Trojanski rat

Trojanski rat

1. Trojanski rat je legendarni

desetogodišnji rat između udruženih Grka i
stanovnika grada Troje.

2. Jedini istorijski izvori u kojima se

opisuje Trojanski rat su grčki junački epovi
Ilijada I Odiseja, čiji je autor Homer. Ilijada
opisuje 48 dana u poslednjoj, desetoj godini
rata, a Odiseja razdoblje nakon rata, u kojem je
glavni junak Odisej. Priča o trojanskom ratu je
nadahnula i rimskog pesnika Vergilija za
ep Enejda u kojem je glavni lik trojanac Eneja.
 Povod Trojanskog rata
 Povod Trojanskog rata je otmica Helene, najlepše
žene na svetu i supruge spartanskog
kralja Menelaja.
 Nju je oteo Paris, sin trojanskog kralja Prijama.
Grci, udruženi i nadmoćniji, deset godina
neuspešno opsedaju Troju.
 Na kraju grad osvajaju varkom; prave se da
napuštaju opsadu i odlaze ostavljajući pred Trojom
drvenog konja (Trojanski konj). Trojanci konja
uvlače u grad usprkos upozorenjima proročice
Kasandre i Laokonta.
 Grčki ratnici skriveni u konju otvaraju gradska
vrata, pa grad biva osvojen.
 Povod Trojanskog rata

 U vreme Trojanskog rata, prema legendi živela je najlepša žena na svetu

Helena ,žena spartanskog kralja Menelaja. Menelaj je bio brat
Agamemnonov, tzv. kralja nad kraljevima ,koji je dugo vremena ratovao
protiv Troje i silno ju je želeo uništiti. Kada je trojanski princ Paris oteo
Helenu, Menelaj se za pomoć obratio svom bratu koji je skupio veliku
vojsku i krenuo u pohod na Troju. Naime, Agamemnonu je otmica Helene
bila odlična prilika da sa razlogom napadne Troju. Grčka vojska je Troju
opsedala punih 10 godina i na kraju su Troju osvojili varkom. Napravili su
drvenog konja u kojem su se sakrili najhrabriji vojnici, dok se ostatak
vojske pravio da odlazi. Naivni Trojanci su drvenog konja uveli u Troju
misleći da su to Grci napravili Posejdonu da im blagoslovi putovanje,
uprkos opomenama proroka. Tako je Troja pala nakon mnogo godina
neuspešnog opsedanja.
 U Trojanskom ratu su učestvovala mnoga poznata
lica: Hektor, Prijam, Ahil, Patroklo, Odisej, Agamemnon, Paris, Menelaj ...
Trojanski konj

 Grčka nije mogla da probije zidine Troje .Zato je

Odisej smislo da naprave Trojanskog konja .
 Trojanski konj je u starogrčkoj mitologiji drveni konj u
kojem su bili skriveni Agamemnonovi vojnici
uključujući i Odiseja.
 Trojanski vojnici su u toku noći otvorili vrata gradskih
zidina nasevši na ahajsku varku. Tako su omogućili
nesmetan ulazak napadačke vojske.
 Ovom ratnom varkom Agamemnonova
vojska nakon deset godina bezuspešnog
opsedanja grada osvaja Troju I odnosi
pobedu u Trojanskom ratu.
Hektor
 Hektor je bio vođa trojanskih snaga u Trojanskom
ratu između Ahajaca i Trojanaca. U početku nije odobravao
rat, predložio je da se on reši dvobojem njegovog
brata Parisa s Menelajem. Kao što to Homer govori
u Ilijadi, sukob je ostao nerešen zbog intervencije bogova.
 Andromaha Hektorova žena molila ga je da se povuče s
bojnog polja, za mir njene duše i njenog sina Astinaksa,
međutim on odlazi nadajući se da će se njegov sin jednog
dana ponositi svojim ocem.
 Hektor je znajući da mu još nije suđeno umreti, izazvao
jednog ahajskog ratnika na borbu prsa o prsa. Grci su
među sobom izabrali Ajanta.
 Borili su se dan i noć, ali nijedan nije uspeo savladati
drugog. Na kraju su pohvalili jedan drugog za hrabrost i
veštinu te razmenili darove. Hektor je Ajantu darovao
svoj mač, a Ajant Hektoru svoj pojas.
Hektorova smrt
 Sledećeg dana Hektor se suočio s Ahilom. Bacio je koplje na
njega ali Atina je obmanula Hektora, prerušena u njegovog
brata Difoba. Hektor je bacio još jedno koplje na Ahila.
Promašivši, okrenuo se da od brata uzme još jedno, ali njega
nije bilo. U tom je trenutku shvatio da je to znak da mu nema
spasa te je tražio Ahila da dopusti Prijamu, njegovom ocu, da
preuzme njegovo telo, ali Ahil je to odbio.
 Ahil je video da nosi Patroklovo, odnosno njegovo oružje te je
znao njegove slabosti. Bacio je koplje koje je prošlo kroz jednu
pukotinu te je Hektor ubijen. Potom je Ahil skinuo oružje i oklop s
njega i privezao Hektora za svoju kočiju. Sledećih je dana vukao
telo oko Troje, ali bogovi su ga očuvali netaknutim.
 Uskoro je došao Prijam da bi preuzeo telo. U jednom od
najdirljivijih trenutaka Homerove Ilijade, Ahil pristaje i predaje mu
telo. U Troji su održane pogrebne počasti, a čak je i
sama Helena oplakivala Hektora koji je uvijek prema njoj bio
dobar. U posljednjim se stihovima Ilijade opisuje Hektorov
pogreb.
 Ahil ubija Hektora

Ahil se sveti Hektoru jer mu je ubijo rodjaka Patrkola.

 Ahilej
 Ahil je otelovljenje ljudske tuge koja je tematika brojnih delova Ilijade.
 Ahil je sin smrtnika Peleja, kralja Mirmidonaca u Pitiji, jugoistočnoj Tesaliji i
morske nimfe Tetide. Zeus i Posejdon bili su rivali za Tetidinu ruku, sve
dok Prometej nije prorekao da će Tetida roditi sina većeg od svog oca.
Zbog tog su se razloga obojica povukli i dali njenu ruku Peleju.
 Kad se Ahil rodio, Tetida ga je htela učiniti besmrtnim tako što ga je uronila
u reku Stiks. No, zaboravila je umočitii petu za koju ga je držala dok ga je
uranjala, tako da je to mesto ostalo jedina ranjiva tačka na njegovom telu.
Otuda i metafora Ahilova peta za nečiju slabu tačku. Po drugom verovanju
list je ostao prilepljen uz njegovu petu pa je zato ostala ranjiva.
 U starijoj verziji priče, Tetida ga je premazala ambrozijom i stavila navrh
vatre da bi smrtni delovi njegovog tela izgoreli. Za razliku od ovih
priča, Homer u Ilijadi ne spominje njegovu neranjivost, a čak i spominje da
je bio ranjen.
 Pelej ga je zajedno s Patroklom dao Hironu, Kentauru, da ga odgoji na brdu
Pelionu.
 Prorok Kalhant prorekao je da mu je suđeno da umre u Troji. Tetida ga je
stoga odvela na Skiru, kralju Likomedu i prerušila ga u djevojku. Na tom je
dvoru s Didamijom imao sina Neoptolema. Odiseja jeMenelaj poslao po
Ahileja. Stigavši, pitao je može li prinieti darove ženama te je izložio
dragulje, a takođe i oružje - mač, koplje i štit. Sve su se devojke divile
nakitu, a samo se Ahil divio oružju te ga je Odisej tako prepoznao. Odisej
mu je dopustio da zadrži oružje, a potom su krenuli u rat. Druga verzija
mita govori da se začula ratna truba te da je Ahil instinktivno zgrabio
oružje.
 Ahilova smrt
 Ahilova smrt je bila opisana u Etiopidi. Opisuje se njegova
borba s Pentezilejom, kraljicom Amazonki i njegova smrt. Ahila
je ubio Paris, a neki izvori govore da je Apolon vodio strelu
koja ga je pogodila u petu, njegovo jedino ranjivo mesto.
 Druge pak inačice priče govore da je ubijen nožem u leđa dok
je posjetio Poliksenu, princezu Troje.
 Njegove su kosti pomešane s Patroklovim i održane su
pogrebne igre. Paris je skončao nakon nekog vremena tako
što ga je ubio Filoktet rabeći veliki Heraklov luk.
 Ahilej je bio besmrtan jedina smrtna tacka je bila
njegova peta.Majka ga je potopila u vodi samo je
peta bila ne pokvasena.
 Prijam
 Prijam je imao više žena, a prva mu je bila Hekaba s kojom
je imao pedesetak sinova i nekoliko kćeri. Najstariji sin
bio je Ezak kojeg je imao s Arizbom, koji je poginuo
pre Trojanskog rata. Najpoznatiji su mu
potomci Hektor, Paris i Kasandra. Apolon je, zaljubivši se,
dao Kasandri dar proricanja budućnosti, a ona je na
njegovu ljubav uzvratila hladnoćom zbog čega ju je
prokleo tako da se na njena proročanstva niko ne obazire
i da im niko ne veruje. Kasandra je predvidela
uništenje Troje, ali nije ih mogla sprečiti. Upozorila je
Trojance o trojanskome konju i Agamemnonovoj smrti, ali
njena je obitelj, zajedno s Prijamom, mislila da je
poludela. U nekim se inačicama donosi da su je zbog toga
i držali zatvorenom.
 Nakon razrušenja Troje, potražila je utočište u Atini hramu
gd je ju je silovao Ajant mlađi, odvukavši je ispred
Prijamovih očiju.
 Odisej
 Odisej je bio jedan od Heleninih prosaca. Tezej i Pirit zavetovali su se da
će oženiti Zevsove kćeri, a Tezej je izabrao Helenu. Pirit i on oteli su je i
zadržali sve dok nije bila dovoljno zrela za udaju. Pirit je
izabrao Persefonu, Hadovu ženu. S Tezejevom majkom Etrom otišli su
u Had oteti Persefonu. Had se pravio gostoljubiv, ali čim su seli za gozbeni
sto, zmije su ih prikovale za mesta. Helenu su spasila njena braća Kastor i
Polideuk i vratila je u Spartu.
 Kad je došlo vreme za Heleninu udaju, mnogi su prosci došli po njenu ruku
iz celoga sveta. Među proscima bili su
Odisej, Menest, Ajant, Patroklo, Idomen, ali favorit je bio Menelaj, koji nije
došao osobno - predstavljao ga je njegov brat Agamemnon. Helenin
otac Tindarej nije znao kako će otpraviti preostale prosce, a da ne započne
svađu. Odisej je obećao da će on to rešiti ako ga zauzvrat podrži u njegovu
udvaranju Penelopi. Tindarej se složio, a Odisej je rekao da svi prosci
moraju položiti zakletvu da će prihvatiti i poslije braniti izabranog muža. Na
posletku se Helena udala za Menelaja. Nakon Tindarejeve smrti, Menelaj
je postao kralj Sparte, jer Tindarejevi sinovi Kastor i Polideuk bili su već
mrtvi i uzneseni na Olimp.
 Odisej
 Kad je Helenu oteo Paris, Menelaj je, pozvavši se na zakletvu, pozvao prosce da mu
pomognu da je vrati. Budući da je proročica prorekla da se neće dugo, dugo vratiti,
Odisej nije želeo ide u rat, nego se pravio da je lud tako što je orao i sijao sol, a ne
semenke. Agamemnon, Menelajev brat poslao je Palameda da uvjeri Odiseja da se
priključi proscima. Palamed je bio inteligentan te je stavio Telemaha, Odisejeva
novorođena sina, ispred pluga. Odisej ga nije mogao ubiti te je tako Palamed otkrio
da je mentalno zdrav pa je krenuo u Trojanski rat.
 Agamemnon je, sad kad je imao Odiseja, u svojoj vojsci hteo i Ahileja, jer
proročanstvo govori da Troja bez njega ne može biti osvojena. Odisej je bio jedan
od poslanika koji su otišli uveriti ga da se pridruži vojsci.
 Naime, proročica je pretkazala da će ili živeti dug ali dosadan život ili kratak ali
uzbudljiv; tako da se Ahilej bojao ratnih posljedica. Vrač Kalhant prorekao je da mu
je suđeno da umre u Troji. Tetida ga je stoga odvela na Skiru, kralju Likomedu i
prerušila ga u devojku. Na tom je dvoru s Didamijom imao sina Neoptolema. Odisej
je pitao može li prineti darove ženama te je izložio dragulje, a takođe i oružje -
mač, koplje i štit. Sve su se devojke divile nakitu, a samo se Ahilej divio oružju te
ga je Odisej tako prepoznao. Odisej mu je dopustio da zadrži oružje, a potom su
krenuli u rat. Druga inačica mita govori da se začula ratna trublja te da je Ahilej
instinktivno zgrabio oružje.
 Prije rata, Odisej se pridružio Menelaju i Palamedu u pokušaju da mirno
vrate Helenu, ali nisu uspjeli. Nakon rasprave na Prijamovu dvoru, Trojanci su
vrijeđali Menelaja i Odiseja, osim Antenora koji je bio gostoljubiv. Zbog toga su ga
poštedjeli u razrušenju Troje
Odisejeva statua
 Agamemnon
 Agamemnonova oca Atreja ubio je Egist koji je zajedno sa svojim
ocem Tijestom vladao Mikenom. Agamemnon i Menelaj morali su
pobeći Tindareju, spartanskom kralju. Onde su se oženili njihovim kćerima -
Agamemnon Klitemnestrom, a Menelaj Helenom. Agamemnon je s Klitemnestrom imao
petero djece: Ifigeniju, Elektru, Hrisotemidu, Ifianisu i sina Oresta.
 Menelaj je nasledio Tindarejevo prestolje u Sparti, a Agamemnon je, uz bratovu pomoć, vratio
očevo kraljevstvo.
 Trojanski rat
 Agamemnon je skupio grčke snage i otplovio prema Troji. Pripremali su se iskrcati iz Aulide,
luke u Beotiji, ali snašao ih je Artemidin bes. Eshil u svojoj tragediji Agamemnon donosi da je
bila ljuta zbog svih mladića koji će poginuti u Trojanskom ratu, a Sofoklo u Elektri donosi da
je Agamemnon ubio životinju njoj posvećenu te da se hvalio da je jednak Artemidi u lovu.
Izbila je kuga, a nije bilo vjetra da bi mogli krenuti dalje. Vrač Kalhant prorekao je da se
Artemidin bes može izbjeći žrtvovanjem Agamemnonove kćeri Ifigenije, što je on na posletku
i učinio te su krenuli prema Troji. Druga inačica mita govori da se spremao ubiti svoju kćer,
ali Artemida je prihvatila jelena umjesto nje te ju je poslala na Krimeju gdje je postala njena
proročica.
 Agamemnon je bio zapovednik Grka. Tekom borbe, ubio je Antifa. Homer u
svojoj Ilijadi donosi i njegov sukob s Ahilejom u poslednjim godinama rata. Naime,
Agamemnon je Ahileju oduzeo privlačnu robinju Briseidu. Bijesni se Ahilej povukao iz rata, a
njegova je srdžba postala motiv cele Ilijade. Na kraju je ipak popustio, a bez njega bi Grci
vjerovatno izgubili rat.
 Agamemnon je u ratu izvršio mnoga junačka dela sve dok se ranjen nije povukao u svoj
šator. Nakon osvajanja Troje, osvojio je i Kasandru, Prijamovu kćer, koja je prorekla njegovu
smrt.
Paris
 Parisov otac, kralj Prijam, imao je sa
ženom Hekabom sina Hektora. Kad se približavalo vreme da im se
rodi drugo dete, Hekaba je jedne noći u snu vidjela strašnu utvaru:
pričinilo joj se da rađa baklju koja ognjem pustoši čitavu Troju i u
pepeo je spaljuje. Prestrašena, ispripovedi to svom mužu Prijamu.
On pozove svog sina iz prvog braka, po imenu Ezaka, koji je bio
gatar i poznavao je vještinu tumačenja snova. Ezak objasni da će
njegova maćeha roditi sina koji će biti propast svome gradu. Stoga
im preporuči da to dijete odlože u gori. Kraljica dosta rod i sina i
ljubav prema domovini nadvlada njene majčinske osećaje. Premda
je Apolonova svećenica Herofila nagovarala roditelje da ubiju svoje
dijete, oni to nisu mogli učiniti. Ona dopusti svome mužu Prijamu
da novorođenče preda slugi da ga ubije.
 Sluga Agelaj sažalio se i odnio ga u goru Idu nadajući se da će
tamo skončati. No, dete je dojila medvjedica i preživjelo je. Agelaj
se vratio i odlučio ga odgajati kao svoga sina te ga je ponio u
putničkoj torbi kući. Kralju Prijamu kao dokaz detetove smrti
pokazao je pseći jezik.
 Paris je u gori Idi odrastao. Kao dečak bio je vrlo lep i pametan.
Kad je bio dete, uspeo je svladati kradljivce stoke i vratiti krdo, a
tako je i postao obranom svih pastira protiv razbojnika, stoga su
ga pastiri prozvali Aleksandar, što znači "branitelj ljudi".
Statua Parisa
 Homer
 Homerov je jezik umetan jezik koji se nije nikada govorio u narodu. To je
stari jonski dijalekt, u kojem ima i novojonskih oblika i eolskih elemenata, ali
i atičkih dijalektizama. Problem kod proučavanja Homerovog jezika jeste taj što
se ne zna mnogo o eolskome i jonskome dijalektu u doba nastanka epova te se
moramo pouzdati u ono što znamo o njihovim kasnijim oblicima. Svi su epski
pesnici posle Homera pevali istim jezikom.
 Ovi epovi obiliju formulaičnim načinom izražavanja. Uz stalne epitete
(brzonogi Ahilej, volooka Hera, egidonoša Zeus, sjajnošljemac Hektor,
sjajnooka Atena, daljnometni Apolon, silni Agamemnon, ljepoobrazna
Briseida...), vrlo su česte poredbe koje opisuju događaje, produbljuju ih i
rasvetljavaju mnoštvo pojedinosti. Takođe se i brojni stihovi ponavljaju i u
nekoliko pevanja. U Homerovu jeziku postoji desetak glagola koji znače
"gledati" te brojni atributi za opisivanje mora i bitke, a takođe su česti motivi
gozbe, žrtve, sahrane i naoružavanja. Pjesnik retardacijama postiže
usporavanje radnje unutar epova te brojnim epizodama priprema nove
događaje - bitke i borbe.
 Sam je stil, kako kaže Platon u svojem djelu „Država” na pola puta između
pripovjedne književnosti i drame. Ovi su epovi naslijedili od starog usmenog
epa veliku ulogu govora, a također je i česta prstenasta kompozicija u kojoj se
govor na posletku vraća na temu kojom je i počeo.
 1354. Francesco Petrarca beše dobio rukopis Homerovih dela i na svoj je trošak
potaknuo prevod Homerovih djela na latinski jezik. To je učinio Leoncije Pilat
(Leontius Pilatus) u Boccacciovom domu uFirenci. Djela je preveo doslovno, u
obliku latinskoga proznog teksta. Homerova je dela na grčkom jeziku
u Veneciji prvi tiskao Aldo Manuzio te ga tako učinio dostupnim italijanskom
narodu. Na hrvatski jezik Homerova je dva najznačajnija epa prvi preveo Tomo
Statua Homera
Autori:

 Aleksa Vasić

 Veljko Djurić

 Filip Velimirović
KRAJ