ИНЖЕЊЕРСКА ПСИХОЛОГИЈА

И ЕРГОНОМИЈА

Војна Академија, Београд

1
 Инжењерска психологија и ергономија истражују
интеракцију човека, посла, радне опреме и
физичког окружења у системима различитог
нивоа сложености са циљем да пруже високо
стручне препоруке за пројектовање и дизајнирање
посла, опреме за рад, радних задатака, радног
простора и услова рада, како би се најбоље (у
позитивном смислу) искористиле људске
способности, унапредило здравље запослених,
повећала сигурност и елиминисали недостаци

 Машине и радна средина треба да буду

направљене тако да одговарају човековим
очекивањима, жељама и способностима и да
му обезбеде да ради ефикасно и да буде 2
сигуран и заштићен
 ИНЖЕЊЕРСКА ПСИХОЛОГИЈА

 Гледиште које сматра да је човек прилагодљивији

од машина и средине и да је човека лакше
"уклопити" у његово радно окружење.
Централно место овог приступа, којим се решава
како ће се уклапање остварити и човек
прилагодити послу, заузима обука - тренинг
људи за одређене захтеве послова, технику и
услове рада
 Обука, изолована, не може да осигура високу
продуктивност из три разлога:
 трошкови обуке
 ефикасност на дуже стазе,
3
 поремећаји радне ефикасности и радног процеса у
целини, у колико се особа, иако солидно обучена нађе
под било каквим притиском или стресом
 ЕРГОНОМИЈА

 Ергономски приступ настоји да прилагоди

рад човеку, а не човека раду

 Ергономија је мешавина психологије,

анатомије и медицине са једне, физиологије и
експерименталне психологије са друге и
физике и технике са треће стране

 Као психолошка дисциплина истражује

психолошке процесе и својства човека-оператора,
полазећи од техничких компоненти система, а као
техничка дисциплина инжењерска психологија
4
изучава принципе пројектовања система,
узимајући у обзир психофизиолошка својства
ОСНОВНИ ЗАДАЦИ ИНЖЕЊЕРСКЕ
ПСИХОЛОГИЈЕ

1. Анализа функција човека у систему човек – машина -

изучавање садржаја рада оператора и класификација
делатности оператора

2. Проучавање тока информација у систему: пријем и

обрада информација, доношење решења и извођење
акција управљања и контроле

3. Изучавање веза психолошких чинилаца (способности,

особине личности, ставови, мотиви, уверења ...) и
физиолошких фактора (умор, будност, пажња, стрес ...)
са ефикасношћу система човек-машина
5
4. Изучавање доминантних функционалних стања и
динамике способности за рад оператора
 ОСНОВНИ ЗАДАЦИ ИНЖЕЊЕРСКЕ ПСИХОЛОГИЈЕ

5. Разрада принципа и метода селекције, обучавања и тренинга

оператора

6. Истраживање тимског рада оператора, мотивације за рад,

задовољства послом и стимулације за рад

7. Разрада принципа дизајнирања посла, пројектовања и

оптимизовања рада и средстава за рад, радног места, радног
простора и микроклиматских услова рада оператора (бука,
осветљење, вибрације, хипоксија, зрачења, испарења, итд.)

8. Оцена учинка (перформансе) система човек - машина, са

акцентом на ефективност (грешке, пропусти, хаварије) и
ефикасност система (време, утрошена, средства)
КОТИК (1978) –
НИВОИ КОМПАТИБИЛНОСТИ У СИСТЕМУ ЧОВЕК -
МАШИНА

1. Информациони ниво усклађености

односи се на.1. оптималан начин
презентације информација, оптималан обим
информација и временски распоред
информација у систему

2. Енергетски ниво усклађености указује на

енергетску потрошњу оператора, његов
ментални и физички напор, брзину, тачност и
усмереност рада, рационални режим рада и
одмора у циљу мањег замарања, смањења 7
монотоније, смањења напрезања и стреса
 КОТИК (1978) –
НИВОИ КОМПАТИБИЛНОСТИ У СИСТЕМУ ЧОВЕК - МАШИНА

3. Просторно – антропометријска
усклађеност говори о радном простору и
радном месту, односи се на пројектовање
опреме у простору према облику који је
погодан са становишта антропометријских
карактеристика популације за безбедно,
тачно руковање које не води замору,
грешкама при раду и повређивању, као и на
пројектовање укупног простора у систему у
складу са антропометријским
карактеристикама и просторним понашањем
људи
 КОТИК (1978) –
НИВОИ КОМПАТИБИЛНОСТИ У СИСТЕМУ ЧОВЕК - МАШИНА

4. Биофизичка усклађеност је прилагођавање услова

околине у којима се обавља рад система и посао у
целини (бука, вибрације, температура, зрачења),
обезбеђење оптималног комфора са становишта
безбедности, здравља, задовољства и ефикасности
оператора

5. Техничко-естетска усклађеност је естетско

обликовање средстава за рад, алата у ширем смислу
речи, уређаја, радне околине, радног места и
простора за рад, што све доприноси угодности при
раду, комфору, добрим односима, мотивацији,
задовољству и ефикасности оператора
 Ефикасност било ког система условљена је тиме
колико су пројектоване функције које
обављају његове компоненте (људи и машине)
усклађене са могућностима тих компоненти

 важно је која ће компонента у систему адекватно

обављати посао за мање новца, уз мање енергије,
уз мању вероватноћу губитака и уз мање потребе
за одржавањем" (Fitts, 1954)

10
ЧОВЕК ЈЕ ЈОШ УВЕК У ПРЕДНОСТИ НАД ТЕХНИКОМ
У ОБАВЉАЊУ ПОСЛОВА КАДА:

 треба сагледати сложену ситуацију коју

одликује низ специфичних карактеристика у
целости
а о којима нема довољно података и
информација,

 је потребно индуктивно мишљење (из

конкретних примера изводе се општа правила),

 је потребно решавати задатке и проблеме у

систему за које није унапред разрађен програм 11
и нису предвиђена решења,
ЧОВЕК ЈЕ ЈОШ УВЕК У ПРЕДНОСТИ НАД ТЕХНИКОМ У
ОБАВЉАЊУ ПОСЛОВА КАДА:

 је потребно решавати комплексне и варијабилне ситуације,

проблеме и задатке који су искрсли,
 се обављају задаци који носе веома велику одговорност, јер,
ако се учини пропуст или направи грешка, то може довести
до хаварије, катастрофе
 оператор бољи у доношењу одлука које:
1. нису унапред предвиђене,
2. у свим ситуацијама када се захтева флексибилност у раду и
када се могу догодити непредвиђени догађаји,
3. када је потребно да се импровизује,
4. када је потребно да се на креативан и инвентиван начин
искористе претходна искуства и знања,
5. када је потребно да се комплексно интерпретирају и у рад
правовремено укључе нови параметри
 МАШИНЕ СУ БОЉЕ ОД ЧОВЕКА

 када се захтева висока тачност при рачунању,

 интегрисању и диференцирању,
 чувању и преуређивању података,
 одлично управљају програмима у условима
када је унапред предвиђен алгоритам
 од огромне користи су када из различитих
разлога оператор није у стању да реагује, или
када се оператор одстрањује из система због
опасности, хазарда, ризичних услова рада 13
 МАШИНЕ СУ БОЉЕ ОД ЧОВЕКА

 имају већи обим "памћења“ - техничке

могућности, па и извесне предности технике
над човеком пре се заснивају на коришћењу
огромних база података, а не на домишљатом
извођењу закључака
 не замарају се,
 боље решавају задатке у којима се захтева
"дедуктивно мишљење",
 ефикасније извршавају брза и тачна " дејства и
реагују у било каквим околностима, уколико су
тако пројектоване и програмиране
 КОТИК -ПРИНЦИПИ РАСПОДЕЛЕ ФУНКЦИЈА

1. Приоритетне могућности - своди се на то да

одређену функцију и задатке у систему човек-
машина треба дати оној компоненти система која је
у могућности да је брже, тачније, поузданије и
успешније обави

2. Максимализација показатеља ефикасности целог

система - подразумева расподелу функција при
којој цео систем постиже оптималну ефикасност, а
не само његове појединачне компоненте

3. Оптимизација информационог обима - при

расподели функција треба водити рачуна да обим и
брзина пристизања информација (број сигнала или 15
података), одговара могућностима компонената
система да их опази, региструје и обради, јер у
противном долази до загушења
 КОТИК -ПРИНЦИПИ РАСПОДЕЛЕ ФУНКЦИЈА
4. Узајамно допуњавање и резерве - треба водити рачуна да и
човек и машина могу, у датим околностима, да обаве један
исти задатак или операцију: у случају отказивања једне
компоненте, друга може да преузме функцију, или пак да
се допуњују у случају потребе

5. Одговорност - како ће се извршити расподела функција

између човека и машине зависи и од одговорности и
значаја који конкретни задатак има у раду система.
Увођење овог принципа, принципа одговорности, заснива
се на ограниченој поузданости техничких уређаја и
значајно већој флексибилности човека да налази
оптимална решења за ситуације које су нејасне, за које
нема довољно података и информација

6. Једноставност обуке - при распоређивању функција у

систему, узима у обзир време које ће бити потребно за
селекцију и обуку људи, тј. време које је потребно да се 16
оператор укључи у рад и припреми да самостално и
одговорно управља системом
 Сваки систем је поузданији са човеком - оператором, него када
је пројектован да ради потпуно аутоматизовано због:
 способности оптимизације понашања и активности у широком
дијапазону услова,
 доношење одлука и решења на основу непотпуних и нејасних
информација и
 налажење квалитетних решења у ситуацијама чији ток се не може
предвидети унапред

 Човекове могућности укључивања у процес управљања

у случају отказа, застоја, квара технике или у тзв.
критичним ситуацијама битно зависи од његове
спремности да управо тада обави низ сложених
17
задатака. Да би их успешно обавио, неопходно је да:
 поседује и теоријско и практично знање о систему, и
 потребан ниво будности и активације, мотивисаности
 ПРИСТУПИ У ИНЖЕЊЕРСКОЈ ПСИХОЛОГИЈИ

 Механоцентрички - човека је укључен у технички систем.

Техника одређује карактер човековог функционисања. У
разради приступа користе се методе и знања техничких наука. На
теоријском плану полази се од аналогије човековог понашања и
"понашања" техничких уређаја, као и од математичких модела у
описивању функционисања система као целине. Овај приступ, иако
ригидан и непотпун, дао је известан допринос психологији - увео
је прецизније методе, открио и утврдио битне техничке моменте
који су кључни за активност оператора и омогућио откривање
значајнијих ограничења човека у раду техничких система

 Описивање човековог понашања параметрима као

што су "пропусна способност", "предајна функција" и
посматрање кроз "модел пасивности" је основни
недостатак овог прилаза. Осим тога, овај приступ 18
занемарује и неминовну флуктуацију понашања
човека која је условљена одређеном динамиком радне
способности
 ПРИСТУПИ У ИНЖЕЊЕРСКОЈ ПСИХОЛОГИЈИ

 Антропоцентрични приступ – од човека ка техници

 Ако пођемо од познате тријаде услова људске
ефикасности и задовољства на раду:
 коришћења способности, знања и вештина,
 значајности, важности садржајности онога што се ради и
 одговорности за оно што се ради;

 долазимо до суштине антропоцентричног приступа, у коме

се човек не посматра само као функционална структура у
систему, већ као субјект који обавља радну делатност
са одређеним циљем
 Принцип активности оператора подразумева да до
оператора непрестано стижу информације о стању система,
и да радом аутоматских уређаја треба да руководи оператор
ради обезбеђења активног праћења процеса и
19
експлоатације властитих потенцијала и могућности. На
овај начин, делом процеса увек управља човек,
обезбеђујући већу флексибилност и поузданост рада
 ПОКАЗАТЕЉИ ЕФИКАСНОСТИ СИСТЕМА

 Тачност система подразумева правилно и прецизно обављање

радних задатака и функција. Уколико је систем сложенији, утолико је
неопходније да се функционисање система уреди тако да свака компонента
прецизно извршава задатке, јер сложеност система подразумева да и
његови елементи, сваки за себе, извршавају сложене задатке, па је тиме и
вероватноћа опадања тачности већа и појављивање грешака вероватније
 Тачност система (Ts) одређена је производом вероватноће тачног
рада сваког елемента: Ts = T1 X T2 x Tr.......Tn
 Поузданост. Под поузданошћу се подразумева вероватноћа
прецизног, сигурног извршења програма целог система, као и
сваког његовог елемента, у датом временском интервалу и у датим
условима. Коефицијент поузданости је увек мањи од јединице. Као и у
случају тачности, степен сложености одређује поузданост система и то тако
што са повећањем броја компоненти расте вероватноћа да нека од њих
откаже у току рада, чиме се поузданост смањује
 Време циклуса регулације - број грешака и пропуста могуће је
предупредити и/или ублажити: 20
 реконструкцијом одређених техничких компоненти,
 адекватном организацијом рада и обликовањем послова,
 проширивањем и учвршчивањем могућности оператора,
 За тачан рад система од већег значаја присуство
адекватних психофизичких стања оператора (одсуство умора,
стреса, монотоније и адекватна мотивисаност за посао), а када се
ради о поузданости (истрајности), од пресудније важности
су базичне карактеристике личности - анксиозност,
неуротичност, емоционална стабилност, сарадљивост,
одговорност (Бубнова, 1986; Денисов, Ласкина & Чизмић, 1988)

 Истраживања су показала да се у етапама све мање успешне

компензације и прогресивног опадања продуктивности оператора
у његовом организму формира тзв. "заштитна инхибиција" коју
прате промене низа функција: опадање способности,
доношења адекватних закључака, прелаз на стереотипне
форме мишљења, опадање моторних функција, слабљење
мотивације и спремности за залагање. Ипак, оваква заштитна
инхибиција може да буде и корисна у условима високе 21
исцрпљености, када опадање продуктивности носи обележја
ризика због нарушавања тачности и поузданости рада, јер она
тада најчешће води прекиду активности (уколико услови рада то
 ГРЕШКА ЈЕ
Одступање од онога што се сматра тачним, правилним,
уобичајеним или нормалним" (Требјешанин, 2000), аутори,
који се грешкама баве, овај сложени појам виде и као
конструкт који се користи да означи:
- могући узрок неке неправилности
- сам догађај
- исход или консеквенцу

22
 КЛАСИФИКАЦИЈА ГРЕШАКА

 Сензорне грешке су последица не адекватног опажања сигнала

који се појављују на видео терминалима и дисплејима. Ове грешке
могу да настану због неадекватног пројектовања уређаја којим се
излажу сигнали, али и као последица одређеног субјективног
стања оператора - умора, стреса, монотоније, илузија, недовољне
обучености и непознавања карактеристика сигнала

 Разлози јављања логичких грешака налазе се у оператору -

резултат су субјективног фактора који утиче на неадекватност
процене при доношењу одлука оператора. Ове грешке су
последица недовољног искуства, незнања, неадекватне
елаборације, али и дефицита времена

 Моторне грешке су последица неадекватно изведених покрета и

неадекватних реакција. Ове грешке често настају због
неприкладне конструкције и распореда контролних уређаја, 23
недовољне обучености људи, неискуства и због неизграђених
вештина и неспретности. Моторним грешкама у одређеним
 ВРСТЕ ГРЕШАКА

 Грешка пропуста или грешка извршења (errors of

omission and errors of commission)

 У Сандерсовој и Мекорниковој анализи последица

грешака у авијацији, назначена су два најчешћа извора
(Sanders & McCorrnick, 1993):
 Техничке грешке настале због пропуста у
конструкцији уређаја, неотклоњених и
нерегистрованих кварова, лошег и неадекватног
распореда индикатора и/или управљачких уређаја.
 Грешке људског фактора које су настале због
неадекватног очитавања индикатора, погрешака у
смеру извођења покрета, нетачне интерпретације
сигнала, проблема у комуникацији (било да се ради о 24
комуникацији човек - човек или човек - техника), због
илузија, заборављања, пада активације, панике,
 ВРСТЕ ГРЕШАКА

 Системске, које су последица трајног деловања фактора у

систему

 Случајне, које се јављају услед тренутне нестабилности,

непредвидивих догађаја, изненадног неадекватног
деловања људске или машинске компоненте, спољашњих
или унутрашњих чинилаца.

 Ризон (Reason, 1990) грешке оператора дели:

 на оне које се дешавају када радник обавља рутинске
операције - може да се догоди и искусним радницима
уколико из различитих, чешће срединских разлога, пропусте
да примете неку значајну промену у радном процесу
 када обавља нерутинске послове - последица непознавања.
правила, прописа и процедура, заборављања исправне
процедуре
 када намерно крши правила - резултат намерног чињења
несигурних и нетачних аката понашања.
 ВРСТЕ ГРЕШАКА

 По степену свесности и интенционалности која је била

присутна у тренутку извршења непрописног акта. Док грешке у
ужем смислу подразумевају да активност која им претходи
није била производ намерне одлуке, прекршаји имају
другачију конотацију. Они најчешће проистичу из
непридржавања прописа при раду.

 Грешке оператора као ОМАШКЕ, које представљају неуспех у

извршавању активности (задатка) или замену (ненамерну) тачне
активности нетачном, и као пропусте.

 О омашкама говоримо у ситуацијама када се активност изврши

прерано или прекасно, када се изостави неки корак или серија
радњи у извођењу операција, када се акција спроведе у
погрешном правцу, са неодговарајућом снагом, погрешним
објектом итд.
 Када се ради о пропустима говоримо о непоклапању стварног 26
понашања са намером или планом рада, услед пропуштања и
заборављања да се изврши нека активност или да се спроведе
 ПРЕКРШАЈИ

 намерно одступање од правила или процедуре, прекршаје прате

негативне оцене виновника и моралне и правне консеквенце
 не морају увек да буду мотивисани лошим намерама, а има и
ситуација када се управо кршењем правила и прекршајима
постижу жељени резултати и остварују легитимни циљеви

 Прекршаје је могуће поделити на:

 Рутинске - када је кршење правила постало свакодневни начин рада не би
ли се постигао бољи учинак, јер се увидело да су стара правила
рестриктивна, да их није више могуће примењивати или када више не
постоји мотивисаност радника да се придржавају постојећих правила. Ови
прекршај и се могу ублажити надгледањем и појачаном контролом,
одстрањивањем непотребних правила, проверавањем да ли су правила
одговарајућа и практична, давањем објашњења зашто су правила битна, па
и укључивањем свих запослених у формулисање нових правила.
 Ситуационе - разлог због кога долази до ових прекршаја најчешће је
27
велики притисак на послу који може да буде последица недостатка
времена, особља, непоседовање одговарајуће опреме, лоших услова, лошег
руковођења и неадекватног надзора.
 ФАКТОРИ КОЈИ ДОПРИНОСЕ ЈАВЉАЊУ
ГРЕШАКА
 Опрема - непоседовању квалитетне опреме, у непоштовању
правила коришћења заштитне опреме, у неодржавању система
и опреме, у слабој контроли система

 Људски потенцијал

 Менаџмент организације који врши планирање, организовање,

руковођење и контролу послова и људи, неадекватан, те не
постоје јасни принципи на којима се заснивају понашања и
активности људи, дефиниције задатака и расподела одговомости

 Неадекватна вертикална и хоризонтална комуникација -

грешке, откази и незгоде су чешћи, а њихове последице теже, уколико
нема складне комуникације међу одељењима и међу запосленима

 Безбедносна култура у предузећу на ниском нивоу недостају, не

функционишу или нису адекватна правила понашања (на пример,
конзумира се алкохол и психоактивне супстанце; не коришћење
заштитних средстава
28

 Неадекватно планирање и организовање одмора, исхране

људи, или се не спроводе мере за упозорење и узбуњивање,
 садржи
МОДЕЛкаузални ланац чинилаца:
КАУЗАЛИЗАЦИЈЕ ЉУДСКЕ ГРЕШКЕ
 шта се догодило (екстерни чиниоци),
 како се догодило (интерни чиниоци) и
 зашто се догодило (интеракција персоналних, спољашњих
и интерних фактора)

 Емпиријска основа за анализу људске грешке обично

је уочена неправилност у раду система

 Експеримент Пеникока и Ембрија 1993.

узроци грешака – ново менаџмента, операционални
ниво везан за људе,
операционални ниво везан за технику 29
 ДОМИНО МОДЕЛ
 појава грешке је природна последица серије
догађаја или околности које се јављају у
логичком следу. Фактори укључују:
 личност оператора,
 социјални контекст,
 физичку опасност и
 ризична понашања

 Овакав след је могуће предупредити откривањем и

изузимањем само једног од фактора, а по
Хајнриховом виђењу то су најчешће ризична
понашања
30