Аутохтоне расе у БиХ

Аутохтоне расе животиња одувјек су представљале национално благо сваке

земље, јер се осим њихове употребне вриједности, сматрају и симболом
традиције и културног наслеђа. С порастом броја становника у свијету се, па и код
нас, јавила потреба за гајењем високопродуктивних животњских раса, како би се
обезбједила довољна количина хране. То је довело до потискивања и нестајања
старих аутохтоних врста које, и упркос томе што су прилагођене животу у лошијим
условима и што не захтјевају посебну његу, нису могле да опстану.
Кроз дуго постојање различитих
цивилизација на простору БиХ
доместиковане су многе пасмине
животиња.Многе од њих су временом
попримиле атрибуте засебних
екотипова,па данас представљају
издиференциране па и изоловане
облике у општем генофонду домаћих
животиња.Нарочитом разноликошћу
се истичу пасмине
коња,говеда,оваца,коза,свиња,паса и
голубова.
 Аутохтоне пасмине домаћих животиња у БиХ
Врста Доместиковане пасмине БиХ пасмине
Коњ E. ferus Boddaert, 1785 (E. f. Босанско–херцеговачки
Equus caballus L., 1758; przewalskii, E. f. Gmelini) и њихови брдски
крижанци

Говедо B. primigenius Bojanus, 1827 (=B. Буша

Bos taurus domesticus L., 1758; primigenius taurus) и њихови
крижанци Гатачко

Овца O. orientalis, O. musimon, O. vignei Праменка

Ovis aries L., 1758 (O. a. domestica и њихових могућих крижанаца
= O. ovis);
Коза C. h. domestica Домаћа балканска рогата
Capra hircus L., 1758;

Свиња S. s. domestica (=S. domesticus) Шишка

Sus scrofa L., 1758;
Пас
Canis familiaris L., 1758;
Голуб
Columba livia L., 1758;
(=C. canis= C. donmsticus=C. lupus
familiaris=C. l. domesticus)
C. l. domestica
Босанско-херцеговачки
пастирски пас торњак
Босански оштродлаки гонич
барак
Травнички краткокљуни
Сарајевски превртач
Бихаћки превртач
Зенички превртач
Босански брдски коњ

• Босански брдски коњ је једина

босанскохерцеговачка аутохтона
пасмина коња.
• Распрострањеност: БиХ,Црна
Гора,Србија,Македонија,Хрватска.
• Снажне конституције,отпоран на
болести,веома издржљив,лако се
аклиматизује,скромни захтјеви у
погледу исхране и смјештаја.
• Користи се за рад(може носити
терет 100-120кг) и јахање.
• Висина 130-140 цм,тежина 300-
400 кг
• Боја длаке:најзаступљенија је
дората (око 42%), сива, односно,
бијела боја (око 20%), врана
(16%), алата (око 15%), кулашаста
(око 6%), изабела (0,5%) и шараца
има око 0,5%.
 Узгој на ергели Борике

Ергела „Борике“ је посљедње мјесто гдје се одржава генетски потенцијал

босанског брдског коња као засебне врсте и једино мјесто гдје се о њему плански
брине. У почетку рада ергеле кренуло се са неколико линија да би се с временом,
због доминације у насљеђивању особина, задржале двије узгојне линије:
"Мишко" и "Барут". Сви мушки потомци носе име по линији оца, добијају своје
мјесто у матичним књигама: датум рођења, име и матични број оца и мајке, те
број жига, или, једноставније, сваком грлу може да се прати поријекло најмање
четири генерације уназад, а за већину грла чак и до десет генерација. Сво женско
потомство добија име по роду (поријеклу мајке) и матични број и жиг, који их
прате кроз цијели живот.На ергели Борике налази се 56 грла (подаци из 2012).
Буша

• Буша је стара, примитивна

раса говеда, карактеристична за
земље бивше СФРЈ.
• Распрострањеност:
БиХ,Србија,Црна
Гора,Македонија и Албанија.
• Ситне грађе,висина 100-
110цм,тежина 280-350 кг.
• Отпорна на болести,скромна у
погледу исхране и смјештаја.
• Могу бити јоднобојно смеђе,
црвенкасте, сиве или црне.
• Узгаја се ради
вуче,млијека(1000л/г,4-6 %мм) и
меса.
• Касностасна је раса, јер полно
сазрева тек са две године. Живи
око 20 година.
Буша је на просторима БиХ опстала на неколико индивидуалних домаћинстава на
подручју Херцеговине,као и у склопу Удружења за заштиту и очување изворних
пасмина домаћих животиња у Широком Бријегу.Према процјенама данас на
подручју БиХ опстало је око 150 грла.У Србији 500-1000 ,а у Хрватској 449.
Гатачко говече

• Настало је у околини Гацка (1887-

1916).
• Ово говече настало је
оплемењивањем домаће буше
сивим алпским биковима,
односно пријашњим сојевима те
пасмине, випталцем и
оберинталцем.
• Карактеристична сива боја.
• Распрострањеност: БиХ,Црна
Гора,Хрватска.
• Отпорно на болести и тешке
климатске услове,снажне грађе.
• Добра производња млијека
(3600-4500кг,3,9%
масти),најпознатији млијечни
производ Гатачки кајмак.
• Добар квалитет меса.
Данас се на подручју Гацка, Невесиња, Билеће,
Берковића и Калиновика узгаја око 8500 грла
гатачког говечета.
Влашићка(Травничка) праменка
• Праменка је појам који
означава примитивну овцу,
слабих физиолошких својстава,
која је настала у оскудним
условима исхране и неге, а на
које се кроз дужи низ година
добро адаптирала. Врло је
отпорна и издржљива.
• Осим БиХ ова раса је аутохтона
у Хрватској (личка и
далматинска праменка),Србији
(сојеви
сјенички,сврљишки,пиротски
итд)
• Гаје се ради меса,млијека и
вуне.
• Касностасна је раса,јер полно
сазријева 16-18 мјесеци.
Неке карактеристике:
• Заједничке екстеријерне
одлике свих сојева
праменке: глава уска и
дуга,овце су шуте а овнови
по правилу рогати.
• Труп је нешто дужи од
висине гребена.Висина
гребена 70-78цм.
• Тежина овнова 35-80кг а
оваца 25-55 кг.
• Боја руна је најчешће
бијела,може бити мрка па
чак и црна,мало их је са
шареним.Тежина руна у
просјеку 1,4 кг.
• Вуна је мијешана и састоји
се од осјастих влакана и
пуха.
• Постоје сојеви са грубом и
рудом вуном.
Домаћа балканска рогата
коза

• Домаћа балканска коза је

типичан пример примитивних
раса слабих продуктивних
особина. Највише је
распрострањена у брдско
планинским предјелима наше
земље.
• Висина 65 цм,тежина 34-40кг
• Длака је дуга,може бити
црне,смеђе или црно-бијеле
боје.
• На глави има тамне рогове
савијене према унутра.
• Мљечност 130л,6 мјесеци
лактација.
• Једно до два јарета годишње.
• Отпорне на лоше услове
држања и оскудну исхрану.
Шишка

• Име је добила по ресама са доње

стране врата (народ их је звао
шишкама),што је типично за
директне потомке европске
дивље свиње.
• Држана је екстезивно по буковим
и храстовим шумама.
• Изгледом подсјећа на дивљу
свињу.
• Тијело је прекривено густим и
оштрим чекињама бијеле,жуте
или смеђе боје.
• Касностасна је раса,за потпуни
развитак потребно јој је и до 3
године.Праси се једном годишње
(4-6 прасади).
• Достижу тежину до 250 кг.
Веома је отпорна.
• Може бити опасна по људе.
Торњак
Торњак (Canus montanus, лат. пас планинац) је пастирски пас чија је функција
од једанаестог вијека била заштита стада од пљачкаша и крупних предатора
као што су вук и медвјед. Име му долази по ријечи тор, ограђен простор за
овце.
 Карактеристике:
• Пас снажне
конституције,отпоран на
болести,издржљив.
• Добро се аклиматизује и
подноси сурове климатске
услове.
• Висина 60-75цм,тежина 40-60
кг
• Длака је дуга са густом
поддлаком.Основна боја је
бијела(ноге,груди,трбух,њушка
и врх репа) и она је подлога
црној,сивој,жутој и смеђој боји
длаке.
• Послушан и интелигентан
пас,привржен породици.
• Користи се као пас
чувар,радни пас и породични
пас.
• 2007 признат стандард од FCI.
Барак
Босански оштродлаки гонич је страствен ловац,издржљив и упоран.Признат је
1973 године.Поред територије БиХ налази се и у осталим земљама бивше
СФРЈ.Весео пас,послушан и доброг темперамента.Има длаку и поддлаку што га
чини отпорним на велике хладноће.Боја длаке жуто-смеђа до наранџасто-
смеђе,а могу бити прошаране црном.Достиже висину 46-56 цм и тежину 16-25
кг.Скромни захтјеви у погледу смјештаја и исхране.Основна примјена му је у лову
али је оцјењен и као добар кућни љубимац.
Травнички краткокљуни голуб Сарајевски превртач
Први пут се спомиње 1950 Сарајевски превртачи су директни
године,настао укрштањем више потомци измирских превртача.Спада у
краткокљуних голубова(бечки ,прашки и групу орјенталних превртача.Гаје се
берлински).Малог је раста(27 једнобојни:црни,плави,плаво-
цм),припада групи високолетача.Реп му ковани,сви са металним сјајем на
се састоји од 12 пера.Ноге су кратке и врату.Сарајевски превртачи при лету
црвене.Најчешће је бијелог перја а преврћу само окретима уназад.
рубови крила и репа су црни.
Бихаћки превртач
Настао је укрштањем неких изворних
раса са нишким и другим
превртачима.Средњег је
раста,темпераментан,носи крила на
репу.Реп средње дужине са 20
пера.Боја:црни,црвени,жути или
бијели.Перје је чврсто и густо.
Зенички превртач
Настао је укрштањем орјенталног,загре-
бачког,сарајевског и бачког превртача.
Средњег је раста,живахне је
природе,носе крила испод репа.Боја:
црна,жута,црвена,вугаста,плава са
црним пругама,кована у свим
бојама,сива са и без пруга.Перје чврсто
и густо са наглашеним сјајем.
 Центар за очување аутохтоних раса (ЦОАР) је невладина, научно-стручна
организација која се бави проучавањем, заштитом и очувањем различитих
аутохтоних врста и раса домаћих, гајених и дивљих животиња кроз различите
образовне, промотивне, истраживачке и партнерске програме и пројекте.