Неда Антић

Настанак ергономије
 Однос човека и оруђа датира још из најранијег доба
људског рада. Још у првобитној заједници човек
проучава како да направи оруђе да му олакша рад
тј. како га прилагодити за рад. Настанак
ергономије се везује за брзи развој технике и
техничких средстава која су била све савршенија и
ефикаснија, али се онда јавио човек као онај који
својим ограничењима постаје лимитирајући
фактор развоја система.
Историјски развој ергономије
 Ова наука је настала на почетку двадесетог века,
базирана је на повећању продуктивности, не само
помоћу боље машине, већ редизајнирањем начина
рада. Ергономија као наука која помаже у решавању
оперативних проблема на радним местима, у прошлом
веку је представљала велики технолошки напредак. На
почетку настанка ове науке акценат је био на
прилагођавање машине (машина - све оно са чим
запослени долази у контакт приликом рада) људском
телу и његовим ограничењима. Потпуно разумевање
улоге човека, његовог тела и могућности, постаје веома
значајан аспект пројектовања техничких система.
Компоненте дизајна
 Компоненте дизајна су заправо многе
специфичности које прожимају процес
дизајнирања, кроз све његове фазе и активности у
којима производ настаје. Компоненте дизајна имају
свој теоријски и практични аспект. Компоненте
чине суштину дизајна и представљају његову
садржину у дизајнирању производа. У преносном
смислу, компоненте дизајна су чиниоци квалитета
производа. Компоненте дизајна и квалитет
производа уско су повезани, што је суштинско
обележја стваралаштва и укупног деловања
дизајна.
Врсте компоненти дизајна
 -техничко
 -естетски,
 -економски
 -ергономски
 Сваки квалитет настаје као резултат активности
дизајнера и сарадника у стручном тиму. Језгро из
којег настаје производ јесте идеја дизајнера. У
суштини, идеја је фундамент будућег производа, и
што је оригиналнија, и сам производ ће бити
квалитетнији и атрактивнији од других производа
исте намјене. Идеја – готов производ је релација
која се мора посматрати као суштина компоненти
дизајн.
Ергономија

 Ергономија је наука која се бави дизајном производа

тако да они најбоље буду прилагођени људском телу.
Ергономија се најједноставније може дефинисати као
категорија функционалног и практичног. Истовремено,
естетика подразумева категорију лепог. Веза
естетике и ергономије објашњава се кроз чињеницу
да обе научне дисциплине служе човеку са истим
циљем. Сврха је повећање квалитета живота.
Ергономија омогућава да се квалитетно ради,
повећа производност, смањи број професионалних
обољења и унаприједи ефикасност и сигурност
употребе производа.
Ергономска компонента дизајна
 Ергономска компонента која прелази у ергономски
квалитет производа, јавља се у процесу
дизајнирања као резултат специфичних
активности дизајнера и осталих чланова стручног
тима. Ергономски захтеви се огледају у
максималној прилагођености производа човеку у
физичком и психолошком погледу. Развојем
технике, технологије и материјала, уз раст куповне
снаге потрошача јавили су се ергономски захтјеви
код производа. Треба рећи да овај захтјев, односно
квалитет, представља важан фактор развоја
производа и његовог прихватања од потрошача.
Ергономска компонента дизајна
Најважнији ергономски принципи

 1. оптимална дефинисаност намене,

 2. величина и облик производа морају бити
прилагођени величини и облику, тј. анатомској
грађи човековог тела,
 3. производ мора у погледу конструкције, квалитета
израде и материјала потпуно одговорати психо-
физичким захтевима и особинама човека,
 4. производ у антропометријском погледу мора
бити прилагођен човеку и др.
 Поред наведених принципа, производ мора да
обезбеди заштиту здравља и живота човека, као и
елиминисање негативних ефеката који врше
агресију на његово тело и психу (прејака светлост,
превисока или прениска температура,
неодговарајућа влаţност ваздуха, бука, шумови,
потреси, вибрације и сл.).