Nast jed.

X
Zaštita zdravlja i
bezbednost na radu
 Nastanak i normativna regulativa
 Briga za uslove rada radnika javlja se, međutim,
još u prvoj polovini 19. veka (1840 - te u zakonska
akta u Britaniji ugrađene su odredbe bezbednosti i
ograničenju rada za decu)
 Kompletnija zakonska regulativa u razvijenim
zemljama javlja se tek 70-tih godina prošlog
veka
 u Britaniji 1974. donesen je akt o zdravlju i zaštiti
na radu.
 u Americi je 1970 godine donet Akt o bezbednosti
na radu
Nastavak:
 Kod nas imamo novi Zakon o bezbednosti i
zdravlju na radu ( Službeni glasnik
Republike Srbije broj 101/ 2005.
Nastavak:
 Zakon je po sadržaju uporediv sa modernim
zapadnim evropskim zakonima.
 Napisan je uz poštovanje Direktiva EU i
Međunarodne organizacije rada (MOR).
 Potrebno je samo da bude dosledno
primenjen.

 Nastavak:
 U našem Zakonu ( član 4, stav 4) stoji
„ Bezbednost i zdravlje na radu jeste
obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima
se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju:
 povrede na radu,

 profesionalna oboljenja i

 oboljenja u vezi sa radom I koji

 pretežno stvaraju pretpostavku za puno

fizičko, psihičko i socijalno blagostanje
zaposlenih”.
 Šta sve obuhvata zaštita i
bezbednost na radu
 Danas, u savremenim uslovima rada i poslovanja
može se reći da se zaštita i bezbednost
zaposlenih na radu odnose na :
 Fizičku bezbednost i zaštitu,
 Emocionalnu bezbednost i zaštitu i
 Socijalnu bezbednost i zaštitu.
 Ovi aspekti zaštite nisu međusobno nezavisni,
prepliću se i uslovljavaju, a tek zajedno
predstavljaju punu dobrobit za pojedinca.

Fizička bezbednost i zaštita
 Prva mera za fizičku bezbednost i zaštitu
zdravlja spada u domen dizajnera i
inženjera proizvodnje koji se bave
projektovanjem i opremanjem radnog mesta .
Kada se ovde ne poštuju standardi , onda se
rizici povećavaju i bezbednost je u startu
ugrožena.
 Druga mera je ostvarenje realnog uvida koji
su to mogući riziici kojima su zaposleni
izloženi na radnom mestu. Takav uvid se
dobija procenom rizika , što je takođe
uređeno zakonom
 Nastavak:
 Treća mera bi bila nabavka zaštitnih
sredstava za rad na mestima koja nalažu
uslovi i rizici , kao i briga da ta zažtitna
sredstva budu redovno korišćena.
 Četvrta mera bi bila obuka zaposlenih za:

( 1) bezbedan rad i
( 2) zaštitu na radu.

 Ciljevi obuke
 Obuka o zaštiti na radu prema Toringtonu ima 3
osnovna cilja:
 (1) informisanje i potpuno razumevanje
opasnosti na radu,
 (2) informisanje i razumevanje procedura
zaštite od opasnosti i
 (3) obučenost za postupanje po
procedurama i ponašanje u slučaju opasnosti.
Najbolja zaštita – preventiva
 Najbolja zaštita je preventiva ,
odnosno -
otklanjanje uslova potencijalnih
izvora nesreća
 Rešenje je da se nedostaci – izvori
nesreća, jednostavno otklone.
Emocionalna bezbednost i zaštita
 Kada se govori o emocionalnoj zažtiti
na poslu, prvenstveno se misli na
zaštitu od stresa.
 Stresom na radu detaljnije se bavi
psihologija rada(Vujić, 2010) .
 Posvećenost poslu i emocionalna
uključenost su neophodni za uspešan
rad.
 Strategije prevencije i zaštite

 Prevencija stresa i sagorevanja na

poslu , na prvom mestu je svakako
dosledna primena koncepta HRM,
počev od selekcije, uvođenja u posao
, obučavanja , do obuke rukovodilaca,
pre svega linijskih menaddžera za rad
sa ljudima.
 O tome je bilo detaljno reči.
 Nastavak:
 U svakoj većoj organizaciji trebalo bi da
postoji osoba zadužena za praćenje
međuljudskih odnosa i individualnih
problema stresa ,koja bi imala ulogu
savetnika , trenera, istraživača i
kouča.
 Manje organizacije takve usluge koriste
od spoljnih agencija.

Nastavak:
 Torington savetuje reorganizovanje
posla koji je izuzetno stresogen u cilju
redistribucije stresora.
 Rotacija, takođe može biti prihvatljivo
rešenje, ako zato postoje uslovi.
 Tu su zatim i rekreativni odmori, grupni i
individualni treninzi i savetovanja za
redukciju stresa.
Socijalnu bezbednost i zaštita
 Ovu vrstu zaštite je po posledicama teško
odvojiti od emocionalne .
 Uzroci socijalne (ne)bezbednosti su,
međutim locirani u socijalnoj sredini.
Socijalne grupe i pojedinci iz radne sredine
mogu svojim ponašanjem ugroziti
emocionalno i zdravstveno stanje pojedinca.
U poslednje vreme, taj vid ugrožavanja
( zlostavljanja ) na ziva se mobingom
 Šta je mobing
 Pojam mobing nastao je od engleskog
glagola to mob što znači : nasrnuti u
masi, bučno navaliti na nekoga... cilj je
da se taj neko udalji iz zajednice,
grupe...( analogija sa životinjskim
čoporima).
 Ovaj pojam u radnu sredinu uveo je
Heinz Leymann ( 1990) , označavajući
njime slično ponašanje..
 Nastavak:
 „Mobing ili psihološki teror na radnom
mestu, odnosi se na neprijateljsku i
neetičnu komunikaciju koja je usmerena od
strane jednog ili više pojedinaca prema,
uglavnom jednom pojedincu koji je zbog
mobinga gurnut u poziciju u kojoj je
bespomoćan i u nemogućnosti da se
odbrani. “
 Te aktivnosti odvijaju se učestalo, barem
jednom nedeljno i u dužem razdoblju -
najmanje 6 meseci
Nastavak:
 Kod nas je ova pojava sankcionisana
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na
radu , “Sl. glasnik RS”, br 36 / 2010 i
Pravilnikom o pravilima ponašanja
poslodavaca i zaposlenih u vezi sa
prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na
radu “Sl. glasnik RS”, br 62 / 2010.
 Vredi pomenuti i zakone o zabrani pušenja ,čija
je svrha, između ostalog zaštita nepušača u
radnoj sredini od zagađenja vazduha
duvanskim dimom.
Mobing u slici
 Uloga HRM funkcije
 U našem Zakonu odgovornost za brigu o
bezbednosti i zdravlju snosi direktor, a
naloženo mu je da za operativni deo budu
zadužena posebna( o) lice (a) koja su zato
obučena i imaju odgovarajuće sertifikate.
 Jedan od zadataka HRM funkcije je da
donese strategije i programe zaštite
zdravlja i bezbednosti zaposlenih i da ih
dosledno sprovodi.