Иво Андрић

(1892-1975)
Биографија

 Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу

поред Травника у тадашњој Аустроугарској.
 Детињство је провео у Вишеграду где је завршио
основну школу.
 Андрић 1903. године уписао је сарајевску Велику
гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу
школу, а словенску књижевност и историју студирао
је на Филозофским факултетима у Загребу, Бечу,
Кракову и Грацу.
Биографија

 У гимназијским данима Андрић је био ватрени

поборник интегралног југословенства, припадао је
напредном националистичком покрету Млада Босна и
био је страствени борац за ослобођење
јужнословенских народа од аустроугарске власти.
Биографија

 У периоду између Првог и Другог светског рата

налазио се на функцији опуномоћеног министра и
изванредног посланика југословенске владе у
Берлину (1939).
Биографија

 По избијању Другог светског рата, због неслагања са

властима у Београду поднео је оставку на место
амбасадора и вратио се у Београд.
 За време Другог светског рата живео је повучено у
свом стану у Београду (на Зеленом венцу), не
дозвољавајући било какво штампање и објављивање
својих дела.
 У исто време написао је своја најбоља дела која ће
касније доживети светску славу.
Биографија

 Добитник је Нобелове награде за књижевност 1961.

године.
 Новац добијен од Нобелове награде у потпуности је
поклонио за развој библиотекарства у Босни и
Херцеговини.
Иво Андрић
Додела Нобелове награде
(линк)
Нобелова награда

 Нобелова награда је интернационална награда која се

даје годишње од 1901. године из области физике,
хемије, медицине, књижевности и награда за мир.
 1968. Шведска банка је отворила институцију
Награда из економских наука у знак сећања на
Алфреда Нобела, оснивача Нобелове награде.
 Добитници награда се бирају сваке године.
 Тада добијају награде (новчану награду, златну
медаљу и диплому), то је уједно и дан када је Алфред
Нобел умро.
 У Стокхолму се у згради старе Стокхолмске берзе
налази Нобелов музеј, Нобелова библиотека и
Шведска академија.
Однос уметности и друштва

 У својој беседи, Иво Андрић је отворио многа питања

говорећи о односу уметности и друштва. Нека од њих
су:

 Када се јавља потреба у човеку да прича?

 Коме и са којим циљем човек прича?
 Шта прича мора да садржи да би била запажена?
 Користи ли прича чему, или се прича ради причања?
 О чему то човек најчешће прича?
 Какав је однос човека и прошлости?
„Укратко: бити човек.“

 ,,Бити човек, рођен без свога знања и без

своје воље, бачен у океан постојања.
Постојати. Носити идентитет. Издржати
атмосферски притисак свега око себе, све
сударе, непредвидиве и непредвиђене
поступке своје и туђе, који понајчешће нису
по мери наших снага. А поврх свега треба
издржати и своју мисао о свему томе.’’
 Бити човек и као такав, као јединка,
опстати у времену – порука је Андрићева.
Дух којим је надахнута прича

 „Није уопште толико важно да ли један

приповедач описује садашњост или
прошлост, или се смело залеће у
будућност; оно што је при томе главно,
то је дух којим је надахнута његова
прича, она основна порука коју људима
казује његово дело.“
Важност самог дела

 „Укратко, сто начина и путева може

постојати којима писац долази до свога
дела, али једино што је важно и
пресудно, то је дело само.“
Задатак
 Да ли је Нобелова награда интернационална награда?
 У којој земљи се додељује Нобелова награда?
 Од које године се додељује Нобелова награда?
 Да ли се Нобелова награда додељује сваке године или чешће?
 Који је наш писац добио Нобелову награду за књижевности и
које је то године било?
 Приликом доделе награде, наш нобеловац је приредио пригодну
беседу, како гласи наслов обе беседе?
 Наброј барем три питања којима се позабавио писац беседе, а
тичу се односа књижевности и друштва.
 Шта значи бити човек по речима Иве Андрића?
 Да ли је важан писац, или књижевно дело?
 Шта прича мора да садржи да би била добра?