,  односно  за  одобравање 
облика  и  садржаја  евиденције  о  домаћој роби, 
уколико намерава уносити у зону и домаћу робу.
 Захтев  за  издавање  одобрења  о  вођењу  евиденције 
подноси се, у два примерка, ЦО према месту на ком се 
налази слободна зона.
 Уз  Захтев  се  прилаже  оригинал  или  оверена  копија 
уговора  о  коришћењу  слободне  зоне  закључен  са 
оснивачем зоне, у два примерка.


85
5
 Захтев мора да садржи следеће податке:

а)  детаљне  податке  о  евиденцији  која  се  води  или 

ће се водити о роби,
б)  врсту  и  царински  статус  робе  (домаћа/страна) 
која ће бити предмет наведених делатности,
в) царински поступак у оквиру кога ће се обављати 
те делатности, уколико је то могуће,
г)  друге  податке  који  су  потребни  ЦО  ради   
правилне  примене  прописа  о  пословању  у  слободној 
зони  и  спровођења  царинског  надзора  над 
пословањем корисника у слободној зони.

85
6
Евиденција о роби (страној и домаћој)  у  СЗ  мора 
садржати најмање следеће:
а)  податке  о  идентификационим  бројевима,  броју  и 
врсти  амбалаже,  количини  робе,  уобичајеном 
комерцијалном  опису  робе  и,  уколико  је  то  потребно 
идентификациони знак контејнера;
б)  податке  који  омогућавају  да  се  контролише  у  сваком 
тренутку  место  где  се  налази  роба  и  њено    кретање; 
царински  дозвољено  поступање  или  употреба  која  јој  је 
одређена након смештаја у СЗ или њен поновни улазак у 
преостали део царинског подручја РС,
в)  податке  о  превозној  исправи  која  се  користи  при 
уношењу и изношењу робе,
г) податке о царинском статусу робе (да ли је страна или 
домаћа роба),

85
7
д) податке о уобичајеним поступцима с робом, који се 
предузимају  ради  очувања  робе  и  побољшања  њеног 
изгледа или ради припреме за тржиште, 
ђ) посебне ознаке за случај да је роба претходно била 
предмет  обављања  производних  радњи  у  оквиру 
поступка  АО  или  је  била  у  поступку  привременог 
увоза,  ако  се  уносом  робе  у  слободну  зону  завршава 
односни поступак,
е) податке о роби која стављањем у слободан промет 
или  стављањем  у  поступак  привременог  увоза  не 
подлеже  плаћању  увозних  дажбина  нити  мерама 
трговинске  политике,  а  чија  се  употреба  или  намена 
морају проверавати (број ЈЦИ по ком је роба стављена 
у поступак).

85
8
 За  вођење  евиденције  у  слободној  зони,  као 
евиденција    може  се  прихватити  и  евиденција  из 
књиговодства  корисника  зоне,  ако  таква  евиденција 
садржи  све  неопходне  податке  који  у  сваком  тренутку 
омогућавају јасан увид у стварно стање робе.
У случају да  да се се стварно стање робе и стање 

у евиденцијама не слажу, при чему је настао царински 
дуг,  надзорни  ЦО  је    дужан  је  предузети  све  потребне 
радње ради обрачуна и наплате истог.
У  случају  уступања  робе  унете  у  СЗ  другом 

кориснику,  корисник  СЗ  је  дужан  о  томе  без  одлагања 

обавести  ЦО,  уз  подношење  одговарајуће  исправе 
(уговор, рачун и сл.);
Евентуално  уступање,  односно    преузимање  робе 

мора бити исказано  у евиденцијама корисника. 
85
9
Одобравање евиденције залиха у слободној зони
Надлежни  ЦО  орган  којем  је  поднет  захтев,  исти 

доставља  надзорном  ЦО  на  претходну проверу и

мишљење  у  вези  предложеног  начина  вођења 
евиденције.
Ако  надзорни  ЦО  у  претходној  провери,  утврди  да 

предложени  облик  и  начин  вођења  евиденције  од 

стране  корисника  зоне  омогућава  спровођење 
царинског надзора над уношењем у и изношењем робе 
из  слободне  зоне  и  пословањем  корисника  у  зони,  о 
томе  у  писаном  облику  доставља  мишљење
надлежном ЦО којем је поднет захтев, који, након тога, 
доноси  решење  којим  одобрава  облик  и  садржај 
евиденције у слободној зони.
.

86
0
 ЦО ће  одобрити  вођење  евиденције  само  оним 
лицима  која  нуде  све  потребне  гаранције  за 
пословање у СЗ у складу са царинским прописима.

Одобрење  за  вођење  евиденције,  на  сопствену 

иницијативу  корисника  зоне  или  на  захтев  ЦО  може   
бити измењено или допуњено. 

Корисник  зоне  који  престаје  с  пословањем  или 

обављањем поједине делатности у СЗ дужан је о томе 
без  одлагања,  а  најкасније  у  року  од  30 дана, да 
обавести надлежни ЦО. 

86
1
Смештај робе у слободну зону
Над робом која се уноси  у слободну зону и 

износи  из  слободне  зоне  врши  царински 

надзор  на  основу  података  о  кориснику  зоне, 
врсти и количини робе и броју колета.
Сва  роба  која  се  уноси  у  слободну  зону  и 

износи  из  слободне  зоне  мора  се  пријавити 

надзорном ЦО.
Након  пријављивања  робе,  ЦО  проверава 

поднете  исправе  и  превозно  средство, 

задужује  унос  робе  у  слободну  зону,  односно 
износ  робе из зоне и по потреби врши преглед 
робе.
86
2
 За  робу  која  је  по  својој  природи  опасна 
или  може  штетити  другој  роби,  ЦО  може 
захтевати  да  се  смештај  изврши  у  друге 
просторије  које  су  специјално  опремљене  за 
смештај такве робе.
Роба која директно улази у СЗ или СС, при 

чему не улази у остали део царинског подручја 
РС, не мора да се допреми ЦО, нити је за њу 
потребно да се поднесе декларација; 
Над том робом  ЦО може спроводити друге 

мере царинског надзора.

86
3
 Роба  која  се  уноси  у  слободну  зону  допрема  се 
ЦО  и  подлеже  прописаним  царинским
формалностима само у случају:
1)  када  је  била  стављена  у  царински  поступак  који 
се окончава приликом њеног уласка у слободну зону . 
2) да је смештена у слободну зону на основу одлуке 
ЦО  да  се  за  ту  робу  одобри  повраћај  или  отпуст 
царинског дуга;
3) домаће робе намењене извозу, која смештајем у 
слободну зону испуњава услове предвиђене посебним 
прописима.
Смештај  робе  у  слободној  зони  није временски

ограничен.  За  домаћу  робу  намењену  извозу  могу  да 

се пропишу посебни рокови смештаја.

86
4
Унос и смештај стране робе у слободну зону

Страна  роба  намењена  уносу  у  слободну  зону 

ставља  се  у  поступак  транзита  у  отпремној 
царинарници  на  основу  ЈЦИ за  транзитни  поступак 
или карнета ТИР, или карнета АТА,
Страна  роба  се  уноси  и  смешта  у  слободну  зону 

на  основу  царинске  декларације  која  се  користи  за 

унос робе у слободну зону (Ц7).

86
5
Унос и смештај домаће робе у слободну зону
Домаћа  роба  се  уноси  и  смешта  у  слободну  зону  на 

основу:
1)  фактуре,  када  се  у  слободну  зону  смешта  домаћа 
роба коју корисник зоне купује на осталом делу царинског 
подручја РС од другог лица,
2) отпремнице, када корисник зоне смешта у слободну 
зону  властиту  робу  са  осталог  дела  царинског  подручја 
РС,
3) царинске декларацијом за унос робе –Ц7, ако се у 
зону уноси домаћа роба намењена извозу која смештајем 
у  слободну  зону  испуњава  услове  предвиђене  посебним 
прописима  (мора  се  декларисати  за  извоз  и  извести  у 
року од 3 месеца од дана уноса у СЗ).

86
6
Потврда о уносу робе у слободну зону
На  основу  уноса  робе  у  слободну  зону  може  се 

захтевати  повраћај  плаћеног  царинског  дуга  или  отпуст 

од наплате још неплаћеног царинског дуга
Такође,  на  основу  уноса  у  слободну  зону  домаће 

робе  намењене  извозу  могу  се  захтевати  погодности 

које се везују за ту робу,
У  ту  сврху,  надзорни  ЦО  ће,  на  захтев корисника 

зоне, потврдити унос робе, стављањем забелешке на 

полеђини поднете декларације по којој се роба смешта у 
слободну  зону  (нпр.  ''Унос  у  слободну  зону'',  број  и 
датум  из  контролника,  факсимил  и  потпис  царинског 
службеника и овера службеним печатом).
Ова  потврда  уноса  робе  не  сматра  се  потврдом 

иступа робе из царинског подручја Републике Србије)

86
7
Потврда о царинском статусу робе
Када  се  роба  уноси  или  враћа  са  подручја  слободне 

зоне  у  други  део  царинског  подручја  Републике  Србије,   

на захтев заинтересованог лица, ЦО ће потврдити да ли 
је  роба  која  је  смештена  у  слободну  зону  домаћа  или 
страна роба. 
Статус  домаће робе имаће  страна  роба  која  је 

стављена у слободан промет у СЗ и кад је у СЗ стављена 
у слободан промет роба након поступка АО или поступка 
прераде под царинском контролом. 
 Када се не може доказати статус робе као домаћа робе 

или стране робе, роба ће се сматрати:
а) домаћом робом у сврху плаћања извозних дажбина, 
добијања  извозних  дозвола  (сертификата)  и  примене 
прописаних трговинских мера код извоза,
б) страном робом у свим другим случајевима.
86
8
Поступање са робом у слободној зони
Страна роба која се налази у слободној зони може 

да се:
а)  стави  у  слободан промет под  условима  који  су 
прописани за тај поступак, 
б)  подвргне  уобичајеним облицима поступања
који  се  обављају  ради  очувања  робе,  побољшања 
њеног  изгледа  или  квалитета,  односно  припреме  за 
тржиште или даљу продају, без посебног одобрења;
в)  стави  у  поступак  активног оплемењивања, 
према условима који су прописани за тај поступак;
г)  стави  у  поступак  прераде под царинском
контролом,  према  условима  који  су  прописани  за  тај 
поступак;

86
9
 д)  стави  у  поступак  привременог увоза,  према 
условима прописаним за тај поступак;
ђ) уступи у корист државе. 
       е) уништи, ако одговорно лице пружи надзорном 
ЦО све неопходне податке о роби.

Свако 
поступање  са  робом  у  слободној  зони, 
корисник  зоне  мора  одмах  унети  у  одобрену 
евиденцију  о  роби,  која  мора  одговарати  стварном 
стању робе.
 Надзорни  ЦО  обавља  царински  надзор  и  контролу  у 
зони  и  у  одобреној  евиденцији,  када  год  обављање 
тих радњи сматра потребним

87
0
Стављање робе у слободан промет
Ако се страна роба смештена у СЗ ставља у слободан 

промет,  корисник  зоне  подноси  царинску  декларацију  за 

стављање  робе  у  слободан  промет,  уз  примену  мера 
трговинске политике, при чему се врши обрачун и налата 
царинског дуга којем подлеже.
Стављањем  робе  у  слободан  промет,  страна  роба 

стиче  статус домаће робе.
Гаранција за обезбеђивање наплате царинског дуга
С  обзиром  да  је  СЗ  под  царинским  надзором,  за 

страну  робу  смештену  у  слободну  зону,  као  и  за  страну 

робу  која  је  у  тој  зони  подвргнута  поступку  АО, 
привременог  увоза  или  поступку  прераде  под  царинском 
контролом,  не полаже се  гаранција  за  обезбеђење 
наплате  царинског  дуга,  осим у  случају  кад  се  роба 
привремено износи из СЗ.
87
1
Изношење робе из слободне зоне
Корисник  зоне  је  у  дужан  да  податке  о  роби  коју 

износи из СЗ, без одлагања унесе у одобрену евиденцију.
Роба која напушта СЗ може да буде:

1)  извезена  или  поново  извезена  из  царинског 

подручја РС, или
2) унета у други део царинског подручја РС.
1) У случају износа робе из ЦЗ ради извоза или
поновног извоза, подноси се:
а) извозна декларација Ц1- за извоз домаће робе
б)  извозна  декларација  Ц3,  ако  се  поновно  извози 
роба  којом  се  раздужује  одговарајући  царински  поступак 
са економским дејством обављен у СЗ .

87
2
 в)  извозна  декларација  Ц3,  када  се  поновно  извози 
или  извози  роба  која  је  била  стављена  у  одговарајући 
царински поступак с економским дејством који је обављен 
у  другом  делу  царинског  подручја  РС,  а  која  је  након  тог 
поступка  била  смештена  у  СЗ,  ради  њеног  накнадног 
поновног извоза или извоза,;
г)  извозна  декларација  Ц3,  у  ситуацији  када  домаћи 

корисник зоне извози страну робу која је била смештена у 
слободној зони (поступак реекспорта);
д)  транзитна  (ТР)  декларација,  ако  страни  корисник 

зоне  страну  робу,  која  није  била  стављена  у  неки  од 

царинских  поступака,  износи  из  слободне  зоне  ради 
износа исте из царинског подручја РС.
Када  роба  напушта  царинско  подручје  РС  из  СЗ,  ЦО 

контролише  да  ли  је  примењени  поступак правлно

спроведен ,  као  и  примену  одредаба  које  се  односе  на 
робу која напушта царинско подручје РС. 87
3
2) Износ стране робе из СЗ у други део ц. подручја РС
 може се, уз подношење прописане декларације:
а) ставити у слободан промет,
б) ставити у поступак активног оплемењивања,
в) ставити у поступак прераде под царинском контролом,
г) ставити у поступак привременог увоза,
д) ставити у поступак царинског складиштења,
ђ) ставити у поступак транзита,
е) уступити у корист државе,
ж) уништити под царинским надзором.
3)Износ домаће робе из СЗ у други део ц.подручја РС
а)  фактура- ако  корисник  зоне  продаје  робу  купцу  на 
преосталом подручју РС, односно
б) отпремница - ако се износи властита роба.
87
4
Изношење стране робе из СЗ ради упућивања у
другу зону или другу унутрашњу царинску
испоставу

Страна роба смештена у слободну зону може се:

а)  упутити  у  другу  слободну  зону  транзитном

декларацијом, или
б)  упутити,  по  транзитној царинској декларацији, 
надлежној  царинској  испостави  ради  спровођења 
одговарајућег  царинског  поступка  у  који  се  роба 
намерава ставити. 

87
5
Царински дуг у вези са робом у слободној
зони:

А)  Царински  дуг  који  настаје  прихватањем 

декларације за пуштање у слободан промет;
Б)  Царински  дуг  који  настаје  стављањем  у 
слободан  промет  робе  из  поступка  активног 
оплемењивања и привременог увоза;
В)  Царински  дуг  који  настаје  незаконитим 
располагањем робе у зони.

87
6
А) Царински дуг који настаје прихватањем
декларације за пуштање у слободна промет
За  робу  која  се  из  СЗ  ставља  у  промет  на  други 

део  територије  РС,  обавеза  плаћања  царине  настаје 

на дан кад је роба прешла из зоне на територију РС, 
а  износ  царине  и  других  увозних  дажбина  утврђује 
према  стању  робе  и  по  прописима  који  важе  на  дан 
прихватања  царинске  декларације  за  стављање у
слободан промет.
 Царинска вредност се утврђује на основу стварно 

плаћене цене или цене коју треба платити.
Ако су у стварно плаћену цену или цену коју треба 

платити  урачунати  трошкови  складиштења  и 

одржавања  робе  за  време  док  лежи  у  СЗ,  такви 
трошкови се не урачунавају у царинску вредност те
робе, под условом да су у фактури исказани одвојено
87
7
Б) Царински дуг који настаје стављањем у
слободан промет робе из поступка активног
оплемењивања

Ако  уносом  у  остали  део  царинског 

подручја РС настане царински дуг за производ 
који  је  настао  производњом  у  СЗ  у  поступку 
активног  оплемењивања,  износ  дуга  утврдиће 
се  на  основу  вредности  увозне робе
садржане  у  добијеним  производима, сходно
прописима који  су  за  увозну  робу  важили  на 
дан прихватања декларације за стављање у
поступак АО.

87
8
В) Царински дуг који настаје незаконитим
располагањем робе у зони
Царински  дуг  може  настати  трошењем  или 

употребом  стране  робе  у  слободној  зони  под  другим 

условима  од  оних  који  су  прописани  важећим 
прописима.
Царински  дуг  настаје  и  за  робу  чији  нестанак 

корисник  зоне  не  може  оправдати  на  прихватљив 

начин. За такву робу се сматра се да је употребљена 
противно прописаним условима.
Царински  дуг  настаје  у  тренутку када се роба

потроши или први пут употреби на начин

противан важећим прописима.

87
9
СЛОБОДНЕ ЦАРИНСКЕ ПРОДАВНИЦЕ

88
0
Опште одредбе
Правни  основ:  чл.  208.  ЦЗ,  чл.  561-566 

Уредбе
Слободне  царинске  продавнице-СЦП  могу 

се отварати на међународним аеродромима.

 У СЦП путницима који напуштају царинско 

подручје РС, после царинске контроле, продаје 
се роба без плаћања царине. 
Снабдевање  СЦП  робом  врши  се  из 

складишта  на  које  се  примењују  одредбе  о 

царинским складиштима. 

88
1
Услови за отварање СЦП и продају робе у њима
Отварање  слободне  царинске  продавнице    врши 

се на основу одобрења надлежног ЦО. 
Ради  доношења  одобрења  надлежном  ЦО,  уз 

захтев за отварање продавнице, подноси се: 
1)  доказ  о  регистрацији  у  Регистру  привредних 
субјеката, 
2)  доказ  о  правном  основу  за  коришћење  просторија, 
односно  простора  намењених  за  продавницу  (право 
својине, закуп и сл.), 
3) скица и технички опис просторија, односно простора 
намењених за продавницу, 
4) доказ о ПИБ и о броју рачуна код пословне банке. 

88
2
 Просторија  продавнице  мора  бити  обезбеђена 
тако  да  се  без  царинског  надзора  роба  не  може 
уносити и износити. 
ЦО  образује  Комисију  која  врши  проверу 

испуњености услова да ли су просторије намењене за 
продавницу подесне за смештај царинске робе и да су 
обезбеђени  услови  за  спровођење  мера  царинског 
надзора и царинске контроле. 
Комисија о свом налазу саставља записник, у три 

примерка,  од  којих  два  задржава  царински  орган,  а 

трећи доставља подносиоцу захтева. 
О  испуњености  услова  за  отварање  царинске 

продавнице, ЦО доставља подносиоцу захтева одлуку 
у писменом облику. 

88
3
 Путницима  који  напуштају  царинско  подручје  РС, 
може се продавати роба у СЦП, на основу карте за укрцај 
у  ваздухоплов  (бординг  карта),  након  извршене  царинске 
контроле. 
Царински  орган  одређује  време  у  коме  се  роба  може 

продавати у продавници. 
Царински  орган  ће  одобрити  да  се  роба  за  коју  је 

одобрен  поступак  царинског  складиштења  упути  из  ЦС  у 

СЦП,  по  поступку  који  је  прописан  за  премештање 
царинске робе из једног царинског складишта у друго. 
Држалац  продавнице  који  је  истовремено  и  држалац 

складишта  у  који  се  смешта  домаћа  роба  није дужан да

положи прописано обезбеђење.  

88
4
Евиденција и месечни извештаји
Држалац  СЦП је  дужан  сву робу која се смешта у 

СЦП,  односно  царинско  складиште,  да  евидентира     

одмах  по  уношењу  у  продавницу,  односно  царинско 
складиште
  Евиденција  се  може  водити  у  електронском 

облику.
Евиденцију  о  роби  води  на  обрасцу:  "Лист

картотеке", одвојено за домаћу (беле боје) и одвојено 
за страну робу (зелене боје).
У образац- "Лист картотеке", уписују се следећи 

подаци:  назив  држаоца  ЦС,  број  одобрења  за 

отварање продавнице, број ЈЦИ на основу које је роба 
смештена у ЦС, односно број фактуре или доставнице 
за  домаћу  робу,  назив  робе,  тарифна  ознака  и  цена 
робе. 
88
5
 На  основу  евиденције  о  дневној  продаји  робе, 
држалац  продавнице  је  уобавези  да  у  листове 
картотеке  сваког  дана  уписује  промене  у  погледу 
смештене  и продате робе.
За  продату  робу  у  продавници  у  претходном 

месецу, држалац продавнице је дужан да најкасније до
петог у месецу за претходни месец, сачини извештај
у  три  примерка,  које  оверава  надлежни  царински 
орган. 
На  основу  овереног  извештаја,  држалац 
продавнице  надлежном  царинском  органу  подноси, 
најкасније до петог у месецу, попуњену ЈЦИ.
На  основу  одобрења  ЦО,  роба  која  није  продата 

може се вратити из продавнице у царинско складиште.

88
6
 ПОНОВНИ ИЗВОЗ, УНИШТЕЊЕ И
УСТУПАЊЕ РОБЕ У КОРИСТ ДРЖАВЕ

88
7
Појам и услови
Страна роба може да се:
1) поново извезе из царинског подручја РС
2) уништи, или
3) уступи у корист државе.
На  поновни  извоз,  кад  је  то  потребно, 

примењују  се  прописане  формалности  за  извоз 

робе, укључујући и примену трговинских мера.
О  намери  поновног  извоза  или  уништења 

робе мора се обавестити ЦО.
ЦО неће дозволити поновни извоз робе ако  

то  предвиђају мере прописане  за извоз робе.

88
8
 Када  се  поново  извози  роба  која  је  била 
стављена  у  поступак  са  економским  дејством, 
за ту робу подноси се  декларација  у складу са 
одредбама ЦЗ и Уредбе.
За  робу  која  напушта  царинско  подручје 

могуће  је,  да  се  не поднесе извозна 

декларација у случајевима када је то прописано 
Уредбом. 
Ако  за  поновни  извоз  није  поднета 

декларација,  подноси  се  излазна сажета

декларација.

88
9
Уништење стране робе
 Ради  уништења  стране  робе,  лице  које  то  захтева   

мора  поднети  пријаву  за  уништење  у  писменом 

облику. 

 Пријава  за  уништење  мора  се  поднети  онолико 

времена  унапред  колико  је  потребно  царинарници 
да организује и спроведе надзор над уништењем.

 Ако  је  за  робу  намењену  за  уништење  већ  била 

поднесена  декларација,  ЦА-ЦА  која  је  прихватила 
декларацију  забележиће на њој да је роба уништена. 
Таква  декларација  се  сматра  се  поништеном. На 
овај начин се поступа и у случају када се страна роба 
уступа у  корист државе.
89
0
 Царинарница која спроводи уништење робе мора 
у  пријави  односно  декларацији  навести  врсту  и 
количину могућих отпадака и остатака који преостану 
по  уништавању,  ради  одређивања  елемената  за 
могући  обрачун  увозних  дажбина  за  исте  када  за  њих 
буде  одређено  ново  царински  дозвољено  поступање 
или употреба. 
За отпад и остатке настале уништењем одређује се 

царински  дозвољено  поступање  или  употреба 

прописана за страну робу.

Уништењем или уступањем робе не могу

настати трошкови на терет државе.

 
89
1
Уступљена  страна  роба,  која  представља  предмете 
историјске,  археолошке,  етнографске,  културне, 
уметничке или научне вредности, као и роба намењена 
за  хуманитарне  сврхе,  може  се  уступити  без накнаде
државним  органима,  установама  културе  које  су 
одговорне за заштиту културних добара, хуманитарним 
организацијама  и  другим  корисницима  хуманитарне 
помоћи.
Уступљена  страна  роба    чији  је  промет  ограничен 
посебним  прписима  (оружје,  муницију,  радио  станице  и 
др) може се бесплатно уступити државним органима и 
организацијама,  којима  је  та  роба  потребна  за 
обављање делатности.

89
2
Уништење робе смештене у царинским
складиштима
Услед  дугог  лежања  робе  у  ЦС,  или  услед 
неадекватног  складиштења  може  доћи  до  промене 
првобитних  карактеристика  робе  или  до  губитка 
употребне вредности усладиштене робе.
У  таквим  ситуацијама,  по  прибављеном  мишљењу

Министарства животне средине, рударства и

просторног планирања  може  се  поднети  пријава
(захтев) за уништење робе. 
Уништењем  царинске  робе  иста  у  потпуности  губи 

првобитну намену или употребну вредност.
При  уништењу  царинске  робе  могу  настати  отпаци 

или остаци који као такви имају употребну и комерцијалну 
вредност. 

89
3
 Царински орган  се  мора  обавестити  о  намери 
уништења подношењем пријаве, односно захтева. 

Захтев за  уништење  робе  подноси  власник робе, 

односно, уколико власник више не постоји, држалац ЦС
или царински заступник, односно друго лице, уз обавезу 
доказивања права располагања робом. 

Захтев за уништење се подноси у писменом облику, 

  онолико  времена  унапред  колико  је  потребно 

царинарници  да  организује  и  спроведе  надзор  над 
уништењем. 

89
4
 Захтев за уништење робе мора    садржати 
следеће податке:
-име/назив и адресa подносиоца пријаве, 
-детаљан опис, количину и вредност царинске робе,
-  податак  о  претходном  одобреном  царинском 
поступку и документу којим је одобрен тај поступак,
- разлоге за уништење поткрепљенe доказима,
- назив примаоца отпада и његов ПИБ,
- место и време планирано за уништење,
-  колико  ће  трајати  уништавање  робе  (рок  у  ком  ће 
се спровести уништавање робе),
-податке о могућим остацима или отпацима уколико 
имају употребну и комерцијалну вредност. 

89
5
Поступања ЦО у случајевима када уништењем робе
не настају отпаци или остаци који имају употребну и
комерцијалну вредност,

 ЦО  се  подноси  захтев (пријава)  у  два  примерка,  са 

свим потребним подацима.
   Уз  захтев  се  подноси Извештај о испитивању
отпада и Мишљење   Министарства животне
средине, рударства и просторног планирања о
начину збрињавања отпада
 Уколико ЦО, на основу поднетог захтева сматра да су 
испуњени  услови  одобрава  премештање  робе  из 
царинског  складишта  до  примаоца  отпада,  односно 
места  где  је  планирано  спровођење  уништавања 
робе. 

89
6
ЦО  одлуку  доноси  у  скраћеном  поступку,  на  самом 
захтеву, стављањем потписа овлашћеног ЦС и овером 
службеним печтом.

Истовремено  се  шаље  обавештење  Министарству 

животне средине, рударства и просторног планирања.
Обавештење мора да садржи следеће податке:

-назив власника отпада и број ПИБ-а,
- врсту и количину отпада,
- назив примаоца отпада и адресу односно место где 
ће  према  захтеву  исти  бити  третиран,  одлаган  или 
слично и
-датум  када  је  одобрено  привремено  премештање 
отпада. 

89
7
 Након    окончања  поступка  уништења  робе  код 
примаоца  отпада,  сачињава  се  документ о кретању
отпада, који  мора  да  садржи  коментар  „Отпад је
коначно збринут у складу са одредбама Закона о
управљању отпадом и осталом законском
регулативом из области заштите животне средине и
може се спровести царински поступак“,
За власика отпада настаје обавеза да поднесе ЈЦИ

Ц9 за  уништавање  робе  уз  који  се  прилаже  одобрени 

захтев  за  премештање  са  пратећим  наведеним 
исправама. 
Уколико  су  сви  услови  испуњени,  прихвата  се  и 

окончава  поступак  уништења  робе  по  царинској 

декларацији. 

89
8
 У  случају  да  у  року  наведеном  у  захтеву  за 
уништавање робе надлежном ЦО не буде поднета ЈЦИ 
Ц9,  надлежни  ЦО  шаље  опомену  са  захтевом  да  се 
поднесе ЈЦИ Ц9. 

Уколико у остављеном року, који не може бити дужи 

од  30 дана од  дана  достављања  опомене,  не  поднесе 

ЈЦИ Ц9 са пратећим исправама, подноси се прекршајна 
пријава. 

89
9
Поступања ЦО у случајевима када уништавањем
робе настају остаци или отпаци који имају
употребну и комерцијалну вредност,

 Захтев  за  уништење  робе  поред  свих  потребних 

података  мора  да  садржи  и  податке  о  врсти и
процењеној количини и вредности остатака или
отпадака који  ће  настати  уништењем,  као  и 
изјашњење  о  даљем  царински  дозвољеном 
поступању са истима.

 Остаци  и  отпаци  који  могу  настати  уништењем 

стране  робе  представљају  страну  робу  која  остаје 
под царинским надзором и за исту се мора одредити 
друго царински дозвољено поступање или употреба. 

90
0
По поднетом захтеву спроводи се исти поступак као и у 

случају када уништењем не настају остаци или отпаци. 
Поступак  уништења  окончава  се  подношењем  ЈЦИ 

Ц9 са свим, такође потребним исправама, с тим што се 
у рубрици Б сачињава забелешка о врсти, количини и 
вредности,  као  и  процењеном  износу  царине,  других 
увозних дажбина и пореза на додату вредност. 
Белешка  се  сачињава  на  основу  документа  који 

издаје  примаоц отпада, а  којим  се  утврђује  укупна 

количина и вредност насталих остатака и отпадака или, 
уколико  такав  документ  није  доступан,  на  основу 
расположивих  података  (подаци  из  самог  захтева 
странке, уобичајени норматив и сл.). 

90
1
 Уколико  се  власник  насталих  отпадака  који  имају 
употребну  вредност,  у поднетом  захтеву  изјаснио  да  се 
исти  ставе  у  слободан  промет,  надлежна  царинарница 
ће  донети  решење  о  наплати  царине  других  увозних 
дажбина и пореза на додату вредност. 
Обрачун дажбина се врши према елементима за

обрачун утврђеним на дан када су настали остаци и

отпаци, односно на дан када је извршено
уништавање робе код примаоца отпада.
Уколико  се  власник  определио  за  спровођење  неког 

другог  царинског  поступака,  одмах  након  окончања 

поступка  по  ЈЦИ  Ц9,  за  остатке  и  отпатке  подноси  се 
сажета декларација. 
Непоступање  у  складу  са  наведеним  представља 

повреду  царинских  прописа  и  основ  за  покретање 

прекршајног поступка. 
90
2
V ДЕО

РОБА КОЈА НАПУШТА ЦАРИНСКО

ПОДРУЧЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
 

90
3
Према  одредби  члана  210. ЦЗ,  роба  која  напушта 
царинско  подручје  Републике  Србије  мора  имати 
декларацију или,  ако  се  не  захтева  декларација, 
сажету декларацију. 
Уредбом је прописан:

1)  рок  до  којег  декларација  или  сажета  декларација 

мора  бити  поднета  излазном  ЦО  пре  него  што  се  роба 
изнесе са царинског подручја РС, 
2)  правила  за  изузеће  од  прописаног  рока  и  промене 
рока, 
3)  услове  под  којима  се  може  одустати  од  захтева  за 
подношење сажете декларације или изменити захтев,  
4) случајеве и услове под којима се за робу која напушта 
царинско  подручје  РС  не подноси декларација,  као  ни 
СД

90
4
Декларација
 Ако  је  роба  која  напушта  царинско  подручје  РС 

стављена  у  неки  од  царински  дозвољених  поступака 

или употребе за које се на основу царинских прописа 
захтева  декларација,  ова  декларација  мора бити
поднета излазном ЦО пре него што се роба изнесе 
из царинског подручја РС.

 Декларација мора да садржи све податке непходне за 
за обављање анализе ризика и одговарајућу примену 
царинске контроле, пре свега за потребе безбедности 
и заштите. 

90
5
Излазна сажета декларација

Када роба, која се износи из царинског подручја РС 
није  обухваћена  декларацијом,  излазној 
царинарници  се  подноси сажета декларација-
излазна СД.
Излазна  СД  мора  бити  поднета  излазном 

царинском  органу  пре него што роба напусти

царинско подручје РС.
 Излазна  СД  подноси  се  на  прописаном  обрасцу, 
електронским путем и мора садржати податке који 
су  неопходни  за  обављање  анализе  ризика  и 
одговарајућу примену царинске контроле, пре свега 
за потребе безбедности и заштите. 
 . 
90
6
 ЦО  ће  одобрити  да  се  излазна  СД  поднесе  у 
папирној форми само  у  једном  од  следећих 
случајева: 
1) ако електронски систем ЦО није у функцији; 
2)  ако  електронска  апликација  лица  које  подноси 
излазну сажету декларацију није у функцији
 Излазну  сажету  декларацију подноси лице  које 
преноси  робу  или  које  преузима  одговорност  за 
изношење  робе  из  царинског  подручја  РС,  односно 
представник једног од наведених лица.
 Излазну  СД  на  папиру  прате  товарни  листови  или 
друга  комерцијална  документа  која  се  односе  на 
податке  наведене  у  сажетој    декларацији,  за  чију 
тачност  и  исправност  је  одговорно  лице  које  је 
поднело излазну СД. 
90
7
Рокови за подношење декларације / излазне СД

 Рокови  у  којима  се  надлежном  ЦО,  за  робу  која  напушта 

царинско  подручје  РС  подноси  декларација/излазна 
сажета  декларација  прописани  су  у  зависности  од  врсте
активног превозног средства ( чл. 367. и 573. Уредбе). 
Крајњи рокови:

1) у случају ваздушног саобраћаја, најмање 30 минута

пре одласка са аеродрома у царинском подручју РС. 
2)    у  случају  друмског саобраћаја,  најмање  један сат
пре одласка из излазне царинарнице; 
              3)  у  случају  железничког саобраћаја и саобраћаја
унутрашњим водама,  најмање  два сата пре  одласка  из 
излазне царинарнице; 

90
8
 4) у случају испорука резервних делова и делова за
поправке бродова и ваздухоплова, као  и 
прехрамбених намирница за употребу на броду или у 
вездухоплову,  најмање  15 минута пре  одласка 
превозног  средства  из  луке  или  са  аеродрома  у 
царинском подручју РС.
 Када се декларација не поднесе коришћењем система 

електронске  размене  података,  тада  је  рок  за 

подношење излазне СД  најмање четири сата.
Подношење  декларације,  односно  извозне 
декларације након истека прописаних  рокова, обавезује 
ЦО на покретање прекршајног постпка. 
Ако  након  истека  рока  од  150 дана од  дана 

подношења излазне СД, роба за коју је иста поднета није 
напустила  царинско  подручје  РС,  сматра  се  да  извозна 
сажета декларација није поднета. 
90
9
 Ако царинарница, на основу прегледа које је обавила, 

утврди  да  роба  која  је  намењена  за  извоз  из  царинског 
подручја  РС  и  за  коју  се  захтева  извозна  сажета 
декларација, није обухваћена таквом декларацијом, таква 
роба  се  неће пустити,  а  лице  које  износи  робу  или 
преузме  одговорност  за  превоз  робе  изван  царинског 
подручја  РС  мора  одмах  да  поднесе  излазну  сажету 
декларацију.

91
0
Роба за коју се приликом изношења из царинског
подручја РС не захтева подношење декларације и
сажете декларације (чл. 366. и 570. Уредбе ):
1) електрична енергија, 
2) роба која иступа цевоводом, 
3) писма, разгледнице, штампани материјал, 
4)  поштанске  пошиљке  које  се  превозе  у  складу  са 
правилима Светске поштанске конвенције, 
5)  роба,  обухваћена  декларацијом,  осим  палета  и   
контејнера који се превозе на основу уговора о превозу,
6) роба у личном пртљагу путника, 
7)  оружје  и  војна  опрема,  које  из  царинског  подручја  РС, 
војним превозом износе војни органи, 
91
1
8) роба за коју је дозвољена усмена декларација, осим 
палета,  контејнера  и  превозних  средстава  за  превоз 
друмом, железницом, ваздухом и унутрашњим водама, 
која се превози на основу уговора о превозу, 
9) роба обухваћена АТА карнетом, 
10) роба, која се из царинског подручја РС непосредно 
износи  на  платформе-бушотине  или  платформе  за 
производњу,  а  која  се  користи  за  њихову  изградњу, 
поправку или одржавање; 
11)  робу  у  пошиљкама,  чија  вредност  не  прелази  25 
евра у динарској противвредности;
12)  за    робу,  која  према  Бечкој  конвенцијi  о 
дипломатским    и  конзуларним  односима  има  право  на 
ослобођење од плаћања увозних дажбина. 91
2
VI ДЕО

ЦАРИНСКЕ ПОВЛАСТИЦЕ

91
3
Правни основ 
1. Царински закон
2. Закон о страним улагањима
3.Закон о донацијама и хуманитарној помоћи
Подзаконски акти донети на основу Царинског закона:

1. Уредба о врсти, количини и вредности робе на коју се не

плаћају увозне дажбине, роковима, условима и поступку за
остваривање права на ослобођење од плаћања увозних
дажбина ;
2. Одлука о одређивању робе на коју се не плаћају увозне 
дажбине
Међународни уговори-споразуми

1. Бечка конвенција о дипломатским односима

2. Бечка конвенција о конзуларним односима 

3.Споразум о увозу предмета просветног научног и културног 

карактера

91
4
ОСЛОБОЂЕЊА ОД ПЛАЋАЊА УВОЗНИХ ДАЖБИНА ЗА СТРАНА
ЛИЦА–чл. 215. ЦЗ
 Шефови страних држава, изасланици шефова страних 
држава у специјалној мисији, као и чланови њихове 
пратње - на предмете намењене службеној и личној
употреби;
 Међународне организације - на предмете намењене 
службеним потребама;
 Међународне и друге стране хуманитарне организације 
- на робу намењену пружању хуманитарне помоћи;
 Дипломатска и конзуларна представништва страних 
држава - на предмете намењене службеним
потребама;
 Шефови страних дипломатских и конзуларних 
представништава и чланови њихових ужих породица - 
на предмете намењене личној употреби.
91
5
 У  складу  са  одредбама  међународних  уговора 
ослобођени су од плаћања царине :
1.  дипломатско  особље  страних  дипломатских 
представништава и чланови њихових ужих породица - 
на предмете намењене личној употреби;
2.  особље  страних  дипломатских  и  конзуларних 
представништава - на предмете домаћинства. 

Предмети  на  које  су  страна  лица  ослобођена  од 

плаћања  увозних  дажбина,  не могу се отуђити или

дати на употребу другом  лицу  пре  спроведеног 
поступка царињења.

91
6
Услови и поступак ЦО за остваривање повластице
из члана 215. ЦЗ:

Царинском  органу  се  подноси  потврда

министарства  надлежног  за  спољне  послове, 
односно другог надлежног министарства,  да  су 
предмети који се увозе намењени:
- за службене потребе,
- за пружање хуманитарне помоћи,
-односно  за  личну  употребу  корисника 
повластице.

 О  ослобођењу  од  плаћања  ЦО    ставља  забелешку 

на потврду.

91
7
ОСЛОБОЂЕЊА ОД ПЛАЋАЊА УВОЗНИХ ДАЖБИНА ЗА ФИЗИЧКА
ЛИЦА-чл. 216. ЦЗ
1. Лични пртљаг путника
Домаћи и страни путници су  ослобођени  од 
плаћања  увозних  дажбина  на на лични пртљаг без 
обзира  на  то  да  ли  га  носе  са  собом  или  су  га  дали  на 
превоз возару (члан 216. став 1. тачка 1. ЦЗ). 
Лични  пртљаг  чине  предмети  који  служе  личним 

потребама  путника  за  време  путовања  као  што  су 

предмети  одевања,  личне  хигијене,  исхране,  разна 
техничка роба,  спортски реквизити  који  су потребни за то 
путовање, лек и слично.
Шта  се  сматра  личним  пртљагом  цени  се  у  сваком 

конкретном  случају  у  зависности  од  годишњег  доба, 

занимања путника, сврхе и трајања путовања.

91
8
 Поступак  за  признавање  повластице  на  лични 
пртљаг  који  корисник  повластице  носи са собом у 
потпуности  је  поједностављен  и  окончава  се  у 
путничком  промету  у  току  царинског  прегледа  (без
подношења захтева и без доношења формалног
решења о ослобођењу од плаћања царине).
Када  је  лични  пртљаг  путника  дат на превоз

другим  превозним  средством,  поштом  или  на  други 

начин,  њен  прималац  не  присуствује  царинском 
прегледу робе. На захтев ЦО, корисник ове повластице 
подноси  одговарајући  доказ  да  се  ради  о  његовом 
личном  пртљагу  (нпр.  изајва  путника),  на  основу  којег 
ЦА-ЦА ослобађа путника плаћања увозних дажбина на 
лични пртљаг. 

91
9
 Као предмет личног пртљага може се увести и 1 
парфем, 1 тоалетна вода, 1 литар жестоког алкохолног 
пића,  дуванске  прерађевине  у  количини  од  200 
цигарета или 50 цигара или 250 гр. дувана или укупно 
250  гр.  од  свих  ових  производа;  лекови  у  количини  за 
потребну терапију; 

  Забрана отуђења сходно члану 220. ЦЗ.

92
0
2. Домаћи путници на предмете које  унесу  из 
иностранства, а који не чине лични пртљаг,

ако нису намењени препродаји, до  укупне 

вредности  од  100 евра  у  динарској  противвредности. 
(члан  216  став  1.  тачка  2.  Царинског  закона  и  чл.  3. 
Уредбе). 

Предмет  ове  повластице  не  може  бити  роба 

трговачког карактера. 

92
1
 3. Страни држављани који су добили
држављанство, азил, одобрење за стално
настањење (чл. 216. став 1. тачка 3. ЦЗ),
ослобођени  су  од  плаћања  увозних  дажбина  на
предмете за своје домаћинство, осим на моторна
возила.

 За  ова  лица  није  ограничен  вредносни  лимит  за   

ослобођење  од  плаћања  увозних  дажбина  за  ову 
категорију лица. 
 Корисник  повластице  може  да  увезе  предмете 
домаћинства  у  року од једне године од  дана 
добијања  држављанства  РС,  односно  азила  или 
одобрења за стално настањење у РС.

92
2
 Ради 
коришћења  ове  повластице,  корисник  уз 
писмени  захтев  за  ослобођење  од  плаћања  увозних 
дажбина подноси ЦО и следеће: 
1.  Потврду  надлежног  органа  унутрашњих 

послова  о  пријему  у  држављанство  РС,  односно 

потврду  да  је  добио  азил  или  одобрење  за  стално 
настањење уРС; 
 2.  Списак премета за  домаћинство  које  уноси, 
односно  увози,  са  назначењем  врсте  и  количине 
предмета
 Списак  предмета  домаћинства  се  подноси  у  два 
примерка, од којих ЦО један прилаже уз декларацију 
приликом  увоза,  а  дурги,  оверени  примерак,  враћа 
кориснику  повластице,  назначујући  који  су  предмети 
увезени
92
3
 Ако корисник повластице накнадно увози предмете 

домаћинства, приликом њиховог увоза подноси ЦО свој 
примерак  овереног  списка  предмета  домаћинства, 
односно допуну тог списка који оверава царински орган.
  Царински  орган  који  је  оверио  Списак  предмета 

домаћинства  ставиће  о  томе  забелешку на путну

исправу корисника  повластице,  уписује  датум  и  исту 
оверава печатом. 

Царинарница  доноси  решење  о  ослобођењу  од 

плаћања увозних дажбина. 
 Забрана отуђења сходно члану 220. ЦЗ.

92
4
4. Домаћи држављани који су били на раду у
иностранству (члан 216. став 1. тачка 4. ЦЗ)
Ослобођени  су  од  плаћања  увозних  дажбина 

домаћи  држављани-чланови  посада  домаћих  бродова 

и домаћи држављани који су по ма ком основу провели 
најмање две године непрекидно на раду у
иностранству на предмете домаћинства које увезу
из иностранства у року од једне године од дана
повратка са рада у иностранству, до укупне
динарске противвредности од 5000 евра, осим на
моторна возила.
  Ради  коришћења  повластице  корисник 
повластице  уз  писани  захтев  за  ослобођење  од 
плаћања  увозних  дажбина  подноси  царинском  органу 
следеће: 
92
5
1.  Потврду да  је  на  раду  провео  најмање  две  године 
непрекидно,  узимајући  у  обзир  и  време  проведено  на 
годишњем одмору. 
2. Списак предмета за домаћинство у два примерка са 
назначењем  врсте  и  количине  предмета  које  оверава 
царински  орган,  од  којих  један  примерак  задржава 
корисник. 
   Ако  корисник  повластице  у  року  од  једне  године  од 

дана  повратка  из  иностранства  сукцесивно  увози 

предмете  домаћинства  дужан  је  да  ЦО  поднесе 
примерак  претходно овереног Списка предмета 
домаћинства као и допуну истог коју оверава ЦО. 
   ЦО  који  је  први  пут  оверио  списак  ставља  о  томе 

забелешку у  путну  исправу  корисника  повластице, 

уписује датум и оверава печатом. 

92
6
  ЦО  утврђује    дан  повратка  из  иностранства  на 
основу путне исправе или на други начин. 

Поступак  стављања  у  слободан  промет  предмета 

домаћинства  спроводи  ЦО  надлежан  према  месту 

пребивалишта корисника повластивце.

Царинарница  доноси  Решење  о  ослобађању  од 

плаћања увозних дажбина.

 Забрана отуђења сходно члану 220. ЦЗ.

92
7
5. Пошиљке мале вредности послате од
стране физичког лица другом физичком
лицу (чл. 216 став 1. тачка 5. ЦЗ)

Домаћи и страни држављани ослобођени  су 

од  плаћања  увозних  дажбина  на  пошиљке 
мале  вредности  које  бесплатно примају од 
физичких лица из иностранства, под условом
да те пошиљке нису комерцијалне природе и 
то  у  укупној  вредности до 70 евра,  у 
динарској противвредности. 

92
8
 Пошиљка се сматра некомерцијалном ако: 

1) се ради о повременим пошиљкама,
2)  се  пошиљка  састоји  од  робе  намењене  искључиво 
за  личну употребу корисника  повластице  или  чланова 
његове  породице,  која  по  својој  природи  и  количини  не 
указује да се ради о комерцијалној пошиљци,
3) ако је примљена од пошиљаоца бесплатно. 

Ако  оваква  пошиљка  садржи  дуван и дуванске

производе,  ослобођење  од  плаћања  увозних  дажбина 
односи  се  на  следеће  количине:  50  цигарета,  25 
цигарилоса,  10  цигара,  50  г  дувана  за  пушење  или 
одговарајућа комбинација количине наведених дуванских 
производа. 

92
9
 Ако 
пошиљка  садржи  алкохол и алкохолна пића, 
ослобођење од плаћања увозних дажбина односи се на 1
литар дестилисаног алкохола или  алкохолног пића. 
Ако  пошиљка  садржи  парфеме и тоалетне воде, 

ослобођење  од  плаћања  увозних  дажбина  односи  се  на 

следеће количине: парфеми до 50 мл или тоалетне воде 
до 25 мл.  
Пошиљка  чија  је  укупна  вредност  већа  од  70  евра, 

као и пошиљка коју домаћи и страни држављани примају 
од  правних  лица  из  иностранства  није  обухваћена  овом 
повластицом. 
О  ослобођењу  од  плаћања  увозних  дажбина  ЦО 

ставља  забелешку на  поштанско-царинској  пријави, 

односно на декларацији.  
   93
0
6. Лекови за личну употребу коју физичка лица
примају у пошиљкама( чл. 216. став 1. тачка 6. ЦЗ)
Домаћи и страни држављани ослобођени  су  од 

плаћања увозних дажбина на лекове за личну употребу

које примају из иностранства у пошиљкама.
  Физичко  лице  може  увозити  лекове  само  преко   

лиценцираног увозника и    само  у  количини  потребној 

за личну уобичајену терапију. 
Ради  коришћења  ове  повластице  корисник  подноси 

ЦО  фотокопију  лекарског рецепта који  је  издао  домаћи 

или  страни  лекар  или  други  доказ  о  потреби  употребе 
лекова  (налаз  лекара,  отпусна  листа,  мишљење 
здравствене установе и сл). 
О  ослобођењу  од  плаћања  увозних  дажбина  ЦО 

ставља  забелешку  на  поштанко-царинској  пријави, 

односно на декларацији. 
93
1
7. Предмети наслеђени у иностранству члан (216. 
став1. тачка 7. ЦЗ)
Домаћи држављани и  стално настањени страни
држављани ослбођени  су  од  плаћања  увозних 
дажбина на предмете наслеђене у иностранству.
Ради    коришћења  ове  повластице  уз  писмени 

захтев  за  ослобођење  од  плаћања  увозних  дажбина 

корисник  исте  подноси  ЦО  одлуку о наслеђивању
надлежног  домаћег  или  страног  суда,  односно 
надлежног  страног  органа,  или  потврду  дипломатско-
конзуларног представништва у иностранству. 
  Из  одлуке  о  наслеђивању  треба  јасно  да 

произилази  идентификација  робе  која  је  предмет 

наслеђивања  (таксативно  наведена,  са  ближим 
ознакама).  

93
2
 Изузетно, за коришћење повластице на наслеђене 

предмете  личне  гардеробе  или  предмете  личне 

употребе  умрлог  лица  као  доказ  се  може  поднети  и 
умрлица. 
Ова  повластица  не односи на  предмете  купљене 

наслеђеним  новцем,  као  ни  на  предмете  купљене 

новцем добијеним продајом наслеђених предмета. 
За  моторно  возило  које  је  предмет  наслеђивања, 

документа о власништву морају да гласе на оставиоца, 
односно на правно лице чији оснивач или власник био 
оставилац. 
Као  корисници  наведене  повластице  могу  се 

појавити  домаћи  држављани  који  се  налазе  на 

привременом  раду,  боравку  у  иностранству  уколико 
имају пребивалиште у нашој земљи; 
93
3
 Страни  држављани  који  се  по  било  ком  основу 
налазе  на  привременом  боравку  у  нашој  земљи  не 
могу бити корисници наведене повластице;  
Оставилац  може  бити  домаћи  или  страни 

држављанин; 
Рок  за  коришћење  наведене  повластице  није 

прописан; 
У  погледу права располагања предметима који су 

увезени по основу наслеђа не постоји ограничење ;

  Не  постоји  ограничење  у  погледу  врсте  количине 

или  вредности  предмета  који  се  увозе  по  основу 

наслеђа; 
По  поднетом  захтеву  царинарница  доноси 
решење.

93
4
8. Ослобођење на одликовања, медаље, спортске и
друге предмете добијене у иностранству на
такмичењима, изложбама и приредбама од
међународног значаја (216. став1. тачка 8. ЦЗ)
Ову  повластицу  могу  користити  домаћи држављани,
стално настањени, страни држављани, привредна
друштва, заједнице и друге организације.
 Ради  коришћења  повластице  корисник  исте  уз 

декларацију,  подноси  ЦО  исправу  издату  од  стране 

домаћег  или  страног  надлежног  органа  којом  се 
доказује  да  је  одликовање,  медаљу,  споменицу, 
спортски  или  други  трофеј,  добио  у  иностранству  на 
такмичењу,  изложби  или  приредби  од  међународног 
значаја. 
О  ослобођењу  од  плаћања  увозних  дажбина  царински 
орган ставља забелешку на декларацији. 
93
5
9. Научници, књижевници и уметници на сопствена
дела која унесу из иностранства (Члан  216.  став  1. 
тачка 9. ЦЗ) 
Ради  коришћења  повластице  ова  лица  подносе  ЦО 

писмену  изјаву  да  су  предмети  које  уносе  њихова 

стваралачка дела. 
О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински 

орган ставља забелешку на изјави.
  Као  научна  дела  могу  се  сматрати  разни  научни 

радови,  патентирана  научна  открића,  научна 

истраживања и слично; 
  Ова  повластица  односи  се  и  на  ликовне  уметнике 

који  своја  дела  израђују  у  иностранству  у  већем  броју 

примерака.
Израда  репродукција  ради  продаје  у  нашу  земљу  не 

може  се  сматрати  уношењем  уметничког  дела  у  смислу 

наведене повластице.  93
6
10. Домаћи држављани који живе у пограничном
појасу (чл. 216. став. 10. тачка. ЦЗ)
 на  производе  земљорадње,  сточараства, 
рибарства, пчеларства и шумарства добијене са својих 
имања  која  се  налазе  у  пограничном  појасу  суседне 
државе,  као  и  на  приплод  и  на  остале  производе 
добијене од стоке која се налази на тим имањима;
Ради  коришћења  ове  повлстице  корисник  исте, 

подноси  царинарници  потврду  надлежног  домаћег 

или  страног  органа  о  поседовању  имања  које  се 
налази у пограничном појасу суседне државе и усмену
изјаву  да  су  произовди  које  увози  добијени  са  тог 
имања, односно да је приплод добијен од стоке која се 
налази на том имању. 

93
7
11. Возачи моторних возила ослобођени су од
плаћања увозних дажбина на гориво и мазиво у
резервоарима који су фабрички уграђени у моторна
возила (чл. 216. став. 1. тачка 11. ЦЗ)

Погонско  гориво  и  мазиво  у  фабрички  уграђеним 

резервоарима  се  не  сматрају  робом  која  је  намењена 
промету  на  домаћем  тржишту,  те  као  таква  не 
представљају царинску робу.
Ако  се  гориво  и  мазиво  налази  у  посебним 

резервоарима или судовима на моторном возилу не може 
бити  ослобођено  од  плаћања  увозних  дажбина  у  складу 
са наведеном законском одредбом. 

93
8
12. Инвалиди на ортопедска и друга помагала (чл. 
216. став. 1. тачка 12. ЦЗ)
Право  на  ову  повластицу  имају  особе  са 

инвалидитетом  на  ортопедска  и  друга  помагала  и  на 

резервне  делове  и  потрошни  материјал  за  коришћење 
тих помагала која служе као замена телесних органа
који недостају, односно оштећених телесних органа.
За  признавање  наведене  повластице  корисник 

повластице  подноси  ЦО  потврду здравствене   

установе,  односно  лекара  специјалисте  да  је 
ортопедско  и  друго  помагало  замена  телесног  органа 
који  му  недостаје  или  оштећеног  телесног  органа, 
односно  резервни  део  или  потрошни  материјал  за 
коришћење таквог помагала. 
О  ослобођењу  од  плаћања  увозних  дажбина 

царински орган ставља забелешку на декларацији. 
93
9
13. Особе са инвалидитетом са телесним
оштећењем од најмање 70%, војни и цивилни
инвалиди од I до V групе, слепа лица, лица оболела
од дистрофије или сродних мишићних и
неуромишићних оболења, од параплегије и
квадриплегије, церебралне и дечије парализе и од
мултиплекс склерозе, родитељи вишеструко
ометене деце о којима родитељи непосредно брину,
на
-  путничке аутомобиле и  друга моторна возила
конструисана  првенствено за превоз лица  (осим 
возила  за  превоз  10  или  више  особа),  укључујући 
„караван“ и „комби“ возила, осим теренских,запремине 
цилиндара  до 2500 cm3,  која унесу или приме из
иностранства за личне потребе.

94
0
 Ради  коришћења  ове  повластице,  корисник  исте   
подноси ЦО потврду министарства надлежног за послове 
рада и социјалне политике: 
1) о степену телесног оштећења – за осигуранике са 

телесним  оштећењем  од  најмање  70%,  слепа  лица,  лица 

оболела  од  дистрофије  и  сродних  мишићних  и 
неуромишићних оболења, од параплегије и квадриплегије, 
од  церебралне  и  дечије  парализе,  као  и  од  мултиплекс 
склерозе; 
2)  признавању својства ратног војног инвалида,

односно цивилног инвалида рата (војни  инвалиди  од 

прве  до  пете  групе  и  цивилни  инвалиди  рата  од  прве  до 
пете групе); 
3) да се ради о вишеструко ометеном детету које је 

у  отвореној  заштити,  односно  о  којем  родитељи 

непосредно брину. 
94
1
 Забрана отуђења сходно члану 220. ЦЗ:


Нова  возила  која  се  увезу  по  наведеном 

основу не могу се отуђити пре истека рока од 5
година, а половна возила пре истека рока од 
3 године.

  Уколико се возило жели отуђити пре истека 
наведених  рокова,  морају  се  измирити  све 
дажбине. 

94
2
14. Инвалиди I и II групе који се после спроведене
професионалне рехабилитације оспособе за
одређену делатност (Члан 216. став 1. тачка 14. ЦЗ),
-  на  опрему  за  вршење  те  делатности  која  се  не
производи у Републици Србији. 
Корисник  повластице,  уз  писмени  захтев  за 

ослобођење  од  плаћања  увозних  дажбина,  подноси 

царинском  органу  потврду  надлежног  органа  о  томе 
да је рехабилитација завршена и да је оспособљен за 
вршење  одређене  делатности,  као  и  потврду  ПКС  да 
се опрема не производи у земљи. 
*  Царинарница  доноси  решење  о  ослобођењу  од 

плаћања увозних дажбина. 

94
3
15.Организације особа са инвалидитетом (чл.  216. 
став. 1. тачка. 15. ЦЗ)

Право  на  ослобођење  од  плаћања  увозних 

дажбина  имају  и  организације  особа  са 
инвалидитетом  (глуви  и  наглуви,  слепи  и  слабовидни, 
дистрофичари,  параплегичари,  оболели  од 
неуромишићних  болести  и  др.),  односно  чланови  тих 
организација –
- на специфичну опрему, уређаје и инструменте
- на њихове резервне делове
-на потрошни материјал за коришћење те опреме
који се не производе у Републици Србији.

94
4
 Корисник  ове  повластице  уз  писмени  захтев 
подноси царинском органу следеће: 
1.  изјаву корисника  повластице  или  организације 

корисника  повластице  да  се  специфична  опрема, 

уређаји  и  инструменти,  као  и  резервни  делови  и 
потрошни материјал за коришћење те опреме увозе за 
потребе корисика повластице са посебним потребама; 
2. потврду здравствене установе, односно лекара 

специјалисте којом доказује да се роба из тачке 1. овог 
става увози за личну употребу;
3.  потврду ПКС да  се  роба  која  се  увози  не 

производи у земљи. 
 О ослобођењу од плаћања увозних дажбина 
царински орган ставља забелешку на декларацији

94
5
15. Грађани на специфичну опрему, уређаје и
инструменте за здравство и на резервне делове и
потрошни материјал за коришћење те опреме за
личну употребу (чл. 216. став. 1. тачка. 16. ЦЗ),
која се не производи у Србији.

Ради  коришћења  ове  повластице,  корисник  исте 

подноси царинском органу следеће: 
1.  потврду здравствене усанове којом се доказује да 
се  специфична  опрема,  уређаји  и  инструменти, 
резервни  делови  и  потрошни  материјал  за 
коришћење те опреме увози за личну употебу
2.  потврду ПКЈ да  се  роба  која  се  увози  не 

производи у земљи. 
Царинарница  доноси  решење  о  ослобођењу  од 

плаћања увозних дажбина. 
94
6
ОСЛОБОЂЕЊА ОД ПЛАЋАЊА УВОЗНИХ ДАЖБИНА ЗА
ПРАВНА И ДРУГА ЛИЦА (предузетнике)-члан 217. ЦЗ

1. Организације Црвеног крста - на робу коју увезу

из иностранства, која се не производи у РС, а која
служи за извршавање њихових хуманитарних
задатака;
Kорисник повластице царинском органу подноси: 
1)  изјаву  да  ће  увезену  робу  користити  за 

извршавање својих хуманитарних задатака; 
2)  потврду  Привредне  коморе  Србије  да  се  роба 

која се увози не производи у земљи.

94
7
2. Ватрогасне и спасилачке организације и друштва
- на опрему и делове те опреме који се не
производе у Републици Србији, а намењени су за
гашење пожара и за спасилачке делатности;
Kорисник повластице царинском органу подноси: 

1)  потврду министарства  унутрашњих  послова 

којом  се  доказује  да  се  опрема  и  делови  те  опреме 
увозе  за  потребе  ватрогасних,  односно  спасилачких 
организација и друштава; 
2)  потврду  Привредне  коморе  Србије  да  се 
опрема,  односно  делови  те  опреме  који  се  увозе  не 
производе у земљи.

94
8
3. Музеји и уметничке галерије - на збирке,
делове збирки и појединачне предмете који
су њима намењени, као и архива - на
архивски материјал;
Ради  коришћења  ове  повластице  корисник 

исте  царинском  органу  подноси  изјаву  о 

намени,  односно  да  су  збирке,  делови  збирки 
и  појединачни  предмети  који  се  увозе 
намењени  музеју  или  уметничкој  галерији, 
односно  да  је  архивски  материјал  намењен 
архиву.

94
9
4. Лица, осим физичких, која се баве научном,
образовном, културном, спортском, рекреативном,
хуманитарном, верском делатношћу, техничком
културом, уметношћу, делатностима заштите
природе и културних добара и контролом квалитета
животне средине - на робу која се не производи у РС,
а служи непосредно за обављање тих делатности,
осим алкохола и алкохолних пића, дуванских
производа и путничких моторних возила;
 Kорисник повластице царинском органу подноси: 

1) извод  из  регистра  надлежног  органа  да  се  корисник 

повластице бави наведеном делатношћу.
2)   потврду ПКС да се роба која се увози не производи 
у земљи; 
3)   изјаву корисника повластице  да  роба  служи 
непосредно за обављање делатности. 
95
0
 5. лица, осим физичких - на робу коју бесплатно
приме из иностранства за научне, просветне,
културне, спортске, хуманитарне, верске,
здравствене и социјалне сврхе, као и за заштиту
животне средине, осим алкохола и алкохолних
пића, дуванских производа и путничких моторних
возила;
Kорисник повластице царинском органу подноси: 

1)  изјаву или фактуру иностраног  пошиљаоца  из 

које се види да се роба шаље бесплатно; 
2)  извод из  одговарајућег  регистра  из  којег  се 

утврђује делатност корисника повластице; 
3) изјаву корисника повластице да роба служи за 

наведене сврхе. 

95
1
6. Лица, осим физичких - на робу коју бесплатно
приме из иностранства или је набаве од средстава
која су добила из иностранства као новчану помоћ,
ако је намењена отклањању последица
проузрокованих елементарним непогодама
(земљотреси, поплаве, суше, еколошки удеси и сл.),
ратом или оружаним сукобом.
 Право на ослобођење од плаћања увозних дажбина по 
овом основу, може се остварити ако:
1.   Влада  утврди  да  су  последице  елементарних 
непогода  такве  да  за  њихово  отклањање  треба 
дозволити  увоз  робе  уз  ослобођење  од  плаћања 
царине и
2.  ако се та роба увезе у року који одреди Влада

95
2
7. Привредна друштва у области здравства - на
специфичну опрему, уређаје и инструменте за
здравство и њихове резервне делове и на потрошни
материјал за коришћење те опреме, као и за лекове који
се користе у болничком лечењу, који се не производе у
земљи и ако се увозе ради опремања и потреба тих
привредних друштава у складу са програмима развоја
здравства;
 Kорисник повластице царинском органу подноси: 

1)  потврду министарства здравља којом  се  доказује  да 

се  специфична  опрема,  уређаји  и  инструменти  за 
здравство,  њихови  резервни  делови  и  потрошни  материјал 
за  коришћење  те  опреме,  као  и  лекови  који  се  користе  у 
болничком  лечењу,  увозе ради опремања и потреба
правних лица у области здравства; 
2) потврду ПКС да се роба која се увози не производи у 
земљи 95
3
8. привредна друштва за професионално
оспособљавање и запошљавање инвалида - на
опрему и резервне делове који се не производе у
земљи, а користе се за професионално
оспособљавање и радно ангажовање инвалида;
Kорисник повластице царинском органу подноси: 

1)  извод из  Регистра  привредних  субјеката  да  се 

корисник  повластице  бави  професионалним 
оспособљавањем  и  запошљавањем  особа  са 
инвалидитетом;
2)  потврду ПКС да  се  роба  која  се  увози  не 
производи у земљи;
3) изјаву корисника  повластице  да  роба  служи  за 
професионално  оспособљавање  и  радно  ангажовање 
особа са инвалидитетом.
95
4
9. Лица, осим физичких ослобођена су од плаћања
увозних дажбина на опрему која се не производи у
земљи, а служи непосредно за заштиту животне
средине.

Kорисник повластице царинском органу подноси: 

1) 
потврду  министарства  надлежног  за  заштиту 
животне  средине  да  роба  која  се  увози  служи 
непосредно за заштиту животне средине;
 2) потврду Привредне коморе Србије да се роба која 
се увози не производи у земљи

95
5
10. лица, осим физичких - на медаље и плакете које
примају из иностранства ради додељивања на
међународним такмичењима која се организују у
Републици Србији.
Корисник повластице царинском органу подноси:

-изјаву о организовању међународног такмичења у 

земљи и да ће медаље и плакете додељивати на том 
такмичењу.
О  ослобађању  од  плаћања  увозних  дажбина 

царински орган ставља забелешку на изјави.

За робу ослобођену у складу са одредбама

члана 217. ЦЗ,а сходно одредби члана 220. ЦЗ.
важи забрана располагања и отуђења у року од
три године од дана стављања у слободан промет.

95
6
РОБА НА КОЈУ СЕ НЕ ПЛАЋАЈУ УВОЗНЕ
ДАЖБИНЕ

95
7
РОБА НА КОЈУ СЕ НЕ ПЛАЋАЈУ УВОЗНЕ ДАЖБИНЕ
чл. 218 ЦЗ
1. нова опрема - која се не производи у земљи, која 
се увози за нову или проширење постојеће производње, 
модернизацију производње, увођење нове, односно 
осавремењивање постојеће технологије, осим путничких
моторних возила и апарата за игре на срећу.
2. рекламни материјал и узорци који се бесплатно 
примају из иностранства;
3. предмети страних излагача који учествују на 
међународним сајмовима и продајним изложбама у 
земљи;
4.жигови, патенти, модели и пратеће исправе и 
5.пошиљке мале вредности, некомерцијалне 
природе.
95
8
 1. Нова опрема

Увозне дажбине не плаћају се на  нову опрему : 

-која се не производи у земљи, 
-која  се  увози  за  нову  или  проширење  постојеће 
производње,  модернизацију  производње,  увођење  нове, 
односно  осавремењивање  постојеће  технологије,  осим
путничких моторних возила и апарата за игре на
срећу.
Нова  опрема,  која  се  увози  у  напред  наведене  сврхе 

прописана је Одлуком о одређивању робе на коју се не

плаћају увозне дажбине  (  "Сл.гласник  РС",  бр.,124/12  и 
106/13,143/2014)  тако што је разврстана по тарифним
ознакама.  Примена  одлуке  је  ограничена  и  траје  до 31.
децембра 2015. године. 
 

95
9
Ради  остваривања  права  на  увоз  нове  опреме,  која 
служи  за  обављање  делатности  корисника  опреме, 
царинском органу се уз писмени захтев подноси:
1. -доказ о упису у регистар привредних субјеката
2. -изјава корисника  да  се  опрема  увози  у  напред 
поменуте сврхе, и
3. -потврда ПКС да се роба не производи у земљи. 

На 
основу  поднетог  захтева  и  приложених  доказа 
царински орган доноси решење  о  ослобађању  од 
плаћања увозних дажбина на увоз нове опреме.

96
0
Увоз опреме по основу улога страног лица:

Правни основ:
- Закон о страним улагањима,
-Одлука  о  одређивању  робе  на  коју  се  не  плаћају 
увозне дажбине 
 Према одредби чл. 16. Закона о страним улагањима, 

увоз  опреме  (нова  и  коришћена)  по  основу  улога 

страног  улагача,  осим путничких моторних возила
и аутомата за забаву и игре на срећу, ослобођен је 
од плаћања увозних дажбина.

96
1
 Уз  писмени захтев се прилаже :
1. извод из регистра  привредних  субјеката  о  висини 
улога страног улагача у капиталу привредног друштва, 
односно  о  променама  на  капиталу  привредног 
друштва са страним улогом по основу реинвестирања 
добити као и датуму регистрације страног улагања;
2. изјава о изградњи објекта за коришћење опреме
која је предмет повластице, односно изјава о датуму 
отпочињања делатности у  коју  се  врши  улагање, 
или уговор, односно одлуку о реинвестирању добити, 
ако  се  улагање  врши  по  основу  реинвестирања 
добити.

На основу  поднетог  захтева  и  приложених  доказа 

царински  орган  доноси  решење о ослобађању од
плаћања увозних дажбина на увоз опреме.

96
2
2.    Рекламни материјал и узорци који се бесплатно
примају из иностранства

 Корисник повлатице царинском органу подноси:
-  изјаву  или  други  доказ  страног пошиљаоца  да 
рекламни материјал и узорке шаље бесплатно;
- своју изјаву да ће материјал бесплатно поделити 
у рекламне сврхе, а узорке у сврхе за које су увезени. 

 О  ослобађању  од  плаћања  увозних  дажбина,  ЦО 

ставља забелешку на изјави.

96
3
Рекламним материјалом и узорцима сматра се :
(чл. 26. Уредбе): 
1) штампани или снимљени материјал, објаве огласи 
плакати,  каталози,  микрофилмови  и  други  облици
трговинског  обавештавања  о  роби,  превозу  и  услугама 
које  пружа  страни  пошиљалац,  разни  рекламни
предмети на  којим  је  видно  утиснута фирма страног
пошиљаоца,  а  са  којим  корисник  повластице  одржава 
пословне везе, до укупне вредности од 3.000 евра;
2)  Узорци  чија  појединачна  вредност  није  већа  од 
100 евра у динарској противвредности, који се примају 
ради прибављања поруџбине  или  понуде  робе, 
односно  ради  закључења  уговора  о  производњи  те 
робе, као и за приказивање и испитивање те робе.

96
4
Рекламним материјалом и узорцима НЕ сматрају се:
- цигарете,
- жестока алкохолна пића,
- парфеми и други козметички препарати,
-друга  роба  широке  потрошње,  осим кад начин и
величина паковања указују да служе за демонстрације.
 Изузетно, рекламним материјалом и узорцима сматрају 

се и парфеми и други козметички препарати, као и друга 
роба широке потрошње и други рекламни предмети чија 
појединачна вредност није већа од два евра у динарској 
противвредности  на  којима  није утиснута фирма 
страног пошиљаоца, а који служе за бесплатну поделу
уз часописе или  друге  стручне  публикације  које  се 
штампају у РС.
 Рекламни  материјал  и  узорци    не  могу  се  продавати 

нити  употребљавати  у  друге  сврхе  осим  у  сврхе  због 

којих је увезена.
96
5
3. Предмети страних излагача који учествују на
међународним сајмовима и продајним изложбама у
земљи, 
које  уносе  и  примају  из  иностранства  ради  уобичајене 
расподеле или потрошње за време одржавања сајмова, 
односно изложби:
-  узорци робе која  се  излаже  на  сајму  (  деле  се 
бесплатно,  да  су  упаковани  у  паковањима  која  су 
очигледно  мања  од  стандардних,    да  су  незнатне 
вредности  у  односу  на  цену  по  јединици  мере  исте 
врсте робе),
-рекламни материјал  до  укупне  вредности  од 1000
евра у  динарској  противвредности,  под  условом  да 
вредност појединачног предмета није већа од 50 евра,

96
6
 - цигарете  до  1000  комада  и  друге  дуванске 
прерађевине  до  0.5  кг,  жестока алкохолна пића  до  10 
литара и друга роба до укупне вредности од 1000 евра
у  динарској  противвредности,  осим  козметичких 
препарата, парфема и колоњских вода, 
-  прехрамбени производи и  алкохолна пића који 
се  деле  бесплатно  у  количинама  неопходним  за 
оцењивање  њиховог  квалитета  ради  додељивљња 
награда,- и др. 

Царинском  органу  се  подноси  писмени  захтев  у 

коме  се  наводи  фирма  излагача,  врста  количина  и 
вредност робе која се увози.
Царински орган о ослобађању од плаћања увозних 

дажбина ставља забелешку на захеву.

 

96
7
 4. Жигови, патенти, модели и пратеће исправе, као
и пријаве и поднесци за признавање права,

Ради  коришћења  ове  повластице,  корисник  исте 

подноси    ЦО  изјаву да  се  наведена  роба  доставља
организацијама за заштиту права интелектуалне
својине;

Царински орган  о ослобађању од плаћања увозних 

дажбина ставља забелешку на декларацију.

96
8
 5. Пошиљке мале вредности, некомерцијалне природе
1.  пошиљке чија вредност не прелази 50 евра у динарској 
противвредности
2.   јавне  исправе,  трговачка  коресподенција,  пословне 
књиге,  робна,  правна  и  финансијска  документација, 
чекови,    менице,  обвезнице,  акције  и  ефективни  страни 
новац, као и приватна коресподенција.
Пошиљкама  мале  вредности  некомерцијалне  природе 

не сматрају се  пошиљке  које  се  састоје  од  алкохола  и 

алкохолних  пића,  парфема  и  тоалетне  воде,  дувана  и 
дуванских производа.
 О ослобођењу од плаћања увозних дажбина царински 

орган  ставља  забелешку на  поштанско-царинској  пријави, 

односно декларацији. 
* За робу ослобођену од плаћања увозних дажбина

у складу са одредбама члана 218. ЦЗ приписана је

забрана отуђења сходно одредби члана 220 ЦЗ.
96
9
РАСПОЛАГАЊЕ СА РОБОМ КОЈА ЈЕ ОСЛОБОЂЕНА
ПЛАЋАЊА ИЛИ НА КОЈУ СЕ НЕ ПЛАЋАЈУ
ЦАРИНСКЕ ДАЖБИНЕ

97
0
 Сходно  одредби  члана  220. ЦЗ,  роба  која  је  била 
ослобођена  од  плаћања  увозних  дажбина,  у року од 3
године  од  дана  стављања  у  слободан  промет,  не може се
отуђити,  дати  на  коришћење  другом  лицу  или  другачије 
употребити,  осим  у  сврхе  за  које  је  била  ослобођена  од 
плаћања увозних дажбина, пре него што се увозне дажбине 
плате.
Ова  роба  не  може  се  давати  у  залог,  на  позајмицу  или 

као обезбеђење за извршење друге обавезе.
За  нове  путничке  аутомобиле  које  увозе  инвалиди 

ограничење траје 5 година. 
Физичка  лица  –путници  који  долазе  из  иностранства  на 

лични  пртљаг;  страни  држављани  који  су  добили 

држављанство РС, азил или одобрење за стално настањење 
у  РС,    као  и  домаћи  држављани  који  су  били  на  раду  у 
иностранству на увезеним предметима домаћинства не могу 
располагати  у  року  од  3  године  од  дана  стављања  у 
слободан промет. 97
1
 У случају  да  царински  орган  дозволи  друкчију 
употребу  робе,  висина  увозних  дажбина  утвђрује  се 
према стању робе и у складу са прописима који важе у 
моменту  подношења  захтева  за  плаћање  увозних 
дажбина. 

Ако није поднет захтев, а ЦО је утврдио коришћење 

робе  у  друге  сврхе,  а  не  ради  којих  је  иста    била 

ослобођена  од  плаћања  увозних  дажбина,  увозне 
дажбине обрачунавају се према стању робе и у складу 
са  прописима  који  важе  на  дан  доношења  решења  о 
наплати увозних дажбина. 

97
2
ПОВРАЋАЈ РОБЕ

97
3
 Уколико  се  домаћа роба која  је  била  извезена  из 
царинског  подручја  РС,  у  року  од  три године  враћа  у 
царинско  подручје  РС  и  ставља у слободан промет, 
на захтев декларанта ослобађа се од плаћања увозних 
дажбина (чл. 221. ЦЗ). 
На  захтев  декларанта,  ЦО  може  продужити  рок  од 

три године ако за то постоје оправдани разлози. 
Услов под којим се домаћа роба која се враћа може 

ослободити    од  плаћања  царинских  дажбина  је  да  се 

увози у истом стању у ком је била извезена.
Ако  је  враћена  роба,  пре  него  што  је  извезена  из 

царинскога  подручја  РС,  била  стављена  у  слободан 

промет  уз  смањену  или  стопу  царине  нула  због њене
употребе у посебне сврхе, ЦО ће одобрити изузеће од 
увозних  дажбина  из  овог  члана  ако  се  роба  поново 
увози у исте сврхе.
97
4
 Ако  се  роба  не  увози  поново  у  исте  сврхе,  износ 
увозних  дажбина  обрачунат  за  ту  робу  умањиће  се  за 
износ  увозних  дажбина  плаћен  приликом  првог 
стављања  робе  у  слободан  промет.  У  случају  да  је 
износ  претходно  плаћених  увозних  дажбина  већи  од 
износа  који  би  требало  платити  при  поновном  увозу, 
повраћај увозних дажбина неће бити одобрен. 

Ослобађање  од  плаћања  увозних  дажбина  по 

основу повраћаја  не примењују  ако је: 
1)  роба  извезена  из  царинског  подручја  РС  у  оквиру 
поступка  пасивног  оплемењивања,  осим  ако  је  роба 
остала у истом стању у каквом је извезена, 
2)  роба  била  предмет  посебних  мера  укључујући  и 
извоз у треће државе под условима које одреди Влада.

97
5
ЦО може  да  одобри  ослобођење  од  плаћања  увозних 
дажбина при повраћају робе (чл. 576 Уредбе):
1)  за  коју  су  при  њеном  извозу  из  царинског  подручја  РС 
Србије  биле  испуњене  извозне  формалности  ради 
добијања накнада или 
2)  за  коју  је  одобрена  друга финансијска погодност, 
повезана с обавезом извоза те робе, 
под условом да  декларант  докаже  да  су  накнада  или 
други  плаћени  износ  враћени  или  да  је  надлежни  орган 
предузео  одговарајуће  мере  да  се  исплата  тог  износа 
задржи и ако:

97
6
(1)  роба  није  могла  бити  пуштена  у  промет  у  држави  у 
коју је послата, 
(2) је прималац вратио робу, јер роба има мане или није 
у сагласности с одредбама уговора,
(3)  се  роба  поновно  увози  у  царинско  подручје  РС,  јер 
робу  није  било  могуће  употребити  за  предвиђене 
намене из других разлога.
  У  овим  случајевима  извозно  оцарињена  роба  која  се 
враћа  у  царинско  подручје  РС,  не  може  бити 
ослобођена  од  плаћања  увозних  дажбина,  ако  није 
увезена  ради  стављања  у  слободан  промет  у 
царинском подручју у року од 12 месеци од  дана када 
су обављене царинске формалности за извоз робе.
97
7
 ЦО  ће  одобрити  ослобађање  од  плаћања  увозних 

дажбина  само  за  робу  која  се  увози у истом стању  у 

ком је била извезена (чл. 220. ЦЗ).
Изузетно,  може  бити  ослобођена  од  плаћања 

увозних дажбина следећа роба: 
1)  која  је  након  извозу  из  царинског  подручја  РС 

била предмет само оних поступака који су били  нужни
за одржавање робе,  или  руковања  који  су  променили 
само изглед робе и 
2)  која  је,  након  извоза  из  царинског  подручја  РС, 

била  предмет  других  поступака  осим  оних    који  су 

променили  само  изглед  робе,  али  која  се  показала 
мањкавом или неприкладном за  намеравану 
употребу, под условом да је: 

97
8
 (1)  поступање  са  робом  било  извршено  искључиво  у 
сврху њене  поправке или враћања у  добро стање, 
(2)  неприкладност  робе  за  намеравану  употребу 
постала  је  очигледна  тек  након  што  је  употреба  или 
руковање започело. 

Царински  орган,  приликом  окончавања  извозних 

царинских  формалности,  на  захтев  заинтересованог  лица 
издаје  потврду  која  садржи  податке  неопходне  за 
идентификацију  робе  у  случају  да  буде  враћена  у 
царинско подручје РС (потврда о истоветности).

97
9
 VII ДЕО

ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ЗА НАПЛАТУ ЦАРИНСКОГ

ДУГА

98
0
 Обезбеђење  за  наплату  царинског  дуга  је 
регулисано  одредбама  чланова  225-236. ЦЗ и
чланова 590-607. Уредбе,
Обезбеђење за наплату царинског дуга обухвата и 

обезбеђење  плаћања  свих  дажбина,  такси  и  накнада 

које су царински органи посебним прописима дужни да 
наплаћују приликом увоза и извоза робе.
Обезбеђење за наплату царинског дуга захтева се 

онда  кад  је  то  изричито  прописано  овим  законом  или 

кад  ЦО    сам  оцени  да  наплата  царинског  дуга  није 
сигурна.
  Обезбеђење  полаже  дужник  или  лице  које  може 

постати одговорно за тај дуг. 

98
1
 Случајеви у којима се не полаже обезбеђење
1) Државни органи не полажу обезбеђење за наплату 

царинског дуга. 
2)  ЦО  не  мора  да  захтева  полагање  обезбеђења  за 

плаћање царинског дуга који не прелази износ од 500 евра
у динарској противвредности. 
3) У случају: 

- превоза ваздушним саобраћајем; 
- преноса цевоводом или далеководом; 
 -превоза који врши домаћа железница. 

Влада  прописује    и  друге  случајеве  у  којима  се  неће 

захтевати  полагање  обезбеђења  или  у  којима  ће  се 

одобрити полагање обезбеђења у смањеном износу.

98
2
 ЦО  може  захтевати,  иако  према  царинским 
прописима  полагање  обезбеђења  није  обавезно,  када 
процени да није сигурно плаћање царинског дуга да се 
положи обезбеђење и то: 
1)  у  тренутку  примене  прописа  којима  се  захтева 

полагање обезбеђења, 
2)  накнадно,  у  сваком  тренутку  када  то  процени 

ЦО. 

98
3
Појединачно и заједничко обезбеђење

Дужник може положити обезбеђење за:

-  плаћање  појединачног  царинског  дуга  (појединачно

обезбеђење), или
- за плаћање свих царинских дугова, који су настали или 
би  могли  настати  у  одређеном  периоду  (заједничко
обезбеђење). 

 На  захтев  дужника  или  лица  које  може  постати 

одговорно  за  царински  дуг,  ЦО  може    одобрити  да  се 
за  два  или  више  поступака  у  вези  са  којима  је 
царински  дуг  настао  или  би  могао  настати  положи 
заједничко обезбеђење.

98
4
 Као  појединачно  обезбеђење  може  се  употребити 

депоновање  готовине  или  гаранција,  а  за  заједничко 

обезбеђење само  гаранција. 

Појединачно  обезбеђење  дужник  полаже  код 

царинарнице, а заједничко обезбеђење дужник полаже 
у Управи царина 

98
5
Висина обезбеђења
ЦО утврђује износ обезбеђења у висини која одговара: 

1)  тачном износу царинског  дуга  или  дугова  за  које  се 
обезбеђење  даје,  ако  се  тај  износ  у  тренутку  у  којем  се 
полагање обезбеђења захтева може одредити; 
2) у другим случајевима, највишем износу царинског дуга 
или дугова који су настали или који би могли настати. 

У  случају  заједничког  обезбеђења  за  више  царинских 

дугова,  обезбеђење  се  утврђује  у  износу  који  обезбеђује 

наплату  царинских  дугова  у  сваком  тренутку,  при  чему 
заједничко  обезбеђење  не  може  бити  ниже  од  700.000,00
динара.
. 

98
6
Облици обезбеђења
Обезбеђење  за  плаћање  царинског  дуга  полаже 

се:
1. депоновањем готовине или 
2. подношењем гаранције
Лице  које  има  обавезу  полагања  обезбеђења 

слободно  је  при  избору  облика  прописаних 

обезбеђења.
 Царински орган може одредити веменско важење  

изабраном облику обезбеђења. 
Други облици обезбеђења :

-заснивање хипотеке, задужење на земљиште,  цесија 
потраживања,  залога  ствари  -  са  или  без  државине, 
хартије  од  вредности  или  потраживања,  штедна 
књижица, готовински депозит у другој валути.
98
7
1. Депоновање готовине
Дужник  може  положити  готовину  као  обезбеђење 

за  плаћање  царинског  дуга,  уплатом  средстава  на 

рачун који одреди УЦ. Депоновање готовине врши се у 
складу са прописима. 
Депоновањем готовине сматра се и: 

1)  подношење  чека,  односно  менице,  а  који  је 

прихватљив за царински орган; 
2) подношење другог инструмента плаћања који је 
прихватљив за царински орган

На положени износ готовине не плаћају се камате.

98
8
2. Гаранција
Гарант  је  треће  лице  са  седиштем  или  пребивалиштем 

на територији РС
Гаранција се подноси у три примерка на оверу УЦ.

Овером  гаранције  ЦО  доноси  одлуку  о  прихватању  те 

гаранције.
Један  примерак  оверене  гаранције  задржава  УЦ,  а  два 

пеимерка враћа дужнику гаранције за његове потребе.
Дужник  се  у  царинском  поступку  може  позвати  на   

банкарску  гаранцију  следећи  радни  дан  од  дана  када  је  УЦ 
прихватила гаранцију. 
УЦ  одмах  обавештава  царинарнице  о  прихватању 

гаранције за заједничко обезбеђење.
Царинарница  доноси  одлуку  о  прихватању  гаранције 

забелешком на обрасцу положене гаранције.
У  царинске  исправе  се  уписује  евиденциони  број 
98
примљене гаранције. 9
Рок важења гаранције 
 не  може  бити  краћи  од  рока  у  којем  може  настати 

царински  дуг,  продужен за три месеца,  односно  шест

месеци за  гаранције  поднете  као  обезбеђење  за 
плаћање  царинског  дуга  који  би  могао  настати  у 
поступку активног оплемењивања. 
Гаранција  се  може  продужити  пре  истека  рока 

важења. 
Опозив гаранције
  Опозив се у писменом облику, доставља УЦ поштом.

  Опозив ступа на снагу осмог дана од дана достављања 

УЦ. 
Опозвана  гаранција важи за сва дуговања која су до 

дана  ступања  на  снагу  опозива  била  обезбеђена 

опозваном гаранцијом.
99
0
Одбијање обезбеђења, додатно или ново
обезбеђење
 ЦО  може  да  одбије  предложено  обезбеђење  ако 

оцени  да  такав  облик  не  обезбеђује  са  сигурношћу 

плаћање царинског дуга. 
У  случају  да    ЦО  утврди  да  положено  обезбеђење 

не  обезбеђује  или  више  није  сигурно  да  ће  обезбедити 

наплату царинског дуга у потпуности или благовремено, 
може  да  захтева  полагање  додатног обезбеђења  или 
да претходно положено обезбеђење замени новим. 
Обезбеђење за наплату царинског дуга не може да 

престане да важи док царински дуг не буде наплаћен

или  док  не  наступе  околности  због  којих  царински  дуг 
више не може настати. 

99
1
Одобрење за употребу генералног обезбеђења,
употребу обезбеђења у умањем износу или
ослобођења од полагања обезбеђења у поступку
транзита

  Ради  поједностављења  поступка  транзита,  ЦО  на 

захтев главног обвезника може одобрити употребу:
-генералног обезбеђења
-генералног обезбеђења у умањеном износу или 
-ослобођење  од  полагања  обезбеђења  у  поступку 
транзита. 

99
2
 ЦО ће издати наведена одобрења:
1) лицима која:
-имају седиште у РС;
-редовно користе транзитне поступке;
-нису  извршила  озбиљан  прекршај  царинских  и 
пореских прописа или нису учестало кршила те прописе;

2) под условом да :
-  ЦО  може  лако  и  брзо  да  врши  надзор и  спроводи 
контроле,
-  подносилац  води  евиденцију  која  омогућава  да  ЦО 
врши ефикасне контроле.

99
3
 Висина  генералног обезбеђења које  се  полаже  ради 
обезбеђења  могућег  дуга  мора  бити  једнака  висини 
референтног износа.
 Референтни износ је, у складу са чланом 430. Уредбе, 
једнак износу царинског дуга који може настати за робу 
коју главни обвезник ставља у поступак транзита у току 
периода од 7 дана.
 Управа  царина  утврђује  референтни  износ,  који  је 
главни  обвезник  предложио  у  свом  захтеву,  на  основу 
података  о  роби  коју  је  подносилац  захтева  раније 
превозио  и  на  основу  увида  у  његову  књиговодствену 
евиденцију.
 
 Главни  обвезник  је  дужан  да  обезбеди  да  коришћени 
износи не прелазе висину рефернтног износа.

99
4
 УЦ  може  износ  који  треба  бити  покривен  генералним 
обезбеђењем смањити:
1)  на  50%  од  висине  референтног  износа  ако  главни 
обвезник  докаже  да  је  финансијски  солвентан  и  има 
довољно искуства у поступку транзита,
2)  на  30%  од  висине  референтног  износа  ако  главни 
обвезник  докаже  да  је  финансијски  солвентан  и  има 
довољно искуства у поступку транзита и да врло блиско 
сарађује са ЦО.
 УЦ  може  да  одобри  ослобођење од полагања

обезбеђења ако  главни  обвезник  докаже  да  је 

финансијски  солвентан  и  има  довољно  искуства  у 
поступку  транзита  и  да  врло  блиско  сарађује  са  ЦО, 
као  и  да  сам  управља  превозом  и  располаже   
финансијским  средствима  довољним  за  испуњење 
својих обавеза.
  99
5
НАСТАНАК ЦАРИНСКОГ ДУГА

99
6
 Одредбама чланова 237-253. ЦЗ. прописано је у којим 

случајевима  настаје  царински  дуг,  које  лице  је  царински 

дужник,  моменат  настанка  царинског  дуга,  као  и  место 
настанка царинског дуга.
Царински дуг при увозу настаје:
1)  стављањем  робе  која  подлеже  плаћању  увозних 
дажбина у слободан промет; 
2)  стављањем  такве  робе  у  поступак  привременог 
увоза са делимичним ослобођењем од плаћања увозних 
дажбина. 
 Царински  дуг  настаје  у  тренутку  прихватања 

декларације. 
Дужник  је  декларант,  а  у  случају  посредног 

заступања, дужник је и лице за чији је рачун декларација 
поднета. 
99
7
Царински дуг код незаконитог уношења робе (при увозу) 
1) незаконитим уношењем у царинско подручје РС,
2)  незаконитим  уношењем  робе  из  слободне  зоне  у  други 
део царинског подручја РС. 
Царински дуг настаје у тренутку незаконитог уношења 

робе у царинско подручје. 
Дужник је лице које је: 

1) незаконито унело робу, 
2)  учествовало  у  незаконитом  уношењу  робе,  а  знало  је 
или је могло да зна да је такво уношење незаконито, 
3)  стекло  својину  или  државину  над  незаконито  унетом 
робом које  је  у  тренутку  стицања  или  пријема  робе  знало 
или је могло да зна да је роба незаконито унета. 

99
8
Царински дуг код изузимања робе испод царинског
надзора (при увозу)
незаконитим  изузимањем  испод  царинског  надзора 

робе која подлеже плаћању увозних дажбина. 
Царински  дуг  настаје  у  тренутку  изузимања  робе 

испод царинског надзора. 
Дужник је лице које је: 

1) изузело робу испод царинског надзора, 
2) учествовало у изузимању робе испод царинског надзора 
а  знало је или је могло да зна да је роба изузета испод ЦН, 
3)  стекло  или  задржало  робу  изузету  испод  ЦН,  ако  је  у 
тренутку стицања односно пријема робе знало или је могло 
да зна да се ради о таквој роби, 
4) било дужно да се придржава обавеза које произилазе из 
привременог смештаја робе  или царинског поступка у који 
је роба била стављена. 
99
9
Царински дуг због неиспуњавања обавеза или услова при
увозу
 1)  због  неиспуњавања обавеза које  произилазе  из 
привременог  смештаја  или  другог  царинског  поступка  у  који  је 
роба била стављена, или 
 2)  због  неиспуњења неких од услова за  стављање  робе  у 

одговарајући  царински  поступак  или  за  одобравање  ниже  или 

стопе царине нула, ради употребе робе у посебне сврхе. 
 Царински  дуг  настаје  у  тренутку када  престане  испуњење 

обавезе  због  чијег  неиспуњења  настаје  царински  дуг  или  у 

тренутку  кад  је  роба  била  стављена  у  одређени  царински 
поступак ако се накнадно утврди да није био испуњен један од 
прописаних  услова  за  њено  стављање  у  тај  поступак  или  за 
одобравање ниже или стопе царине нула ради употребе робе у 
посебне сврхе. 
 Дужник је лице које је дужно или да испуни прописане обавезе 

које  произлазе  из  привременог  смештаја  робе  или  њеног 

стављања  у  одговарајући  царински  поступак  или  које  је  било 
дужно да испуни услове за стављање робе у такав поступак. 
10
00
Царински дуг због неправилног поступања или
употребе робе у СЗ или слободном складишту
Царински дуг настаје трошењем или употребом робе у 

слободној зони или слободним складиштима на начин или 
под условима који нису у складу са прописима. 
Царински дуг настаје у  тренутку кад се роба потроши 

или први пут употреби под условима који нису у складу са 
прописима. 
 Дужник је
1) лице које је потрошило или употребило робу, 
2) лице које је у потрошњи или употреби робе учествовало, 
ако  је  знало  или  је  могло  знати  да  се  роба  троши  или 
користи  под  условима  који  нису  у  складу  са  царинским  и 
другим прописима или
 3) лице које последње било у поседу робе
10
01
 Када царински дуг не настаје

1)  Царински  дуг  за  одређену  робу  неће  настати  ако 

лице  докаже  да  преузете  обавезе    нису  могле  бити 
испуњене  због  потпуног  уништења или неповратног
губитка робе  као  последице  саме  природе  робе, 
непредвиђених  околности,  наступања  више  силе  или 
уз одобрење царинског органа.  
2) Царински дуг не настаје за робу која је под условом 
употребе  у  посебне  сврхе  стављена  у  слободан 
промет по нижој или стопи царине нула, ако је та роба 
уз  одобрење  царинског  органа  извезена или поново
извезена.

10
02
 Царински дуг када је роба била стављена у
слободан промет уз нижу стопу царине

Ако је царински дуг настао у вези са робом која је 

ради њене употребе у посебне сврхе била стављена у 
слободан  промет  уз  нижу  стопу  царине,  износ  плаћен 
приликом  стављања  робе  у  слободан  промет  одбија
се од износа царинског дуга.
На исти начин се утврђује и износ царинског дуга у 

вези  са  остацима и отпацима који  настану  након 

уништења такве робе.

10
03
Настанак царинског дуга при извозу
 1. Када је поднета декларација царински дуг при извозу 

настаје  за робу која подлеже извозним дажбинама,  а 

која  се,  након  подношења  декларације,  извози  из 
царинског подручја РС. 
 Царински  дуг  настаје  у  тренутку  прихватања  извозне 

декларације за ту робу. 
 Дужник  је  декларант.  У  случају  посредног  заступања, 

дужником  сматра  се  и  лице  за  чији  је  рачун  извозна 

декларација поднета. 
 2.  Када није поднета декларација царински  дуг  при 

извозу настаје изношењем из царинског подручја РС робе 
која подлеже извозним дажбинама. 
 Царински дуг настаје у тренутку када таква роба напусти 

царинско подручје. 

10
04
 Дужник је лице које је: 
1) изнело робу, 
2)  учествовало  у  изношењу  такве  робе  а  знало  је  или  је 
могло  знати  да  декларација  није,  а  требало  је  да  буде, 
поднета. 
 3.  Царински  дуг  при  извозу  настаје  због неиспуњења

услова под којима је одобрено да роба напусти

царинско подручје РС,  уз  потпуно  или  делимично 
ослобођење од царинских дажбина. 
 Царински  дуг  настаје  у  тренутку  када  роба  стигне  на 

неко  друго  одредиште,  различито  од  оног  које  је  било 

одређено  или  истеком  рока  за  подношење  доказа  о 
испуњености  услова  под  којима  је  ослобођење 
одобрено. 
 Дужник је  декларант.  У  случају  посредног  заступања, 

дужником  сматра  се  и  лице  за  чији  је  рачун  извозна 

декларација поднета.  10
05
Царински дуг за робу за коју је прописан повлашћени
тарифни третман
Када  царински  прописи  предвиђају  да  се  за  робу, 

због  њене  врсте  или  употребе  у  посебне  сврхе,  може 

одобрити  повлашћени  тарифни  третман,  смањење  или 
делимично или потпуно ослобођење од плаћања увозних 
или  извозних  дажбина,  такав  повлашћени  тарифни 
третман,  смањење  или  потпуно  или  делимично 
ослобођење ће се применити и када настане
царински дуг, под условом да заинтересовано лице
 -није незаконито поступило, 

- намерно или са грубом непажњом и 

- ако поднесе доказ да су испуњени сви други услови 

за  повлашћени  тарифни  третман,  смањење  или 

делимично  или  потпуно  ослобођење  од  плаћања 
дажбина. 
10
06
Солидарна одговорност
 Ако је више лица у обавези да плате исти царински дуг, обавезна 
су  да  тај  дуг  плате  солидарно  (ако  се  дуг  намири  у  целости  од 
једног дужника сматра се да је дуг наплаћен). 
Правила која се примењују код обрачуна царинског дуга
Износ  увозних  или  извозних  дажбина  за  одређену  робу 

обрачунава се према прописима који су за ту робу важили на дан

настанка царинског дуга,  осим  ако  овим  законом  није  другачије 
утврђено.
  Ако  није  могуће  тачно  одредити  када  је  царински  дуг  настао, 

сматраће  се  да  је  дуг  настао  у  време  кад  ЦО  утврди  да  се  роба 
налази  у  статусу  који  условљава  настанак  царинског  дуга  или  на 
основу  прописа  који  су  важили  за  ту  робу  у  најранијем  тренутку  у 
којем се може на основу расположивих података утврдити постојање 
царинског дуга.  
На  износ  царинског  дуга  наплатиће  се  компензаторна камата

ради  спречавања  неоснованог  стицања  финансијске  користи  због 

померања дана настанка или обрачуна царинског дуга. 

10
07
Место настанка царинског дуга
 Царински  дуг  настаје  у  месту  у  којем  је  декларација 
или извозна декларација поднета, или у месту у којем 
ће бити поднета допунска декларација.

 Царински дуг може настати и:
1)  у  месту  у  коме  су  наступиле  чињенице  и  околности 
које условљавају његов настанак,
2)  на  месту  где  ЦО  закључи  да  се  роба  налази  у 
околностима у којима настаје царински дуг и
3)  ако  је  роба  стављена  у  царински  поступак  који  није
окончан,  а  место  настанка  царинског  дуга  не  може  се 
утврдити  на  наведене  начине,  у  месту  где  је  роба 
стављена у одређени царински поступак или у месту у 
коме је унета у царинско подручје РС.

10
08
Повољнији тарифни третман предвиђен
међународним споразумом
Ако  робу  добијену  у  поступку активног
оплемењивања,  прати  доказ  о  пореклу    и  ако  је  у  њој 
садржана  роба  која  није  пореклом  из  РС  или  државе  са 
којом  је  закључен  споразум  ,  онда    та  роба  без  порекла 
подлеже обавези плаћања увозних дажбина. 
Царински дуг настаје у моменту прихватања извозне

декларације  за  ту  робу.  Дужник  је  декларант.  У  случају 

посредног заступања, дужником сматра се и лице за чији 
рачун је поднета декларација. 
Висина  увозних  дажбина  која  одговара  царинском 

дугу,  утврђује  се  на  исти  начин  као  да  се  ради  о 
царинском  дугу  који  би  настао  да  је  у  том  моменту 
прихваћена  декларација  за  стављање  стране  робе  у 
слободан  промет  у  сврху  окончања  поступка  активног 
оплемењивања.  10
09
ОБРАЧУН И НАПЛАТА ЦАРИНСКОГ ДУГА

10
10
Утврђивање износа увозних или извозних
дажбина

 Износ увозних или извозних дажбина утврђује  
ЦО  надлежан  према  месту  на  којем  је 
царински  дуг  настао  или  се  сматра  да  је 
настао;
 ЦО  утврђује  износ  увозних  или  извозних 

дажбина  које  треба  платити  одмах,  чим 

добије потребне податке. 

10
11
Обавештавање дужника о дугу
 Дужник  се,  на  прописани  начин,  обавештава  о  дугу  на

месту на којем је царински дуг настао или  се  сматра 

да је настао. 
 Изузетно, дужник се не обавештава о дугу: 

1)  када  је  уведена  дажбина  као  привремена  мера 

трговинске  политике,  док  се  не  утврди  коначан  износ  тих 
дажбина; 
2) ако је износ дажбине који треба платити већи од износа 
утврђеног на основу обавезујућег обавештења; 
3)  ако  су  прописи  на  основу  којих  је  донета  одлука  да 
дужник  не  буде  обавештен  о  царинском  дугу  или  да  буде 
обавештен о мањем износу од износа дажбине који треба 
платити, накнадно поништени судском одлуком; 
4)  у  случајевима  у  којима  је  ЦО  ослобођен  обавезе  да 
обавештава дужника о царинском дугу. 
10
12
 Ако  је  износ  дажбине  који  треба  платити  једнак 
износу  унетом  у  декларацију,  дужник  неће бити
посебно обавештен о износу дуга, а сматраће се да 
је био обавештен у тренутку пуштања робе од стране 
царинског органа.

  Ако се износ наведен у декларацији не подудара са 
износом  који  је  обрачунао  царински  орган,  царински 
орган  обавештава дужника о износу дуга у року
од 14 дана од  дана  када  је  ЦО  у  могућности  да 
утврди износ дажбине који треба платити.  

10
13
Рокови за обавештавање дужника о дугу

 Дужник  се  неће  обавештавати  о  дугу  након  истека 

рока од три године од дана када је дуг настао. 

 Ако  је  царински  дуг  последица  радње  која  је  била 

кажњива  у  тренутку  када  је  била  почињена,  рок  од 
три године  продужава се на рок од десет година.

 У  случају  подношења  жалбе  рокови  се  продужавају 

се за време трајања жалбеног поступка. 

10
14
Књижење
 ЦО је у обавези да прокњижи износ дажбине који треба 

платити,  осим  ако  је  износ  дажбине  који  треба  платити 

већи  од  износа  утврђеног  на  основу  обавезујућег 
обавештења; 
   Ако  ЦО  не мора да  прокњижи  ижи  износе  дажбина  о 

којима, више не може да обавести дужника. 

Hакнадно књижење
  Кад износ дажбина није прокњижен или је прокњижен у 

нижем  износу  од  оног  који  се  потражује,  износ  дуга  или 
његов преостали део прокњижиће се у року од два дана
од дана када ЦО  буде у могућности да израчуна стварни 
дуг и утврди дужника 

10
15
Рокови за плаћање дуга, обустава наплате
 Дужник,  који  је  о  износу  дуга  обавештен  плаћа  царински 

дуг у следећим роковима: 
1)  ако  нема  право  ни  на  једну  од  прописаних  олакшица,  у 
року  који  не  прелази  осам дана  од  дана  обавештавања 
дужника  о  износу  дуга  који  се  потражује  (ЦO,  на  захтев
дужника,  може  да  одобри  продужење рока, када  је  износ 
дажбине  настао  као  последица  поступка  накнадне 
наплате);
2)  ако  има  право  на  неку  од  прописаних  олакшица, 
плаћање  се  врши  најкасније  до истека рока или  рокова 
утврђених  у  вези  са  тим  олакшицама,  а  које  Влада 
прописује. 
 Рок за плаћање дуга мирује, ако је: 

1) поднет захтев за отпис дуга, 
2) роба заплењена с намером да се одузме, или 
3) царински дуг има више дужника.  10
16
Начини плаћања, одложеног плаћање
- у готовини или
- поравнањем потраживања када је то прописано. 
-  на  други  начин,  у  складу  са  прописима  којима  се 
уређује начин плаћања.
 ЦО,  на захтев заинтересованог  лица,  одобрава 
одложено плаћање  царинског  дуга,  што  зависи  од 
полагања обезбеђења подносиоца захтева.
 Рок  у  којем  се  плаћање  одлаже  је  30 дана и  који  се 

израчунава  на  више  начина  у  зависности  од  поступака 

које је царински орган користио  приликом одобравања 
одложеног плаћања.
 Дужник  може  платити  целокупан  износ  дажбине  пре

истека рока  који  му  је  био  одобрен  за  одложено 

плаћање. 
 Износ  дажбина  може  уместо  дужника  платити  треће

лице у складу са прописима.  10
17
Принудна наплата царинског дуга, обрачун затезне
камате
 На царинског дуг који није плаћен у прописаном року, 

ЦО  обрачунава  затезну камату и  предузима  све 

законом  прописане  мере  за  наплату  дуга,  укључујући 
и принудну наплату. 
 Наплата царинског дуга се неће вршити када је износ 

дуга  по  једној  радњи  наплате  мањи  од  10 евра у 

динарској противвредности.
 Затезна  камата  на  износ  царинског  дуга  се 

обрачунава се, почев од дана доспелости за плаћање 
тог  дуга,  по  стопи  једнакој  годишњој  есконтној  стопи 
Народне  банке  Србије,  увећаној  за  10  процентних 
поена,  применом  простог  интересног  рачуна  од  сто 
(чл. 269. ЦЗ).

10
18
Застаревање царинског дуга

 Царински  дуг  се  не  може  наплатити  по  истеку 

рока од пет година од дана његовог настанка. 
 Застаревање  се  прекида  сваком  радњом 

царинског  органа  која  се  предузима  ради 

наплате дажбина, у ком случају рок почиње да 
тече од почетка. 
 Апсолутна застара настаје по истеку 10 година 

од дана настанка царинског дуга.

10
19
ГАШЕЊЕ ЦАРИНСКОГ ДУГА

10
20
Царински дуг се гаси:
1) плаћањем износа дуга, 
2) отпустом износа дуга, 
3) наступањем застарелости потраживања и у случајевима 
правно утврђене неспособности плаћања дужника, 
4) поништењем декларације 
5)  ако  је  задржана  и  одузета  или  накнадно  одузета    роба 
уништена по налогу ЦО или  уступљена у корист државе 
због  њених  природних  својстава  или  деловања  више 
силе; 
6)  ако  је  роба  задржана  и  одузета  или  накнадно  одузета 
због незаконитог уношења царинско одручје РС.

 Ако је царински дуг основ за утврђивање прекршајне

или кривичне одговорности, сматраће се да
царински дуг није угашен.
10
   21
ПОВРАЋАЈ И ОТПУСТ ЦАРИНСКОГ ДУГА

10
22
 Царински  дуг  се  враћа  ако  се  докаже  да  у  тренутку 
плаћања  није  био  утврђен  у  складу  са  законом  или 
није укњижен на начин прописан законом.  

 Повраћај  дуга  може  бити    потпун  или  делимичан 

повраћај наплаћеног царинског дуга. 

 Отпуст дуга је одлука о одустајању од наплате целог 
дуга  или  дела  дуга  или  одлука  којом  се  утврђује 
неоснованост  књижења  целог  дуга  који  није  плаћен 
или његовог дела. 

10
23
 ЦО, на захтев заинтересованог лица 
одобрава  повраћај  или  отпуст  у  року  од  три
године од дана кад је о износу дуга обавештен 
дужник  или  у  дужем  року  (ако  лице  пружи 
доказе да је било спречено да захтев поднесе у 
наведеном року због непредвиђених околности 
или више силе). 
 ЦО по службеној дужности  одобрава 
повраћај  или  отпуст  ако  у  року  од три године 
од дана кад је о износу дуга обавештен дужник 
утврди  неправилности  приликом  утврђивања   
или књижења царинског дуга. 

10
24
Повраћај царинског дуга код поништавања декларације и за
робу са недостатком

 Ако је декларација поништена,  а  дажбине  плаћене,  ЦO  ће,  на 

захтев лица, који је поднет у роковима прописаним за подношење 
захтева  за  поништавање  декларације,  одобрити  повраћај 
царинског дуга, 
 ЦО одобрава повраћај или отпуст царинског дуга и за робу која је у 

тренутку  прихватања  декларације  била  са недостатком или  није

испуњавала услове из уговора по којем је увезена и ако:
1) роба није била употребљавана, осим нужне употребе којом се 
утврђује  недостатак  робе    или  њена  неусклађеност  с  одредбама 
уговора, 
2) је роба извезена из царинског подручја Републике Србије. 
 У  случају  отпуста  или  повраћаја  царинског  дуга  због недостатка

робе,  ЦО  ће  одобрити  повраћај  или  отпуст,  ако  странка  поднесе 
захтев  у  року  од  12 месеци од  дана  када  је  о  износу  тог  дуга 
обавештен дужник.

10
25
Други случајеви повраћаја или отпуста ц. дуга

  Влада може прописати и друге случајеве повраћаја или 
отпуста  царинског  дуга,  који нису настали као
последица преваре или грубе непажње од  стране 
дужника  или  других  учесника  у  царинском  поступку,  као 
и посебне услове и поступак остваривања повраћаја или 
отпуста дуга. 
 ЦО  ће  одобрити  повраћај  или  отпуст  дуга  на  захтев 
декларанта  који  је  поднет  у  року  од  12 месеци од  дана 
кад је дужник обавештен о дугу. 
 ЦО  одобрава  повраћај  или  отпуст  царинског  дуга  само 
ако је тај износ већи од износа који је утврдила Влада

10
26
Камата код повраћаја дуга и враћање камата

 Ако царински орган изврши повраћај царинског дуга, 
укључујући и износ затезне камате, који је зарачунат 
приликом  плаћања  тог  дуга,  царински орган не
плаћа и камату.
 Изузетно,  царински  орган  ће  платити  камату  када 
одлука  којом  је  одобрен  захтев  за  повраћај  није 
извршена  у  року  од  три месеца од  дана  њеног 
доношења. 
 Ако  је  грешком  извршен  повраћај  или  отпуст 
царинског  дуга,  дужник  је  обавезан  да  плати 
првобитно утврђени дуг. 

10
27
ДЕО VIII

ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА

10
28
Правни основ
Царински закон- Заштита  права  интелектуалне 

својине  регулисана  је одредбамна  члана  280.  до  287 

ЦЗ,  којима  се  прописују  конкретне  мере  које  царински 
орган  предузима  ради  заштите  права  интелектуалне 
својине, по службеној дужности или на захтев носиоца 
права интелектуалне својине.
Уредба о условима и начину примене мера за

заштиту права интелектуалне својине на граници

(Сл.гласник  РС  бр.86/2010  и  28/2012),  којом  су   
регулисана  питања  у  вези  са  појмом  интелектуалне 
својине и начини њене заштите.
Мере  за  заштиту  права  интелектуалне  својине,  не

примењују  се  на  мање  количине  некомерцијалне 

робе која се налази у личном пртљагу путника или која 
се шаље у мањим пошиљкама
10
29
Појам интелектуалне својине
  Интелектуална својина подразумева  посебна, 
специфична,  права  која  имају  аутори,  проналазачи  и 
остали носиоци права интелектуалне својине. 
  Интелктуална права обухватају ауторска права и права 

сродна ауторском праву и право индустријске својине.
Ауторска права штите неко ауторско дело, као што 

су:  књиге,  брошуре,  музичка  дела,  драмска  дела;  као  и 

дела  сродна  ауторском  праву  попут:  права 
интерпретатора,  право  издавача  слободног  дела,  право 
произвођача фонограма, видео емисије, базе података. 
У  право индустријске својине  спадају:  патенат 

(проналазак), индустријски дизајн, жиг, знак географског 
порекла производа, ,,know-how"-заштићено знање итд.

10
30
Роба којом се повређује право интелектуалне својине је: 
1) кривотворена роба, којом се сматра:
(1) роба која је без одобрења обележена жигом који је 
идентичан  жигу  уредно регистрованoм за исту врсту  робе, 
или  који  се  у  битним  аспектима  не  може  разликовати  од 
таквог жига, и која тиме повређује право носиоца тог жига у 
Републици Србији,
(2)  сваки  симбол жига (укључујући  логотип,  етикету, 
налепницу,  брошуру,  упутство  за  употребу  или  гарантни 
лист  на  коме  се  налази  тај  симбол),  чак  икада  је  поднет 
одвојено,  под  истим  условима  као  и  роба  наведена  у 
подтачки 1) ове тачке,
(3)  материјали  за  паковање  обележени жигом
кривотворене робе, поднети одвојено, под истим условима 
као и роба из подтачке 1) ове тачке,

10
31
 2) пиратизована роба,  којом  се  сматра  роба  која  је 
израђена  или  садржи  копије  израђене  без одобрења
носиоца  ауторског  права  или  лица  које  је  овластио 
носилац  права,  без  обзира  јесу  ли  наведена  права 
регистрована,  ако  се  израдом  тих  копија  повређује 
ауторско право или сродна права или право на дизајн,
3) роба којом се повређује:

(1) патент или мали патент, према прописима РС,
(2) сертификат о додатној заштити, према проп. РС,
(3) право на заштиту биљне сорте, према проп. РС,
(4) ознака порекла или ознака географског порекла, према 
прописима РС,
(5)  право  на  топографију  интегрисаних  кола,  према 
прописима РС.

10
32
  Робом  којом  се  повређује  право 
интелектуалне  својине  сматра  се  и  било  који 
калуп или матрица који  су  посебно 
направљени за израду робе којом се повређује 
право  интелектуалне  својине,  ако  се 
употребом  таквог  калупа  или  матрице 
повређује  право  интелектуалне  својине  према 
важећим прописима.

10
33
Носиоци права интелектуалне својине
Носиоцем  права  интелектуалне  својине  (у  даљем 
тексту:  носилац  права),  у  смислу  ове  уредбе,  сматра 
се:
1)  носилац  жига,  ауторског  права  или  сродног 
права,  права  на  дизајн,  патента  или  малог  патента, 
сертификата  о  додатној  заштити,  права  на  заштиту 
биљне  сорте,  ознаке  порекла,  ознаке  географског 
порекла  и  осталих  права  наведених  у  ставу  1.  овог 
члана,
2)  друго  лице  овлашћено  да  користи  било  које 
право  интелектуалне  својине  наведено  у  тачки 1. овог 
става,
3)  заступник  носиоца  права  или  овлашћеног 
корисника права.
10
34
 Поступање царинског органа по службеној дужности
Мере  које  предузима  ЦО  по  службеној  дужности 
приликом  откривања  повреде  права  интелектуалне 
својине:
 Ако ЦО, у некој од ситуација , пре него што је захтев  за 
заштиту  права  интелектуалне  својине  поднет  или 
прихваћен,  посумња  да  се  робом  повређује  право 
интелектуалне  својине,  може  да  прекине спровођење 
захтеваног  царински  дозвољеног  поступања  или 
употребе  робе,  односно  да  привремено  застане  са 
пуштањем робе и о томе обавештава УЦ.
 УЦ,  без  одлагања  писмено  обавештава  носиоца  права, 
ако  је  познат,  а  царинарница  -  декларанта  или  држаоца 
робе, о привременом задржавању робе, могућој повреди 
права  интелектуалне  својине,  као  и  о  могућности 
подношења  захтева,  у  року  од  три радна дана  од  дана 
пријема овог обавештења 10
35
 Царински  орган  може,  у  складу  са  прописима  да 
захтева  од  носиоца  права  да  достави  информације 
потребне  ради  утврђивања  да  ли  се  робом  за  коју 
постоји  сумња,  повређује  право  интелектуалне 
својине.
 Ако  носилац  права  поднесе  захтев за  предузимање 
мера  за  заштиту  права  интелектуалне  својине, 
Управа  царина  ће  одобрити  спровођење  захтеваних 
мера и  о томе донети одлуку.

10
36
 Ако  у  року  од  10 радних дана (+10)  од  дана  када  су 
заинтересоване  стране  обавештене  о  прекиду  поступка  ЦО  не 
буде  обавештен  да  је  покренут  поступак  који  води  мериторној 
одлуци,  или  да  је  надлежни  орган  одредио  привремену  меру  на 
основу које се одлаже пуштање робе,  роба ће бити пуштена ако 
су испуњени услови за увоз, извоз или транзит. 
 Ако  је  ЦО  у  прописаном  року  обавештен  да  је  покренут  поступак 

који води мериторној одлуци, донеће одлуку о задржавању робе 

за коју постоји сумња да се њоме повређује право ИС, до пријема 
правноснажне одлуке суда.
 Ако  надлежни  суд  пред  којим  се  води  поступак  ради  утврђивања 

постојања  повреде  права  ИС,  на  захтев  туженог  лица  донесе 

одлуку којом се утврђује да власник робе или од њега овлашћено 
лице  може да располаже робом и  пре  доношења  мериторне 
одлуке,  ЦО  ће  поступити  у  складу  са  том  одлуком,  наставити 
одговарајући царински поступак и робу пустити декларанту.

10
37
 Све трошкове који настану у вези робе која је задржана 

(складиштења,  чувања,  одржавања  или  уништења), 

сноси власник или увозник робе.
 У  случају  да  је  роба  за  коју  се  сумња  да  се  њоме 

повређује  право  ИС  привремено задржана, 

декларант,  власник,  увозник,  држалац  или  прималац 
робе  могу,  уз  полагање  обезбеђења,  да  захтевају 
пуштање робе или окончање задржавања робе, ако су 
испуњени следећи услови:
 1)  да  је  царински  орган  благовремено  обавештен  о 

покретању поступка који води мериторној одлуци, 
 2) да надлежни орган није одредио привремену меру, и

 3) да су испуњене све царинске формалности.

 Подносилац захтеваје дужан  пре преузимања робе, да 

подмири  трошкове  настале  у  вези  са  чувањем  и 

одржавањем робе.
10
38
 Поступање царинског органа на захтев носиоца
права ителектуалне својине
 У случају постојања сумње да се увозом, извозом или 

транзитом  робе  повређују  права  интелектуалне 

својине,  ЦО  ће  на    захтев  носиоца  права  ИС, 
прекинути царински поступак и задржати робу. 
 Захтев може бити појединачан, ако се односи на једну 
пошиљку, или општи.
  Носилац права је у обавези да ЦО органу достави све 
податке  које  ЦО  могу  помоћи  да  идентификује 
пошиљке за које постоји сумња да повређују права ИС 
својине:  детаљне  податке  о  оригиналној  роби, 
произвођачима и дистрибутерима такве робе.
 Против  одлуке  царинског  органа  којом  се  захтев 
носиоца  права  ИС  одбија  подносилац  захтева  може 
изјавити жалбу Министарству финансија.
10
39
  Захтев за предузимање мера за заштиту права ИС
 Подноси  се  УЦ  у  писменом  облику  или  електронском 

разменом података, ако је то технички могуће.
 Захтев  сe    подноси    на  прописаном  обрасцу  у  два 

примерка,  један  примерак  за  ЦО  и  један  примерак  за 

носиоца права
 Захтев    мора да садржи све  информације  које  ЦО 

омогућавају лако препознавање робе на коју се захтев 
односи, а нарочито:
 1) тачан и детаљан технички опис робе,

 2)  све  специфичне  информације  које  носилац  права 

може  имати,  а  које  се  тичу  врсте  или  начина  повреде 

права ИС,
 3) име и адресу контакт особе ради сарадње са  ЦО.

10
40
 Носилац права треба да достави и друге расположиве
податке, као што су подаци:
1) о вредности оригиналне робе,
2)  о  месту  где  се  роба  налази  или  предвиђеном 
одредишту робе,
3)  за  идентификацију  пошиљке  или  паковања  и 
амбалаже робе,
4) о очекиваном датуму доласка или одласка пошиљке,
5) о врсти превозног средства,
6) о увознику, извознику или држаоцу робе,
7) о земљи производње, као и о путевима превоза,
8)  о  техничким  и  другим  разликама,  ако  су  познате, 
између  оригиналне  робе  и  робе  за  коју  се  сумња  да 
повређује право интелектуалне својине.

10
41
 Ако је подносилац захтева носилац права лично, онда 
треба да приложи доказ који то потврђује, и то:
 1) у случају права ИС које је регистровано или за који је 

поднета  пријава  за  регистрацију,  доказ  о  регистрацији 

или доказ да је пријава за регистрацију поднета.
 2)  у  случају  ауторског  права  или  сродног  права  или 

права на дизајн, које није регистровано или за које није 
поднета  пријава  за  регистрацију,  доказ  о  ауторству  или 
статусу изворног носиоца права.
 Ако  захтев  подноси  корисник односног права,
потребно  је  приложити  било  коју  исправу  којом  се 
доказује стицање права коришћења односног права.
 Ако  захтев  подноси  заступник носиоца права  или 

овлашћеног  корисника  права,  прилаже  се  копија 

одобрења за заступање.

10
42
 Обрасце  захтева,  заједно  са  исправама  које  се 
прилажу уз захтев, надлежни царински орган је дужан 
да, након  прихватања, чува још најмање  годину дана 
дуже од законског рока важења.

 На 
подношење  захтева  не плаћа  се  накнада  за  рад 
царинских органа.

 УЦ  царина  води  евиденцију о  захтевима  за 

предузимање  мера  за  заштиту  права  интелектуалне 
својине.

10
43
 Уз  захтев  за  предузимање  мера  за  заштиту  права 
интелектуалне својине обавезно се подноси изјава
носиоца права,  у  писменом  или  електронском 
облику, којом носилац права:
-  прихвата  одговорност за штету која  може 
настати  за  лица  која  учествују  у  неком  од  царински 
дозвољених  поступања  или  употреба,  у  случају  ако 
поступак, буде прекинут услед поступања или пропуста 
носиоца права или ако се за предметну робу накнадно 
утврди  да  се  њоме  не  повређује  право  интелектуалне 
својине
-преузима  обавезу да  ће  сносити  и  све  трошкове 
који  настану  у  вези  са  чувањем  и  одржавањем  робе 
која је задржана под царинским надзором

10
44
Управа  царина,  подносиоцу  захтева  доставља 

одлуку,  у  писменом  облику,  у  року  од  30

радних дана од подношења захтева.

Када околности  налажу  хитно  предузимање 

мера  и  кад  захтев  садржи  довољно  података, 
Управа  царина  доставља  одлуку  подносиоцу 
захтева  у  најкраћем  року,  а  најкасније  у  року 
од три дана од дана подношења захтева.

10
45
Одлуке ЦО по поднетом захтеву и евиденције
1) Одобрава се - ако захтев садржи све обавезне податке 
и исправе, УЦ ће одобрити спровођење затражених мера и 
одлуку о томе уноси у образац захтева.
 Одобрење се уводи у евиденцију прихваћених захтева и 

доставља  се  подносиоцу  захтева  и  ЦАЦА-ма  које 

спроводе  царинске  поступке  у  вези  са  робом  за  коју 
постоји сумња да се њоме повређује право ИС.
 Мере за заштиту права интелектуалне својине одобравају 

се  за  период  који  не  може  бити  дужи  од  годину дана  од 
дана доношења одобрења.
 На писмени захтев подносиоца захтева, који је поднет пре 

истека  одобреног  периода,  одобрени  период  може  да  се 

продужи за још годину дана  и под условом да су плаћени 
сви до тада настали трошкови који терете носиоца права.

10
46
 2)  Одбијање захтева- Управа  царина  доноси 
решење  са  образложењем  и  одлуку  о  томе  о  томе 
уноси у образац захтева.
 Решење  се  уноси  у  евиденцију одбијених захтева  и 

доставља се подносиоцу захтева.
 У  случају  да  право  интелектуалне  својине  није  више 

правилно  регистровано  или  је  истекло,  подносилац 

захтева  је  дужан  да  о  томе  обавести  Управу  царина  у 
року од осам дана од дана утврђивања неправилности, 
односно истека регистрације.
 Носилац  права  интелектуалне  својине,  увозник, 
извозник  и  власник  робе  имају  право  да  идентификују 
робу,  укључујући  и  преглед  робе,  под  условом  да  се 
преглед обави под царинским надзором.

10
47
Поступање са робом за коју је утврђено да се
њоме повређује право интелектуалне својине
Ако  је  утврђено  да  се  робом  повређује  право 

интелектуалне својине, та роба не сме да се:

1) унесе у царинско подручје Републике Србије,
2) стави у слободан промет,
3) изнесе из царинског подручја Републике Србије,
4) извезе,
5) поново извезе,
6) стави у царински поступак са одлагањем, или
7)  смести  у  слободну  зону  или  слободно 
складиште.

10
48
 Носилац права дужан је да без одлагања, а најкасније у року од осам

радних дана  од  пријема  мериторне  одлуке,  обавести  УЦ  о    одлуци 

коју  је  донео  суд,  а  којом  се  окончава  предметни  спор  за  заштиту 
права.
 Ако надлежни суд одбаци тужбу или одбије тужбени захтев, УЦ, на 

основу  правноснажне  судске  одлуке,  о  томе,  најкасније  у  року  од 

осам радних дана  од  пријема  одлуке,  писмено  обавештава 
надлежну  царинарницу,  која  наставља  поступак  са  привремено 
задржаном робом.
 Ако је тужбени захтев прихваћен и донета је одлука да се роба којом 

се повређује право ИС уништи, ЦО ће  наложити уништење те робе 

под  царинским  надзором  или  њено  уклањање  из  уобичајених 
трговинских  токова  на  други  начин  (укључујући  и  уступање,  без 
накнаде,  у  хуманитарне  и  сличне  сврхе,  рециклажу  и  сл.),  под 
условом да:
1)  се  у  највећој  мери  смањи  ризик  од  будуће  повреде  права 
интелектуалне својине,
2) се не наноси штета носиоцу права,
3) носиоцу права буде омогућено да предложи начин уклањања робе.
10
49
ДЕО IX

ПРОДАЈА ЦАРИНСКЕ РОБЕ И РАСПОРЕД

ПРИХОДА

10
50
Опште
Продаја  царинске  робе    и  распоред 

прихода    регулисани  су  одредбама  члана  288. 

до  290.  ЦЗ,  док  су  ближи  услови  и  начин 
продаје    прописани  одредбама  члана  648.    до 
658. Уредбе.
 Продаја  царинске  робе  врши  се  уз 

испуњење  услова  утврђених  ЦЗ,  по  правилу, 

јавном продајом.
ЦО  може,  без јавне продаје,  одмах 

продати лако кварљиву робу и живе животиње 
које су задржане у складу са одредбама ЦЗ.

10
51
Поступак јавне продаје у царинарници
Јавну продају царинске робе  врши ЦА-ЦА, коју је 

овластио директор.
Овлашћена  ЦА-ЦА  саставља  спискове робе  по 

врсти, трговачком називу и количини робе.
Трочлана  комисија -    ради  ради  провере  да  ли 
су  се  стекли  услови  за  продају  царинске  робе,  ради 
прегледа, мерења и процене вредности те робе, ЦАЦА 
( по потреби ангажује и вештака).
  Комисија  о  свом  раду  саставља  записник.  Ако 

утврди  да  се  стање  робе  у  погледу  каквоће  или 

количине не слаже с подацима из наведених исправа, 
комисија  је  дужна  да  то  констатује  у  записнику,  као  и 
да  су  се  стекли  услови  предвиђени  законом  за 
излагање царинске робе продаји.
10
52
  После  извршеног  прегледа,  мерења  и  процењивања 
вредности  царинске  робе,  комисија  утврђује  почетну
цену  царинске  робе  која  се  излаже  јавној  продаји,  при 
чему  се  узима  у  обзир  цена  исте  или  сличне  робе  на 
домаћем  тржишту,  по  одбитку  уобичајених  трошкова 
пословања у трговини.
 ЦАЦА  може  до  објављивања  јавне  продаје  одобрити 

власнику робе, осим робе одузете у прекршајном поступку, 
да робу преузме ради царињења или поновног извоза. 
Ако  се  роба    не  прода  на  првој  јавној  продаји,  ЦАЦА 

може    дозволити  преузимање  робе,  до  објављивања 

наредне јавне продаје. 
Лице  које  преузима  робу  дужно  је  да  плати  и  све 

трошкове  које  је  ЦАЦА  имала  због  држања,  чувања, 

превоза  и  процене  робе,  као  и  друге  трошкове  у  вези  са 
продајом робе.
10
53
 Јавна  продаја  се  објављује   у  најмање  једном 
дневном  листу,  који  се  диструбуира  на  целом  царинском 
подручју, најкасније осам дана пре дана јавне продаје.
Оглас  о  јавној  продаји  садржи:  услове  јавне  продаје, 
податке  о  врсти  и  стању  царинске  робе,  почетну  цену 
царинске робе, дан, час и место одржавања јавне продаје, 
висину  и  начин  полагања  кауције  за  учествовање  у  јавној 
продаји, као и дан, час и место на коме се може разгледати 
царинска роба која се излаже продаји.
Прва јавна продаја може се одржати само ако на њој 

учествују  најмање  три понуђача,  која  су  благовремено 

уплатила кауцију.
Друга јавна продаја се  заказује  ако  прва  не  успе,    и 

може  се  одржати  ако  на  њој  учествују  најмање  два

понуђача, која су благовремено уплатила кауцију. У огласу 
за  другу  јавну  продају  објављује  се  да  је  то  друга  јавна 
продаја. 10
54
  Записник о јавној продаји-садржи поатке о 
царинској роби, уплаћеној кауцији, почетној цени робе, 
учесницима  у  надметању  на  јавној  продаји,  додатној 
кауцији,  поднесеним  понудама,  постигнутој  продајној 
цени и купцу.
Ако  у  току  јавне  продаје  почетна  цена  робе 

достигне  износ  који  је  100%  већи  од  почетне  цене 

робе,  комисија  ће  прекинути јавну  продају  и 
обавестити  учеснике  у  надметању  да  на  увећану 
вредност уплате додатну кауцију у износу који са већ 
уплаћеном кауцијом чини 30% од цене робе понуђене 
на јавној продаји до момента њеног прекида.
 Поступак јавне продаје ће се наставити само ако 

на  њој  учествују  најмање  три  понуђача  која  су 

уплатила додатну кауцију. 

10
55
 Записник  о  јавној  продаји,  потписан  од  стране 
чланова комисије, купца и присутних понуђача, истиче се 
на огласној табли  ЦАЦЕ  у  року  од  два дана од  дана 
завршене  продаје  и  мора  се  налазити  на  огласној  табли 
три дана од дана његовог истицања. 

Приговор  на  рад  и  поступак  комисије  -  учесници 

јавне  продаје  могу  поднети  у  року  од  три дана од  дана 
истицања записника на огласну таблу. 

О поднесеном приговору царинарница одлучује у року 

од три дана од дана подношења приговора.

10
56
 Прикупљање понуда - ако  се  царинска  роба  не 
прода  на  другој  јавној  продаји,  може  се  продати 
прикупљањем понуда.
 Понуђачи који  су  благовремено  уплатили  кауцију 

за  другу  јавну  продају,  позивају  да  у  затвореним 

ковертама  доставе  своје  понуде  у  року  који  одреди 
комисија,  након  чијег  истека  се  приступа  отварању 
коверата. 

Непосредна погодба- ако  царинска  роба  није 

продата  прикупљањем  понуда,  Комисија  саопштава 
датум, време и место одржавања непосредне погодбе 
и  утврђује  најнижу цену по  којој  се  царинска  роба 
може продати.

10
57
 Ако  купац  не  уплати  купопродајну  цену  уплати  и   

не    преузме  робу  у  року  од  осам дана од  дана 

извршене  продаје,  односно  од  дана  окончања 
поступка по приговору, губи право на повраћај кауције, 
а царинска роба се поново излаже јавној продаји. 
 Од износа оствареног по основу продаје царинске 

робе,  царинарница  обрачунава  трошкове  везане  за 

продају  те  робе  (стварни  трошкови  објављивања 
огласа  о  продаји,  трошкови  рада  комисија  у  вези  с 
продајом  робе,  трошкови  закупнине  пословних 
просторија  у  којима  се  смешта  и  продаје  роба, 
трошкови  службеног  пута  радника  царинарнице  који 
преузима  царинску  робу  и  други  трошкови  настали  у 
вези  с  продајом  царинске  робе),  а  остатак  тог  износа 
уплаћује у буџет Републике Србије.

10
58
Уступање робе без накнаде, уништење робе и распоред
прихода
 Чланом 298. ЦЗ  прописано је да Влада може уступити без
накнаде робу од историјске, археолошке, етнографске, културне, 
уметничке  и  научне  вредности,  као  и  робу  намењену  за 
хуманитарне сврхе- државним органима, установама културе које 
су  одговорне  за  заштиту  културних  добара,  хуманитарним 
организацијама и другим корисницима хуманитарне помоћи, као и 
у друге оправдане сврхе.
 Роба  која  се  не  може  продати,  односно  употребити  из 

здравствених,  ветеринарских,  фитосанитарних,  сигурносних  или 

других  разлога  прописаних законом  уништава се под  царинским 
надзором.
Трошкове  уништења  сноси  власник  или  увозник  робе,  а  ако 

су  они  непознати  или  недоступни,  трошкове  уништења  сноси 

царински орган.
Приходи  остварени  по  основу  наплаћених  казни  и  продаје 

царинске робе представљају приход буџета Републике. 

10
59
ДЕО X

ЦАРИНСКИ ПРЕКРШАЈИ

10
60
Правни основ
Царински закон - Царински  прекршаји  су 
регулисани  одредбама  чланова  291.  до  306.  ЦЗ,  који   
садрже  опште  одредбе  о  прекршајима  и  њиховим 
учиниоцима,  новчане  казне  за  учињене  прекршаје  у 
царинском  поступку,  за  лица,  односно  одговорна  лица 
у правном лицу, као и заштитне мере, а предвиђена је 
и  могућност  плаћања  новчане  казне  у  ратама,  али  и 
обавеза  плаћања  затезне  камате,  у  случају  да  казна 
није плаћена у року; право на жалбу, као и застарелост 
вођења прекршајног поступка.
Закон о царинским прекршајима (“Сл.гласник РС 

65/2013),  чије  се  одредбе  примењују  на  поступак  у 

царинским  прекршајима,  прописује  надлежност 
Прекршајних судова за вођење прекршајног поступка. 

10
61
 Царински прекршаји су радње или пропусти
који су у супротности са одредбама ЦЗ и
подзаконских аката донетих на основу њега, и када
је то одређено ЦЗ и који као такви подлежу
кажњавању.

Врсте  царинских  прекршаја  и  казне,  као  и 

заштитне  мере    прописани  су  одредбам  члана  292.-
301. Царинског закона. 

Прекршајни  поступак    спроводе  надлежни 

Прекршајни  судови  у  складу  са  својом  надлежношћу 
сходно  одредбама  Закона  о  прекршајима  Републике 
Србије.

10
62
 За  царинске  прекршаје  из  члана  292. ЦЗ,  прописана  је  за 
правно  лице новчана казна од  једноструког  до  четвороструког 
износа  вредности робе  која  је  предмет  прекршаја,  односно  у 
износу  од  5.000  динара до 25.000 динара,  за  одговорно  лице  у 
оквиру правног лица, ако:
1. уноси или износи робу ван граничног прелаза или у време када 
гранични  прелаз  није  отворен  за  промет;  уноси  или  износи 
сакривену робу преко граничног прелаза (члан 58.);
2. изузме  робу  испод  царинског  надзора,  чиме  се  избегава 
царинска контрола (чл. 62, 72, 108, 123, 131.); 
3. не пријави робу коју уноси преко граничног прелаза у царинско 
подручје  Републике  Србије  или  не  допреми  робу  царинском 
органу (чл. 63. и 65.);
4. у  декларацији,  не  прикаже  сву  робу  која  подлеже  царинском 
поступку (члан 84.); 
5. не  пријави  робу  коју  из  слободне  зоне  или  слободног 
складишта  уноси  у  остали  део  царинског  подручја  РС  (члан 
203.).
10
63
 За  царинске  прекршаје  из  члана 293. ЦЗ,  прописана  је    за 
правно  лице  новчана казна од  једноструког  до  четвороструког 
износа  царинских дажбина  за  робу  која  је  предмет  прекршаја, 
односно новчана казна у износу од 5.000 динара до 25.000 динара 
за одговорно лице у оквиру правног лица, ако:
1. изношењем нетачних или неистинитих података или на било који 
други начин навођењем царинског органа на погрешан закључак, 
стекне или покуша да стекне плаћање дажбина у мањем износу, 
преференцијални  тарифни  третман,  ослобођење  од  плаћања 
увозних  дажбина,  олакшицу  у  плаћању  увозних  и  других 
накнада,  плаћање  смањеног  износа,  повраћај  или  отпуст  од 
плаћања увозних дажбина или било коју другу олакшицу (чл. 23, 
30, 31, 84, 87, 104, 112, 113, 150, 152, 169, 172, 177. до 180, 249. 
до 252.);
2. супротно  законским  одредбама,  изврши  пренос  робе  трећем 
лицу,  робу  преда  трећем  лицу  на  коришћење,  изнајми  је  или  је 
на неки други начин користи за друге сврхе осим оних за које је 
та роба добила олакшицу за плаћање увозних и других дажбина, 
тј.  робу  за  коју  је  одобрена  олакшица  дâ  као  залог,  у  најам  или 
као  обезбеђење  од  плаћања  дажбина  пре  измирења  увозних 
10
дажбина у пуном износу (члан 220.). 64
 За прекршај из члана  294. ЦЗ прописана је за правно лице 
новчана казна у износу од 10.000 динара до 1.500.000 динара,
односно  новчана  казна  у  износу  од 5.000 динара до 25.000
динара за одговорно лице у оквиру правног лица, ако:
• 1)  приликом  подношења  захтева  за  одобрење  царинског 
поступка,  било  директно  или  индиректно,  поднесе  царинском 
органу  документацију  која  садржи  нетачне    податке  и  под 
условом  да  такво  чињење  подразумева  или  може 
подразумевати  ослобођење  од  плаћања  увозних  дажбина, 
плаћање  смањеног  износа  или  одобрење  неке  царинске 
повластице,  или  права  која  му  по  закону  не  припадају  (чл.  11, 
111, 112. и 113 .);
• 2)  не  достави  документацију,  или  не  пренесе  информацију  која 
је  неопходна  царинском  органу,  тј.  не  пружи  другу  неопходн 
упомоћ  у  спровођењу  царинског  поступка  (члан  23,  члан  53. 
став 1, чл. 94. и 201.);

10
65
• 3) припреми или наложи припрему лажне евиденције о пореклу робе; 
припреми  или  наложи  припрему  документа  који  садржи  нетачне 
податке  како  би  довело  до  непрописног  одобрења  за  поступак  са 
економским  дејством  и  утврђивања  преференцијалног  порекла  робе 
која је обухваћена тим документом (чл. 32. и 37.); 
• 4) истовари или претовари без одобрења ЦО, или спроведе одобрени 
истовар  или  претовар  робе  на  местима  која  нису  намењена  нити 
одобрена  за  ту  сврху,  или  пропусти  да  на  време  обавести  ЦО  у 
случају  непосредне  опасности  која  изискује  хитно  истоваривање  или 
претовар робе, или без овлашћања ЦО изнесе робу из простора где је 
роба првобитно била смештена (чл. 71. и 72.);
• 5)  не  унесе  у  декларацију  све  податке  о  роби,  који  су  одлучујући  за 
утврђивање  тарифног  сврставања  према  номенклатури  или  у 
декларацију  унесе  тарифну  ознаку  која  је  другачија  у  односу  на 
податке о природи те робе, а при чему такво чињење проузрокује, или 
може да проузрокује плаћање увозних дажбина или других накнада у 
умањеном  износу  или  поднесе  ЦО,  у  оквиру  извозног  поступка, 
извозну  декларацију  у  коју  су  унети  подаци  о  већој  количини,  већој 
вредности, или другачијем пореклу робе од онога што је утврдио ЦО 
(члан 87. став 1.);
10
66
 6) поднесе ЦО, било директно или индиректно, у оквиру извозног 
поступка,  документа  која  садрже  нетачне  податке,  при  чему 
таквим  чињењем  добије,  или  може  добити  одобрење 
повлашћеног  поступка  или  права  која  му  по  закону  не  припадају 
(члан 87. став 2.);
 7)  пропусти  да  прописно  заштити  царинско  обележје  робе  од 
уништења или оштећења или га уклони са превозног средства без 
овлашћења ЦО, осим ако је услед непредвиђених околности или 
услова  више  силе  такво  уклањање  или  уништење  обележја 
неопходно да би се заштитила роба или превозно средство (члан 
97. став 2.);
 8) делује у супротности са чланом 89. или не поштује обавезе које 
мора  испунити  у  случају  примене  одобрења  за  поједностављени 
поступак (члан 101.);
 9)  поступа  као  да  је  роба  стављена  у  слободан  промет  пре 
обављања  формалности  за  стављање  у  слободан  промет  и  за 
плаћање свих дажбина прописаних овим законом, или не поштује 
друге  законе  или  мере  трговинске  политике  или  друге  прописе 
који се односе на увоз робе (члан 104.);
10
67
 10) не  поштује  обавезе  које  проистичу  из  одобрења  царинског 
поступка са економским дејством (члан 113. став 1, члан 144. став 
1. и члан 159.);
 11)  не  обавести  ЦО  о  поступцима  предузетим  након  одобрења 
царинског поступка са економским дејством и који су од значаја за 
садржај и валидност таквог одобрења (члан 113. став 2.);
 12)  не  заврши  транзитни  поступак  и  не  преда  робу  царинском 
органу одредишта у неизмењеном облику или не преда робу у за 
то  прописаном  року,  или  не  поштује  остале  мере  које  предузме 
царински орган да би обезбедио идентитет робе (чл. 119. и 121.);
 13)  у  поступку  пасивног  оплемењивања  поступа  са  робом  у 
супротности са овим законом (члан 172. став 1.);
 14) унесе  или  изнесе  робу  из  слободне  зоне  или  слободног 
складишта  ван  места  уласка  и  изласка,  не  допреми  царинском 
органу  робу  по  уласку  у  слободну  зону  или  слободно  складиште, 
не  преда  копију  транспортног  документа  који  прати  робу,  или  не 
преда  робу  на  захтев  царинског  органа  (члан  192.  став  1,  члан 
193. став 4, члан 195. став 2.); 

10
68
 15)  не  обавести  ЦО  о  изградњи  објекта  у  слободној  зони  и 
слободном  складишту,  о  спровођењу  индустријске, 
комерцијалне  или  услужне  делатности  у  слободној  зони  или 
слободном складишту или спроводи такву делатност без обзира 
на  забрану  или  ограничење  које  је  одредио  царински  орган 
(члан 197. став 1.);
 16)  не  води  прописану  евиденцију  о  роби  која  уђе  у  слободну 
зону  или  слободно  складиште,  као  и  евиденцију  о  кретању  и 
претовару робе (члан 201.);
 17)  поступа  са  робом  из  слободне  царинске  продавнице  у 
супротности са овим законом (члан 208.);
 18  не  обавести  царински  орган  о  поновном  извозу  или 
уништењу робе (члан 209. став 4.) и
 19)  обавести  царински  орган  да  одређена  роба  напушта 
царинско  подручје  Републике  Србије,  а  да  притом  нема  такву 
робу, или такве робе нема у превозном средству (члан 210.)

10
69
 За  царинске  прекршаје  из  члана  295. ЦЗ,  прописана  је  за
правно лице новчана казна у  износу  од 5.000 динара до
500.000 динара, односно  у  износу  од 5.000 динара до 25.000
динара за одговорно лице у оквиру правног лица, ако:
 1) не чува документацију у прописаном периоду (члан 26.);
 2) пропусти да у року превезе робу путем и на начин како је то 
одредио царински орган (члан 63.);
 3)  не  поднесе  сажету  декларацију  у  складу  са  чланом  68.  овог 
закона,  или  поднесе  сажету  декларацију  након  прописаног 
периода (члан 68.);
 4)за  потребе  обављања  прегледа  робе  и  превозних  средстава 
којима се она преноси, не истовари или не распакује робу након 
што је то од њега затражио царински орган (члан 71. став 3..);
 5)  не  поднесе  захтев  за  доделу  неког  од  царински  дозвољених 
поступања  или  коришћења  робе  или  пропусти  да  обави  такве 
формалности у прописаном 

10
70
 6)  чува  робу  у  привременом  смештају  на  местима  и 
под  условима  који  су  у  супротности  са  онима  које  је 
одробрио царински орган, или спроводи поступке над 
робом  којима  се  мења  њен  изглед  или  техничке 
карактеристике (чл. 76. и 77.);
 7) не достави допунску декларацију или је не достави 
у прописно време (члан 101.); 
 8) настави са радом у царинском складишту из члана 
128.  став  1.  и  члана  138.  овог  закона,  у  супротности 
са  одобрењем  царинског  органа  или  без  одобрења 
царинског органа (члан 128. став 1. и члан 138.);
 9)  не  поштује  обавезе  и  услове  које  је  преузео  као 
држалац царинског складишта (чл. 131, 139. и 140.);

10
71
 10)  не  поштује  обавезе  и  услове  које  је  преузео  као 
корисник царинског складишта (члан 132.);
 11) пропусти да води прописану евиденцију за робу која 
је  стављена  у  царински  поступак  на  начин  који  је 
одредио  царински  орган  или  је  води  нередовно  (члан 
135.);
 12)  не  извезе,  тј.  пропусти  да  поново  извезе  робу,  у 
утврђеном  року,  у  оквиру  поступка  активног 
оплемењивања,  или  пропусти  да  у  датом  периоду 
захтева  другачије  царински  одобрено  поступање  или 
коришћење робе (члан 146. став 1.);
 13) не извезе привремено увезену или унету робу у за 
то прописаном року или пропусти да у прописаном року 
поднесе захтев за добијање одобрења за спровођење 
другог царински одобореног поступања или коришћења 
робе (чл. 167. и 181
10
72
Одговорност другог лица

За царински прекршај може одговарати и 
-лице  које  купује,  продаје,  распродаје,  прима  као 
поклон,  сакрива,  преузима  ради  смештаја  у 
одговарајући смештајни простор, или
- превози, чува, користи, или
-по било ком основу стиче, робу за коју зна или за коју 
је морао знати да су предмет прекршаја према чл. 292. 
до 295. овог закона.

 Ова  лица  ће  се  казнити  истом  казном  која  је 

предвиђена за починиоца прекршаја.

10
73
Мандатна казна

Одредбом  члана  297.  ЦЗ  прописана  је  могућност 

изрицања мандатне казне, где ће се новчаном казном 
у  износу  до  20.000 динара казниће  се  на  лицу  места, 
правно  лице,  које  изврши  прекршај  из  чл.  294. и 295. 
ЦЗ,  под  условом  да  царинска вредност те робе не
прелази износ од 1.000 € прерачунате у динаре у
складу са одредбама ЦЗ. 

 За  овај  прекршај  казниће  се  новчаном  казном  од 

5.000 динара, на лицу места одговорно лице у оквиру 
правног лица, као и физичко лице. 

10
74
Заштитне мере
Заштитна мера одузмања робе, 
изриче се за робу која је предмет прекршаја из чл. 292.
и 293. ЦЗ.
   Поред  робе  која  је  предмет  прекршаја  одузеће  се 

преносно средство употебљено за смештај робе која 
је предмет прекршаја (контејнер, паковање или други 
предмети),  чак    и  ако  није  својина  учиниоца 
прекршаја.
 Ако  роба  која  је  предмет  царинског  прекршаја 
не  буде  пронађена  или  се  не  може  одузети  из  било 
ког разлога, починилац прекршаја је дужан да  плати
вредност робе  утврђену  у  складу  са  одредбама  ЦЗ 
уз  покретање  посебног  поступака  наплате  увозних 
дажбина.

10
75
 Заштитна мера одузимања робе биће изречена и у 

случају  када  је  прекршајни  поступак  обустављен  зато 

што  је  учинилац  у  време  извршења  прекршаја  био 
малолетан  или  се  против  учиниоца  није  могао  водити 
поступак  зато  што  је  учинилац  био  недоступан  или 
непознат царинском органу или због постојања других 
законских  сметњи,  осим  у  случају  наступања 
апсолутне застарелости.
Ако  има  више  учиниоца  прекршаја,  прописна  је 

солидарна одговорност за плаћање вредности робе и 
дажбина.
Роба која је предмет царинског прекршаја за коју је 

прописана  заштитна  мера  одузимања  робе, 

привремено  се  задржава  и  остаје  под  царинским 
надзором до окончања прекршајног поступка.

10
76
2. Одузимање превозног средства ,
Превозно средство које се користи за превоз робе која 
је предмет прекршаја из члана 292. ЦЗ., одузеће се:
-  ако  вредност  поменуте  робе  прелази  1/3  вредности 
превозног средства,
-  када  је  власник  тог  превозног  средства  знао  или 
могао знати да ће се оно користити за превоз робе која 
је предмет извршења прекршаја.
 Ако  је  превозно  средство  посебно  конструисано, 

адаптирано,  измењено  или  на  било  који  други  начин 

прилагођено  сврси  сакривања  робе,  одузеће  се  без 
обзира на вредност робе и превозног средства.
 Одузимање  превозног  средства  по  овом  основу 

не  утиче  на  права  трећих  лица  да  од  починиоца 

прекршаја захтевају надокнаду штете.

10
77
Затезна камата

 На  износ  казне  која  није  плаћена,  ЦО  обрачунава 

камату,  почев  од  дана  доспелости  за  плаћање  те 
казне,  по  стопи  једнакој  годишњој  есконтној  стопи 
Народне  банке  Србије,  увећаној  за  10  процентних 
поена, применом простог интересног рачуна од сто.

10
78
 Надлежност и покретање прекршајног поступка
 На  поступак  у  царинским  прекршајима  примењују  се 

одредбе  Закона о царинским прекршајима у  складу  са 

којим је регулисана надлежност за вођење истог.
 Прекршајни  поступак  у  првом  степену  воде  прекршајни

судови.
   Против  одлуке  првостепеног  прекршајног  суда  може  се 

изјавити жалба другостепеном прекршајном суду. Жалба се 
подноси  у    року  од    осам дана  од  дана    пријема  писменог 
отправка решења.
 Прекршајни  поступак  се  покреће  на  основу  прекршајног 

налога  (издаје  се  када  је  казна  прописана  у  фиксном 

износу)  и  на  основу  захтева  за  покретање  прекршајног 
поступка. 
ЦО  као  овлашћени  подносилац  захтева  за  све 

прекршаје  прописане  ЦЗ    подноси  захтеве  за  покретање 

прекршајног поступка месно надлежном прекршајном суду.10
79
Месна надлежност 
   Месна  надлежност  прекршајног  органа   

утврђује  се  према  месту  извршења 

прекршаја  или  месту  где  је  прекршај 
покушан. 

 Царинарнице  као  овлашћени  подносилац, 

захтев  за  покретање  прекршајног  поступка 
подносе  на основу прекршајне пријаве коју 
сачињава  царински  службеник  који  је  открио 
царински прекршај.

10
80
Прекршајна пријава мора обавезно да садржи следеће податке:
1. основне податке:
-  о  физичком  лицу,  предузетнику  и  одговорном  лицу  против 
кога се подноси прекршајна пријава: лично име, ЈМБГ, занимање, 
место  и  адресу  становања,  место  и  адресу  запослења, 
држављанство, односно 
-назив и седиште правног лица, као и ПИБ и матични  број,  а 
за предузетнике и назив и седиште радње
- за одговорно лице у правном лицу и функцију коју обавља у 
правном лицу;
У  циљу  спречавања  одговорности  за  прекршај  намерним 

гашњем правног лица, Закон о прекршајима предвиђа могућност 
кажњавања  правног следбеника  правног  лица,  јер  је  услед   
промене  назива  правног  лица,  када  остаје  иста  делатност,  орган 
управљања  и  оснивач,  промењен  само  облик  постојања  правног 
лица, што га не  ослобађа одговорности;

10
81
2. Чињенични опис прекршаја,
подразумева  време,  место  и  начин  извршења 
прекршаја.
 Правилан,  прецизан  и  тачан  чињенични  опис  је 

неопходан  како  би  царинарница  могла  да  поднесе 

прекршајном  суду  валидан  Захтев  за  покретање 
прекршајног поступка.
Значај чињеничног описа огледа се у томе што од

чињеничног описа зависи правна квалификација

прекршаја, те  чак  и    кад  је  дата  погрешна  правна 
квалификација,  царинарница  може,  на  основу 
чињеничног описа у поднетој пријави, да наведе тачан 
опис прекршаја који мора одговарати опису прекршаја 
из Царинског закона. 

10
82
 Уз прекршајну пријаву ће се доставити сви докази који 
прикупљени  пре  подношења  прекршајне  пријаве,  а  то  су: 
Записник  о  извршеној  контроли,  односно  записник  о 
откривеном  царинском  прекршају,  потврде,  фотографије, 
изјаве учесника и евентуалних сведока и њихове адресе и 
све  остало  што  прецизније  и  ближе  описује  начин 
извршења прекршаја.
  Записник  о  откривеном  царинском  прекршају  мора 

бити  оверен  печатом  и  потписан  од  стране  царинских 

службеника,  читким  потписом  и  исти  мора  бити  потписан, 
такође, читким потписом од стране свих учесника. 
 Царински  служнбеник  који  је  открио  цар.  прекршај, 

сачињава  прекршајну  пријаву,коју  са  свим  прикупљеним 

доказима  доставља  месно  надлежној  ЦАЦИ  ради 
подношења  Захтева  за  покретање  прекршајног  поступка 
прекршајном суду. 

10
83
 Ако  је  прекршајни  поступак  покренут  против  лица 
чије  је  боравиште  ван  царинског  подучја  РС,  а 
испуњени  су  сви  услови  за  вођење  поступка  и 
доношење  одлуке,  прекршајни  поступак  се  сматра 
хитним и  одлука  се  мора  донети  у  року  од  48 сати од 
тренутка покретања прекршајног поступка.

10
84
Застаревање

Прекршајни  поступак  не  може  се  покренути  ако 

протекне три године од дана када је прекршај учињен.
 Застаревање  се  прекида  сваком  радњом 
надлежног  органа  која  се  предузима  ради  гоњења 
учиниоца прекршаја.
 Застаревање  почиње  поново  да  тече  сваким 

прекидом,  али  застарелост  гоњења  настаје  у  сваком 

случају по истеку рока од шест година од дана када је 
прекршај учињен.

10
85
XI део

НАДЛЕЖНОСТ И ОРГАНИЗАЦИЈА УПРАВЕ

ЦАРИНА, ОВЛАШЋЕЊА И ОБАВЕЗЕ
ЦАРИНСКИХ СЛУЖБЕНИКА

10
86
Одредбом члана 310. став 1 ЦЗ прописано је да даном 

почетка  примене  овог  закона  (3.05.2010.г.),  престаје  да 

важи  Царински  закон  ("Службени  гласник  РС",  бр. 
73/03, 61/05, 85/05 - др. закон и 62/06 - др. закон), осим 
чл. 252. до 329. тог закона.

Надлежност  и  организација  Управе  царина, 

овлашћења  и  обавезе  ,  као  и  принципи  рада    и  кодекс 
понашања  царинских  службеника  регулисани  су 
члановима 252. до 329. старог Царинског закона. 

10
87
 1. Надлежност Управе царина
  УЦ  обавља  послове  из  свог  делокруга  на  основу 
принципа  професионалности  и  интегритета,  јавности 
рада,  пружања  услуга  јавности,  одговорности  и 
доследности  у  примени  закона  и  употреби  законских 
овлашћења. 
 У оквиру делокруга својих послова УЦ:
  1)  спроводи  мере  царинског  надзора  и  контроле  над 
царинском  робом  одређене  овим  законом  и  другим 
прописима; 
2) спроводи царински поступак; 
3) врши обрачун, наплату и принудну наплату увозних 
и других дажбина, акциза и пореза на додату вредност, 
накнада  за  робу  која  се  увози,  односно  када  је  то 
посебним прописима одређено, извози; 
10
88
4) спроводи превентивну и накнадну контролу; 
5)  издаје  општа  обавештења  о  примени  царинских 
прописа,  обавезујућа  обавештења  о  сврставању  и 
пореклу  робе,  као  и  обавештења  о  примени  других 
прописа из надлежности царинских органа; 
6)  спроводи  законом  предвиђени  поступак  у  циљу 
откривања царинских прекршаја, привредних преступа 
и кривичних дела; 
7) води првостепени и другостепени царинско-управни 
поступак; 
8)  врши  контролу  уношења  и  изношења  динарских  и 
девизних  средстава  у  међународном  путничком  и 
пограничном промету са иностранством; 

10
89
 9)  врши  контролу  уношења,  изношења  и  транзита 

робе  за  коју  су  прописане  посебне  мере  ради 

сигурности,  заштите  здравља  и  живота  људи, 
животиња  и  биљака,  заштите  животне  средине, 
националног  блага,  историјских,  уметничких  или 
археолошких  вредности,  заштите  интелектуалне  или 
индустријске својине и друго; 
10) води евиденције из свог делокруга; 

11) обрађује и статистички прати податке о увозу и 

извозу; 
 12) обавља и друге послове у складу са законом и 
другим прописима.

10
90
Организација и управљање Управом царина
Послове  из  надлежности  Управе  царина  врше 

организационе јединице у седишту и ван седишта Управе 
царина. 
  (1)  Царинарнице,  као  подручни  органи  Управе  царина, 
оснивају се у привредним и саобраћајним центрима када 
то захтевају обим, структура и токови роба у путничком и 
робном промету са иностранством. 
Царинарницом  руководи  управник  царинарнице,  који 

је одговоран директору. 
(2)  Ради  обављања  појединих  послова  из  надлежности 
царинарница  оснивају  се,  као  организационе  јединице, 
царинске  испоставе,  одсеци  и  реферати,  у  седишту  или 
ван седишта царинарнице. 
 
10
91
Директор Управе царина,

   Директора  УЦ  поставља  и  разрешава  Влада,  на 

предлог министра. 
 Директор УЦ:
1. руководи УЦ
  2. обезбеђује координацију рада и
3.  јединствену  примену  прописа  из  делокруга  УЦ 
царина на целом царинском подручју. 

10
92
Организација Управе царина
Министар, на предлог директора: 

1)  уређује  унутрашњу  организацију  и  систематизацију 

радних  места  у  Управи  царина  којом  се  прописују 
посебна  знања  и  способности  за  поједина  радна 
места; 
2)  одлучује  о  правима  и  обавезама  запослених  у 
Управи  царина  из  радног  односа  (звања,  плате, 
накнаде зарада и додатна примања); 
3) одлучује о стручном образовању, оспособљавању и 
усавршавању запослених у Управи царина; 
4)  одлучује  о  приговору  на  одлуке  о  правима  и 
обавезама из радног односа. 

10
93
Структура радних места у Управи царина
Број  радних  места,  опис  радних  места,  посебне 

услове  који  се  односе  на  одговарајућа  радна  места, 

као  и  структуру  радних  места  утврђује  Министар,  на 
предлог директора. 
Радна места према групама:

1) руководиоци високог нивоа; 
2) руководиоци средњег нивоа; 
3) руководиоци нижег нивоа; 
4) овлашћени извршиоци; 
5) помоћно и административно особље. 
  Лица  из  тачке  1.  до  4.    су  овлашћени  царински 

службеници, у смислу одредаба ЦЗ. 

10
94
ОВЛАШЋЕЊА ЦАРИНСКИХ СЛУЖБЕНИКА
Овлашћења царинских службеника
Овлашћени ЦС може, у примени одредаба овог закона 

или  других  прописа  који  се  односе  на  увоз,  извоз  или 
транзит робе, да: 
1)  привремено  задржи  лице  за  које  постоје  основи 
сумње да је извршило кривично дело прописано законом, 
о чему одмах обавештава надлежно јавно тужилаштво или 
МУП; 
2)  затражи  од  лица  исправу  којом  то  лице  доказује 
идентитет, као и да изврши проверу података из исправе; 
3)  прегледа  пословне  просторије,  објекте,  предмете, 

превозна  средства,  документацију,  робу  и  лица, 

привремено  одузме  робу  и  средства  којима  је  почињена 
повреда  прописа  лицу  за  које  се  сумња  да  је  свесно 
учествовало у увозу или извозу робе  у супротности са ЦЗ 
и другим прописима, 
10
96
   4)  спроводи  накнадне  контроле  увозних  и  извозних 
послова, у складу са овим законом и другим прописима; 
5)  остварује  сарадњу  и  размењује  информације  са 
надлежним  државним  органима,  јавним  или  приватним 
организацијама; 
6)  размењује  информације  о  увозу,  извозу  или 
транзиту робе са страним царинским администрацијама; 
7)  врши  испитивање  у  име  других  царинских 
администрација  (замолним  путем),  у  случајевима  када  је 
та  администрација  започела  кривично  испитивање  или  је 
дошла до сазнања у вези са чињеницом, која се односи на 
царински прекршај и 
8)  прикупља  информације  потребне  за  вођење 
поступка  и  предузима  посебне  радње  ради  откривања  и 
спречавања царинских прекршаја, привредних преступа и 
кривичних дела. 
10
97
 У обављању својих послова Управа царина може да:
-затражи  помоћ  од  органа  министарства  надлежног  за 
унутрашње послове и Војске Србије  
-да  користи  специјалну  техничку  опрему,  службена  возила 
опремљена  светлосним  и  звучним  сигналима  и  посебно  обучене 
животиње (службена возила могу имати ознаку "царина" и службену 
ознаку царинске службе). 
 Овлашћени  ЦС  доказује  овлашћење  за  обављање  царинских 
послова  службеном  легитимацијом  и  службеном  значком  са 
идентификационим бројем. 
 Овлашћени  ЦС  је  дужан  да  се,  на  захтев  учесника  у  царинском 
поступку, легитимише службеном легитимацијом и значком, а када 
послове  обавља  у  цивилној  одећи  дужан  је  да  се  легитимише 
службеном легитимацијом пре предузимања било које радње. 
 Овлашћени ЦС има право и обавезу да носи оружје и муницију под 
условима  и  на  начин  који  пропише  министар,  а  може  употребити
оружје под  условима  и  на  начин  који  су  прописани  за  овлашћена 
службена лица министарства надлежног за унутрашње послове. 

10
98
Овлашћења ЦС у погледу царинске робе:
1) прегледа сву робу која се увози, отвори или нареди 
да  се  отвори  свако  колето  са  увезеном  робом  и  узме 
узорак увезене робе у одговарајућој количини; 
2)  прегледа  отвори  или  нареди  да  се  отвори  увезена 
поштанска пошиљка , за коју сумња да садржи робу чији 
је  увоз  забрањен,  ограничен  или  уређен  посебним 
прописима  и  узме  узорке  те  робе  у  одговарајућој 
количини; 
3)  прегледа  робу  која  је  пријављена  за  извоз,  отвори 
или нареди да се отвори колето или контејнер са таквом 
робом и узме узорке те робе у одговарајућој количини; 
4) прегледа робу и узме узорке те робе кад сумња да 
је направљена грешка приликом сврставања робе по ЦТ, 
утврђивања вредности робе и количине робе;

10
99
 5)  прегледа  робу  и  узме  узорке  те  робе  у 
одговарајућој  количини  кад  сумња  да  је  направљена 
грешка  у  вези  са  пријављеним  или  утврђеним 
пореклом робе,
 6) прегледа робу, отвори или нареди да се отвори 
колето  или  контејнер  са  робом  кад  сумња  да  су 
прекршене  одредбе  ЦЗ  и  других  прописа  које 
спроводи, прекршене у погледу врсте робе, 
7)  кад  сумња  да  су  одредбе  ЦЗ  и  других  прописа 
које  спроводи,  прекршене  у  вези  са  превозним 
средством,  заустави  и  претражи  превозно  средство, 
прегледа  робу  у  њему  и  отвори  или  нареди  да  се 
отвори  колето  или  контејнер  и  да  захтева  да  се  то 
превозно  средство  допреми  у  царинарницу  или  друго 
место погодно за претрес, преглед или отварање. 

11
00
Овлашћења ЦС у погледу превозних средстава:
Овлашћени  ЦС  може,  осим  ако  није  друкчије 

одређено  ЦЗ  или  међународним  уговором,  у  свако 

доба,  да  уђе  у  превозно  средство,  изврши  преглед  и 
претрес ма ког његовог дела, док то средство: 
1) улази или излази из царинског подручја: 
2) налази се унутар одобреног простора; 
3)  налази  се  у  границама  простора  који  служи  за 
упловљавање или испловљавање из пристаништа или 
копна уз пристаниште 
4) долази на аеродром или га напушта; 
5)  долази  или  напушта  одобрено  пристаниште, 
царинско складиште или слободну зону. 

11
01
 Овлашћени  ЦС  има  слободан  приступ  сваком  делу 
возила,  пловила  или  ваздухоплова,  на  месту  одређеном 
за царинску контролу и може да: 
1) нареди да се роба означи пре него што се истовари; 
  2)  закључа,  пломбира,  означи  или  на  други  начин 
обезбеди робу која се транспортује, 
  3)  нареди  да  се  отвори  закључан  простор  или   
контејнер, 
 ЦС може да заустави и претресе превозно средство на 

било ком месту на царинском подручју, ако посумња да 
превозно средство превози робу: 
1)  за  коју  се  плаћају  увозне  и  друге  дажбине,  а  које  нису 
плаћене нити обезбеђене, или 
2) која је бесправно премештена. 

11
02
Овлашћења ЦС у погледу физичких лица-учесника у
царинском поступку:

Овлашћени ЦС може од сваког лица да захтева да:

1) покаже робу коју је набавило ван царинског подручја   
2)  робу  коју  је  набавило  на  царинском  подручју  која 
подлеже  царињењу  или  опорезивању,  а  коју  је  лице 
набавило без плаћања увозних и других дажбина 
 Лице које улази на царинско подручје или га напушта, 

дужно је да одговори на питања ЦС која се односе на 
његов  пртљаг,  предмете  у  пртљагу  или  друге 
предмете  које  носи  са  собом,  а  ако  овлашћени 
царински  службеник  затражи,  дужно  је  да  пртљаг  и 
предмет да на преглед.
 
11
03
Претрес лица
Ако овлашћени ЦС посумња да је лице прећутало или 

дало нетачне податке на  његова питања,  или  ако је  лице 

сакрило  робу  чији је  увоз  или извоз забрањен, ограничен 
или уређен посебним прописима, може извршити претрес 
лица  које  улази  на  царинско  подручје  или  напушта 
царинско подручје.  
  Претрес  лица  врши  овлашћени  ЦС  истог  пола,  по 

налогу  линијског  руководиоца,  а  ако  га  у  месту  где  се 

претрес  врши  нема,  овлашћени  ЦС  може  да  одреди 
погодно лице истог пола да изврши претрес.
Претрес  малолетних  лица  врши  се  у  присуству  лица 

које је за малолетно лице одговорно или уколико то лице 
није присутно, у присуству социјалног радника. 
 Претрес који подразумева физички преглед телесних 

отвора  извршиће  лекар  или  други  медицински  радник 

јавне здравствене установе.  11
04
Друга овлашћења царинских службеника
1.  може  да  захтева  од  лица  које  улази  или  излази  из 

слободне  зоне  одговор  на  питања  у  вези са  робом,  да приликом 

уласка  или  изласка  возила  из  слободне  зоне  уђе  у  исто  и 
претражи сваки његов део, као и да у свако доба изврши преглед 
слободне зоне и свих зграда и робе у слободној зони; 
2.  може  да  захтева  да  лице,  које  је  по  закону  и  другим 

прописима, дужно да дâ податке или да испуни одређену обавезу, 
поднесе,  у  одређеном  року  и  на  одређеном  месту, 
књиговодствену  исправу,  уговор,  евиденцију  или  другу  исправу, 
коју сматра потребном за спровођење царинске контроле; 
3.  има  право  да,  ако  се  пословне  књиге  и  прописане 

евиденције  воде  електронским  путем,  прегледа  базу  података 

рачунарског  система,  као  и  да  захтева  израду,  односно  предају 
сваког  документа  или  декларације  која  потврђује  неки  податак 
вођен на електронском медију;. 
4.  може да узме копије и направи изводе из документа који 

је прибављен у складу са одредбама овог члана; 

11
05
 5.  може  да  при  обављању  царинске  контроле 
привремено одузме или забрани располагање исправама , 
носачима  података  као  и  предметима  и  узорцима 
предмета  у  вези  којих  се  спроводи  царински  поступак,  у 
року који не може бити дужи од  15 дана од дана њиховог 
привременог  одузимања,  односно  забране  располагања, 
ако  је  то  потребно  ради  осигурања  доказа,  утврђивања 
неисправности или повреде царинских и других прописа;
6.  уђе  у  пословне  просторије,  у  току  редовног  радног 

времена  корисника  тих  просторија  ако,  из  оправданих 

разлога,  посумња  да  се  те  просторије  користе  у  вези  са 
набавком,  увозом  или  извозом  робе  за  коју  се 
обрачунавају  дажбине,  да  се  та  роба  налази  у  тим 
просторијама,  као  и  да  изврши  преглед  тих  просторија  и 
робе,  укључујући  и  просторије  које  су  означене  као 
седиште  привредног  субјекта  или  просторије  које  се 
користе као складиште робе; 
11
 06
 7.  може,  уместо  да  привремено  одузме  робу  или 

превозно  средство,  да  остави  робу  или  превозно 

средство  под  надзором  на  чување  лицу  од  кога  се 
привремено одузима или лицу које сматра погодним за 
чување  (у  ком  случају  обавештава  лице  коме  је 
привремено одузео робу. 
Лице  коме  је  дата  на  чување  роба  или  превозно 

средство  дужно  је  да  ту  робу  односно  превозно 

средство  држи  на  безбедном  месту,  без  трошкова  по 
државу,  за  време  док  се  не  донесе  коначна  одлука  у 
вези те робе односно превозног средства. 

11
07
ПРИНЦИПИ РАДА ЦАРИНСКИХ СЛУЖБЕНИКА

11
08
 Принцип непристрасности
  Царински  службеник  дужан  је  да  буде 

непристрасан приликом обављања свог посла. 
Ако  царински  службеник  спроводи  царински 

поступак  у  коме  је  учесник  лице  које  је  са  њим  у 

сродству  или  пријатељском  односу  или  у  коме  је 
учесник  предузеће  чији  је  власник  или  сувласник  са 
њим  у  сродству  или  пријатељском  односу,  одмах  ће  о 
томе  обавестити  свог  линијског  руководиоца,  који 
предузима  неопходне  мере  ради  обезбеђења 
очигледне непристрасности. 
  Царински  службеник  који  поступа  супротно 

принципу  непристрасности,  дисциплински  је 

одговоран. 

11
09
Принцип тајности и поверљивости
Информације  и  подаци  до  којих  царински 

службеник  дође,  у  обављању  својих  дужности, 

поверљиви  су  (осим  ако  су  јавни)  и    исти  се  не  могу   
преносити  неовлашћеним  лицима  нити  користити  за 
добит своју или других лица. 
Захтев тајности је трајан. 

  Царински  службеник  који  поступа  супротно 

одредбама  овог  члана,  дисциплински  је  одговоран  и 

може кривично одговарати у складу са законом. 
 Лице које је напустило Управу царина, које поступи 
супротно одредбама овог члана, може кривично 
одговарати у складу са законом. 

11
10
КОДЕКС ПОНАШАЊА ЦАРИНСКИХ
СЛУЖБЕНИКА

11
11
 Кодексом понашања утврђују се општа
правила понашања царинских ЦС приликом
обављања послова у УЦ и ван ње, као и понашање
царинских службеника у току и ван радног
времена.
  Кодексом  понашања  утврђује  се  понашање 

царинских  службеника  према  јавности,  колегама, 

руководиоцима  и  службеницима  којима  руководе,  као 
и према другим државним службеницима. 
Примену  Кодекса  понашања,  ради  његове 
правилне примене, контролишу руководиоци. 
Кодекс  понашања  царинских  службеникадонео  је 

Министар  финансија  и  економије  Републике  Србије   

2003. године.

11
12
КОДЕКС ПОНАШАЊА ЦАРИНСКИХ СЛУЖБЕНИКА
I УВOД
Овим  Кодексом  утврђују  се  општа  правила 

понашања царинских службеника приликом обављања 
послова  у  Управи  царина  и  ван  ње,  понашање 
царинских  службеника  у  току  и  ван  радног  времена, 
као  и  понашање  царинских  службеника  према 
јавности,  колегама,  руководиоцима,  службеницима 
којима  руководе,  као  и  према  другим  државним 
службеницима.

11
13
II ПРАВИЛА ПОНАШАЊА
1. ЦС, у оквиру својих права, обавеза и овлашћења, дужан 
је  да  се  при  обављању  својих  послова  придржава 
принципа  законитости,  објективности,  професионалне 
непристрасности,  одговорности,  ефикасности, 
економичности и правичности.
2. ЦС је дужан да у свом раду има једнако професионалан 
приступ према свим странкама и да предмете у царинском 
поступку  обрађује  без  давања  приоритета  било  коме  из 
било којих разлога, сем професионалних.
3.  ЦС  не  сме,  у  вези  са  његовим  радним  обавезама,  да 
прима  новац,  поклоне,  услуге  или  неку  другу  корист  за 
себе  или  другога,  нити  да  подстиче  на  давање,  тј.  својим 
понашањем,  поступцима  или  речима  ставља  до  знања  да 
очекује  било  коју  корист,  односно  не  сме  да  предузима 
било  које  радње  и  поступке  који  би  га  довели  у  завистан 
положај.
11
14
 4.  ЦС  мора  својим  радом  и  понашањем  да  чува  и 
унапређује  углед  царинске  службе,  како  на  радном  месту, 
тако и у приватном животу, односно мора да се уздржава од 
понашања  које  би  могло  да  има  негативан  утицај  на  углед 
царинске  службе  и  да  наруши  поверење  у 
професионалност,  непристрасност  и  законитост  рада 
царинске службе.
5. ЦС  не сме да сарађује са лицем или групом лица за 

која постоји основана сумња да су повезани са криминалним 
радњама, изузев када то природа његовог посла захтева.
6.  ЦС  не  сме  да  врши  дискриминацију  или 

узнемиравање  лица  по  било  ком  основу  као  што  су 

национална  припадност,  језик,  пол,  раса,  боја  коже, 
вероисповест,политичка  или  друга  припадност,  етничко  или 
социјалнпо  порекло,  имовинсоко  стање,  образовање  или 
неки  други  статус,  и  дужан  је  да  поштује  међународно 
призната људска права и слободе.
11
15
 7. ЦС је дужан да се на раду, у контакту са странкама 

и  другим  лицима,  понаша  љубазно,  културно  и 

професионално,  као  и  да  им  пружи  сву  потребну  помоћ  у 
царинском  поступку,  уколико  они  нису  упознати  са  својим 
правима  и  обавезама,  при  том  стално  имајући  у  виду,  да 
се налази у служби државе и њених грађана.
8.  ЦС  мора  да  се  труди  да  успостави  однос  са 

колегама  који  се  заснива  на  међусобном  поштовању, 

сарадњи, стрпљењу, искрености и поверењу, и дужан је да 
поштује  хијерархијски  ред  царинске  службе,  те  да  се  у 
складу са тим примерено понаша.
9.  ЦС  дужан  је  да  са  максималном  пажњом  чува, 

брине  и  одржава  средства,  опрему,  радне  и  друге 

проторије  у  којима  ради  и  које  користи,  а  материјал  и 
опрему  која  му  је  службено  на  располагању  мора  да 
користи  са  пажњом  доброг  домаћина  и  несме  да  га 
користи у приватне сврхе. 11
16
10.  Царински  службеник  дужан  је  да  води  рачуна  о 
свом  изгледу  и  начину  одевања,  посебно  о  личној 
хигијени,  чистоћи,  уредности  и  пристојном  изгледу  и 
облачењу.

 Царински службеници су дужни да поштују правила 
понашања  утврђена  овим  Кодексом  и  на  тај  начин 
дају свој допринос јачању значаја и угледа царинске 
службе у земљи и свету.
 Царински  службеници  у  сваком  тренутку  треба  да 
буду  свесни  чињенице  да  представљају  државу,  а 
посебно  на  граничним  прелазима  где  својим 
понашањем  и  изгледом  стварају  први  утисак  о 
земљи.

11
17