VANJEDARNO

NASLEĐIVANJE
Mitohondrijalni genom je najčešće cirkularni molekul DNK kojih u svakoj mitohondriji ima 5-20 kopija
a u ćeliji ima puno mitohondrija (humane ćelije jetre imaju oko 100 mt, a zrelo jaje i 10 miliona).
Veličina mtDNK varira izmedju vrsta, ali je konstantna unutar vrste.
Mitohondrijalna DNK viših eukariota je molekul od oko 13 000 -18 000 nukleotida, sa malo gena
i uglavnom ne sadrži nekodirajuće regione
Humani mt genom ima samo 37 gena koji daju samo 13 od preko 80 subjedinica ATP kompleksa.
Populacije mogu biti i visoko polimorfne za mtDNK.
Genetička šifra je nešto drugačija kod mt genoma, izrodjenost koda je veća,transkripcija i translacija
su specifične
• Kontrolni region je glavni regulatorni region i jedini
nekodirajući u mtDNK životinja, najvarijabilniji. Sadrži
početak replikacije i promotore za transkripciju Nalazi se
između tRNAglu i tRNAphe kod većine ptica, kod kojih varira
u dužini od 1028 bp kod Struthio camelus do 1580 bp kod
Cyanoramphus auriceps, a kod sisara između 880 i 1400 bp.
Variranje u dužini je usled variranja u broju tandemskih
ponovaka i malih insercija/delecija obično na 5’ i 3’ krajevima
kontrolnog regiona.
• velika baza mtDNK sekvenci za citohrom c oksidazu I se
razvija sa ciljem da olakša inventarisanje biodiverziteta,
konzervaciju i detekciju ilegalne trgovine vrstama
Genom hloroplasta je cirkularan i varira medju vrstama po veličini,
generalno 8 do 10 puta veći i sa više gena od genoma mt kod životinja.
Tipični genom hloroplasta ima oko 110 gena od kojih oko 50 daju produkte za fotosintezu.
Karakteristično je za cp genom da ima ponavljajuće sekvence i duplicirane gene.
Rekombinacija izmedju dupliciranih regiona daje veću varijabilnost.
Broj hloroplasta po ćeliji varira izmedju vrsta i tkiva unutar jedinke.
 funkcije produkata sa mt DNK, cpDNK
• Respiratorni lanac, proces oksidativne fosforilacije, fotosinteza
• Posledica mutacija – pad energije potrebne za odvijannje biohemijskih
reakcija
• mtDNK čoveka: 13 subjedinica respiratornog lanca – 5 proteinskih
kompleksa
7 subjednica kompleksa I (NADH dehidrogenaze)
3 subjedinica kompleksa IV (citohrom c oksidaze)
2 subjedinice kompleksa V (ATP sintaze)
citohrom b (subjedinica kompleksa III)
tRNK za svaku amino kiselinu
12S i 16S rRNK za mitohondrijalne ribozome
Maternal Inheritance of mtDNA
MATERINSKO NASLEĐIVANJE (UNIPARENTALNO)
ad- ad+ su aleli jedarnih gena koji segregiraju mendelovski očekivano

Smeđe – citoplazma sa poky determinantama, zeleno – “normalna”

Različiti rezultat se dobija pri recipročnom ukrštanju 2 tipa Neurospora
Sitna ili normalna veličina kolonija je determinisane genima u citoplazmi
Autonomno nasleđivanje hloroplasta

Jajna ćelija ima puno cp genoma

Polen nema cp genome
 Oboljenja kod ljudi i defekti na mtDNK
(mitohondrijalne citopatije)

• ćelije obolelih osoba su mešavina mutantnih i normalnih mitohondrija -

heteroplazmija.
• broj mutantnih mitohondrija korelisan je sa napretkom oboljenja – efekat „sa pragom”
• Usled heteroplazmije, citoplazmatske segregacije i efekta sa pragom, kod članova jedne
porodice oboljenja vezana za mutacije na mtDNK mogu biti razlčito izražena, od
najslabijih do najjačih simptoma.
• Organi koji su najviše pogodjeni mutacijama su nervi i mišići, tj. oni koji zahtevaju
visoku energiju
• većina delecija na mtDNK je de novo po nastanku i ne nasledjuje se materinski.
• oboljenja koja se nasledjuju materinski, preko mitohondrija:
• LHON (Leberova nasledna optička neuropatija) javlja se u srednjim godinama
života kao potpuno ili delimično slepilo usled degeneracije optičkog nerva. Uzrok je 18
tačkastih mutacija genima u mtDNK koji kodiraju za proteine uključene u transportu
elektrona. Defekti u ovom transportu rezultuju u inhibiciji oksidativne fosforilacije
ATP.
• KEARNS-SAYRE SINDROM je encefalopatija, oboljenje mozga. Uzrok su duge
delecije na različitim mestima mtDNK
•
•MERRF mioklonična epilepsija i iskrzana crvena mišićna vlakna
• mitohondrije poprimaju abnormalni izgled.
Uzrok je jedna nukleotidna zamena u genu za tRNK.

nesposobnost mitohondrija da produkuju dovoljne količine ATP

nedostatak energije uzrokuje smrt ćelija i degeneracija
nervnog i mišićnog tkiva.
Heteroplazmične jedinke imaju prag od oko
65% mutantnih mitohondrija za nastanak simptoma

Otkrivanje procenta sa mutantnim alelom

pomaže u analizama pedigrea.
mitohondrije i starenje

• Dijabetes, demencija, slabost

mišića, gubitak vida i sluha,
ataksija
• Akumulacija mutacija u mtDNK
• Toksini, slobodni radikali,
akumulacija oštećenja mtDNK
• Respiratorni lanac slabi sa
starošću u mozgu, mišićima
skeleta, srcu i jetri
 upotreba mtDNK u forensici
mtDNK se koristi kada su biološki ostaci degradirani ili u malim
količinama
– kosa, dlake, kosti, zubi
• 610 bp mtDNK iz kontrolnog regiona je sekvencionisano (Anderson Sequence,
Cambridge reference sequence, Oxford sequence)
• Za označavanje odstupanja od te sekvence, odredjeni broj različitih bp se
označava (A, T, G, or C)
• Npr. “tranzicija A u G na poziciji 263 će se obeležiti kao 263 G”
• mtDNK sekvencioniranje je rigoroznije i vremenski komplikovanije nego
profilisanje jedarnne DNK
• Pošto u telu čoveka ima trilioni ćelija i u svakoj hiljade kopija mtDNK,
nemoguća je potpuna homoplazmičnost (ista mtDNK sekvenca) u svim
ćelijama, već heterpolazmija u odredjenom stepenu postoji
• Najpoznatiji slučaj forenzičke primene
mtDNK analize živog sveta – identifikacija
ilegalno prodavanog mesa sivog kita na
japanskom i korejanskom tržištu
– mtDNK analiza otkriva da 50% mesa potiče od
zaštićene vrste (portabilni PCR je uradio
analizu u japanskom hotelu jer CITES ne
dozvoljava slanje uzoraka retkih vrsta van
teritorije
 mtDNK populaciona baza podataka
• FBI Laboratorija, Armed Forces DNA Identification Laboratory, i druge, saradjivale su na
kompilaciji baze podataka mtDNK (SWGDAM (Scientific Working Group on DNA Analysis
Methods) Database
• SWGDAM Database (August 2002):
– sadrži HV1 i HV2 sekvence Kavkazaca, Afrikanaca, Azijata, Nativnih amerikanaca i
Hispano grupa
– sadrži 4,142 mtDNK sekvenci nesrodnih osoba u forenzičkom indeksu
– sadrži 6,686 mtDNK sekvenci iz laboratorija gde se testira roditeljstvo, banaka krvi itd.
– I to je malo da pruži poptunu sliku o sekvencama mtDNK neke populacije
Hipotetičko filogenetsko stablo na osnovu
polimorfnosti mtDNK humanih populacija
 1979, Doug Wallace, Stanford, USA

Na osnovu mtDNK-divregencija među humanim populacijama

 materinski efekat
• nije nasleđivanje preko organela jednog roditelja
već citoplazmatski uticaj na prenos jedarnih gena

• fenotip potomstva ne zavisi od genotipa jedinke

već od genotipa majke.

• Ukoliko je jedan od jedarnih gena majke

izmenjen, sadržaj citoplazme jajeta se menja i to
utiče na fenotip zigota u razviću.
MATERINSKI EFEKAT je pojava da fenotip potomstva ne zavisi od genotipa jedinke
već od genotipa majke
Dominantni alel (D) daje desno uvijanje,a recesivni alel (d), u homozigotnom stanju, levo uvijanje.

Genotipovi majke D/D i D/d daju desno uvijanje,

koje je dominantno nad levim, koje se dobija iz d/d genotipa.
Samo majka d/d genotipa može dati puža uvijenog na levo.
odlaganje ekspresije muškog fenotipa i genotipa je
karakteristika materinskog efekta gena.

• da bi se odredilo da li je nasledjivanje vanhromozomsko ili

se radi samo o materinskom efektu, potrebna je F3.
• Testukrštanje: homozigotne (DD) ženke puža sa desnim
uvijanjem ukrštene sa mužjacima sa levim uvijanjem (dd),
potomci će svi biti Dd, sa desnim uvijanjem. Ako se oni
ponovo ukrste sa dd, levo uvijenim mužjacima, u sledećoj
generaciji svi će biti uvijeni u desno iako će odnos
genotipova biti 1Dd : 1 dd. Ako se te dd ženke opet
povratno ukrste sa dd levo uvijenim mužjacima, konačno
će se dobiti 50% levo uvijenih fenotipova.
• ponovljena povratna ukrštanja će u slučaju da se radi o
materinskom efektu dati jedinke muškog genotipa.
Gradijenti materinskih molekula u ranom embrionu
kontrolišu stvaranje osa

• Citoplazmatske determinante,
proteinski molekuli, postavljaju
ose tela Drosophila
postavljanjem molekula u oociti

• Geni za polarnost jajeta se

transkribuju sa genoma majke za
vreme oogeneze i njihovi
produkti deluju i pre i odmah
nakon oplodjenja.
• Fenotip embriona je odredjen
alelima prisutnim kod majke
• To su geni materinskog efekta
• Majke sa mutacijom u ovim
genima daju abnormalne
embrione
• Obično su to recesivne mutacije i
ispoljavaju se kod homozigota