СТАНДАРДИ, ИНДИКАТОРИ И ДОКАЗИ

ЗА ПРАЋЕЊЕ ЧАСОВА
 СТАНДАРД

2.1. Наставник примењује

одговарајућа дидактичко-методичка
решења на часу
 2.1.1. Наставник јасно истиче
циљеве часа.

ДОКАЗ: Наставник говори ученицима о томе шта треба да уче на

том часу и шта очекује да науче.

• Пракса је да наставници усмено најаве тему предавања и да

напишу наслов на табли.

• Треба да нагласе ученицима шта треба да науче, шта се од њих

тражи, шта треба да знају за коју оцену по нивоима. Ово
истицање циљева не мора да буде само на почетку часа, већ
може да се наглашава и током предавања.
 2.1.2. Наставник даје упутства и
објашњења која су јасна
ученицима

• ДОКАЗ: Наставник проверава да ли ученици разумеју како

треба да реше задатак.

• Није довољно само питати ученике да ли им је јасно, јер

ученици често неће да то кажу .

• Евалуатори прилазе ученицима, гледају им свеске, како и шта

пишу, да ли прате наставу, да ли имају посебне наставне
листиће и сл.
 2.1.3. Наставник истиче кључне
појмове које ученици треба да
науче
• ДОКАЗ: На табли су написане кључне речи или појмови из
теме која се обрађује

• Често је коришћење табле нефункционално јер је табла

замазана од писања и брисања, мокра, не види се добро шта је
написано или је рукопис наставника лош и нечитљив,
недовољно јасан, ситна слова...

• Истицање кључних појмова може бити и преко паноа,

графоскопа, наставних листића, скрипти... Чак и усмено
истицање кључних појмова се признаје, ако је адекватно
наглашено.
 2.1.4.Наставник користи наставне
методе које су ефикасне за циљ
часа
• ДОКАЗ: Активности/радови ученика показују да је циљ часа
остварен.
• Евлуатори гледају припрему за час, не само за тај час који се
посматра већ наставници морају имати дневне припреме за сваки
час. Дешава се да припрема буде веоме амбициозна па наставник
жури да је оствари, а ученици нису у стању да прате (пример:
планирано да се уради 8 задатака, а реално стигну само три- то
говори о лошем програмирању!)
• Морају се водити евиденције о корекцијама: нпр. да ли су ученици
својим питањима усмерили час у другом смеру од планираног, или на
корелацију са другим предметима.
• Ако доминира фронтална настава, монолошка метода, тешко је
остварити стандарде, уколико наставник на крају часа не остави
простор за евалуацију, процену да ли су и у којој мери ученици
разумели и усвојили градиво, да да евалуациони тест и сл.
2.1.5. Наставник поступно поставља
све сложенија
питања/задатке/захтеве.
• ДОКАЗ: На почетна питања наставника највећи број ученика
даје тачан одговор.

• Ово има смисла ако ученици на питања знају одговоре. Нема

смисла давати теже задатке или сложеније захтеве уколико
ученици не разумеју или је само неколико ученика у стању да
да тачне одговоре.

• Не треба по сваку цену пратити овај индикатор. Уколико

наставник процени да ученици теже усвајају градиво, може се
задражати и на основном нивоу.
 СТАНДАРД

2.2. НАСТАВНИК УЧИ УЧЕНИКЕ

РАЗЛИЧИТИМ ТЕХНИКАМА УЧЕЊА
НА ЧАСУ
 2.2.1.НАСТАВНИК УЧИ УЧЕНИКЕ КАКО ДА КОРИСТЕ
РАЗЛИЧИТЕ НАЧИНЕ/ПРИСТУПЕ ЗА РЕШАВАЊЕ
ЗАДАТАКА/ПРОБЛЕМА

• ДОКАЗ: Наставник показује ученицима алтернативне начине

решавања задатака.
• Наставник треба да на 2-3 начина покаже како се једна ствар може
научити, тј.да користи различите приступе: звучна читанка, сајт... како
би и слушни и визуелни типови ученика имали доступне канале
учења. Ово не мора сваки час да се ради, али треба увек када може.
• Обавезна је педагошка документација која мора бити доступна
свима, читљива и разумљива! То могу бити свеске или евиденција у
електронској форми, али не преписан дневник!
• Ученички портфолио није збирка тестова које су деца радила! Ученик
треба сам да изабере свој најбољи и најгори рад, да бира технику
рада уз образложење и сл. – тако се и учи да се учи, уче се технике
учења.
 2.2.2. Наставник учи ученике како да
претходно градиво повежу са претходно
наученим

• ДОКАЗ: Наставник показује ученицима радове и дидактички

материјал који су користили за неке раније часове и подсећа
на то шта су тада учили.

• Неопходно је да наставник ангажује ученике по овом

индикатору. Нпр. да ученици сами поново пронађу кључне
речи, да оду по енциклопедију, да користе неки приручник или
дидактички материјал.

• Уколико наставник сам то ради, монолошки, то се не признаје.

 2.2.3. Наставник учи ученике како да
повежу наставне садржаје са
примерима из свакодневног живота

• ДОКАЗ: Задаци и питања у вези са темом садрже

примере из свакодневног живота.

• Неопходно је да што више ученика учествује и да

сами повезују градиво са примерима из живота.
2.2.4. Наставник учи ученике како да
у процесу учења повезују садржаје
из различитих области.
• ДОКАЗ: Наставник поставља питања која захтевају знања
која су учили из других области/предмета.
• Неопходно је повезивање, корелација – или садржајна
или временска. Корелација са облашћу другог предмета
пише се у школском програму, није обавезна за сваки час.
Корелација унутар предмета се пише у оперативним
плановима. Мора се продискутовати са ученицима.
• Нпр: не може се писати српски и историја; већ српски -
«Сеобе» и историјске чињенице из тог периода радње
романа.
 2.2.5. Наставник учи ученике да
постављају себи циљеве у учењу

• ДОКАЗ: Наставник поставља питање ученику: »Шта ћеш прво да

урадиш/прочиташ, а затим....?»
• Најтеже доказив индикатор. Докази се траже кроз портфолио. Доказ је
описно образложење оцене и препорука за даљи рад како би се
пратила ученичка достигнућа. Довољна је једна препорука по
тромесечју.
• У дневницима се мора, почетком полугођа, убележити план писаних
провера знања из свих предмета.
• Петнаестоминутне провере знања се не бележе и оцене не иду у
дневник, већ се воде у наставничкој евиденцији.
 СТАНДАРД

2.3. НАСТАВНИК ПРИЛАГОЂАВА РАД НА

ЧАСУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИМ
ПОТРЕБАМА
УЧЕНИКА
 2.3.1. Наставник прилагођава
захтеве могућностима ученика

• ДОКАЗ: Ученици могу да бирају задатке за вежбање

који су припремљени на два, три нивоа.

• Идеално би било направити хомогене групе ученика по

нивоима постигнућа.

• Ако не, припремити индивидуалне листиће за ученике

који брже напредују и за оне лошије, а не мора за цело
одељење.
 2.3.2. Наставник прилагођава темпо
рада различитим потребама ученика

• ДОКАЗ: Ученици имају различито време за израду задатака.

• Нарочито је важно да при поштовању овог индикатора не дође до

великог раскорака између детета које ради по ИОП-у или
индивидуализовано и остатка одељења. Нпр. ако одељење ради
колаж из ликовног а слабијем ученику дамо да црта оловком, он
може много времена губити на интересовање шта други раде (јер га
то привлачи) тако да не испуни захтеве који су њему дати.
2.3.3. Наставник прилагођава наставни
материјал индивидуалним
карактеристикама ученика
ДОКАЗ: Неким ученицима је омогућено да користе помоћне
материјале у учењу.

• Неопходно је да наставник расподели пажњу и на напредне и

на слабије ученике.
• На пример: довољно је да напредни ученици који су раније
завршили добију могућност да оду на сајт, или да решавају
укрштеницу или нешто слично што је повезано са садржајем
часа.
• Уколико дете има специфичности, то се мора поштовати. Нпр:
дозволити писмено изражавање ако дете има проблем са
говором, или коришћење рачунара за децу која имају проблем
са писањем, или су слабовида па им се може дати посебан
наставни материјал одштампан веома крупним словима...
 2.3.4. Наставник посвећује време
ученицима у складу са њиховим
образовним и васпитним потребама

• ДОКАЗ: Са неким ученицима наставник ради индивидуално док

други ученици раде у групи.
• Проблем непрепознатих ученика који су за ИОП. Ако нема ИОП-
а у одељењу, неопходна је диферецијација и индивидуализација
наставе. Наставник треба да слабијим ученицима приђе, да им
помогне да нешто ураде...

• Веома се цени групни рад, након кога један представник групе

излаже усмено, или запише закључке групе на паноу...
2.3.5.Наставник примењује специфичне
задатке/активности/материјале на
основу ИОП-а

• ДОКАЗ: За ученике који имају ИОП припремљени

су посебни задаци који се користе по потреби.

• У припремама наставника мора да се види који су

то посебни задаци спремљени за то дете.
 СТАНДАРД

2.4. УЧЕНИЦИ СТИЧУ ЗНАЊА НА

ЧАСУ
2.4.1. Ученици су заинтересовани за
рад на часу

• ДОКАЗ: Ученици износе своје примере, имају додатне

коментаре о теми и сл.

• Зависи од наставника и метода рада на часу; како их

мотивише, шта ради ако се успавају и на прате наставу...
2.4.2. Ученици активно учествују у
раду на часу

• ДОКАЗ: Велики број ученика поставља питања у вези са излагањем

наставника.

• Преко 50% ученика мора бити активно на часу. Обично наставник

активира ученике на почетку и на крају часа, а било би идеално да се
то дешава све време.

• Не признаје се уколико наставник више пута пита исто дете обично

доброг ђака (без обзира да ли оно само јавља или не) , како би
остварио слику да ученици разумеју предавање.
2.4.3. Активности/радови ученика показују
да су разумели предмет учења на часу

• ДОКАЗ: Ученици успешно раде задатке самостално,

без помоћи наставника.

• Мора се омогућити ученицима да питају, да дискутују

на часу, а питања искористити да их доведете до неког
сазнања. Кроз усмеравања их водити ка циљу, тј.
Разумевању.
 2.4.4. Ученици користе доступне
изворе знања
• ДОКАЗ: Ученици имају прилику да користе уџбеник,
радну свеску, пано, карту, зидне слике....

• Нема потребе да се сваки час користе рачунари, видео

бимови и сл.

• Треба користити оно што је доступно, а коришћење

савремених наставних средстава по неки час, када сте у
прилици. Онда се то у плановима пише као иновација.

• Треба направити план коришћења мултимедијалне

учионице – неколико часова годишње по предмету.
 2.4.5. Ученици користе повратну
информацију да реше задатак/унапреде
учење
• ДОКАЗ: После коментара наставника на радове, већи број
ученика успешно исправља грешку/поправља задатак.

• Неопходно је ученику дати само усмерење, мали кључ који

ће му помоћи да реши неки задатак и оставити му времена
да сам дође до решења.
• Најчешће грешке наставника: Ако прозвано дете не зна,
одмах се, без коментара, прозива неко друго дете. Или се
прозваном ученику поставља друго питање.
• Овај индикатор је у уској вези и са индикаторим 2.7.2. –
емаптија према ученицима.
 2.4.6. Ученици процењују тачност
одговора /решења

• ДОКАЗ: Ученици међусобно процењују тачност решења.

• Није неопходно да се ово ради на часу евалуације. Ако је

добра документација, докази се могу наћи у припремама
наставника, портфолију, педагошкој документацији...
2.4.7. Ученици умеју да образложе како су
дошли до решења

• ДОКАЗ: Ученици умеју да објасне поступак у решавању

задатка.

• Питања: како, зашто, шта сте уочили, закључили...

• Ученици образлажу како су дошли до решења у оној

мери у којој им изабрана метода то дозвољава!!!
 СТАНДАРД

2.5. НАСТАВНИК ЕФИКАСНО

УПРАВЉА ПРОЦЕСОМ УЧЕЊА НА
ЧАСУ
 2.5.1. Наставник ефикасно
структуира и повезује делове часа

• ДОКАЗ: Активности на часу логично следе једна другу

• Докази се прибављају и посматрањем часа и кроз
анкету са ученицима: да ли има кашњења на часове,
да ли се обављају приватни разговори током часа, да
ли се телефонира...
• Евалуатори морају имати 3 различита извора доказа да би се
нешто прихватило, нпр. Разговор са родитељима, ученицима,
анонимне пријаве, жалбе...
• Импровизација на часу је могућа, али може бити и
успешна и неуспешна.
2.5.2. Наставник ефикасно користи
време на часу

• ДОКАЗ: До краја часа, наставник је остварио све

планиране активности.

• Активности морају логично да следе једна другу. Битан

је принцип поступности.

• Важно је све планирано завршити пре звона.

• Дозвољено је имати часовник у учионици.

 2.5.3. Наставник на конструктиван начин
успоставља и одржава дисциплину у складу
са договореним правилима

• ДОКАЗ: Свима у групи је јасно како треба да се

понашају у време учења.
• Овај индикатор је углавном испоштован када су ту
евалуатори.
• Докази се траже у одржаним часовима одељенске
заједнице, истакнутим правилима понашања у одељењу,
истакнутом кућном реду школе, правилнику о
безбедности, уписивању у напомене и сл.
2.5.4. Наставник функционално
користи постојећа наставна
средства
• ДОКАЗ: Изабрана су одговарајућа наставна средства за
решавање задатака.

• Нема потребе да наставници користе нешто што не воле

или са чим не знају да рукују. Боље је и довољно
користити пано уместо рачунара на коме наставник не
уме да подеси потребне опције.
 2.5.5. Наставник усмерава интеракцију међу
ученицима тако да је она у функцији учења
(користи питања,идеје, коментаре ученика за рад
на часу)
• ДОКАЗ: Када једна група извештава наставник позива
остале ученике да им поставе питања.

• Овај индикатор је ретко присутан, јер је интеракција

ученик-ученик веома ретка током часа – углавном имамо
интеракцију наставник-ученик .

• Било би добро макар неколико минута да постоји групни

рад и да интеракција ученик – ученик буде присутна у
функцији учења а не галаме.
2.5.6. Наставник проверава да ли су
постигнути циљеви часа

• ДОКАЗ: На крају часа разговара се о кључним

појмовима који су у вези са постављеним циљевима.

• Углавном се поштује овај индикатор и велики је

проценат успешности током досадашњих евалуација.
 СТАНДАРД

2.6. НАСТАВНИК КОРИСТИ ПОСТУПКЕ

ВРЕДНОВАЊА КОЈИ СУ У ФУНКЦИЈИ ДАЉЕГ
УЧЕЊА
Неостварен у великом проценту!
• Иницијална провера/тест из свих предмета у прве
три недеље, са спецификацијом питања по
нивоима, да би глобални план могао да се
коригује због специфичности одељења.

• Обавезан је писани распоред писмених вежби.

• Проверава се у евиденцији наставника.

2.6.1. Наставник врши оцењивање у
складу са Правилником о
оцењивању ученика
• ДОКАЗ: Радови ученика су оцењени, а оцене прате и
образложења са упутством за даљи рад.
• Мора се поштовати правилник о оцењивању и водити
евиденција по том правилнику.
• Евалуатори питају ученике: да ли знају елементе за сваку
оцену, да ли знају шта треба по нивоима знања; да ли има
доследности у оцењивању (привилеговани, смањење оцене
због недисциплине и сл.) да ли у дневнику неки ђак има нпр.6
јединица а у јуну добије двојке; нарочито ако има жалби.
• Ученицима мора да буде јасно шта треба да знају за коју
оцену!!!
 2.6.2. Наставник прилагођава
захтеве могућностима ученика
• ДОКАЗ: За одређене ученике смањен је број и
промењена врста задатака и вежби.

• На стручним већима се мора ускладити и договорити

критеријум оцењивања усклађен са Правилником о
оцењивању.

• Сходно могућностима ученика, наставник мора да детету

промени питања, скрати захтеве... Уколико по ИОП-у дете
постигне све планирано – добија 5.
 2.6.3. Наставник похваљује
напредак ученика
• ДОКАЗ: Наставник даје позитивне коментаре ученицима
током часа.

• Најчешће грешке: наставник коментарише «Браво» што

није довољно. Мора се образложити, конкретизовати
похвала.

• Не морају на часу бити уписане бројчане оцене, али је

неопходно усмено оцењивање са образложењем.

• Процењује се евиденција наставника!

2.6.4. Наставник даје потпуну и разумљиву
информацију ученицима о њиховом раду

• ДОКАЗ: Ученицима је јасно шта су научили, шта још

треба да науче, у чему треба да исправе грешку.

• Са ученицима се обавља интервју или анкета. Често се

дешава да ученици и наставник буду у колизији.
2.6.5. Наставник учи ученике како
да процењују свој напредак

• ДОКАЗ: Наставник учи ученике како да утврде

критеријуме успешности у учењу (нпр.како да утврде
напредак у читању)
 СТАНДАРД

2.7. НАСТАВНИК СТВАРА ПОДСТИЦАЈНУ

АТМОСФЕРУ ЗА РАД НА ЧАСУ
 2.7.1. Наставник показује
поштовање према ученицима

• ДОКАЗ: Наставник се ученицима обраћа по имену и

гледа их док разговара са њима.

• Углавном се признаје ако постоји културно опхођење, али

у наредном периоду наставник ће морати да анимира
ученике, да користи различите технике и методе...
2.7.2. Наставник испољава емпатију
према ученицима

• ДОКАЗ: Тон и начин обраћања наставника показује да

он разуме осећања ученика.

• Не признаје се ако је наставник нарогушен, без осмеха,

груб, ако отаљава час...
2.7.3. Наставник адекватно реагује
на међусобно неуважавање
ученика

• ДОКАЗ: Наставник одмах примерено реагује на сваку

врсту неуважавања у групи.
2.7.4. Наставник користи различите
поступке за мотивисање ученика

• ДОКАЗ: Наставник похвалама подстиче ученике који су

нпр.стидљиви и користи бројне друге поступке за
мотивисање ученика.
 2.7.5. Наставник даје ученицима могућност
да постављају питања, дискутују и
коментаришу у вези са предметом учења на
часу

• ДОКАЗ: Ученици без устручавања питају и дискутују у

вези са темом, при чему се поштују правила у учењу и
раду.