GVOŽĐE, ALUMINIJUM I BAKAR

(SVOJSTVA I PRIMENA)
 GVOŽĐE

• Tehnički najvažniji metal

• Nalazi se u osmoj grupi Periodnog sistema elemenata
• Prelazni element (imaju svojstva metala i grade pozitivne jone)
• U svojim jedinjenjima je dvovalentno i trovalentno
• U prirodi je veoma rasprostranjeno, maseni udeo gvožđa u Zemljinoj kori iznosi
oko 5%
• Najvažnije rude gvožđa su: hematit (Fe2O3), magnetit (Fe3O4), siderit (FeCO3)
• Biogeni element (nalazi se u hemoglobinu i mioglobinu, metaloproteinima koji
prenose kiseonik u organizmu)
 DOBIJANJE

• Dobija se iz njegovih oksida redukcijom pomoću ugljenik(II)-oksida na visokoj

temperaturi (oko 1500 °C)
• Fe2O3(s) + 3CO(g) → 2Fe(l) + 3CO2(g)
 FIZIČKA SVOJSTVA

• Metal velike gustine, srebrnasto bele boje

• Može se obrađivati i namagnetisati
• Čisto gvožđe se privremeno namagnetiše kada se nalazi u magnetnom polju,
ali gubi magnetičnost čim se udalji iz magnetnog polja
 HEMIJSKA SVOJSTVA

• Nije izrazito reaktivan metal

• Stabilan je na suvom vazduhu
• Zbog ovih svojstava primena gvožđa i njegovih legura (tehničkog gvožđa i
čelika) je široka
• Reaguje sa nekim kiselinama:
Fe + H2SO4 → FeSO4 + H2
• Postojanost na vazduhu zavisi od vlažnosti vazduha.
 KOROZIJA

• Proces štetnog razaranja materijala, odnosno metala i gradjevinskih materijala

pod atmosferskim uticajem.
• Do korozije dolazi najčešće dejstvom kiseonika i vlage iz vazduha, ali i drugih
supstanci, poput sumpor(IV)oksida.
 JEDINJENJA GVOŽĐA

• Oksidi gvožđa
• Oksidacijom gvožđa na vazduhu nastaje oksid gvožđa
• 4Fe + 3O2 → 2Fe2O3
• Gradi dva oksida gvožđe(II)oksid i gvožđe(III)oksid.
• Oba oksida se ne rastvaraju u vodi
• Gvožđe(III)oksid je tamnocrveni prah i u prirodi se nalazi u mineralu hematitu.
 ALUMINIJUM

• Nalazi se u trinaestoj grupi Periodnog sistema elemenata

• U svojim jedinjenjima je uvek trovalentan
• U Zemljinoj kori je najzastupljeniji od svih metala
• Uglavnom je zastupljen u obliku minerala feldspata, liskuna, boksita i kaolina.
• Najznačajniji mineral je boksit (Al2O3*nH2O)
• Ne rastvara se u vodi zahvaljujući tankom sloju oksida koji se formira na
površini ovog metala.
 DOBIJANJE

• Industrijski se dobija elektrolizom minerala boksita

 FIZIČKA SVOJSTVA

• Metal srebrnato bele boje

• Male gustine
• Dobro provodi električnu struju
• Veoma je rastegljiv i lako se oblikuje
• Može se izvlačiti u žice i tanke listove (npr. folija za domaćinstvo)
 HEMIJSKA SVOJSTVA

• Ne reaguje sa vodom na sobnoj temperaturi

• Na visokim temperaturama veoma burno reaguje sa vodom, pri čemu se
oslobađa vodonik
• Postojan je na vazduhu (sa kiseonikom reaguje gradeći tanku prevlaku koja ga
štiti od spoljašnjeg uticaja), iz tog razloga predmeti od ovog metala vremenom
gube metalni sjaj
• Reaguje sa kiselinama i bazama:
• 6Al + 6HCl → 2AlCl3 + 3H2
 JEDINJENJA ALUMINIJUMA

• Kada se aluminijum u prahu zagreva na vazduhu, sagoreva intenzivnom

svetlošću i nastaje alumijum(III)oksid
• 4Al + 3O2 → 2Al2O3
• https://www.youtube.com/watch?v=pxoLF-D27vw
 ALUMINIJUM-OKSID

• Beo prah, nerastvoran u vodi

• U prirodi se nalazi kao mineral korund
• Čist korund je providan kristal, dodatkom primesa drugih metala može biti
crven (rubin) ili plav (safir)
PRIMENA
 BAKAR

• Nalazi se u jedanaestoj grupi Periodnog sistema elemenata

• To je prelazni element
• U jedinjenjima je dvovalentan i jednovalentan
• Retko se nalazi u elementarnom stanju
• U Zemljinoj kori je najčešće prisutan u mineralima složenog sastava (malahit,
halkopirit, halkozin)
 FIZIČKA SVOJSTVA

• Metal karakteristične crvene boje

• Lak, rastegljiv i žilav
• Odličan je provodnik elektriciteta
• Lako se oblikuje u limove, žice i cevi
 HEMIJSKA SVOJSTVA

• Slabo reaktivan metal

• Na suvom vazduhu je postojan, ali dužim stajanjem na vlažnom vazduhu
dobija zelenu prevlaku (patina)
 JEDINJENJA BAKRA

• Oksidi
• Sagorevanjem bakra nastaje bakar(II)oksid
• 2Cu + O2 → 2CuO
• Bakar(II)oksid je prah crvene boje,a zagrevanjem delimično otpušta kiseonik i
prelazi u crveni bakar(I)okisid
• 4CuO → 2Cu2O + O2
• Oba oksida su bazna
 PRIMENA BAKRA

• U elektrotehnici (za izradu poluprovodnika i delova električnih aparata)

• Smeše sa drugim metalima koriste se za izradu nakita, novca, statua, predmeta
za domaćinstvo
• Bakarni lim se koristi u gradjevinarstvu za pokrivanje krovova
 LEGURE

• Smeše dve ili više supstanci od kojih jedna mora biti metal
• Osnovni element legure
 NAJČEŠĆE KORIŠĆENE LEGURE

• Legirani čelik (gvožđe, ugljenik i hrom)

• Mesing (bakar i cink)
• Duraluminijum (aluminijum, bakar, magnezijum i mangan)
• Bronza (bakar i kalaj)
• Silumin (aluminijum i silicijum)