1.

ORGANIZOVANOST POSLOVNE
EKONOMIJE
 Organizovanosti je jedan od bitnih preduslova
efikasnog i racionalnog poslovanja
 Pod organizacijom se obično podrazumeva uspešno
kombinovanje (miksovanje) elemenata organizacione
stvarnosti.
 Organizacija poslovanja je podložna stalnim
promenama.
 U poslovnoj ekonomiji organizovanost može da se
dvojako posmatra:
1. u širem smislu - na nivou cele privrede,
2. u užem smislu - na nivou privrednog subjekta.
 Organizacija rada i poslovanja ima veliki uticaj na
kvalitet ekonomije poslovanja.
 2. SUBJEKTI POSLOVNE EKONOMIJE
 Privredni subjekti su snovni nosioci privrednih
aktivnosti u okviru poslovne ekonomije.
 Skup svih privrednih subjekata na prostoru jedne
države čine privredu te zemlje.
 Vrste privrednih subjekata u našoj zemlji:
1. preduzetnici,
2. privredna društva,
3. javna preduzeća.
 Privredni subjekti se osnivaju radi bavljenja nekom od
sledećih delatnosti:
1. Proizvodnja,
2. Trgovina (promet robe),
3. Pružanje usluga.
 Poslovanje privrednih subjekata uslovljeno je mnogim
faktorima:
1. Spoljni (tržište, ekonomska politika, poslovno
okruženje i sl.),
2. Unutrašnji (organizacija, delatnost i sl.).
 Karakteristike privrednih subjekata:
1. Društveni sistemi,
2. Ekonomski sistemi,
3. Organizacioni sistemi,
4. Složeni sistemi,
5. Dinamički sistemi,
6. Otvoreni sistemi,
7. Upravljivi sistemi,
8. Trajni sistemi.
 Pravna obeležja privrednih subjekata:
1. firma ili poslovno ime,
2. sedište,
3. delatnost,
4. tekući račun,
5. imovina,
6. radni kolektiv, opšta akta, poslovne knjige i dr.
 3. PREDUZETNIK
 Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja
delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koji je kao takav
registrovan u skladu sa Zakonom o registraciji.

 Za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti,

preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom.

 Poslovno ime pored naziva sadrži i:

1. ime i prezime preduzetnika,
2. oznaku ''preduzetnik'' ili ''pr'',
3. opis pretežne delatnosti,
4. sedište i adresu.
 Mesto iz koga se upravlja poslovanjem, prestavlja sedište
preduzetnika.

 Zakon omogućava preduzetniku da može doneti odluku o

nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva.
 Preduzetnik može da prestanue sa radom na dva načina:
1. dobrovoljno (odlukom osnivača ili putem statusnih
promena),
2. po sili zakona.
 Prestanak rada preduzetnika po sili zakona
1. smrću ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti,
2. istekom vremena na koje je osnovana radnja,
3. ako je poslovni račun u blokadi duže od dve godine,
4. ako je pravosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije
preduzetnika,
5. ako mu je pravosnažnom presudom, izvršnom odlukom
nadležnog organa ili suda časti komore u koju je učlanjen
izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti,
6. u slučaju prestanka važenja odobrenja, saglasnosti i drugog akta
nadležnog organa koji je zakonom propisan kao uslov za
registraciju.
 4. PRIVREDNA DRUŠTVA
 Osnovna obeležja privrednih subjekata su:

1. Osnivači

2. Osnivački akt

3. Imovina ili sredstva

4. Upravljanje

5. Ostali akti privrednog društva kojim se regulišu

unutrašnja pitanja privrednog društva.
 Privredna društva mogu biti organizovana kao:

1. društva lica (ortačko društvo i komanditno

društvo) i

2. društva kapitala (društvo sa ograničenom

odgovornošću i akcionarsko društvo).
 Ortačko društvo
 Osnivaju dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarni
celokupnom svojom imovinom za obaveze društva.

 Ugovor o osnivanju sadrži: podatke o osnivačima (ortacima)

poslovno ime, i sedište društva, delatnost, vrste i vrednosti
uloga svakog ortaka i sl.

 Ortaci, po pravilu, u društvo unose uloge jednake vrednosti,

koji mogu biti novčani i nenovčani

 Upravljanje društvom obavljaju svi ortaci, ali to pravo može

biti preneto na jednog ili više ortaka
 Prestanak rada ortačkog društva po sili
zakona
1. likvidacija društva,
2. istekom vremena na koje je osnovano,
3. sudskom odlukom,
4. otvaranjem stečaja nad ortakom ako je pravno lice,
5. ako je u društvu ostao samo jedan ortak, a u roku od tri meseca od
dana kada je u društvu ostao samo jedan ortak društvu ne pristupi
novi ortak,
6. zaključenjem stečaja.
 Komanditno društvo
 Komanditno društvo je privredno društvo koje ima najmanje dva
člana, od kojih najmanje jedan za obaveze društva odgovara
neograničeno solidarno (komplementar), a najmanje jedan
odgovara ograničeno do visine svog uloga (komanditor).

 Ugovor o osnivanju sadrži sve one elemente kao i kod osnivanja

ortačkog društva.

 Ulozi osnivača društva uređuju se osnivačkim aktom i mogu biti u

novčanom i nenovčanom obliku.

 Upravljanje društvom je u nadležnosti komplementara.

 Prestanak rada komanditnog društva po sili
zakona
 likvidacija društva,

 istekom vremena na koje je osnovano,

 sudskom odlukom,

 otvaranjem stečaja nad nekim članom društva koji je pravno lice,

 ukoliko istupe svi komplementari ili svi komanditori, a u roku od tri

meseca ne pristupi barem jedan komplementar ili komanditor,

 zaključenjem stečaja.
 Društvo sa ograničenom odgovornošću
 Društvo s ograničenom odgovornošću je društvo u kome
jedan ili više članova društva imaju udele u osnovnom
kapitalu društva, s tim da članovi društva odgovaraju za
obaveze društva samo u visini udela.
 Minimalni osnovni kapital društva iznosi 100 dinara
 Po osnovu udela član društva ima pravo glasa u skupštini,
učešće u dobiti društva i učešće u likvidacionom ostatku.
 U društvu s ograničenom odgovornošću upravljanje
društvom može biti organizovano kao:
1. jednodomno (skupština i jedan ili više direktora),
2. dvodomno (skupština, nadzorni odbor i jedan ili više
direktora).
 DOO prestaje sa radom po sili zakona:
1. sprovođenjem postupaka likvidacije,
2. sprovođenjem stečaj a u skladu sa Zakonom o stečaju.
 Akcionarsko društvo
 Akcionarsko društvo je društvo čiji je osnovni kapital
podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara koji za
obaveze društva odgovaraju do visine uloga.
 Akcionarsko društvo izdaje akcije, koje mogu biti obične i
preferencijalne.
 Nominalna vrednost jedne akcije ne može biti niža od 100
dinara.
 Minimalni osnovni kapital akcionarskog društva iznosi
3.000.000 dinara.
 Upravljanje društvom može biti :
1. jednodomno (skupština i jedan ili više direktora, odnosno
odbor direktora),
2. dvodomno (skupština, nadzorni odbor, jedan ili više
izvršnih direktora, odnosno izvršni odbor).
 AD prestaje sa radom po sili zakona:
1. sprovođenjem postupaka likvidacije,
2. sprovođenjem stečaj a u skladu sa Zakonom o stečaju.
 5. JAVNO PREDUZEĆE
 Javna preduzeća su privredni subjekti koji obavljaju delatnost
od opšteg interesa, kao što je proizvodnja i distribucija
električne energije, vodosnabdevanje, drumski, železnički,
avio i PTT saobraćaj, izdavanje udžbenika, komunalne
delatnosti i sl.
 Osnivači javnih preduzeća su:
1. Republika Srbija (Srbijašume, EPS, Srbijagas,…),
2. Autonomna pokrajina (Vojvodinašume, Vode Vojvodine itd) i
3. Jedinice lokalne samouprave (javno-komunalna preduzeća,
toplane vodovodi, gradski prevoz i sl.).
 Javna preduzeća se osnivaju aktom o osnivanju koga donosi:
1. Vlada Republike Srbije - na nivou zemlje,
2. Skupština autonomne pokrajine - na nivou autonomne
pokrajine i
3. Skupština lokalne samouprave (skupština opštine) - na nivou
lokalne samouprave.
 Kapital javnog preduzeća je državni kapital podeljen na udele
i akcije određene vrednosti.
 Za svoje obaveze javno preduzeće odgovara celokupnom
svojom imovinom.
 Organi upravljanja javnog preduzeća su:

1. nadzorni odbor, i

2. direktor.

 Javno preduzeće je dužno da deo ostvarene dobiti, u

skladu sa zakonom i odlukom o budžetu, uplate u
budžet Republike Srbije, autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave.
 6. VRSTE PRIVREDNIH SUBJEKATA
 Kriterijumi za klasifikaciju privrednih subjekata:

1. veličini,

2. nameni proizvoda,

3. ulozi u procesu reprodukcije,

4. vlasništvu.
 Privredni subjekti prema veličini
 Prema Zakonu o računovodstvu, razvrstavanje privrednih
subjekata prema veličini vrši se na osnovu:

1. broja zaposlenih,

2. ostvarenog poslovnog prihoda, i

3. prosečne vrednosti poslovne imovine.

 Polazeći od ovih kriterijuma sva pravna lica se dele na: mikro,

mala, srednja i velika.
 Osnovne karakteristike mikro privrednih subjekata su:

1. mali broj zaposlenih - do 10 radnika,

2. skromna imovina - do 350.000 EUR,

3. mali obim poslovanja - do 700.000 EUR,

4. uglavnom su radno - intenzivnog karaktera,

5. imaju visoku fleksibilnost i efikasnost u poslovanju.

 U ovu grupu razvrstavaju se i preduzetnici.

 Mali privredni subjekti imaju sledeća obeležja:
1. upošljavaju do 50 radnika,
2. raspolažu imovinom do 4.400.000 EUR,
3. ostvaruju ukupan prihod do 8.800.000 EUR,
4. poseduju visok stepen fleksibilnosti u poslovanju,
5. obavljaju poslove koji su nerentabilni za srednja i velika
preduzeća,
6. pretežno su radno - intenzivnog karaktera, sa znatnim
udelom radne snage,
7. imaju uprošćenu organizacionu strukturu i dr.
 Srednji privredni subjekti imaju sledeće karakteristike:
1. do 250 zaposlenih radnika,
2. imovinu u vrednosti do 17.500.000 EUR,
3. obim poslovanja do 35.000.000 EUR,
4. viši nivo tehničke opremljenosti,
5. solidnu primenu nauke i tehnike u poslovanju,
6. veći nivo fleksibilnosti nego veliki privredni subjekti,
7. zastupljene osnovne poslovne funkcije u okviru
organizacione strukture.
 Veliki privredni subjekti imaju sledeće karakteristike:
1. upošljavaju preko 250 radnika,
2. raspolažu imovinom preko 17.500.000 EUR,
3. ostvaruju veliki ukupan prihod - preko 35.000.000 EUR,
4. primena savremene nauke i tehnike u poslovanju,
5. nisu fleksibilna,
6. proizvodnja je uglavnom specijalizovana,
7. širok spektar poslovnih funkcija,
8. obično su nosioci razvoja širih područja (regiona).
Privredni subjekti prema nameni proizvoda
 Prema nameni proizvoda koji proizvode privredni
subjekti se dele na:

1. privredna društva koja proizvode sredstva za

proizvodnju,

2. privredna društva koja proizvode potrošna

dobra.
 Privredni subjekti prema funkcijama u procesu
reprodukcije
 Prema funciji u procesu reprodukcije koji privredni subjekti se dele
na:
1. Proizvodna (u oblasti industrije, rudarstva i proizvodnje,
građevinarstva, vodoprivrede, šumarstva, poljoprivrede,
saobraćaja,…),
2. Trgovinska (trgovinska privredna društva na veliko, na malo,
na veliko i malo, spoljnotrgovinski privredni subjekti i privreni
subjekti koji pružaju usluge u robnom prometu)
3. Uslužna (u oblasti ugostiteljstva i turizma, finansijskog
poslovanja i osiguranja).
 Privredni subjekti prema vlasništvu
 Prema vlasništvu, odnosno poreklu sredstava, privredni
subjekti razvrstavaju na:

1. privredna društva u privatnoj svojini,

2. preduzeća u državnoj svojini (javna preduzeća),

3. privredna društva u mešovitoj svojini.