НЕМАЊИЋИ

ИЛИЈА МРКШИЋ 4-1

ЛОЗА НЕМАЊИЋА
Завида
(Велики жупан 1166-1196) Стефан Немања
Стефан Немањић (Велики жупан 1196-1217 Краљ 1217-1228)
Стефан Радослав (Краљ 1228-1234)
Стефан Владислав (Краљ 1234-1243)
Стефан Урош 1 (Краљ 1243-1276)

Стефан Драгутин (Краљ 1276-1282)

Стефан Урош 2 Милутин (Краљ 1282-1321)
Стефан Урош 3 Дечански (Краљ 1321-1331)
Стефан Урош 4 Душан Силни (Краљ 1331-1346 Цар 1346-1355)
Стефан Урош 5 Нејаки (Цар 1355-1371)
Лазар Хребљановић (Кнез 1371-1389)
СТЕФАН НЕМАЊА
Пуно име Стефан Немања
Датум рођења око 1113.
Рибница
Место рођења
Краљевина Дукља
Датум смрти 13. фебруар 1200.
Хиландар
Место смрти Византијско
царство
Династија Немањићи
Отац Завида
Вероисповест Православље
Супружник Ана
Стефан
Првовенчани,
Потомство Свети Сава, Вукан
Немањић Jeфимија,
Рашка(усвојеница)
 СТЕФАН НЕМАЊА
• Стефан Немања је велики српски жупан.Он је један од
четворице синова Завиде.Отац Стефана Немањића,Светог
Саве и Вукана Немањића.Немања је муж Ане Немањић.
Стефан Немања је био Велики жупан Рашке, родоначелник
владарске династије Немањића и творац моћне српске
државе у средњем веку.
• Сматра се једним од најзначајнијих српских владара, а
заједно са сином Светим Савом Српским, једним од
утемељивача Српске православне цркве, која Стефана
Немању слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба
његове владавине представља преломни период у историји
и култури Срба.
СТЕФАН НЕМАЊИЋ ПРВОВЕНЧАНИ
Пуно име Стефан Првовенчани
Датум рођења око 1166.
Место рођења непознато
Датум смрти 24. септембар 1227.
Место смрти непознато
Манастир Студеница
Гроб затим Жича
(данас Студеница)
Династија Немањићи
Отац Стефан Немања
Мајка Ана
Вероисповест Православље
Супружник Евдокија Анђел, Ана Дандоло
Стефан Урош I, Стефан
Радослав, Стефан Владислав,
Потомство
Свети Сава II, Комнена
Немањић
 СТЕФАН НЕМАЊИЋ
(ПРВОВЕНЧАНИ)
• Стефан Немањић, назван Првовенчани, био је српски средњовековни владар (1196—
1228) и први крунисани краљ међу Немањићима, због чега је назван Првовенчани.
Почео је да влада као велики жупан, а према преовлађујућем мишљењу историчара
1217. крунисан је као краљ и подигао је државу Немањића на статус краљевине.
Првовечани је и један од првих значајан писац оригиналних житија владара-
светитеља у српској књижевности, а његов стил постао је узор за друге писце. Његово
најзначајније дело је „Житије Светог Симеона“ у коме је описао живот и чуда свога оца.
• Стефан Првовенчани био је други син великог жупана Стефана Немање,
родоначелника династије Немањића, и Ане. Био је млађи брат Вукана Немањића, који
је постао кнез и управник Зете, а старији је брат Растка Немањића, оснивача
аутономне Српске архиепископије.
СТЕФАН РАДОСЛАВ
Датум рођења 1192
Место рођења непознато
Датум смрти после 1235
Место смрти непознато
Гроб Манастир Студеница
Династија Немањићи
Стефан Немања II
Отац
Првовенчани
Мајка Краљица Евдокија
Вероисповест Православље
Супружник Краљица Ана
 СТЕФАН РАДОСЛАВ
• Отац га је између 1219. и 1224. године оженио Аном, кћерком
Теодора I Анђела, деспота Епира, Из времена склапања тог
брака сачуван је веренички прстен Стефана Радослава.У
последњој деценији очеве владавине као престолонаследник
Стефан Радослав је имао област којом је управљао са звањем
краља. За њега пише да је краљ у две одлуке градског већа
Котора из 1221. године, а и једној из 1227. За краља Стефана
Немању II Првовенчаног записано је да је боловао пред смрт.
Зато је настала је и замисао да је пред крај владавине
Првовенчани власт делио са најстаријим сином Стефаном
Радославом, али Стефан Радослав је вероватно добио само на
управу део Захумља и Зете са Котором и ту је био краљ од око
1220. године, то јест управник једне области, слично као што
је то раније био и краљ Вукан.
СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ
Датум рођења око 1198

Место рођења непознато

Датум смрти 1. новембар 1267

Место смрти непознато

Гроб Манастир Милешева

Династија Немањићи

Отац Стефан Немања II

Мајка Евдокија Анђел

Вероисповест Православље

Супружник Белослава Асен

СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ

• Владислав је рођен око 1198. Његови родитељи су

били Евдокија Анђел и Стефан Немањић . Он је имао
два брата Стефана Радослава и Предислава, и
млађег полубрата Стефана Уроша I. Имао је и две
сестре од којих је само Комнина позната.
СТЕФАН УРОШ I
Датум рођења око 1220.
Место рођења непознато

Датум смрти 1. мај 1277. (56/57 год.)

Хум / Манастир
Место смрти
Сопоћани
Гроб Манастир Сопоћани
Династија Немањићи
Стефан Немања II
Отац
Првовенчани
Мајка Ана Дандоло
Вероисповест Православље
Супружник Јелена "Анжујска"

Стефан Драгутин,
Потомство
Стефан Урош II Милутин
СТЕФАН УРОШ I

• Ниједан оновремени писани извор не говори о преврату који је довео до збацивања

краља Стефана Владислава I и преузимању власти од стране Стефана Уроша I.
Према Даниловом зборнику, Стефан Владислав I краљевао је у своме отачаству 7
година. Престо је преузео после септембра 1233. или најкасније почетком 1234. и
већ средином 1241. владао је пуних седам година. Тада је могао бити збачен са
престола. Зато је замисливо да је сама вест о смрти цара Ивана Асена II била
довољна да незадовољна властела збаци са бугарског зета и штићеника са
престола у Србији. Тако је Стефан Владислав I могао бити смењен већ од јуна до
октобра 1241. године, а најкасније до тога је дошло непосредно после проласка
Монгола, то јест у априлу 1242. Српска властела је на престо довела трећег брата
Стефана Уроша I.
СТЕФАН ДРАГУТИН
Датум рођења пре 1253.
Место рођења непознато
Датум смрти 12. март 1316. (63/64 год.)
Место смрти непознато
Гроб Манастир Ђурђеви Ступови
Династија Немањићи
Отац Урош
Мајка Јелена Анжујска
Вероисповест Православље
Супружник Каталина

Јелисавета Немањић, Стефан

Потомство Владислав II, Стефан Урошиц
Немањић
СТЕФАН ДРАГУТИН
• Драгутин је владао Србијом од 1276. до 1282. године. Савремени извори као узрок
Драгутинове абдикације узимају пад са коња Драгутин је изгледа за себе задржао
простране територије од Рудника до Требиња. Тамо се са породицом и делом властеле
повукао 1282. године. Од Дежевског сабора па до прикључења Мачванске бановине
његовог држави протекло је барем две године. Драгутин је од своје таште, угарске
краљице Јелисавете, добио Мачву са Београдом и крајеве у североисточној Босни
(Усора и Соли). Својој мајци је Драгутин тада уступио Требиње док је гатачки и билећки
крај посео Милутин. Мачва се у 13. веку називала и Сремском земљом. Под Сремом се
тада подразумевала област између Саве и Дрине, тј. данашња Мачва и Колубара. Иако
Угари нису више користили назив „Онострани Срем“ код Срба се још увек користио
стари назив те је стога у домаћим изворима Драгутин познат и као „сремски краљ“.
Београд је тада по први пут ушао у састав српске државе. Иако је Драгутинова
резиденција била у Дебрцу, он је први српски владар који је повремено резидирао у
Београду.
СТЕФАН УРОШ II МИЛУТИН
Пуно име Стефан Урош II Милутин Немањић
Датум рођења око 1253.
Место рођења непознато
Датум смрти 29. октобар 1321. (68 год.)
Неродимље код Урошевца
Место смрти
Краљевина Србија

Манастир Бањска
Гроб (Црква Свете Недеље
у Софији Бугарска)

Династија Немањићи
Отац Урош I
Мајка Јелена
Вероисповест Православље
Јелена?, Јелисавета Арпад, Ана Тертер,
Супружник
Симонида Немањић

Стефан Урош III Дечански, Ана Неда,

Потомство
Константин Немањић, Царица Зорица
 СТЕФАН УРОШ II МИЛУТИН
• Стефан Урош II Милутин Немањић (око 1253. — Неродимље, 29. октобар 1321) је
био краљ Србије (1282—1321) и један од најмоћнијих српских владара у
средњемвеку. Припадао је династији Немањића. Био је млађи син краља Уроша I
(1243—1276). Милутин је и млађи брат Стефана Драгутина (краљ Србије 1276—
1282, а затим обласног управника и тзв. краља Срема( 1284—1316). Од 1282.
Милутин је преузевши краљевску круну постао и главна линија наслеђивања у
владарској породици. Тако је он отац краља Стефана Уроша III Дечанског (1322—
1331), деда краља, а касније цара, Стефана Уроша IV Душана Силног (1331—1355) и
прадеда цара Стефана Уроша V (Нејаког).
• Женио се чак пет пута, последњи пут Симонидом 1299. године и из тих бракова је
имао два сина Стефана и Константина и две ћерке Ану (Неду) и Царицу (Зорицу).
СТЕФАН УРОШ III ДЕЧАНСКИ
Стефан Урош III Дечански
Пуно име
Немањић
Датум рођења око 1276 /после 1284.
Место рођења непознато
Датум смрти 11. новембар 1331.
Звечански Град
Место смрти
Србија
Гроб Манастир Дечани
Династија Немањићи
Отац Стефан Урош II Милутин
Мајка Јелена / Ана Тертер
Вероисповест Православље
Теодора Смилец, Марија
Супружник
Палеолог
Стефан Урош IV Душан, Теодора,
Потомство
Симеон Синиша, Јелена
СТЕФАН УРОШ III ДЕЧАНСКИ

Стефан Урош III Немањић (око 1276. или око 1284. — 11.новембар 1331.) је познатији као
Стефан Дечански, био је краљ Србије из породице Немањића, син краља Милутина
(1282—1321) и отац Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—1355). Наставио је ширење
Србије на рачун Византије и створио од Србије најмоћнију силу на Балканском
полуострву. Победио је војску босанских феудалаца, а затим и Бугаре код Велбужда 1330.
године и осигурао превласт над Македонијом. Збацио га је с престола син Стефан Урош IV
Душан. Умро је када га је властела угушила без Душановог знања. Подигао је манастир
Високи Дечани према коме је назван Дечански. Српска православна црква га је
канонизовала као светог краља.
СТЕФАН УРОШ IV ДУШАН СИЛНИ
Стефан Урош IV Душан
Пуно име
Немањић
Датум рођења 1308 /1309. или 1311 /1312.
Девол
Место рођења
Српско краљевство
20. децембар 1355. (46/47
Датум смрти
год.)
Девол
Место смрти
Српско царство
манастир Светих
архангела
Гроб (после 1927. године
црква Светог Марка у
Београду)
Династија Немањићи
Отац Стефан Урош III Дечански
Мајка Теодора
Вероисповест Православље
Супружник Јелена
Потомство Стефан Урош V
 СТЕФАН ДУШАН СИЛНИ
• Стефан Урош IV Душан Немањић, познат и као Душан Силни (1308/1309. или 1311/1312. — 20. децембар
1355.) био је српски средњовековни краљ (1331—1345) и први српски цар (1346—1355). Син је краља Стефана
Уроша III Дечанског и отац цара Стефана Уроша V Нејаког, последњег владара из династије Немањића.
Душан је био међу најмоћнијим владарима ондашње Европе и најмоћнији владар српског средњег века.
• Душан је са власти збацио свог оца Стефана Дечанског, уз помоћ властеле незадовољне Стефановом
политиком према Бугарској и Византији, након битке код Велбужда. Значајно је проширио границе српске
државе према југу, све до Коринтског залива, искористивши унутрашње немире у Византији. По освајању
великих византијских територија Стефан Душан се 1345. прогласио за цара Срба и Ромеја, српску цркву је са
ранга архиепископије уздигао на ранг патријаршије, да би га први српски патријарх Јоаникије 1346.
крунисао.
• Познат је и по доношењу Душановог законика, најзначајнијег српског средњовековног правног акта.
Завршио је манастир Дечане, задужбину свога оца, а његова најзначајнија задужбина био је манастир
Светих Архангела код Призрена, где се налазио и његов гроб. Без обзира на то, Стефан Душан је једини
владар из династије Немањића који није био проглашен за светитеља после смрти. Опеван је у народним
песмама, али га народ није нарочито волео. Његова круна се држи у Цетињском манастиру у Црној Гори.
РОЂЕЊЕ И ДЕТИЊСТВО
• Душан је рођен као први син у браку српског престолонаследника Стефана Уроша III и бугарске принцезе
Теодоре. Обично се мисли да је Душан рођен око 1308. Извор за ту замисао је писање једног византијског
писца (Нићифор Григора) да је Душан у време збацивања Стефана Уроша III са власти 1331. имао пуне 22
године. Насупрот томе, примећено је да би једнако истинит могао бити и запис у Копорињском летопису у
коме пише да је Душан рођен 1311/12..
• Када је краљ Стефан Урош II Милутин угушио побуну 1313. или 1314. године, наредио је да побуњени млади
краљ Стефан Урош III Дечански буде ослепљен у Скопљу (у средњем веку је постојало веровање да слеп човек
не може да води државу па се ослепљивање често користило да се онемогући некоме да дође на власт). После
делимичног ослепљења, Стефан Урош III је са женом и двоје деце Душицом и Душаном протеран на
византијски двор код Милутиновог таста цара Андроника II Палеолога у Цариград.
• После пет година боравка у Цариграду умро је млађи Душанов брат. Душан је тако одрастао у Цариграду, који
је у то време био највеће грчко и европско градско и културно средиште, примајући неизбрисиве утиске. Ти
утисци и близина царског двора могли су у дечаку Душану покренути маштања о царској круни и царству које
је после српски владар Стефан Урош IV Душан Силни покушао оживотворити. Породица Стефана Уроша III је у
прогонству остала 7 година.
• На захтев Цркве Милутин допушта Стефану да се врати у Србију али задржава Душана код себе,
највероватније као таоца што је била честа пракса у средњем веку.
 СУКОБ ОЦА И СИНА
Односи између краља Стефана Уроша III Дечанског и младог краља
Стефана Уроша IV Душана
су се погоршали најкасније почетком 1331. године.
У време битке код Велбужда (Ћустендил)
Душан се веома истакао и краљ Стефан Урош 3
је можда видео да му син постаје миљеник код властеле,
a Зета постаје право легло незадовољства и бунтовника,
а претња за краља.
Властела окупљена око Душана је наговарала младог краља
да се побуни против оца и да узме власт.
„Ови га даноноћно подстицаху да одузме краљевство из руку оца,
који је због старости био
неспособан за управљање, и да се тако обезбеди од свог брата Синише,
кога је његов отац имао с другом женом”
Након тога Душан је одлучио да смакне оца.
Душан га је затворио у цариград,где га је властела убила без
Душановог знања.
ЛЕГЕНДА О ПРОКЛЕТСТВУ

За смрт Стефана Дечанског везана је и легенда о проклетству Душанових каснијих

потомака, а касније и целе српске државе. Наиме Стефан је, када су дошли људи да га
убију, проклео сина и његове потомке. Мада се ово проклетство није испунило на сину,
пало је ипак на његова унука Уроша, који је изгубио царство. Ова легенда је трајала много
векова, посебно када је кнез Лазар са својим ратницима пао на Косову, а Србија пала под
Турке.
СТЕФАН УРОШ V НЕЈАКИ
Пуно име Стефан Урош V Немањић
Датум рођења 1336./37
Место рођења непознато

Датум смрти 4. децембар 1371. (33/34 год.)

Место смрти непознато

црква Успења Богородице у
Неродимљу
Гроб
(од 1705. Нови Јазак, Фрушка
гора)
Династија Немањићи
Отац Душан
Мајка Јелена
Вероисповест Православље
Супружник Ана
СТЕФАН УРОШ V НЕЈАКИ

• Стефан Урош V Немањић (1336/1337— 4. децембар 1371), познатији као Урош Нејаки, син је и
наследник цара Душана а владао је од децембра 1355. до децембра 1371. Његова задужбина је
манастир Матејча. Он је последњи владар лозе Немањића. У његово време слаби централна
власт и обласни господари се осамостаљују. После смрти цара Уроша V српска држава
Немањића престаје да постоји.
• Владавина Уроша V, сина цара Душана, била је готово у сваком погледу супротна владавини
његовог оца, а син цара Душана Силног понео је надимак Урош Нејаки. Српски цар који је
титулу наследио од оца није успевао да заштити своју државу, ни од спољних напада, ни од
унутрашњих побуна.
• После великих Душанових освајања, цар Урош постаје жртва бахатости властеле
.Најозбиљнији противник цару је био стриц Симеон Синиша Немањић полубрат цара Душана.
Тада је Синиша покушао преотети престо од свог синовца цара Стефана Уроша V. Симеон се
прогласио за цара.Урош је успео да задржи своје царско звање, али је изгубио велики део
царства. Држава Немањића поделила се на два царства, Урошево и Симеоново.
ЛАЗАР ХРЕБЉАНОВИЋ
Датум рођења око 1329.
Прилепац
Место рођења
Српско краљевство
Датум смрти 15. јун 1389. (60 год.)
Косово поље
Место смрти Земља Бранковића
(данас Србија)
Гроб Раваница
Династија Лазаревићи
Отац Прибац
Мајка непозната
Супружник Милица

Мара Лазаревић Бранковић,

Оливера Лазаревић, Јелена
Лазаревић Балшић Хранић,
Потомство Стефан Лазаревић, Теодора
Лазаревић, Драгана
Лазаревић Шишман, Вук
Лазаревић
ЛАЗАР ХРЕБЉАНОВИЋ

• Лазар Хребељановић ,познат у народној традицији као цар Лазар, Св. цар Лазар или Св.
кнез Лазар, био је средњовековни српски кнез, који је после Маричке битке створио највећу
и најмоћнију државу на територији некадашњег Српског царства. Лазарова држава са
престоницом у Крушевцу, позната у историографији као Моравска Србија, обухватала је
сливове река Велике, Западне и Јужне Мораве.
• Лазар је младост провео на двору цара Стефана Душана, где је његов отац Прибац био
логотет. Лазар је на двору цара Уроша прво био ставилац, да би негде између 1363. и 1365.
добио титулу кнеза. Велики поход Османлија довео је до битке на Косову 1389. године. Ту су
се Османлијама супроставили одреди кнеза Лазара, његовог зета Вука Бранковића и краља
Срба и Босне Стефана Твртка I Котроманића под командом војводе Влатка Вуковића. У бици
су и Лазар и његов противник Мурат I изгубили животе и обе стране су претрпеле велике
губитке. Ипак, пре лета 1390. Лазаревићи су прихватили вазалне обавезе према новом
султану Бајазиту Првом.
ГРБ НЕМАЊИЋА
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!