Professional Documents
Culture Documents
Prezentacija
Prezentacija
Династија Немањићи
Вероисповест Православље
Хум / Манастир
Место смрти
Сопоћани
Гроб Манастир Сопоћани
Династија Немањићи
Стефан Немања II
Отац
Првовенчани
Мајка Ана Дандоло
Вероисповест Православље
Супружник Јелена "Анжујска"
Стефан Драгутин,
Потомство
Стефан Урош II Милутин
СТЕФАН УРОШ I
Манастир Бањска
Гроб (Црква Свете Недеље
у Софији Бугарска)
Династија Немањићи
Отац Урош I
Мајка Јелена
Вероисповест Православље
Јелена?, Јелисавета Арпад, Ана Тертер,
Супружник
Симонида Немањић
Стефан Урош III Немањић (око 1276. или око 1284. — 11.новембар 1331.) је познатији као
Стефан Дечански, био је краљ Србије из породице Немањића, син краља Милутина
(1282—1321) и отац Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—1355). Наставио је ширење
Србије на рачун Византије и створио од Србије најмоћнију силу на Балканском
полуострву. Победио је војску босанских феудалаца, а затим и Бугаре код Велбужда 1330.
године и осигурао превласт над Македонијом. Збацио га је с престола син Стефан Урош IV
Душан. Умро је када га је властела угушила без Душановог знања. Подигао је манастир
Високи Дечани према коме је назван Дечански. Српска православна црква га је
канонизовала као светог краља.
СТЕФАН УРОШ IV ДУШАН СИЛНИ
Стефан Урош IV Душан
Пуно име
Немањић
Датум рођења 1308 /1309. или 1311 /1312.
Девол
Место рођења
Српско краљевство
20. децембар 1355. (46/47
Датум смрти
год.)
Девол
Место смрти
Српско царство
манастир Светих
архангела
Гроб (после 1927. године
црква Светог Марка у
Београду)
Династија Немањићи
Отац Стефан Урош III Дечански
Мајка Теодора
Вероисповест Православље
Супружник Јелена
Потомство Стефан Урош V
СТЕФАН ДУШАН СИЛНИ
• Стефан Урош IV Душан Немањић, познат и као Душан Силни (1308/1309. или 1311/1312. — 20. децембар
1355.) био је српски средњовековни краљ (1331—1345) и први српски цар (1346—1355). Син је краља Стефана
Уроша III Дечанског и отац цара Стефана Уроша V Нејаког, последњег владара из династије Немањића.
Душан је био међу најмоћнијим владарима ондашње Европе и најмоћнији владар српског средњег века.
• Душан је са власти збацио свог оца Стефана Дечанског, уз помоћ властеле незадовољне Стефановом
политиком према Бугарској и Византији, након битке код Велбужда. Значајно је проширио границе српске
државе према југу, све до Коринтског залива, искористивши унутрашње немире у Византији. По освајању
великих византијских територија Стефан Душан се 1345. прогласио за цара Срба и Ромеја, српску цркву је са
ранга архиепископије уздигао на ранг патријаршије, да би га први српски патријарх Јоаникије 1346.
крунисао.
• Познат је и по доношењу Душановог законика, најзначајнијег српског средњовековног правног акта.
Завршио је манастир Дечане, задужбину свога оца, а његова најзначајнија задужбина био је манастир
Светих Архангела код Призрена, где се налазио и његов гроб. Без обзира на то, Стефан Душан је једини
владар из династије Немањића који није био проглашен за светитеља после смрти. Опеван је у народним
песмама, али га народ није нарочито волео. Његова круна се држи у Цетињском манастиру у Црној Гори.
РОЂЕЊЕ И ДЕТИЊСТВО
• Душан је рођен као први син у браку српског престолонаследника Стефана Уроша III и бугарске принцезе
Теодоре. Обично се мисли да је Душан рођен око 1308. Извор за ту замисао је писање једног византијског
писца (Нићифор Григора) да је Душан у време збацивања Стефана Уроша III са власти 1331. имао пуне 22
године. Насупрот томе, примећено је да би једнако истинит могао бити и запис у Копорињском летопису у
коме пише да је Душан рођен 1311/12..
• Када је краљ Стефан Урош II Милутин угушио побуну 1313. или 1314. године, наредио је да побуњени млади
краљ Стефан Урош III Дечански буде ослепљен у Скопљу (у средњем веку је постојало веровање да слеп човек
не може да води државу па се ослепљивање често користило да се онемогући некоме да дође на власт). После
делимичног ослепљења, Стефан Урош III је са женом и двоје деце Душицом и Душаном протеран на
византијски двор код Милутиновог таста цара Андроника II Палеолога у Цариград.
• После пет година боравка у Цариграду умро је млађи Душанов брат. Душан је тако одрастао у Цариграду, који
је у то време био највеће грчко и европско градско и културно средиште, примајући неизбрисиве утиске. Ти
утисци и близина царског двора могли су у дечаку Душану покренути маштања о царској круни и царству које
је после српски владар Стефан Урош IV Душан Силни покушао оживотворити. Породица Стефана Уроша III је у
прогонству остала 7 година.
• На захтев Цркве Милутин допушта Стефану да се врати у Србију али задржава Душана код себе,
највероватније као таоца што је била честа пракса у средњем веку.
СУКОБ ОЦА И СИНА
Односи између краља Стефана Уроша III Дечанског и младог краља
Стефана Уроша IV Душана
су се погоршали најкасније почетком 1331. године.
У време битке код Велбужда (Ћустендил)
Душан се веома истакао и краљ Стефан Урош 3
је можда видео да му син постаје миљеник код властеле,
a Зета постаје право легло незадовољства и бунтовника,
а претња за краља.
Властела окупљена око Душана је наговарала младог краља
да се побуни против оца и да узме власт.
„Ови га даноноћно подстицаху да одузме краљевство из руку оца,
који је због старости био
неспособан за управљање, и да се тако обезбеди од свог брата Синише,
кога је његов отац имао с другом женом”
Након тога Душан је одлучио да смакне оца.
Душан га је затворио у цариград,где га је властела убила без
Душановог знања.
ЛЕГЕНДА О ПРОКЛЕТСТВУ
• Стефан Урош V Немањић (1336/1337— 4. децембар 1371), познатији као Урош Нејаки, син је и
наследник цара Душана а владао је од децембра 1355. до децембра 1371. Његова задужбина је
манастир Матејча. Он је последњи владар лозе Немањића. У његово време слаби централна
власт и обласни господари се осамостаљују. После смрти цара Уроша V српска држава
Немањића престаје да постоји.
• Владавина Уроша V, сина цара Душана, била је готово у сваком погледу супротна владавини
његовог оца, а син цара Душана Силног понео је надимак Урош Нејаки. Српски цар који је
титулу наследио од оца није успевао да заштити своју државу, ни од спољних напада, ни од
унутрашњих побуна.
• После великих Душанових освајања, цар Урош постаје жртва бахатости властеле
.Најозбиљнији противник цару је био стриц Симеон Синиша Немањић полубрат цара Душана.
Тада је Синиша покушао преотети престо од свог синовца цара Стефана Уроша V. Симеон се
прогласио за цара.Урош је успео да задржи своје царско звање, али је изгубио велики део
царства. Држава Немањића поделила се на два царства, Урошево и Симеоново.
ЛАЗАР ХРЕБЉАНОВИЋ
Датум рођења око 1329.
Прилепац
Место рођења
Српско краљевство
Датум смрти 15. јун 1389. (60 год.)
Косово поље
Место смрти Земља Бранковића
(данас Србија)
Гроб Раваница
Династија Лазаревићи
Отац Прибац
Мајка непозната
Супружник Милица
• Лазар Хребељановић ,познат у народној традицији као цар Лазар, Св. цар Лазар или Св.
кнез Лазар, био је средњовековни српски кнез, који је после Маричке битке створио највећу
и најмоћнију државу на територији некадашњег Српског царства. Лазарова држава са
престоницом у Крушевцу, позната у историографији као Моравска Србија, обухватала је
сливове река Велике, Западне и Јужне Мораве.
• Лазар је младост провео на двору цара Стефана Душана, где је његов отац Прибац био
логотет. Лазар је на двору цара Уроша прво био ставилац, да би негде између 1363. и 1365.
добио титулу кнеза. Велики поход Османлија довео је до битке на Косову 1389. године. Ту су
се Османлијама супроставили одреди кнеза Лазара, његовог зета Вука Бранковића и краља
Срба и Босне Стефана Твртка I Котроманића под командом војводе Влатка Вуковића. У бици
су и Лазар и његов противник Мурат I изгубили животе и обе стране су претрпеле велике
губитке. Ипак, пре лета 1390. Лазаревићи су прихватили вазалне обавезе према новом
султану Бајазиту Првом.
ГРБ НЕМАЊИЋА
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!