Professional Documents
Culture Documents
Aleksa Šantić
Aleksa Šantić
лирике.
Стварао је на граници XIX и XX века и
спајао идеје и песничке инспирације оба
века.
Припадао је стваралаштву романтизма.
Алекса Шантић је рођен 27.5.1868. у
Мостару (Босна и Херцеговина).
Отац му се звао Риста, а мајка Мара.
Отац је је умро још када је Алекса био
мали, па је живео са својим стрицем
Михом.
Имао је два брата, Јефтина и Јакова, и
сестру Персу.
Пошто је живео у трговачкој породици,
укућани нису имали довољно
разумевања за његов таленат.
Завршио је трговачку школу у Љубљани и
Трсту.
Живео је и радио у Мостару.
Узори су му били Војислав Илић и Јован
Јовановић Змај, а од страних књижевника
Хајнрих Хајне.
Био је један од оснивача културног листа
„Зора“.
Био је председник српског певачког
друштва „Гусле“.
Објавио је много збирки песама.
У његовим песмама има емоционалног
бола, родољубља, љубавне чежње и
пркоса за национално и социјално угрожен
српски народ.
Његов опус може се поделити на љубавне,
родољубиве и социјалне, као и описне
песме.
Његове најпознатије песме су:
„Емина“
„Моја отаџбина“
„Јутро“
„Чежња“
„О, класје моје“
„Вече на шкољу
„Прољеће“
„Мој отац“
„Ноћ“
„Остајте овдје“
Најпознатије љубавне песме су му:
„Емина“, „Не вјеруј“, „Чежња“
Пучина плава
спава,
прохладни пада мрак;
врх хриди црнe
трне
задњи румени зрак.
И јеца звоно,
боно
Умро је, од тада неизлечиве болести,
туберкулозе 2.2.1924. у Мостару.